Newsweek Srbija - tekst nakon posete Hrvatskoj u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji" - British Council

1. 34N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
TJED

2. 35N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
D­NIKZA RA­CIO­NAL­NU MANJINU
KA­KO SU NO­VOS­TI, NE­DE­LJ­NIK SR­P­SKE NA­CIO­NAL­NE MA­NJI­NE U
HR­VAT­SKOJ, POS­TA­LE JE­DAN OD NA­J­SLO­BOD­NI­JIH ME­DI­JA U REGIONU
Pi­še BO­BAN KAROVIĆ

3. 36N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
Li­st izda­je Sr­p­sko na­rod­no vi­je­će, a fi­nan­si­ra ga Vla­da
Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, što no­vi­na­re i ured­ni­ke ni u če­mu
ne ogra­ni­ča­va. Na­pro­tiv, o sve­mu pi­šu kra­j­nje otvo­re­no
i bez za­dr­ške. Ne­ma za­bra­nje­nih te­ma i lju­di, te ta­ko
ne šte­de ni sr­p­ske ni hr­vat­ske po­li­ti­ča­re. S dru­ge stra­
ne, spi­sak za­me­r­ki na nji­hov ra­čun je dug, ali No­vos­ti
ne po­su­sta­ju. Kri­ti­ča­ri, nai­me, sma­tra­ju da bi sr­p­ski li­st
u Hr­vat­skoj tre­ba­lo da pi­še o stva­ri­ma po­put fo­l­klo­ra,
ško­l­stva, ku­l­tu­r­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja i obe­le­ža­va­nja go­di­
šnji­ca, a ni­ka­ko o go­ru­ćim dr­žav­nim pro­ble­mi­ma, rat­
nim zlo­či­ni­ma, kri­mi­na­lu, po­li­ti­č­kim pre­vi­ra­nji­ma...
Za­to su ne­ko­li­ko pu­ta i bi­li na me­ti de­sni­ča­ra. No, i
na to su se, ako je uo­p­šte mo­gu­će, sad već na­vi­kli. Bi­lo
je i na­si­lja. Uglav­nom ve­r­bal­nog. Me­j­lo­vi i pi­sma s pre­t­
nja­ma i uvre­da­ma pos­ta­li su nji­ho­va sva­kod­ne­vi­ca. Od
ve­ćih ne­pri­jat­nos­ti izdva­ja se pro­šlo­go­di­šnji slu­čaj kad
je na adre­su Ivi­ce Đi­ki­ća, glav­nog ured­ni­ka No­vos­ti,
sti­gla pi­sme­na po­ši­lj­ka ko­ja je sa­dr­ža­la Po­ve­lju An­ti­fa­
ši­sti­č­ke li­ge Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, uz ko­ju je bio pri­lo­žen
ko­ri­šće­ni li­st toa­let-pa­pi­ra.
I iz ne­vla­di­nog se­k­to­ra sti­žu kri­ti­ke na ra­čun No­vos­
ti. Ta­ko je Zvo­ni­mir Še­pa­ro­vić, če­l­nik Hr­vat­skog žr­tvo­
slov­nog dru­štva i bi­v­ši mi­ni­star pra­vo­su­đa i va­nj­skih
po­slo­va, na jed­nom sku­pu ne­dav­no re­kao:
„Ne­do­pu­sti­vo je da se usred Za­gre­ba šta­m­pa sr­p­ski
li­st No­vos­ti, ko­ji pla­ća­mo svi mi. Unu­tra su sa­dr­ža­na
sva sr­p­ska zla, pi­šu pro­tiv dr­ža­ve u ko­joj se izda­ju i šta­
m­pa­ju na ći­ri­li­ci.“
Upra­vo to što se šta­m­pa­ju i na ći­ri­li­ci i na la­ti­ni­ci No­
vos­ti či­ni je­din­stve­nim li­stom u re­gio­nu, re­ći će Ivi­ca
Đi­kić, glav­ni ured­nik ovog ne­de­lj­ni­ka, to­kom raz­go­vo­
ra u nji­ho­voj re­da­k­ci­ji sme­šte­noj u sr­cu Za­gre­ba. Eki­pa
Nju­zvi­ka se s Đi­ki­ćem sre­la sa­mo dan-dva na­kon što je
Sr­p­sko na­rod­no vi­je­će u Hr­vat­skoj izra­zi­lo za­bri­nu­tost
zbog po­ve­ća­nja bro­ja slu­ča­je­va et­ni­č­ki mo­ti­vi­sa­nog
na­si­lja, ne­sno­šlji­vos­ti i go­vo­ra mr­žnje usme­re­nog pre­
ma Sr­bi­ma i nji­ho­vim in­sti­tu­ci­ja­ma u Hr­vat­skoj. Vi­je­će
je, ta­ko­đe, po­bro­ja­lo i slu­ča­je­ve ši­re­nja mr­žnje pre­ma
Sr­bi­ma ubra­ja­ju­ći pri­tom i na­pad na No­vos­ti.
