Saobracaj- tema: preticanje

1. 1
1. UVOD
Preticanje je jedna od najsloženijih i najopasnijih radnji s vozilom u saobraćaju jer u njemu
sudeluje najmanje dva vozila u pokretu, izvodi se velikom brzinom, a pritom vozač koji pretiče
koristi saobraćajnu traku za vozila iz suprotnog smera. Preticanje je prolaženje vozilom pored
drugog vozila koje se kreće u istom smeru.
Stoga, donošenju odluke o preticanju mora prethoditi promišljanje vozača o svim elementima za
sigurno izvođenje ove radnje: preglednost, vidljivost, stanje i vrsta kolovoza, položaj ostalih
učesnika u saobraćaju, njihova brzina i namera, tehničke mogućnosti vozila, važeća saobraćajna
pravila, saobraćajni znakovi…
U svemu tome vozač mora poštovati zakonom propisane postupke, a sve ostalo je stvar njegove
lične procene koja proizlazi iz njegovog mentalnog sklopa, njegovih stavova i mogućnosti
racionalizacije postupaka.
Vozač kome je dat znak za preticanje s njegove leve strane dužan je da pomeri svoje
vozilo ka desnoj ivici kolovoza i ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo
vozilo pretiče.
Prema propisima, vozač sme vršiti preticanje samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila
koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za sigurno izvođenje tih
radnji. Preticanje se vrši sa leve strane.
Preticanje se mora vršiti s desne strane ako se vozilo na kolovozu nalazi u takvom položaju i
njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Vozilo koje se kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza ne sme se preticati s leve
strane. To vozilo može se preticati s desne strane ako između njega i desne ivice kolovoza
postoji saobraćajna traka.
Ako zbog nedovoljne širine kolovoza ili njegovog stanja nije moguće preticanje bez ugrožavanja
bezbednosti saobraćaja, vozač vozila koje se kreće sporije nego vozila koja se kreću neposredno
iza njega dužan je da pomeri svoje vozilo što više udesno, a ako to nije dovoljno da, čim mu to
bude moguće, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi propustio brža vozila.
Vozač ne sme preticati kad time, s obzirom na karakteristike puta kojim ide i postojeće okolnosti
na putu i u saobraćaju ili s obzirom na tehnička svojstva vozila kojim upravlja, ugrožava druge
učesnike u saobraćaju, odnosno tamo gde je to saobraćajnim znakom posebno zabranjeno.

2. 2
Pri planiranju preticanja odnosno pre nego što krene u preticanje vozač mora utvrditi ima
li uslova za sigurno izvođenje te radnje s vozilom: je li preticanje dopušteno, postoji li dovoljna
preglednost i dovoljno prostora za preticanje, kolika je dužina preglednosti puta, kolika je
potrebna dužina puta preticanja, kojom brzinom vozi vozilo ispred , može li se dovoljno ubrzati,
kolikom brzinom se može preticati i ugrožavaju li se vozila iz suprotnog smera.
Najpre treba promisliti ima li uopšte svrhe razmišljati o preticanju, nakon toga utvrditi kakva je
preglednost i vidljivost te širina puta, zatim proveriti nameru vozača koji se kreće iza njega, a
onda slede tri najteže, kritične provere:
1. Prvom proverom treba utvrditi da li vozač ispred ima nameru da pretekne ili zaobilazi.
2. Drugom proverom treba utvrditi je li slobodna saobraćajna traka za saobraćaj iz
suprotnog smera na dovoljnoj udaljenosti.
3. Trećom proverom vozač se mora uveriti može li nakon preticanja ponovo zauzeti položaj
u saobraćajnoj traci kojom se kretao pre preticanja.
Ako se u međuvremenu tokom preticanja pojavi vozilo iz suprotnog smera ili ako se pogrešno
procijeni potrebna dužina puta preticanja ili trenutak preticanja, treba odustati od preticanja,
uključiti desni pokazivač smera i vratiti se iza vozila koje se nameravalo preticati i strpljivo
čekati sigurnu priliku.
Vozač koji pretiče dužan je da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju od vozila koje pretiče,
tako da ga ne ometa niti ugrožava u saobraćaju.
Posebno velik rizik predstavlja preticanje dugih vozila i vozila sa nadgradnjom, jer zaklanjaju
pogled, ograničavaju preglednost, smanjen je bočni razmak, povećava se vreme i put preticanja.
Zato vozač treba preticati samo ako je uveren da to može sigurno obaviti. Ne treba rizikovati i
preticati ako vozač nije siguran u pozitivan ishod.
Pošto izvrši preticanje ili obilaženje jednog ili više vozila, vozač je dužan, čim bude moguće da
to izvrši bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, da vozilom ponovo zauzme
položaj na saobraćajnoj traci kojom se kretao pre preticanja, odnosno obilaženja.
Treba znati i ti da se preticanje u lošim vremenskim uslovima, po kiši, snegu i poledici vrši samo
ako su ispunjeni svi uslovi za bezbedno preticanje i naravno uz povećane mere opreza.

