Odgovor noamu-comskom

442 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
442
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Odgovor noamu-comskom

  1. 1. 1 Ljubodrag Simonović : odgovor Noamu Čomskom Email: comrade@sezampro.rs Gospodinu Noamu Čomskom treba odati priznanje za hrabro suprotstavljanjeameričkoj imperijalističkoj politici. Nažalost, u intervjuu za beogradski list ÄPolitika³ od7. i 8. maja Čomski rešenje za krizu na Balkanu vidi u tome da se do kraja realizujepolitika Vašingtona na ovim prostorima. Na pitanje Äšta Vi vidite kao odgovarajuće realistično rešenje za konačni statusKosova i koliko se to razlikuje od onoga što zagovaraju SAD sada?³ Čomski odgovara:ÄVeć duže vreme osećam da je jedino realistično rešenje za konačni status Kosova ustvari ono što je ponudio predsednik Srbije (Dobrica Ćosić), mislim, negde oko 1993, tojest neka vrsta podele sa Srbima. Sada je ostalo vrlo malo Srba, ali ono što su bile srpskeoblasti treba da bude deo Srbije, a ostalo neka bude nezavisno kako oni to zovu, što značida će se pridružiti Albaniji. Ja prosto ne vidim, nisam video nikakvo drugo mogućerešenje ni pre deset godina.³ Čomskijeva ideja nije nova. To je, zapravo, Ämodel³ za Kosovo koji su u Drugomsvetskom ratu realizovale fašistička Italija i Nemačka. Što se tiče Čomskijevog pozivanjana Dobricu Ćosića, bivšeg predsednika Jugoslavije, radi se, zapravo, o alibiju koji jekrajnje problematičan imajući u vidu motive zbog kojih se Ćosić zalaže za podeluKosova (problem nataliteta). Čomski je na istim pozicijama sa američkim vlastima. Naime, Čomski ne govori oprincipijelnom rešenju problema Kosova, već o Ärealističkom rešenju³. Na čemu sezapravo zasniva Čomskijev Ärealizam³? Pre svega na činjenici da su Albanci većina naKosovu i da oni ne žele da žive u Srbiji. Da li bi Čomskijev Ärealizam³ bio moguć da izaAlbanaca ne stoji Amerika? Da li bi bez toga mogao da se poštuje drugi realizam, naime,da Albanci predstavljaju oko 15% stanovništva Srbije i da Srbi, kao većinski narod, nežele da se Kosmet otcepi od Srbije? Čomskijevo Ärealistično rešenje³ zasniva se, u stvari,na rezultatima etničkog čišćenju Srba i drugih nealbanaca sa Kosmeta (oko 300 000),koje su sprovele albanske terorističke grupe koje su, i po Čomskom, organizovale inaoružale SAD ± kao i na naseljavanju stotine hiljada Albanaca iz Albanije na Kosmetu. Šta bi se desilo kada bi se princip etničke majorizacije uzeo kao princip po komebi trebalo da se rešavaju pitanja nacionalnih manjina u evropskim zemljama? Da li je zaČomskog Ärealistično rešenje³ da Albanci otcepe zapadnu Makedoniju i pripoje jeAlbaniji? Ili da Grci otcepe delove Albanije u kojima su većina? Ili da Turci otcepedelove Bugarske i Grčke u kojima su većina? Ili da Mađari otcepe delove Rumunije,Srbije i Slovačke u kojima su većina? Šta je sa Abhazijom, Južnom Osetijom, Nagorno-Karabahom, Pridnjestrovljem? Šta je se Katalonijom, Baskijom, Korzikom, JužnimTirolom, delom Turske nastanjenoj Kurdima, sa Krimom i drugim delovima Ukrajinenastanjene Rusima, kao i sa delovima Baltičkih država u kojima je većinsko ruskostanovništvo? Čomski nudi Albancima sa Kosmeta kao nacionalnoj manjini pravo da formirajusvoju državu i da se pripoje Albaniji, a šta je sa pravom Srba i Hrvata u Bosni iHecegovini ± koji nisu nacionalna manjina, već konstitutivni narodi ± da odluče o svojojsamostalnosti? 1
  2. 2. 2 Pitanje je da li je Čomski svestan da se njegova Ärealistična³ koncepcija zapravolegitimiše princip etničkog čišćenja ± koje ima otvorenu podršku američkeadministracije. Čomskijeva koncepcija, bez obzira na njegove motive, predstavlja pozivna nasilno cepanje multi-etničkih država. Šta to znači za Srbiju u kojoj živi 24 nacija?Praktično, sva granična područja Srbije postale bi zone u kojima bi trebalo izazvatinacionalne sukobe i na taj način omogućiti njihovo pripajanje susednim zemljama.Provokacije su već prisutne u delovima zemlje u kojima žive muslimani (StaraRaška/Sandžak) i Mađari (Vojvodina). Kako može otcepljenje dela zemlje, koja predstavlja osnov državnosti inacionalne samosvesti Srba, da bude Ämirno³ prihvaćen od srpskog naroda? Srbi susvesni da pravi okupatori Kosmeta nisu Albanci, već Amerikanci. Čomski ne pominjevojnu bazu ÄBondsteel³ na Kosmetu koja je najveća američka baza izgrađena na tluEvrope. A to je, zapravo, ključni razlog zbog čega Amerikanci nastoje da otcepe Kosmetod Srbije i pripoje ga Albaniji. Amerika nastoji da od balkanskih i istočno-evropskihdržava stvori vojni koridor da bi izolovala Evropu od Rusije i da bi spečila Evropu da seÄspusti³ ka Bliskom Istoku. ÄVelika Albanija³ treba da bude glavna strateška tačka uameričkim planovima da se ukopaju na evropskom tlu. Čomski je u intervjuu Äzaboravio³da pomene da je neposredni uzrok bombardovanja Jugoslavije bio odbijanje Miloševićada potpiše papir iz Rambujea u kome su Amerikanci tražili da se u Jugoslaviji rasporedipreko 30 000 hiljada NATO vojnika. Praktično, tražili su da Milošević prihvati okupacijusvoje zemlje. Na pitanje Äzašto su SAD započele taj rat?