„Tjed­nik za ra­cio­nal­nu ma­nji­nu“ je slo­gan
pod ko­jim već pet go­di­na u Hr­vat­skoj izla­zi
li­st na­me­njen pr­ve­n­stve­no sr­p­skoj ma­nji­ni.
Mno­gida­nasNo­vos­tipo­re­desne­ka­da­šnjimFe­ra­lom.
To im, ka­že Đi­kić, pri­ja jer je ne­su­m­nji­vo da im se Fe­
ra­lo­va pu­bli­ka pri­klo­ni­la. I ne sa­mo pu­bli­ka ne­go su tu
po­sao na­šli i ne­ki no­vi­na­ri ko­ji su svo­je­vre­me­no pi­sa­li
za taj uga­še­ni ne­de­lj­nik. No­vos­ti da­nas za­po­šlja­va­ju 15
lju­di i ima­ju ve­li­ki broj sa­ra­d­ni­ka sa stra­ne, a bu­du­ći da
va­že za je­dan od na­j­slo­bod­ni­jih li­sto­va u re­gio­nu pos­ta­li
su pri­ma­mlji­vi za mno­ge pri­pa­d­ni­ke „se­d­me si­le“.
„Po­že­lj­nismozadru­geko­le­ge.Ja­vlja­juseitra­žepo­sao.
Go­to­vo sva­kod­ne­v­no. I to ne bi­lo ko ne­go lju­di ko­ji su
ozbi­lj­na ime­na u hr­vat­skom no­vi­na­r­stvu. Ina­če, ov­de ra­
de ne­ki od na­j­bo­ljih hr­vat­skih no­vi­na­ra ko­ji ima­ju ja­sno
izgra­đe­ne sta­vo­ve o svim te­ma­ma, ali ne mo­gu da pi­šu u
ko­me­r­ci­jal­nimme­di­ji­majerbiste­k­sto­vi­mado­no­si­lipro­
ble­me izda­va­ču. Do­no­se ih i na­ma, ali u vi­du pre­t­nji. No,
kad ču­jem od ko­le­ga iz dru­gih re­da­k­ci­ja šta do­ži­vlja­va­ju
odvla­sni­ka,ured­ni­kailju­disastra­ne,mo­gusa­more­ćida
je sre­ća ra­di­ti, pi­sa­ti i ure­đi­va­ti li­st u ko­jem ni­ko ne uti­če
na to šta će­te obja­vi­ti. Isti­na, ta vr­sta slo­bo­de je nau­štrb
ma­te­ri­jal­nog. No, na­ši ho­no­ra­ri ni­su po­ni­ža­va­ju­ći, ali su,
s dru­ge stra­ne, da­le­ko od vi­si­ne u ne­kim ko­me­r­ci­jal­nim
me­di­ji­ma“,ka­žeĐi­kićzaNju­zvikugo­to­vojed­nomda­hu.