3. 3
2. PRETICANJE
Tek ako utvrdi kako su zadovoljeni svi uslovi sigurnosti, vozač motornog vozila započinje s
preticanjem.
Slika br. 1. Preticanje šlepera.
Kada se vozač uverio da je preticanje sigurno i odlučio preticati, mora:
 gledati daleko ispred i proceniti brzinu,
 uključiti levi pokazivač smera,
 pomaknuti se vozilom u levu stranu i gledati ispred,
 proveriti da vozilo ispred ne namerava preticati ili skretati ulevo,
 prema potrebi, upozoriti vozača vozila ispred o nameri preticanja,
 u nižem stepenu prenosa povećati brzinu i prestrojiti se na levu saobraćajnu traku,
 ubrzati vozilo i promeniti u viši stepen prenosa kada se nađe uporedo s vozilom koje
pretiče, vodeći računa o brzini,
 paziti na pravilan bočni razmak i na vozila iz suprotnog smera,
 kada na unutrašnjem ogledalu ugleda vozilo koje pretiče, u blagom luku se mora vratiti u
desnu saobraćajnu traku,
 pri povratku isključiti levi pokazivač smera (desni nije obavezno uključivati osim ako to
uslovi sigurnosti nalažu).

4. 4
Preticanje može da se vrši sa desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav položaj
i njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Dužina puta potrebnog za bezbedno preticanje zavisi od ukupnih uslova saobraćaja uključujući i
brzinu kretanja vozila.
Jedno od osnovnih pravila što se tiče preticanja je to da vozač ne sme da vrši preticanje ako je
time ugrožena bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
To treba imati u vidu vozač svakog motornog vozila a procena o bezbednosti eventualnog
preticanja i odluka o tome da li preteći ili ne donosi se na osnovu iskustva vozača koji osim
procene da li sme krenuti u preticanje mora obratiti pažnju i na signalizaciju pored puta,
vremenske uslove i ostale činioce koji mogu uticati na samo preticanje.
Kod preticanja, na neki način sudeluje i drugo vozilo, to jest ono vozilo koje se pretiče. Kao što
vozač u vozilu koje pretiče mora poštovati određena pravila i norme isto tako i vozač vozila koje
se pretiče mora znati kako da odreaguje u situaciji tokom kojeg ga pretiče drugo vozilo.
Vozač u vozilu koje se pretiče ne sme povećavati brzinu dok traje preticanje jer bi na taj način
vreme preticanja bilo znatno duže nego inače i time bi se direktno ugrozila bezbednost vozila
koje pretiče, vozila koje se pretiče kao i ostalih učesnika u saobraćaju.
Radnje koje vozač motornog vozila mora obaviti kod preticanja su predstavljene ovim
redosledom, istim onim kojim se i obavljaju u realnom vremenu:
- vozač treba dobro osmotriti saobraćaj oko sebe
- treba uključiti levi migavac kojm će obavestiti ostale učesnike da se sprema krenuti u
preticanje
- povećati brzinu kretanja,
- izvršiti preticanje,
- paziti na dovoljan i pravilan bočni razmak i na vozila koja dolaze iz suprotnog smera
- vratiti se u saobraćajnu traku uz desnu ivicu kolovoza.
Preticanje se izričito mora obavljati ovim redosledom i vozač mora striktno da se pridržava ovih
radnji.
Osmatranjem vozila oko sebe, vozač dobija predstavu o tome koliko je bezbedno uopšte krenuti
u preticanje. Ovim vozač stiče utisak o položaju vozila koja se nalaze iza njegovog vozila kao i o
vozilima koja se nalaze ispred njega.
Ovom radnjom vozač treba i da utvrdi da li slučajno vozilo koje se nalazi ispred ne
namerava da krene u preticanje ili slučajno da skrene ulevo, jer bi u tom slučaju bilo nebezbedno
preticanje i ono bi moralo biti ostavljeno za neku drugu, bollju priliku.

