TRENDOVI URAČUNARSTVU  ZA 21. VEK           Napisao: : causticVapor Prevod sa engleskog: Dr Radomir Janković
Računarska indistrija se razvija gotovo najbrže od svih oblasti u ljudskoj istoriji. U ranijimvremenima, mogli bi da prote...
Slika 2 Aluminijumski hladnjak sa bakarnim jezgrom, koji je                                   u stanju da rasipa do 90 W. ...
Većina entuzijasta će se opredeliti za obično hladjenje vodom. To ne mora da bude preteranoskupo. U stvari, osnovni sistem...
nikakvu toplotu, one takodje nemaju ni neku dobru performansu; njihov najbolji model trenutnoradi kao Pentium III na 500 M...
Bilo kako bilo, pokazuje se da krajnji zahtevi za prostor zahtevaju vrlo visoko vertikalno kućište,dok se još uvek pristoj...
Ljudi za osrednju performansu … brinu, do izvesne mere!Prosečna osoba će biti zadovoljna sa onim što ima, sve dok se ne po...
nije uspeo - centralna procesorska jedinica se brzo pregrejala na 55 - 60 0C. Onda sam montiraoventilator iza hladnjaka, d...
Da dalje ne okolišimo, hajde da pogledamo kako sada stoje stvari samonitorima sa katodnomcevi (CRT - Cathode Ray Tube) i s...
LCD monitori su tanki, glatki, male potrošnje i definitivno reprezentativni za pravac u kome sekreće budućnost. Oni takodj...
Grafičke kartice već dugo imaju sredstva za sprečavanje grešaka i sada je prilično teško doći dokartice koja nešto može da...
za most PCI-ka-PCI zameni univerzalnijim kontrolerom HiNT, ali se to nikada nije dogodilo.Pre nego što je 3dfx mogla da uv...
koji mogu da dobiju, kako bi održala pristojan nivo performanse. Medjutim, cena i neupadljivostsu neprevazidjeni.Kada traž...
za nadogradnju. Ništa nije gore nego kad mora da se zameni skoro svaki pojedinačan deo hard-vera u sistemu, zato što uopšt...
UlazTastatureAko postoji i jedan stvar koja je ostala konstantna (i verovatno će tako biti i dalje) u sveturačunara, to je...
Pokazivački uredjajiSuprotno od svojih komšija za unošenje teksta, uredjaji za pokazivanje dolaze u vrlo različitimkonstru...
Pa, tehnologija prepoznavanja govora je u razvoju od kasnih 1960-ih godina (kada je u najvećojmeri bila u domenu teorije)....
zivanje od 56K (koji inače stari). Prosečan savremeni DSL modem, u teoriji, ima 2620 puta većubrzinu u preuzimanju od prvi...
Ljudi mogu da promešaju lozinke i učine ih što je moguće nerazumljivijim, ali to je krajnjidomet takve metode. Na vladinim...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Video kartice

614

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
614
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
7
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Video kartice

  1. 1. TRENDOVI URAČUNARSTVU ZA 21. VEK Napisao: : causticVapor Prevod sa engleskog: Dr Radomir Janković
  2. 2. Računarska indistrija se razvija gotovo najbrže od svih oblasti u ljudskoj istoriji. U ranijimvremenima, mogli bi da proteknu vekovi pre nego što bi se osmislili fundamentalni pronalascikojim bi zatim postali uobičajena stvar. Brzo grabeći u dvadeset prvi vek, kompanije dnevno sudnevno izbacivale na hiljade patenata. Računari su se svrstavali, i još uvek to čine, u opsegu odogromnih zveri gladnih energije koji zauzimaju čitave gradske blokove, do malih, džepnihuredjaja za pisanje i pamćenje zabeležaka. Medjutim, razlika izmedju tih dana i savremenogtrenutka je u tome što je današnji, mali personalni računar u pogledu računarskih sposobnostidaleko nadmašio ondašnji