„Spa­da­mo me­đu slo­bod­ni­je me­di­je u re­gio­nu. Mi­slim,
ta­ko­đe, i da u Sr­bi­ji ima ne­ko­li­ko li­sto­va ko­ji ni­su izne­ve­
ri­li pro­fe­sio­nal­ne stan­da­r­de i ni­su se sta­vi­li ni u či­ju fu­n­
k­ci­ju. To su sve­tli pri­me­ri i tu mi­slim na Da­nas, Nju­zvik,
Pe­šča­nik, pa i Vre­me. Va­žno je da pos­to­je ta­kvi me­di­ji. A
sli­č­nih u Hr­vat­skoj baš i ne­ma“, oce­nju­je on.
„OB­A­D­VA SU PA­LA“
U ČE­MU JE TA­J­NA No­vos­ti i ka­ko je je­dan li­st ma­njin­
ske za­jed­ni­ce pos­tao ta­ko uti­ca­jan? To­li­ko uti­ca­jan da
ga či­ta ce­la Hr­vat­ska, ne­re­t­ko sa stra­hom oče­ku­ju­ći šta
će se na­ći u na­red­nom bro­ju. Sli­č­nih pri­me­ra u re­gio­
nu, kad je reč o ma­njin­skim me­di­ji­ma, do­sad ni­je bi­lo.
„Dru­ga­či­je pri­la­zi­mo stvar­nos­ti i pro­šlos­ti. Odlu­či­li
smo da se ne ba­vi­mo sa­mo ma­njin­skom za­jed­ni­com,
ne­go da se, uz taj deo o ku­l­tu­ri, sva­kod­ne­vi­ci i iden­ti­te­
tu Sr­ba u Hr­vat­skoj, rav­no­prav­no ba­vi­mo i dru­gim te­
PARABUREAU

4. 37N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
ma­ma, i to bez ika­kvog ko­m­ple­k­sa. Ipak, či­nje­ni­ca da
se ne ba­vi­mo sa­mo sr­p­skim fo­l­klo­rom, obe­le­ža­va­njem
go­di­šnji­ca i lo­kal­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma izla­že nas kri­ti­
ci, ra­znim obli­ci­ma uću­t­ki­va­nja i po­ku­ša­ji­ma da nam
se ka­že da no­vac od hr­vat­ske Vla­de ne do­bi­ja­mo da bi­
smo pi­sa­li o kri­mi­na­lu i sve­mu ono­me o če­mu pi­šu me­
di­ji ko­ji se ne fi­nan­si­ra­ju na ova­kav na­čin“, pri­ča Đi­kić.
Na­j­vi­še rea­k­ci­ja do­sad iza­zva­le su dve stva­ri. Jed­na
je na­slov­na stra­na s na­slo­vom „Oba­dva
su pa­la“, ko­ja je go­vo­ri­la o su­da­ru i pa­du
dva „mi­ga“ to­kom vo­j­ne ve­žbe 2010. Me­
đu­tim, ova­kav na­slov Hr­va­te je pod­se­tio
na rat iz de­ve­de­se­tih i je­dan, po nji­ma, od
na­j­slav­ni­jih do­ga­đa­ja Do­mo­vin­skog ra­ta -
oba­ra­nje dva „ja­stre­ba“ JNA to­kom bo­r­bi
za Ši­be­nik. To oba­ra­nje je 1991. bi­lo pro­
pra­će­no baš re­či­ma „Oba­dva su pa­la“.
„Izbio je skan­dal. Svi su se pi­ta­li ka­ko
smo se usu­di­li da se ša­li­mo s ta­kvim sve­
ti­nja­ma“, ka­že Đi­kić. Zbog to­ga su usle­di­li
po­zi­vi s upo­zo­re­nji­ma da će na re­da­k­ci­ju
bi­ti ba­če­na bo­m­ba, te da će ured­nik izgu­
bi­ti gla­vu.