5. 5
I tek kada postane siguran da je situacija za preticanje povoljna tek tada može preći na
drugu radnju .
Nakon toga što je vozač, osmatrajući stanje i situaciju oko sebe, postao siguran da je bezbedno
krenuti u preticanje on izvršava sledeći korak kojim obaveštava druge učesnike u saobraćaju o
svojoj nameri da krene u preticanje. Uključujući levi migavac on obaveštava ostale učesnike da
će preteći vozilo ispred njega.
Nakon što je uključio migavac i krenuo u preticanje, vozač povećava brzinu svog motornog
vozila čineći time da se znatno skrati vreme preticanja.
U nekim slučajevima, ako vozač to proceni, potrebno je zvučnom signalizacijom upozoriti
vozača da uspori brzinu kako bi samo preticanje bilo što bezbednije.
Takođe, kao što je već rečeno, vozač vozila koje se pretiče je u obavezi da tokom procesa
preticanja smanji brzinu svoh motornog vozila.
Tokom preticanja, vozač vozila koje pretiče mora obratiti pažnju da se od vozila koje se pretiče
nalazi na dovoljnoj bočnoj distance, to jest rastojanju a isto tako i da obrati pažnju na vozila koja
dolaze iz suprotnog smera.
U slučaju da vozač krene u preticanje a da se u tom trenutku pojavi vozilo iz suprtonog smera i
vozač vozila koje pretiče proceni da nije bezbedno krenuti u preticanje, potrebno je da uključi
desni migavac i vrati se iza vozila koje je imao nameru da pretiče i da strpljivo sačeka drugu
priliku za preticanje.
Po završetku peticanja, vozač se mora uveriti da je na bezbednoj distance od vozila koje je
pretekao i da se sad može ponovo vratiti u saobraćajnu traku uz desnu ivicu kolovoza. Tokom
vraćanja na desnu stranu kolovoza, vozač mora isključiti levi migavac kojim je pre nagovestio
preticanje. Desni migavac nije obavezno isključiti jedino u slučajevima kada to bezbednosni
uslovi nalažu.
Ovim je preticanje završeno. Vozač naravno sada sme, ukoliko proceni da postoje svi potrebni
uslovi i poštujući sva potrebna pravila tokom preticanja krenuti u preticanju narednog motornog
vozila.
Ako zbog nedovoljne širine i stanja kolovoza preticanje nije moguće obaviti bezbedno, vozač
vozila koje se kreće sporije nego vozila koja se kreću iza njega dužan je da pomeri svoje vozilo
što više udesno, a ako i to nije dovoljno treba da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu.

6. 6
3. SITUACIJE KOJE SE NE SMATRAJU PRETICANJEM
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u
istom smeru, na kome su kolone vozila, brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u
drugoj traci ne smatra se preticanjem.
Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj
vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se ne kreće krajnjom desnom
saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.
4. SITUACIJE U KOJIMA SE NE SME PRETICATI
Vozač ne sme da vrši preticanje ili obilaženje kada time može ugroziti druge učesnike u
saobraćaju. To je osnovno pravilo u ovom složenom procesu nazvanom preticanje i njega
mora čvrsto da se pridržava svaki vozač, odnosno, učesnik u saobraćaju.
Na slici 2 predstavljen je znak zabrane preticanja svih motornih vozila osim za motocikle bez
prikolice. Ovaj znak predstavlja deo puta na kome je zabranjeno preticanje svih motornih
vozila, osim motocikla bez prikolice, lakog tricikla i lakog četvorocikla.
Slika br. 2. Znak kojim se označava zabrana preticanja svih motornih vozila osim motocikla bez prikolice, lak og
tricikla i lakog četvorocikla.

