ijoijoi

1. Rimsko društvo, rimska umetnost: kompleksno,
kosmopolitsko, grandiozno, pragmatično…
• Od II v.p.n.e
• Rimsko carstvo je kosmopolitsko društvo, koje brzo asimilira
nacionalne i regionalne specifičnosti novoosvojenih teritorija.
Međutim, iako osvojene provincije moraju da prihvate rimsku
vlast i zakone, Rim rado prihvata njihove različite tradicije,
običaje i znanja.
• Na taj način se rimska umetnost zasniva na kombinaciji
raznih uticaja: grčkog i etrurskog, egipatskog i bliskoistočnog.
Upravo je ta kompleksnost ono što karakteriše rimsku
umetnost.
• Proistekla iz kombinacije raznovrsnih uticaja, rimska
umetnost se izdvaja svojom praktičnošću i pragmatičnošću
ali i stalnom težnjom ka grandioznom i monumentalnom.
Rimska arhitektura

2. Luk, svod, elementi grčkog hrama i
beton…
• Uvode nov materijal BETON – smesa maltera,šljunka i
sitnih komada opeke ili kamena
• Arhitektonski oblici: luk, svod i kupola
• Rimski duh je praktičan i tehnički orijentisan, i posebno
dolazi do uzražaja u arhitekturi.
• Rimska arhitektura se formira na raznovrsnom nasleđu,
zato kažemo da je kompleksna i kosmopolitska.
Kombinujući luk, svod i kupolu (Bliski Istok), elemente
grčkog hrama (umetnost antičke Grčke) i usavršavajući
tehniku betona (Bliski Istok), Rim gradi monumentalna
zdanja, simbole svoje moći...

3. Rimski hram se izgledom ugleda na grčki hram (posledica
osvajanja Grčke) ali su visoki podijum i duboki trem preuzeti iz
etrurske arhitekture (elementi etrurskog hrama).
Hram

4. Sibilin hram, Tivoli, oko 100 p.n.e.
I u malom Sibilinom
hramu u Tivoliju vidimo
kombinovane uticaje: po
obliku se radi o tolosu,
okruglom grčkom
hramu, ali je zid cele
ovde urađen u betonu.
Beton je već bio
korišten na Bliskom
Istoku, ali ga Rimljani
usavršavaju.
Beton: mešavina
maltera, šljunka i
lomljene cigle

5. Upravo će upotreba betona, ekonomičnog i otpornog
materijala, omogućiti Rimljanima da grade monumentalne
građevine, simbole rimske moći.
Koloseum, Rim, 70 – 82: amfiteatar

6. Koloseum
• Napravljen spajanjem dva
pozorišta
• Služio za gladijatorske
igre
• Korišćeni poluobličasti
svodovi
prizemlje – toskanski stubovi
I sprat - dorski stubovi
II sprat - korintski stubovi
III sprat - korintski pilastri

7. • Koloseum je amfiteatar (kao dva spojena grčka pozorišta,
teatra). Ali dok grčko pozorište koristi prirodan reljef, specifičnost
rimskog amfiteatra je da je zidan. Pojavljuju se malo pre početka
naše ere, za cirkuske predstave i borbe gladijatora.

8. • Rimljani u gradnji koriste
polukružni luk i poluobličasti
svod, elemente gradnje koje
smo već sretali u umetnosti
Mesopotamije, ili kombinaciju
dva poluobličasta svoda koja
se ukrštaju pod pravim
uglom, čineći krstasti svod.

12. • Koloseum je napravljen od
betona, a fasadu čine tri
sprata arkada. Polustubovi
između lukova su ukrašeni
elementima grčkih stilova, i
to kombinovanih prema
« težini »: tako u prizemlju
imamo kapitele toskanskog
(dorskog), na prvom spratu
jonskog, a na trećem
korintskog stila.
Ti polustubovi ovde nisu
noseći elementi arhitekture,
već dekorativni, kao i kružni
«arhitrav ». Noseći elementi
su ovde zidovi, sa svojim
lukovima i svodovima...

14. • Rimljani su beton, manje
« lep » materijal, prekrivali
ukrasnim slojem cigle,
mermera ili uglačanog gipsa.
Danas su ti prekrivni slojevi
nestali pa nam ostaci ove
arhitekture izgledaju manje
« estetski » nego ostaci
grčkih hramova. Ono što
ostaje zadivljujuće je
organizacija: Koloseum je
primao više od 50000
gledalaca, čije je efikasno
cirkulisanje bilo omogućeno
nizom stepeništa i galerija.

15. … Koloseum je mogao da primi više od 50 000 gledalaca!