računar kome je bio potreban ceo gradski blok.Brzina i toplotno rasipanjeLjudi žele moć, njima je potrebna performansa; oni uživaju u brzini i mogućnosti da brzo komu-niciraju i paralelno obavljaju više poslova pomoću elektronskog uredjaja. U prošlosti, jedini ciljbio je da se naprave računari čija bi snaga rasla eksponencijalno, uz zadržavanje prihvatljivih fi-zičkih dimenzija i nivoa šuma. Medjutim, sa gustinama snage i toplotnim rasipanjem današnjihprocesora, to postaje sve teži zadatak. Neki ljudi uživaju u nivou performanse koji dobijaju iz ta-ko moćnih procesora i baš im je svejedno što uz to ide gomila masivnih hladnjaka i velika buka,dok drugi dižu ruke od takvih rešenja i ulažu veliki trud u pronalaženje alternativnih izbora. Kaošto se i očekivalo, tržište je počelo da se razlilazi u tri različita pravca: veliki i snažni računari,srednji sa umerenom performansom i oni kompaktni i tihi.Veliki i moćni računariEntuzijasti, moćni korisnici, oni koji se bave prisilnim ubrzavanjem i ostali, nazovite ih kako godhoćete, uvek žele da dobiju najviše od svog sistema. Oni kupuju matične ploče koje mogu da seprisilno ubrzaju u velikoj meri, koje su zasnovane na vrhunskim skupovima čipova, sa velikimbrojem izbora brzina, vremenskih uskladjivanja i napona, da bi podešavali svoje sisteme donjihovih optimalnih vrednosti. Slika 1 Veoma podešljive matične ploče, kao što je EPoX EP-8RDA+, postaju ljubim- ci fanatika prisilnog ubrzavanja širom sveta. Ima ljudi koji žele snagu i performansu do krajnjih granica, ali nisu voljni da rizikuju stabilnost u radu, niti da gube vreme podeša- vajući toliko mnogo promenljivih veličina. Oni prilikom kupovine biraju vrhunske sa- stavne delove, u suštini najnovije i najbolje, i sastavljaju "parni valjak" od sistema koji je tako dobar da će biti sredstvo za rad "čvrsto kao stena", bar za neko vreme. Ti ljudi će se često razočarati kada kroz dve ili tri godine, prilikom potrebe nadogradnje sistema, otkri-ju da je njihova platforma u priličnoj meri maksimizovana. Medjutim, sa dobrim vodjenjem uvreme kupovine, oni mogu tada da donesu pametne odluke, sa u najmanju ruku upola dobrimputem za dalju nadogradnju.
  3. 3. Slika 2 Aluminijumski hladnjak sa bakarnim jezgrom, koji je u stanju da rasipa do 90 W. © THG Normalno, entuzijasti koji prisilno ubrzavaju svoje procesore, grafičke kartice i memorijske magistrale, moraju mnogo više da se bave toplotnim rasipanjem od onih koji svoje sisteme "podese i zaborave" na "brzinama iz radnje". Aluminijumski hladnjaci su stvarno dobri samo za snage do oko 75 W. Ba- karni hladnjaci u njihovim savremenim dimenzijama odgova- raju za snage do oko 90 W, sa razumno bučnim ventilatorom, pre nego što ih savlada toplota koju razvija procesor. Grafičke kartice, čvrsti diskovi, severni mostovi i memorije zajedno dodaju toplotu vazduhu koji pokreće ventilator procesorskog hladnjaka, što u suštini zagreva procesor.