Dru­gi slu­čaj ko­ji je po­di­gao pra­ši­nu bi­lo
je pi­sa­nje o bi­v­šem pred­sed­ni­ku Ivi Jo­si­po­
vi­ću i nje­go­voj po­ve­za­nos­ti s or­ga­ni­za­ci­
jom ko­ja se ba­vi za­šti­tom au­to­r­skih mu­zi­č­
kih pra­va. Kla­si­čan su­kob in­te­re­sa.
„Zbog tog pi­sa­nja je do­šlo do ve­li­kog su­
ko­ba s Jo­si­po­vi­ćem, a sve zbog nje­go­ve ta­
šti­ne. Čak je bio po­kre­nuo i ka­m­pa­nju da
nam se uskra­ti dr­žav­no fi­nan­si­ra­nje. Na
kra­ju su No­vos­ti iz su­ko­ba iza­šle kao po­
bed­ni­ci. Na­kon tog na­šeg su­ko­ba mno­gi
lju­di ko­ji su 2009. gla­sa­li za nje­ga odlu­či­li
su da mu sa­da ne da­ju glas“, na­vo­di naš sa­
go­vor­nik.
Do­da­je da su to dva ek­stre­m­na slu­ča­
ja, ali da ge­ne­ral­no sva­ki broj iza­zo­ve ne­
ka­kvu rea­k­ci­ju u dru­štvu, po­se­b­no lju­di
iz hr­vat­skih bra­ni­te­lj­skih or­ga­ni­za­ci­ja i iz
„ra­znih sa­te­li­t­skih gru­pa­ci­ja Hr­vat­ske de­
mo­krat­ske za­jed­ni­ce (HDZ)“.
„Bu­de tu mno­go ne­r­vo­ze i lju­t­nje, a lju­di
rea­gu­ju ta­ko što nam pre­te, jav­no pro­zi­va­
ju, ša­lju me­j­lo­ve... Sve se svo­di na tvr­d­nje
da mi ši­ri­mo sr­p­sku pro­pa­gan­du, da se bo­
ri­mo pro­tiv hr­vat­ske dr­ža­ve, da smo Ju­go­
slo­ve­ni i ko­mu­ni­sti... Ši­rok je ra­spon uvre­
da ko­je se upu­ću­ju na na­šu adre­su. Da­kle,
sve bi bi­lo u re­du sa­mo ako se mi ne bi­smo ba­vi­li te­ma­
ma ko­je pre­va­zi­la­ze okvir ko­ji su nam na­me­ni­li. Mi pak
mi­sli­mo da bez ob­zi­ra na to ko fi­nan­si­ra no­vi­ne ne­ma
pra­vo da odre­đu­je o če­mu će­mo pi­sa­ti. Za­to i pi­še­mo o
na­cio­nal­noj po­li­ti­ci, od­no­su pre­ma Sr­bi­ma, go­vo­ru mr­
žnje, me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma, kri­mi­na­lu, Evro­p­skoj
uni­ji...“, ka­že če­l­nik No­vos­ti.
Ak­tue­l­na vla­da pre­mi­je­ra Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća i nje­
UPRA­VO TO ŠTO SE ŠTA­M­PA­JU I NA ĆI­RI­LI­CI I NA LA­TI­NI­CI
NO­VOS­TI ČI­NI JE­DIN­STVE­NIM LI­STOM U RE­GIO­NU
+
„Ske­p­ti­čan sam pre­ma na­cio­na­li­sti­ma, po­se­b­no pre­ma oni­ma
po­put Kolinde Gra­bar Ki­ta­ro­vić, Ka­ra­ma­r­ka, To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća...