7. 7
Osim ovog znaka, postoji i znak kojim se predstavlja zabrana preticanja za teretna
vozila (slika 3), čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 tona. Ova motorna vozila ne smeju
preticati druga motorna vozila osim motocikla bez prikolice, mopeda, lakog tricikla i lakog
četvorocikla.
Slika br. 3. Znak kojim se predstavlja zabrana preticanja za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi
3,5 tona, svih motornih vozila, osim motocikla bez prikolice, mopeda, lakog tricikla i lakog četvorocikla.
Ako je uz ovaj znak dodata dopunska tabla sa označenom masom vozila, zabrana preticanja
odnosi se samo na teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi označenu masu.
Vozač ne sme vozilom da započne preticanje ili obilaženje kolone vozila jer se tim postupkom
direktno ugrožava bezbednost samog vozača kao i ostalih učesnika u saobraćaju.
Preticanjem kolone se produžava sam put preticanja, što je, logično, rizično i povećava šansu
za nastanak saobraćajnog udesa.
Kada vozač pretiče kolonu vozila, u slučaju pojave vozila iz suprotnog smera, teško da može
da se vrati u saobraćajnu traku kojom je vozio pre nego što je krenuo u preticanje.
Preticanje kolone je nepreglednije nego preticanje jednog vozila a isto tako postoji mogućnost
izdvajanja i kretanja u preticanje nekog drugog vozila iz kolone.
Takođe, vozač ne sme da pretiče ako je vozač iza njega otpočeo preticanje.

8. 8
Vozač ne sme preticati na punoj liniji. Ustvari, samo postojanje pune linije na kolovozu
obaveštava vozača da postoji neki razlog zbog kojeg on ne bi smeo krenuti u preticanje.
Preticanje je zabranjeno i u situaciji ako je vozač u vozilu ispred dao znak kojim je najavio
preticanje vozila koje se nalazi ispred njega.
Slika br. 4. Preticanje na punoj liniji.
Preticanje je zabranjeno i ukoliko bi vozač time ugrozio bezbednost saobraćaja ili ometao
saobraćaj iz suprotnog smera, ako po izvršenom preticanju ili obilaženju ne bi mogao da se
vrati u saobraćajnu traku kojom se kretao pre toga bez ometanja ili ugrožavanja ostalih
učesnika u saobraćaju.
Preticanje je takođe zabranjeno zaustavnom trakom, na početku prevoja, na prevoju, ispred i u
nepreglednoj krivini, osim na kolovozu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje vozila u
istom smeru, kada je radnja preticanja bezbednija nego u pomenutoj situaciji.
Zabranjeno je i preticanje drugog vozila u nepreglednoj krivini. I ovim postupkom, kao i drugim
metodama nepravilnog preticanja vozač ugrožava svoju bezbednost kao i bezbednost ostalih
učesnika u saobraćaju.
Preticanje je zabranjeno u tunelu, osim u tunelu sa dve saobračajne trake za kretanje vozila u
istom smeru a isto tako, zabranjeno je preticanje vozila koje se približava pešačkom prelazu ili
ga prelazi.
Zabranjeno je preticanje vozila koje se zaustavilo ili se zaustavlja radi propuštanja pešaka na
pešačkom prelazu, kao i preticanje na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge.
Preticanjem vozila na pešačkom prelazu se najviše ugrožava bezbednost pešaka koji u tom
trenutku prelaze pešački prelaz.
Zabranjeno je i preticanje vozila koje samo prelazi preko pešačkog prelaza bez potrebe i namere
da se zaustavi na pešačkom prelazu.

9. 9
Osim ovih situacija, zabranjeno je preticanje i kontrole vozila pod pratnjom. Potom,
zabranjeno je preticanje na mestima gde je zabrana jasno predstavljena postojanjem saobraćajne
signalizacije.
Takođe, zabranjeno je prelaženje vozilom preko neisprekidane uzdužne linije pri čemu se koristi
saobraćajna traka za kretanje vozila iz suprotnog smera (što je dozvoljeno prilikom obilaženja
zaustavljene kolone vozila, pod uslovom da može bezbedno da se vrati u svoju traku.
Samo po sebi preticanje je ozbiljna i opasna radnja pa je naravno zakonom regulisano to kada I u
kojim situacijama se ne sme preticati.
Novim zakonom je detaljno nabrojano kada vozač ne sme da vrši preticanje i obilaženje. Treba
imati u vidu i novu definiciju sta znači “kolona vozila” …
Dakle, nije zabranjeno preticanje više vozila, ali samo pod uslovom da ta vozila nisu “kolona
vozila”.
Slika br. 5. Duge kolone vozila.
"Kolona vozila" je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreću jedno iza drugog
istom saobraćajnom trakom u istom smeru, čiji je način kretanja međusobno uslovljen i između
kojih ne može bez ometanja ući drugo vozilo.