Šta rade entuzijasti kako bi sprečili da njihovi sistemi postanu hrpe rastopljenog metala isilicijumaZa ovu dilemu postoji nekoliko rešenja. Jedno je da se koriste brzi ventilatori kao što je SunonPMD1208/9PMB1-A (poznat i kao Vantec Tornado) i na taj način udvostruči ili utrostruči pro-tok vazduha u kućištima, gde god da se nalaze ventilatori. Nezgodna sporedna pojava u tom slu-čaju je buka, koju neki ljudi mogu, a neki ne mogu da podnose. A čak i najbrži ventilator nećenikada ohladiti uredjaj na tempearturu okoline ili ispod nje, što za neke ljude jednostavno nijedovoljno dobro, posebno za one koji pokušavaju da dostignu apsolutne granice jezgra svog pro-cesora. Medjutim, to je do danas najjevtinije (i najzgodnije) rešenje.Hladjenje vodom je drugi način, koji se sve više primenjuje i to u dobroj nameri. Jednostavnorečeno, ono se sastoji u hladjenju sastavnih delova koji proizvode toplotu pomoću blokova krozkoje prolazi voda, povezanih u zatvorenom sistemu sa pumpom i hladnjakom (slično kao kod au-tomobila). U sistemu manje snage, hladnjak ne mora da ima nikakve ventilatore, a sa sporijimventilatorima može da izadje na kraj i sa najmoćnijim sistemima. Obični sistemi za hladjenje vo-dom su mnogo efikasniji od hladjenja vazduhom i dovode zagrevajuće sastavne delove koje hla-de mnogo bliže temperaturama okoline nego što će to sistemi za vazdušno hladjenje ikada biti ustanju da čine. Cena je umerena.Hladjenja Peltier i ona sa izmenom faze su ekstremne opcije snižavanja temperature i neću senjima baviti u okviru ovog teksta. U osnovi, Peltieri su "sundjeri za toplotu" na eklektrični pogonkoji prenose toplotnu energiju odozdo na gore. Procesor predaje toplotu hladnoj ploči koja tu to-plotu prenosi na peltier, koji odaje ukupnu toplotu u element za rashladjivanje. Blokovi za vode-no hladjenje su mnogo bolji kada se koriste sa Peltierima nego sa hladnjacima na vazduh. Cenamože da bude od umerene do visoke, što zavisi od nivoa preterivanja.Hladnjaci sa izmenom faze koriste isparavajući fluid da bi rashladili procesorsku matricu nanekoliko stepeni ispod nule. To su, u suštini, frižideri centralnih procesorskih jedinica. Primeridva unapred sklopljena, komercijalno raspoloživa proizvoda su Vapochill i Prometeia. Cena jevrlo visoka.
  4. 4. Većina entuzijasta će se opredeliti za obično hladjenje vodom. To ne mora da bude preteranoskupo. U stvari, osnovni sistem sa dobrom performansom, koji može da se nadogradjuje, u malo-prodaji košta ukupno oko 100 USD. Performanse sistema Peltier mogu da zahtevaju složeno po-dešavanje, posebno namenjene izvore napajanja i izolaciju, jer ti sistemi mogu da ohlade matricuprocesora znatno niže od temperature okoline i tako prouzrokuju kondenzaciju. Unapred sklop-ljeni, sistemi za hladjenje sa izmenom faze koštaju više od 500 USD, ali omogućavaju do sadanajbolju performansu hladjenja.Osrednja buka i nevolje sa osrednjom performansomVelika većina današnjih korisnika ne želi da se bori sa neprijatnostima veoma brzih ventilatora, aneće ni da se bavi sa očiglenom složenošću uredjaja za vodeno hladjenje i opasnostima koje so-bom nose sistemi sa izmenom faze. To je vrsta ljudi koja će se obično zadovoljiti sa vazdušnimhladjenjem i ventilatorima srtednje do velike brzine. Pošteno govoreći, oni bi mogli da sami pra-ve te sisteme, ali će najčešće kupiti gorove proizvode firmi Compaq, Gateway, Dell ili neki iznjih izveden uredjaj.Takvi ljudi će obično potrošiti više novca i dobiti manje performanse iz svojih sistema od onihkoji se bave prisilnim ubrzavanjem, ali će manje morati da se bave hladjenjem i stvarno će pro-vesti više vremena radeće pomoću svog sistema, a ne za njega. Oni su takodje skloni da razmi-šljaju na Intel-ov način i kupuju kombinacije Celeron/845/PC100 zasnovane na Pentijumu 4. Sveovo se odnosi na veliku većinu; postoji ipak i manjina nutar svih većina.Ta "manjina" u okviru velike većine, obično se sastoji ljudi koji su videli