16. • Uz luk i svod, Rimljani su u
gradnji koristili i kupolu. Ovi
konstruktivni elementi su
omogućavali gradnju
prostranih unutrašnjih
prostora.
Građevine zasvođene
kupolom su prvobitno
korišćene za izgradnju
termi, javnih kupatila,
značajnih mesta okupljanja
društva carskog Rima...

17. • Kasnije je kupola korišćena i u drugim vrstama građevina, od
kojih je Panteon najfrapantniji primer…

18. Panteon
• Hram je bio
posvećen svim
bogovima
• Sagradio ga je
car Hadrijan
• Okrugla dvorana
sa sedam velikih
niša, iznad njih
red pilastera i
bronzanih rešetki
• Kupola sa
kasetama

21. • Panteon je prostrani kružni
hram posvećen
« svim bogovima ».
Pokriven je kupolom u obliku
polulopte, sa kružnim
otvorom na vrhu, kroz koji
ulazi snop svetlosti. Slične
građevine, manjih dimenzija,
su već postojale: to su bila
javna kupatila, a otvor na
vrhu, prekriven pokretnim
bronzanim zaslonom, služio
je za regulisanje temperature
u unutrašnjosti… Panteon je
impresivna monumentalna
verzija tih građevina...

22. • U Panteonu zrak svetlosti koji
ulazi kroz okulus (kružni otvor)
na vrhu kupole, kruži
tamburom (cilindričnim zidom)
očitujući u unutrašnjosti
dnevno kretanje sunca na
nebu (tj. rotaciju Zemlje). Snop
svetlosti tako prelazi preko
svake od sedam niša u zidu,
posvećenih nebeskim
božanstvima (7 tada poznatih
planeta), dok je bleštavi okulus
na mestu sunca.
Ceo kosmos je tako uveden u
simbolički odnos sa ovim
prostorom…

23. • Nasuprot impresivnoj unutrašnjosti, spoljašnjost Panteona je
ružna. Nekad izdignuto zdanje je danas ispod nivoa ulice.
Hramu se ranije prilazilo kroz dvorište oivičeno stubovima, koje
je vizuelno odvajalo pročelje, duboki trem ispod stubova, od
betonskog zida cele. I kupola izgleda spljeskano, zbog veće
debljine zidova pri bazi...

36. • I druge građevine se inspirišu arhitekturom termi, među
njima je i Konstantinova bazilika u Rimu...
Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310

37. • Danas od ove impresivne građevine preostaje samo severno
krilo, koje čine tri ogromna poluobličasta svoda. Glavni brod,
zasveden uz pomoć tri krstasta svoda, je bio još viši.

38. • Rimska bazilika je pravougaona građevina. Viši središnji deo,
ili centralni brod, je kolonadama razdvojen od dva niža bočna
broda. Na oba kraja centralnog broda se nalaze zasvedene
polukružne apside. Tavanicu od drvenih greda drže stubovi.
Ulaz je s boka.

39. Rimska bazilika je imala raznovrsne civilne namene (tržnica,
sudnica...). Rimljani konstruišu ovakve građevine u svim
gradovima carstva. Do danas najbolje očuvana bazilika je
bazilika Leptis Magna u Libiji (209-216).

40. Plan foruma i rimske bazilike
Leptis Magna, III vek, Libija
Fasada rimske bazilike:
ulaz s boka

41. • Rimljani sa istom težnjom ka monumentalnosti grade i
utilitarne građevine. Luk i svod su i dalje osnovni elementi
arhitekture i u projektima izgradnje mostova, akvadukta i
kanalizacije.

42. Akvadukt

43. Urbanizam
• Rimljani, sa svojim
smislom za organizaciju,
razvijaju i urbanizam:
gradovi su organizovani
oko dve glavne ulice,
cardo (u pravcu sever-
jug) i decumanus
(pravac istok-zapad).
• Na mestu njihovog
preseka se nalazi
forum, pravougaoni trg,
centar gradskog života a
oko foruma se nalaze
hram (duhovni centar),
bazilika
(tržni/pravosudni centar)
i kurija (politički centar).

44. • Postoji dva tipa stambenih objekata: domus (kuća
imućnog Rimljanina) i insula (stambeni blok sa
zanatskim radnjama i trgovinama u prizemlju,
preteča današnjih stambenih zgrada).

45. Insula, Dijanina kuća, Ostija kod Rima: ostaci i rekonstrukcija
Insula, ponekad sa više od 5 spratova i zanatskim radnjama i
trgovinama u prizemlju, liči na današnje stambene zgrade. Na
slici: ostaci i rekonstrukcija Dijanine kuće, Ostija kod Rima.