Ni­ko­me na­cio­na­li­zam ni­je do­neo ni­šta do­bro“, kaže Đi­kić
PARABUREAU

5. 38N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
go­ve So­ci­ja­l­de­mo­krat­ske par­ti­je Hr­vat­ske (SDP) ni­kad
ih ni­je hva­li­la, ali im ni­je ni uki­nu­la fi­nan­si­ra­nje. „S
dru­ge stra­ne, opo­zi­cio­nom HDZ-u se ne do­pa­da ka­
ko pi­še­mo o ra­tu iz de­ve­de­se­tih, ope­ra­ci­ja­ma ‘Olu­ja’ i
‘Ble­sak’ i svim tim dru­gim op­štim i sve­tim me­sti­ma u
hr­vat­skom ži­vo­tu.“
RU­Š­E­N­JE SKLADA
A UPRA­VO O TIM te­ma­ma, osim u ovom sr­p­skom ne­
de­lj­ni­ku, u Hr­vat­skoj ni­ko ne go­vo­ri. Ka­ko ka­že Đi­kić,
na­kon što su pre­su­dom ha­škog su­da 2012. po svim ta­č­
ka­ma op­tu­žni­ce za zlo­čin u „Olu­ji“ oslo­bo­đe­ni hr­vat­ski
ge­ne­ra­li An­te Go­to­vi­na i Mla­den Ma­r­kač, go­to­vo ni­ko
ne pi­še i ne pro­ble­ma­ti­zu­je ope­ra­ci­ju u ko­joj je ubi­je­no
vi­še sto­ti­na Sr­ba i za­pa­lje­no vi­še de­se­ti­na hi­lja­da ku­ća.
„O to­me se ov­de vi­še pi­sa­lo de­ve­de­se­tih ne­go da­nas.
Sve re­le­van­t­ne po­li­ti­č­ke stru­je i jav­ni in­te­le­k­tua­l­ci pot­
pu­no su za­bo­ra­vi­li i za­ne­ma­ri­li zlo­či­ne. Ha­ška pre­su­da
je ov­de isko­ri­šće­na da bi se re­klo da je ‘Olu­ja’ bi­la pot­
pu­no či­sta i be­zgre­šna ope­ra­ci­ja. A za­pra­vo je ta­kvom
odlu­kom su­da, ko­ja je pot­pu­no skan­da­lo­zna, hr­vat­
skom dru­štvu na­ne­ta ve­li­ka šte­tu. Jed­nos­tav­no, u Hr­
vat­skoj je re­če­no da ni­je bi­lo ni­čeg lo­šeg to­kom ‘Olu­je’
i tu de­fi­ni­ci­ju sa­da ko­ri­ste svi - od pred­sed­ni­ka Vla­de
do opo­zi­ci­je. Je­di­no mi u No­vos­ti­ma ru­ši­mo taj sklad i
ko­n­sen­zus da je Do­mo­vin­ski rat bio sve­ti i či­st“, na­vo­di
sa­go­vor­nik Nju­zvi­ka.
Pri­čam mu ka­ko me je pri­li­kom do­la­ska u Za­greb
izne­na­di­la že­sto­ka ra­spra­va u me­di­ji­ma o to­me ho­će li
u av­gu­stu bi­ti pa­ra­de po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 20 go­di­na
od ak­ci­je „Olu­ja“. Dan pre na­šeg raz­go­vo­ra ipak je odlu­
če­no da će je bi­ti i da će ko­šta­ti do dva mi­lio­na evra, a da
će dan na­kon to­ga go­di­šnji­ca bi­ti obe­le­že­na i u Kni­nu.
„Bi­će pa­ra­de, ali ni­ko od onih ko­ji bu­du go­vo­ri­li ne­
će spo­mi­nja­ti ubi­je­ne sta­r­ce i za­pa­lje­ne ku­će. Da se
ra­zu­me­mo, mi u No­vos­ti­ma ne opra­v­da­mo pos­to­ja­nje
Kra­ji­ne i ot­ce­plje­nje te pa­ra­dr­ža­ve, ali zlo­čin je zlo­čin.
Ono što se do­go­di­lo jed­nim de­lom je oslo­bo­di­la­č­ka ak­
ci­ja, ali je dru­gim de­lom et­ni­č­ko či­šće­nje, i to je sve bi­lo
plan­ski ura­đe­no“, na­gla­ša­va on.