standardne sisteme izfirmi Gateway, Dell, Compaq i drugih i rekli "Neću da plaćam za to!" ili "Izgleda mi da je to ne-potrebno." Oni kreću u istraživanje i sastavljanje svojih sistema, a možda rade i na nekom prisil-nom ubrzavanju, ali umereno i ne sa čipovima koji su predvidjeni za tu svrhu. Oni će prihvatitisrednje brze ventilatore i normalne hladnjake, ali ništa više od onog što je uobičajeno. Neki odnjih uopšte neće da prisilno ubrzavaju, bilo zbog straha ili zbog nekog čudnog preteranog mora-la. U svakom slučaju, oni neće mnogo doprineti globalnom zagrevanju planete, za razliku odonoga što će učiniti "okoreli entuzijasti".Mala buka, ali performansa koja se sporo povećavaIma ljudi koji žele malu buku i što manji zauzeti prostor. Oni neće ogromnu kutiju boje bele kafesa ventilatorima i zujanjem kada glave počinju da se vrte. Oni ne vole da čuju ventilatore i tačka!To je suština silne želje koja je trenutno prisutna na faktorima forme XPC i VIA Mini-ITX inte-grisanih matičnih ploča i PC računara. Neki korisnici Mini-ITX samo vole nešto drukčije i želeda naprave sistem koji bi mogao da stane u toster, trkački auto ili bojevu glavu. Slika 3 PC računar bez ventilatora Tranquility, sa kombinacijom matične ploče/centralne procesorske jedinice VIA EPIA M10000 Mini-ITX. © Viarena Dok matične ploče mini-ITX firme VIA teže da proizvedu gotovo
  5. 5. nikakvu toplotu, one takodje nemaju ni neku dobru performansu; njihov najbolji model trenutnoradi kao Pentium III na 500 MHz. Medjutim, krajnja performansa i nije cilj PC računara mini- ITX; to će pre biti mali prostor koji oni zauzimaju (ventilator nije mnogo veći od 120 mm) i mala toplota koju odaju (manje od 10 W), uz održavanje pristojne performanse. Ljudi koji vole mogućnost proširivanja će se razočarati; isto tako i oni koji vole da umeću grafičke kartice visokih performansi u ovakve uredjaje. Medjutim, za kancelarijski rad, ovi sistemi su nepobedivi. Slika 4 XPC Shuttle SN41G2 zasnovan na nForce2. © ShuttleTrendovi kućištaKućišta – entuzijasti vole prostor! Niko ne želi da se oseća pretrpano kada nadogradjuje drugi ili osmi čvrsti disk, ili dodaje još neki ventilator za hladjenje. Većina entuzijasta najviše voli vrlo visoka vertikalna kućišta od oko 60 do 75 cm, u koja mogu da stanu velike matične plo- če i dosta optičkih uredjaja i čvrstih diskova. Omiljena kućišta Chenming/ Chieftec su pristupačna po ceni, pogodna i vrlo kvalitetna, dok aluminijumska kućišta Coolermaster/ATCS i Lian Li daju kraljevski luksuz za kraljevske cene. Antec-ovi proizvodi izvedeni iz Chenming-a su nešto što se može pogledati, kao i često zanemareno i potcenjeno kućište Liteon FS020 sa tri montaže ventilatora od 120 mm. Ima još mnogo drugih modela kućišta koji mogu da zadovolje potpuno su- protstavljene potrebe i želje.Slika 5 Klasična konstrukcija visoke performanse, prikazuje svu veličinu kućišta Chenminggreatness, krcatog najmoćnijim delovima za hladjenje vodom koji se mogu naći u maloprodaji (ikoji su savršeno organizovani). Sistem Giblet Plus! je van svake sumnje jedna od mnogih željaposle prvog sagledavanja. Postoje ljudi koji ne žele suviše zauzetog prostora, ali da unutar kućišta ipak imaju dovoljno mesta za nekoliko uredjaja čvrstog diska, pristojan sistem za hladjenje i matičnu ploču i kartice srednje veličine. Kućišta kao što su Lian Li PC-50 i druga po- kušavaju da maksimizuju svoj unutrašnji prostyor, uz mini- malne spoljašnje dimenzije. Ta kućišta su sklona da budu veoma upakovana, ali mogu da sadrže mnoge stvari uz uštedu prostora. Slika 6 Moj lični favorit iz serije ATC, Coolermaster ATC 710- GX1 je impresivan, elegantan i podseća na kućišta starih IBM- ovih servera. © Coolermaster