10. 10
5. PUT PRETICANJA
Preticanje se po pravilu vrši se sa leve strane vozila koje se pretiče, a može da se vrši i sa
desne strane ako je to vozilo na kolovozu zauzelo takav položaj i vozač dao takav znak da se
može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom
smeru, brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se
preticanjem. Tokom preticanja vozač (V1) koji sledi preticano vozilo (V2) mora jednako-
ubrzanim kretanjem da pređe sledeće rastojanje (dodatni put pretičućeg vozila):
l d1 l 1d2 l2
gde je: d1–rastojanje sleđenja vozila; l1–dužina preticanog vozila; d2–zaštitno rastojanje posle
preticanja; l2–dužina vozila koje vrši preticanje; l–dodatni put pretičućeg vozila.
Ova relacija, pored ranije prihvaćenih polaznih parametara za analizu procesa preticanja imaće
značajan uticaj na definisanje potrebne dužine preglednosti za bezbednosno preticanje i njenu
praktičnu primenu. U osnovi polazi se od činjenice da je potrebna dužina preglednosti za
bezbedno preticanje: put koji pređe preticano vozilo (V2), i put vozila iz suprotnog smera (V3)
za vreme preticanja (tpr), sa odgovarajućim zaštitnim rastojanjem (D):
S pr= L= V1· tpr+ V2· tpr+ l+D
Vreme preticanja (tpr) predstavlja razliku potrebnog vremena da se pređe: ukupan put
preticanja i puta do kritične tačke: tpr= t1-tk ili vreme da se pređe dodatni put pretićućeg
vozila.
Da bi se utvrdile minimalne dužine preglednosti za bezbedno preticanje porebno je poći od
realne i najčešće situacije: da se vrši preticanje putničkog vozila koje se kreće brzinom od
60 km/h, a u susret dolazi drugo vozilo maksimalno dozvoljenom brzinom (80 km/h).
Potrebno vreme preticanja, pri realnom ubrzanju je tpr= 4,3 – 5,3 s, a dužina preglednosti
Spr = 210 – 240 m.
Slika br. 6. Proces preticanja vozila na putu.
Znači, pojava vozila iz suprotnog smera na rastojanju manjem od 200 m može se smatrati
opasnom, pa vozač treba da odustane od započetog preticanja, jer mu je nekoliko puta
efikasnije kočiti nego ubrzavati vozilo.

11. 11
6. PRETICANJE NA RASKRSNICI
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo, osim bicikla, mopeda, lakog motocikla i motocikla
bez bočne prikolice, neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije s kružnim tokom
saobraćaja.
Ipak, postoje uslovi pod kojima je vozaču dopušteno da sme da izvrši preticanje na raskrsnici:
1. Na raskrsnici se sme preticati vozilo koje skreće u levo a u ovom slučaju se preticanje
vrši sa desne strane.
2. Na raskrsnici se sme preticati vozilo koje skreće u desno, ali da pri tom, svojim
vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Dozvoljeno je preticati vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza kao i preticanje
vozila koje se kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim
znakovima ili znakovima koje daje policijski službenik.
Na raksrsnici je takođe dozvoljeno preticati bicikl, moped ili motocikl.
Ako se na sredini kolovoza nalazi površina koja nije namenjena za saobraćaj vozila, objekat
ili uređaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane.
Površine, objekti ili uređaji koji se nalaze na sredini puta sa jednosmernim saobraćajem
mogu da se obilaze sa obe strane, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo neposredno ispred raskrsnicenili na raskrsnici koja nije sa
kružnim tokom saobraćaja.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozač u slučaju kada senkreće putem sa prvenstvom
prolaza, sme da pretiče:
1) vozilo koje skreće u levo, a pretiče se sa desne strane,
2) vozilo koje skreće u desno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza
namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera,
3) vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza,
4) vozilo koje se kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim
znakovima ili znacima koje daje policijski službenik,
5) bicikl, moped ili motocikl.