Oce­nju­je da će zbog po­me­nu­te pa­ra­de, ali i ta­mo­
šnjih izbo­ra ko­ji sle­de za po­la go­di­ne do­ći do za­hla­đe­
nja od­no­sa Hr­vat­ske i Sr­bi­je.
„I sr­p­ske i hr­vat­ske vla­sti su za­ro­blje­ni­ci so­p­stve­ne
po­li­ti­ke i poi­ma­nja so­p­stve­nog bi­ra­č­kog te­la kao na­
cio­na­li­sti­č­ke gru­pa­ci­je. Čak se to vi­še od­no­si na le­ve
par­ti­je. One su se pret­hod­nih go­di­na spo­ro otva­ra­le
zbog stra­ha od de­sni­ce. Od­no­si su op­te­re­će­ni i izbor­
nim pro­ce­si­ma, ko­ji su ov­de če­sti. Stal­no ima po­vo­da
za zao­štra­va­nje od­no­sa. Zbog ve­r­bal­nog su­ko­blja­va­nja
se sve zau­sta­vlja na po ne­ko­li­ko me­se­ci. Ko­n­stan­t­no se
isti­ču pro­ble­mi ko­ji se ni­ka­ko ne re­ša­va­ju: ne­sta­li u ra­
tu, od­ne­te ume­t­ni­ne i pi­ta­nje gra­ni­ca. Ve­li­ki pro­blem
su i izja­ve po­li­ti­ča­ra ko­je su u fu­n­k­ci­ji izbor­nih ka­m­
pa­nja, ali i ko­m­ple­k­sa, pa proi­zvo­de ne­ku na­pe­tost i
NA­J­VI­ŠE REA­K­CI­JA DO­SAD IZA­ZVA­LA JE NA­SLOV­NA
STRA­NA S NA­SLO­VOM „OBA­DVA SU PA­LA“, KO­JA JE GO­VO­RI­LA
O SU­DA­RU I PA­DU DVA „MI­GA“ TO­KOM VO­J­NE VE­ŽBE 2010.
+
Novinari su ne­ko­li­ko pu­ta bi­li na me­ti de­sni­ča­ra. No, i
na to su se, ako je uo­p­šte mo­gu­će, sad već na­vi­kli. Bi­lo
je i na­si­lja. Uglav­nom ve­r­bal­nog
PARABUREAU

6. 39N E W S W E E K 0 1 / 0 6 / 20 15
upor­no odr­ža­va­ju ten­zi­je. On­da se te ten­zi­je pre­tvo­re
u ko­n­kre­t­ne pro­ble­me za lju­de ko­ji ži­ve u ne­kom se­lu,
pa ta­ko do­đe Hr­vat i ra­zbi­je Sr­bi­nu pro­zor i gla­vu. Ili
obr­nu­to“, ka­že Đi­kić.
TA­D­IĆ I JOSIPOVIĆ
OSVR­ĆU­ĆI SE NA PE­RIOD kad su Sr­bi­ju i Hr­vat­sku vo­
di­li Bo­ris Ta­dić i Ivo Jo­si­po­vić, a ko­ji je bio obe­le­žen li­
č­nim pri­ja­te­lj­stvom, če­stim i sr­da­č­nim su­sre­ti­ma dvo­
ji­ce pred­sed­ni­ka, on ka­že da na­rod od to­ga ni­šta ni­je
do­bio, te da to što su oni ima­li do­bre pri­vat­ne od­no­se
ni­je ni­ma­lo una­pre­di­lo od­no­se dve dr­ža­ve.