  6. 6. Bilo kako bilo, pokazuje se da krajnji zahtevi za prostor zahtevaju vrlo visoko vertikalno kućište,dok se još uvek pristojan prostor može postići čak i u dosta malim kućištima, pod uslovom da jetome prilagodjena unutrašnja konstrukcija…… što nas dovodi do druge teme: ventilacije koja je obavezna čak i kod sistema za hladjenje vo-dom ili sa izmenom faze. Ima mnogo stvari koje se zagrevaju na savremenim matičnim pločamai karticama i zahtevaju hladnjake i aktivan protok vazduha da bi se sprečilo njihovo pregrevanjei postajanje uzrokom čudnog ponašanja računara. Naponski regulatori, severni mostovi, memori-ja grafičke kartice, izvesni čipovi na matičnoj ploči za koje nikada ne biste očekivali da će se za-grevati itd. - svi oni zagrevaju vazduh. Glavna stvar ovde su kućišta sa strategijski postavljenim idobro dimenzionisanim montažama za ventilatore, bez oštrica koje sprečavaju protok vazduha iod dobrog materijala.Ventilatori od 80 mm su bili glavno uporište u stara vremena ventilacije kućišta. Sada se ventila-tor od 80mm premestio na centralnu procesorsku jedinicu, a zamenjen je ventilatorom od 92 mm(koji može da se montira na hladnjaku kao što je Thermalright SLK-900). Ventilatori od 92 mmse polako zamenjuju ventilatorima od 120 mm za vazdušni protok kućišta, i to ne bez dobrog ra-zloga. Veći ventilatori dozvoljavaju da se veća zapremina vazduha u unutrašnjosti kućišta izložiefektu "tunela vetra", što omogućava brže odvodjenje toplote i hladniji vazduh na kritičnimmestima kao što je hladnjak centralne procesorske jedinice. Oni takodje proiuzvode i manje bukei duvaju više vazduha za dati borj obrtaja u minutu. Slika 7 Poredjenje dimenzija stranica različitih raspoloživih ventilatora (zapazite da pored toga postoje i druge dimenzije) - u suprotnom smeru od kazaljke sata, iz donjeg desnog ugla: Nidec Beta V TA450DC (120×120×25mm); Vantec Tornado TD9238H (92×92×38mm); Nidec Beta SL D08T-12PU (80×80×25mm); Y.S. Tech NFD1260257B-1A (60×60×25mm); Arx sa kugličnim ležajem (40×40×8mm). Mogli bismo se zapitati zašto je kućištima sa vodenim hladje- njem uopšte potreban protok vazduha. U teoriji, u najmanju ru- ku, ako se sve pojedinačne površine koje proizvode toplotu, u si- stemu za vodeno hladjenje ohladjene pomoću vodenih blokova, koji se svi hlade pomoću dobro ventiliranog radijatora, tada ne bibio potreban protok vazduha unutar kućišta. Medjutim, to je nepraktično, a protok vazduha tako-dje omogućava sekundarne puteve rashladjivanja (štampane ploče i sl.; svakako niste pomislilida toplota ide samo u jedno pravcu, zar ne?) da bi se rad odvijao efikasnije. Hladan vazduh nemože da naškodi; naprotiv, on pomaže.Konstrukcije sa vodenim hladjenjem i izmenom faze su takodje sklone da dovedu do viših učes-tanosti generatora takta centralnih procesorskih jedinica. Veće brzine procesora i viši naponi tra-že više od regulatora napona. Regulatori napona imaju težnju da dobro rade do izvesne tačke, aonda se dramatično zagreju kada se prevazidje njihov kapacitet. Odvodjenje toplote je važno; ak-tivno hladjenje takodje. U suprotnom bi matična ploča lako mogla da se pretvori u hrpu rastop-ljenog metala i silicijuma.