12. 12
7. ZAKLJUČAK
Preticanje je prolaženje pored vozila koje ide u istom smeru i predstavlja najsloženiju i
najrizičniju radnju u saobraćaju.
Preticanje drugog vozila nije baš preporučljivo ali ukoliko se vozač odluči na preticanje vozila
koje se nalazi ispred njega mora obratiti pažnju na to koliko je uopšte bezbedno preticati u tom
trenutku a kada utvrdi da je preticanje bezbedno onda mora pribeći izvršenju određenih radnji I
postupaka, lančano, jedan za drugim, kako bi ovaj proces izvršio što je moguće bezbednije.
Utvrđivanjem bezbednog trenutka za preticanje, vozač je obavezan da uključi levi pokazivač
smera kojim drugim učesnicima nagoveštava svoju nameru, onda, da se iz desne prebaci u levu
saobraćajnu traku i da poveća brzinu svom motornom vozilu kako bi vreme preticanja bilo što
kraće.
Tokom preticanja vozač mora obratiti pažnju na bezbedno bočno rastojanje u odnosu na vozilo
koje se pretiče a nakon završenog preticanja, kada bude na dovoljnoj distance od vozila koje je
pretekao, vozač je dužan da se vrati opet u desnu saobraćajnu traku kojom je išao pre nego što je
započeo preticanje, obavezno isključujući levi pokazivač smera.
Nisu sve situacije bezbedne za preticanje tako da bi svaki vozač obavezno trebao razmisliti o
eventualnom preticanju u situacijama snega ili poledice na kolovozu, jer su ovi uslovi sami po
sebi uslovi povećanog rizika pa bi preticanje dodatno povećalo rizik za izazivanje saobraćajne
nesreće.
Vozač ne sme preticati kolone vozila, ne sme preticati ukoliko je vozač iza njega dao znak da se
sprema da krene u preticanje ili obilaženje ili je već krenuo u proces preticanja ili obilaženja.
Takođe, preticanje je zabranjeno i ukoliko je vozač ispred dao znak za preticanje ili obilaženje ili
je krenuo u obavljanje preticanja ili obilaženja.
Vozač ne sme obilaziti i ukoliko bi time ugrozio bezbednost u saobraćaju ili ugrozio vozila koja
dolaze iz suprotnog smera, ako ne bi mogao posle izvršenog preticanja da se bezbedno vrati u
desnu traku, odakle je i krenuo u preticanje,
Preticanje je zabranjeno zaustavnom trakom, u tunelu(jedino u slučaju postojanja dve trake za
kretanje u jednom pravcu), na početku prevoja, na prevoju ili na nepreglednoj krivini.
Zabranjeno je preticanje vozila koje se približava pešačkom prelazu, staje na pešačkom prelazu
da propusti pešake ili samo prolazi preko pešačkog prelaza.

13. 13
Situacije u kojima je zabranjeno preticanje su i prelaz preko železničke ili tramvajske
pruge, preticanje kolone vozila pod pratnjom, preticanje saobraćajnom trakom za spora vozila
kao i na mestima gde je to zabranjeno saobraćajnom signalizacijom.
Što se tiče preticanja na raskrsnici, vozač ne sme da pretiče drugo vozilo neposredno ispred
raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa kružnim tokom saobraćaja.
Na raskrsnici ili neposredno ispred raskrsnice se može preticati jedino vozilo koje skreće u levo a
pretiče se sa desne strane. Potom, pretiče se vozilo koje skreće u desno ali da pri tom svojim
vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na raskrsnici se pretiče i vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza, vozilo koje se
kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan saobraćajnim znakovima ili znacima koje daje
saobraćajni policajac .
I, na kraju, na raskrsnici se pretiču bicikl, moped ili motocikl.
Ukoliko imamo put koji poseduje najmanje 2 saobraćajne trake za put u istom smeru i vozilo
koje ide jednom trakom a kolonu vozila u drugoj traci, brže kretanje vozila od kolone se u ovom
slučaju ne smatra preticanjem.
Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj
vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se ne kreće krajnjom desnom
saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.

14. 14
LITERATURA
1. http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/84-preticanje-i-
obilazenje-vozila
2. https://www.google.rs/interstitial?url=http://www.vozite.com/obilazenje_i_preticanje.h
tml
3. http://bihamk.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=23:kada-i-kako-
sigurno-preticati&catid=11:savjeti-vozacima&Itemid=141
4. http://skolasaobracaja.web44.net/index.php?sta=skola&prikaz=pravila&pravilo=13
5. http://autoskola-l.com/index.php/savjeti/preticanje