„Sve je to bi­la epi­zo­da ko­ju oni ni­su isko­ri­sti­li upra­vo
zbogstra­haodna­red­nihizbo­ra.Ni­suima­lihra­bros­tiipo­
li­ti­č­ke odva­žnos­ti da svoj po­li­ti­č­ki kon­ta­kt i pri­ja­te­lj­ske
od­no­se isko­ri­ste da dve ze­mlje i na­ro­di ma­lo ozbi­lj­ni­je i
ra­di­kal­ni­je isko­ra­če jed­ni pre­ma dru­gi­ma. Da su oni na­
pra­vi­li ne­što va­žno i ve­li­ko, mi da­nas ne bi­smo
bi­li u si­tua­ci­ji da opet pri­ča­mo o istim pro­ble­
mi­ma, te da i da­lje ima­mo pre­pu­ca­va­nja po­vo­
dom istih te­ma i s pot­pu­no istim ar­gu­men­ti­
ma“, oce­nju­je on.
Ka­že da ni da­na­šnje vla­sti ne­ma­ju hra­brost
zaisko­rakpre­madru­gojdr­ža­vi,alidaipakve­ću
spre­m­nost vi­di na stra­ni Sr­bi­je.
„Uto­mesumo­ždana­j­pra­g­ma­ti­č­ni­jipre­mi­jer
Sr­bi­je Ale­k­san­dar Vu­čić i šef di­plo­ma­ti­je Ivi­ca
Da­čić. Oni ima­ju na­j­real­ni­ju vi­zi­ju od­no­sa dve
dr­ža­ve, ali ne i sna­ge da na­pra­ve ve­će ko­ra­ke
u tom po­gle­du. Vu­čić stal­no go­vo­ri o izgra­d­nji
od­no­sa, ali na­kon to­ga ne­ma ni­ka­kve ak­ci­je.“
Đi­kić oče­ku­je da će vr­lo br­zo do­ći do su­sre­ta
pred­sed­ni­ka Hr­vat­ske i Sr­bi­je Ko­li­n­de Gra­bar
Ki­ta­ro­vić i To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, ali na­gla­ša­va
da je znat­no va­žni­je da se če­šće su­sre­ću, ra­z­
me­nju­ju mi­šlje­nja i sa­ra­đu­ju pre­mi­je­ri dve­ju
dr­ža­va.
„Mi­slim da Mi­la­no­vić i Vu­čić ima­ju ve­li­ki
pro­blem sa sa­ra­d­njom, što zbog li­č­nog ega i
ta­šti­ne, što zbog so­p­stve­nih ko­m­ple­k­sa. Njih
dvo­ji­ca ni­su lju­di ko­ji mo­gu da na­pra­ve ozbi­
lj­ni­ji isko­rak u od­no­si­ma dve dr­ža­ve. Ne... Po­
gle­da­j­te, u pret­hod­nom pe­rio­du go­to­vo da ni­je bi­lo su­
sre­ta, raz­go­vo­ra, isko­ra­ka u bi­lo ko­joj obla­sti... Pros­to,
ni­su do­bri par­t­ne­ri za una­pre­đe­nje od­no­sa. Me­đu­tim,
ako Ka­ra­ma­r­ko pos­ta­ne pre­mi­jer na­red­ne go­di­ne, ne bi
me izne­na­di­lo da s Vu­či­ćem ima mno­go bo­lju sa­ra­d­nju
ne­go što je to imao Mi­la­no­vić“, ka­že Đi­kić upo­zo­ra­va­ju­ći
ipak da bi Hr­vat­ska mo­gla da ko­či Sr­bi­ju na pu­tu ka EU.
„Ako na na­red­nim izbo­ri­ma po­be­di HDZ, mi­slim da će i
te ka­ko po­ku­ša­va­ti da blo­ki­ra Sr­bi­ju u ne­kim pi­ta­nji­ma.