  7. 7. Ljudi za osrednju performansu … brinu, do izvesne mere!Prosečna osoba će biti zadovoljna sa onim što ima, sve dok se ne pojavi bilo kakav problem uvezi sa proširenjem i kompatibilnošću sistema. On ili ona, obično su skloni da daju prednost ku-ćištima male do srednje veličine i ne nadogradjuju sistem tako često. Provetravanje za njih nijeobavezno; medjutim, što manja buka jeste. Jednostavan način da razaznate takve ljude od onihkoji mnogo podešavaju sistem je da posmatrate suštinu njihove logičke aktivnosti: oni su sklonida procene računar po monitoru i periferijskim uredjajima, dakle po periferiji, a ne po kvalitetuunutrašnjih sastavnih delova. Pustimo ih, neka imaju "sistem boje bele kafe"; entuzijasti će uzetiCoolermaster ATCS (naravno, šalim se!).Mala buka… to postaje lukavo!Uvek postoje entuzijasti koji malu buku stavljaju ispred svega ostalog. I ja bih to vrlo rado uči-nio, ali više volim performansu. Medjutrim, neki ljudi su toliko čvrsti u želji da smanje buku, dapreduzimaju dramatične mere da bi to postigli - mnogo rada u napora, ali su rezultati i pored togaimpresivni i efikasni. Znam da apsolutno bešuman sistem zahteva - na prvom mestu - uklanjanjesvih mogućih ventilatora i premeštanje onoga što ne može da se utiša (čvrsti diskovi, itd.). Sveostalo dobija vodeni blok. Možda čak i radijator može da se hladi pasivno; medjutim, takav radi-jator bi morao da bude veoma veliki, da bi dovoljno brzo rasipao toplotu. Svi sastavni delovi kojivibriraju (ventilatori, čvrsti diskovi) se izoluju na mestima povezivanja gumenim podloškama, aakustična tkanina se ugradjuje po unutrašnjosti svake velike površine kućišta (da bi se smanjiošum visokih učestanosti). U jednom od sledećih članaka, razradiću proces do detalja.Većina ostalih, koji nisu entuzijasti a žele malu buku, jednostavno uzimaju sporije procesore ilikupuju Intelove centralne procesorske jedinice. Ne želim ovde da ulazim u detalje arhitekture, alisvaka generacija Intelovih centralnih procesorskih jedinica ima težnju da radi tiše od proizvodafirme AMD sa jednakim generatorom takta ili približno istom performansom. Taj trend se poste-peno smanjuje, ali i dalje predstavlja osnov za mnogo odluka o kupovini. Isto tako, mnogi proiz-vodjači originalne opreme, kao što su Dell i Compaq, imaju proračunat mali šum. Jednom prili-kom sam zavirio u sistem Compaq i moram pošteno da kažem da su ljudi primenili sve taktike zapostizanje malog šuma koje se mogu pronaći u knjigama. Centralna procesorska jedinica bila jeSlot 1 650 Coppermine, pasivno hladjena pomoću masivnog aluminijumskog odvodnika toplote.Čvrsti disk je bio izolovan i samo jedan jedini ventilaor od 92 mm (da, da, 92 mm) nalazio se ukućištu, da bi izduvavao vazduh iz izvora napajanja. Izvor napajanja je bio perforiran dugačkimotvorima gotovo svuda, kako bi se topao vazduh izvukao i izbacio van kućišta. Po mom miš-ljenju, to je bila vrlo efikasna konstrukcija i radila je veoma dobro - sistem je prošao ispitivanjeCPUBurn u toku više od 24 sata, u okolini visoke temperature, bez ikakvih problema.Pre oko godinu ipo dana, napravio sam za nekoga sistem sa malo šuma. On se sastojao odMaxtor-ovog čvrstog diska sa fluidnim ležajem, kartice Radeon 7500, preostale matične pločeDFI CA-63SC i procesora Coppermine 733MHz. Za hladjenje procesora upotrebio sam hladnjakZalman CNPS3100 (koji je tada smatran za vrlo radikalnu konstrukciju). Čak i u režimu stalnograda (burn-in), centralna procesorska jedinica se zagrejala samo do 410C, sa ventilatorom u ti-hom radu. Medjutim, uvidevši da je duvanje prouzrokovalo izvesnu turbulenciju i zbog togašum, potražio sam rešenja za dalje smanjivanje čujnosti sistema. Pokušaj uklanjanja ventilatora