³, Čomski se poziva na knjigu DžonaNorisa, Äda stvarni cilj tog rata nije imao nikakve veze sa brigom za kosovske Albance.Stvarni uzrok bilo je to što Srbija nije sprovodila tražene socijalne i ekonomske reforme,što znači da je to bio poslednji ugao Evrope koji se nije povinovao neoliberalnimprogramima pod upravom SAD, pa je to moralo da bude uklonjeno³. U istom intervjuuČomski kaže da je Milošević Ätrebalo da bude svrgnut i on bi verovatno bio svrgnutpočetkom 90-ih, da su Albanci glasali, to je bilo vrlo blizu³. Čomski u političkimsnagama u Srbiji koje su bile ÄTrojanski konj³ SAD u Srbiji (i koje su dobile stotinemiliona dolara od strane SAD za rušenje Miloševića) i u separatistički nastrojenimAlbancima vidi snage koje je trebalo da sruše Miloševića. Kako neko može da se boriprotiv zločinačke politike SAD na Balkanu, a da istovremeno podržava one političkesnage koje sprovode američku politiku na Balkanu? Kakav je odnos Čomskog prema Miloševiću? Čomski: ÄMilošević je počiniomnoge zločine, nije dobra ličnost, užasna osoba, ali optužbe protiv njega nikada ne bimogle da se održe.³ Na pitanje Äznači li da ste Vi ÄMiloševićev simpatizer?³³, Čomskiodgovara: ÄNe, on je bio strašan. U stvari, trebalo je da bude svrgnut i on bi verovatnobio svrgnut početkom 90-ih, da su Albanci glasali, to je bilo vrlo blizu. On je uradiorazne strašne stvari, ali to nije bila totalitarna država. Bili su izbori, bila je tu opozicija,mnogo mutnih radnji, ali toga ima svugde i ja svakako ne bih želeo da večeram s njim ilida razgovaram s njim. Jeste, on je zaslužio da mu se sudi za zločine, ali ovo suđenje nijenikada moglo da bude održivo, čak i da je bilo polupošteno. To je bila farsa; u stvari, onisu bili srećni što je umro.³ Za kakve ³zločine³ treba da se sudi Miloševiću i zbog čega je trebalo da budezbačen sa vlasti još početkom devedesetih čovek koji je uveo višepartijski sistem i koji jedoneo ustav po kome nije nacija, već je građanin osnov političkog konstituisanja društva 2
  3. 3. 3± protiv čega su bile političke snage za koje se Čomski zalaže? Čomski ni na ponovljenopitanje novinara ne daje nikakav konkretni odgovor. U suštini, Čomski nema političku viziju Balkana koja daje mogućnost balkanskimzemljama da sačuvaju samostalnost ± bez čega je priča o Ädemokratskim slobodama³samo farsa. Zbog toga on konstruiše Ädemokratsku³ opoziciju koja je trebalo da srušiMiloševića ± koja u stvarnosti nije postojala. Madlen Olbrajt je više puta izjavila da jeJugoslavija bombardovana da bi na vlast došli oni koji će sprovoditi američku politiku naBalkanu. To je zapravo opozicija koja je nastojala da zbaci Miloševića sa vlasti i koja jedošla na vlast 5.oktobra 2 000 ± koja je Srbiju i Crnu Goru pretvorila u američkukoloniju. U Ädemokratiji³ koji je Zapad nametnuo Srbiji vojnom agresijom više od 50%radno sposobnog stanovništva nema posao; preko 65% mladih do 30 godina nema posao;prosečna plata je ispod 300 Eura; gotovo 80% zaposlednih u privatnom sektoru nemasocijalno osiguranje; samo u Beogradu ima preko 80 000 narkomana; studenti plaćaju ido deset puta veće školarine nego što je to bilo u Miloševićevo vreme; u procesu nasilneprivatizacije gotovo sve značajne fabrike, rudnici, izvori vode i druga društvena dobraprodata su za male pare zapadnim firmama i domaćim mafijaškim bandama; društvenibruto proizvod je ispod nivoa koji je bio u vreme najžešćih sankcija; nikada se višemladih ljudi nije iseljavalo iz zemlje nego što je to danas; ukidaju se novine i televizijskekuće koje su kritične prema Zapadu; ljudi svakodnevno gube posao ukoliko neodgovaraju vladajućoj politici; svakodnevno se pljačkaju banke, ubijaju poštanskislužbenici, ljudi ginu u mafijaškim obračunima... Srbija je postala Ädemokratsko društvo³po meri Zapada. Sviđalo se to Čomskom ili ne, Slobodan Milošević je bio i ostao simbolslobodarske borbe srpskog naroda. Nije slučajno što je na ispraćaju Miloševića uBeogradu i Požarevcu bilo daleko više ljudi nego što je to bilo 5.oktobra 2 000. Jedna odglavnih parola bila je ÄKosovo je Srbija!³ I to je realnost koju treba imati u vidu ukolikose želi mir na Balkanu. x x x 3
  4. 4. 44

×