Na­rav­no, i SDP bi gle­dao da ote­ža put Sr­bi­je - kao što je
Slo­ve­ni­ja to či­ni­la Hr­vat­skoj - ali ne ta­ko ozbi­lj­no kao što
to mo­že HDZ.“
Ured­nik No­vos­ti je veo­ma ske­p­ti­čan pre­ma To­mi­
sla­vu Ka­ra­ma­r­ku i nje­go­vom HDZ-u. Slu­ča­j­nost, ali
pri­li­kom do­la­ska na raz­go­vor, Đi­ki­ća sam za­te­kao ka­
ko u jed­nom po­zna­tom hr­vat­skom ne­de­lj­ni­ku či­ta Ka­
ra­ma­r­kov „an­ti­ko­mu­ni­sti­č­ki ma­ni­fe­st“, u ko­jem se on
po­zi­va na bi­v­šeg pred­sed­ni­ka Hr­vat­ske Fra­nju Tu­đ­ma­
na i re­či da se „s cr­ve­nim vra­go­vi­ma mo­ra obra­ču­na­ti“.
Po­re­de­ći Ka­ra­ma­r­ka, da­kle po sve­mu su­de­ći bu­du­ćeg
pre­mi­je­ra Hr­vat­ske, s nje­go­vim pret­hod­ni­ci­ma i ne­ka­
da­šnjim par­ti­j­skim ko­le­ga­ma - Ivom Sa­na­de­rom i Ja­
dran­kom Ko­sor - Đi­kić ka­že:
„Vla­de Ive Sa­na­de­ra i Ja­dran­ke Ko­sor ni­su bi­le ideal­ne
i što­šta im se mo­že za­me­ri­ti, ali po shva­ta­nju dr­ža­ve i po­
li­ti­ke, te osnov­nom po­li­ti­č­kom ha­bi­tu­su, bi­le su ne­ko­li­ko
sve­tlo­snih go­di­na na­pred­ni­je od ono­ga što nam tek do­la­
zi s Ka­ra­ma­r­kom i HDZ. Ma­da, osta­vljam mo­gu­ć­nost da
Ka­ra­ma­r­ko i nje­go­vi do­ži­ve ne­ku pro­me­nu, jer ne mo­žeš
ni­kad na vla­sti bi­ti ta­ko ra­di­ka­lan i be­sko­m­pro­mi­sno de­
sni­ča­r­ski na­stro­jen kao kad si u opo­zi­ci­ji. No, mi­slim da
Ka­ra­ma­r­ko ne­ma ka­pa­ci­tet - ni po­li­ti­č­ki, ni lju­d­ski, ni in­
te­le­k­tual­ni - za zao­kret ka­kav je imao, re­ci­mo, Sa­na­der“,
sma­tra Đi­kić.
On upo­zo­ra­va da se na­cio­na­li­zam vra­ća na ve­li­ka vra­
ta, i to u či­ta­vom re­gio­nu, što mi je po­slu­ži­lo kao po­vod
da mu pre­pri­čam slu­čaj iz za­gre­ba­č­kog ta­k­si­ja, kad me je
vo­zač uve­ra­vao da su i Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj po­tre­b­ni na­cio­
na­li­sti, te da su to „pra­vi lju­di i da bi svi tre­ba­lo da gla­sa­ju
za lju­de kao što je To­mi­slav Ni­ko­lić“.
„Ske­p­ti­čan sam pre­ma na­cio­na­li­sti­ma, po­se­b­no pre­
ma oni­ma po­put Kolinde Gra­bar Ki­ta­ro­vić, Ka­ra­ma­r­ka,
To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća... Na­cio­na­li­sti su či­ta­vom re­gio­nu
na­ne­li sa­mo šte­tu. Ali ni­su to sa­mi uči­ni­li, ne­go u spre­zi
s ka­pi­ta­li­sti­ma, ko­ji su iza­šli iz nji­ho­vog ši­nje­la. Ni­ko­me
na­cio­na­li­zam ni­je do­neo ni­šta do­bro pret­hod­nih 25 go­di­
na, osim oni­ma ko­ji su se obo­ga­ti­li“, za­klju­ču­je Đi­kić.
+
U če­mu je ta­j­na No­vos­ti i ka­ko je li­st ma­njin­ske za­jed­ni­ce
pos­tao ta­ko uti­ca­jan? To­li­ko uti­ca­jan da ga či­ta ce­la Hr­vat­ska
PARABUREAU