  8. 8. nije uspeo - centralna procesorska jedinica se brzo pregrejala na 55 - 60 0C. Onda sam montiraoventilator iza hladnjaka, direktno na jednu od montaža kućišta za ventilatore za izbacivanje top-log vazduha - i centralna procesorska jedinica se nije pregrevala, a sporedan efekat bio je nestaja-nje ranijeg šuma od turbulencije. Slika 8 The Zalman CNPS3100 - Zaprepašćujući na prvi pogled i izuzetno efikasan na malošumnom hladjenju za centralne proce- sorske jedinice ispod 2 GHz © Zalman I AMD je došao do boljih rezultata u pogledu hladjnja. Sa njihovim 0,13-mikronskim procesom i glavnim revizijama i podrevizijama njihove konstrukcije jezgra, moguć je vrlo tih rad na 2 GHz i niskom naponu.Slika 9 Vrlo dobar u radu, jevtin i sa velikim mogućnostima zaprisilno ubrzavanje: Athlon XP 1700+ JIUHB Thoroughbred -B revizija jezgra.Još uvek smo vrlo daleko od bilo koje vrste ekonomičnogrešenja za pasivno hladjenje; približavamo mu se svakog dana,ali i udaljavamo se od njega kad god proizvodjači strpaju joštranzistora na sve manju površinu i podignu rampu brzinamageneratora takta, onako žestoko kao što imaju običaj. U ovom trenutku, pasivno hladjenje bi naj-verovatnije zahtevalo 100% bakarni, veoma veliki hlanjak (koji bi se izdizao iznad matične ploče20 cm ili više). To ne bi bilo ekonomično rešenje.IzlazGotovo svi korisnici računara upotrebljavaju video izlaz (ili možda grešim?). Medjutim, postojiviše trendova koji ne mogu prosto da se kondenzuju u tri kategorije:• Kućni korisnici/opšti korisnici - mogu da rade sa monitorima od 17 inča i učestanošću osvežavanja od 85Hz. Obično ne vode mnogo računa o kvalitetu slike, bilo zato što ga ne primećuju, bilo zbog toga što ne provode suviše vremena pred monitorom.• Igrači – više vole veće ekrane, ali im ne treba munjevito brza grafika da bi gledali dijagrame, radili na Word dokumentima i manipulisali programima za tabelarne proračune. Dobri su im LCD monitori koji zauzimaju malo prostora i manje naprežu oči od CRT monitora.• Zaposleni u kancelarijama – više vole veće ekrane, ali im treba munjevito brza grafika da bi gledali dijagrame, radili na Word dokumentima i manipulisali programima za tabelarne pro- račune. Dobri su im LCD monitori koji zauzimaju malo prostora i manje naprežu oči od CRT monitora.• Foto/Video entuzijasti – skoro uvek više vole velike CRT zbog njihove jasnoće, rastojanja izmedju tačaka i opsega boja.• Programeri - više vole veće ekrane, kao i visoke učestanosti osvežavanja. Mada većina više voli velike LCD monitore, oni su vrlo skupi.
  9. 9. Da dalje ne okolišimo, hajde da pogledamo kako sada stoje stvari samonitorima sa katodnomcevi (CRT - Cathode Ray Tube) i sa tečnim kristalima (LCD - Liquid Crystal Display), kojipredstavljaju dve glavne vrste monitora na tržištu (iako ima i drugih, radi ograničenog prostora,ja se njima neću baviti u ovom tekstu).CRT monitori...…postoje u različitim oblicima već gotovo ceo jedan vek; sastoje se od cevi za sliku sa crvenim,žutim i zelenim elektronskim topom, čijim se mlazevima upravlja da bi se stvorila (promenljiva)matrica svetlosnih oblika i boja za posmatrača. Pošto postoje toliko dugo, CRT monitori su u ve-likoj meri doterivani i do skoro su bili jedina vrsta monitora za računarstvo. Uopšte, njihovo ras-tojanje izmedju tačaka (granularnost, odnosno pokazatelj koliko je prikaz slike precizan), mo-gućnosti brzine obnavljanja i živost boja još uvek nadmašuju odgovarajuće karakteristike LCDmonitora. Medjutim, CRT monitori su velika, teška čudovišta koja emituju zračenje (i svetlosno itoplotno) i većini ljudi deluju nezgrapno. To je razlog zašto su mnogi ljudi, pa i ja medju njima,prešli na LCD monitor i prihvatili sve posledice takve promene.CRT monitori dolaze u mnogo veličina - najmanji od njih imaju sliku veličine samo 70x60 mm istaju na dlan vaše ruke. Ekstremisti medju nama mogu da imaju CRT monitor veličine ormara zaodelo sa ekranom od 50 inča. Prosek, naravno, leži negde izmedju i predstavlja monitore od 17 i19 inča. CRT monitori su jevtini - neki mogu da se kupe u maloprodaji za manje od 100 USD -ali ti jevtini su skloni da imaju veliku učestanost otkaza. U svakom slučaju, oni su jevtiniji odLCD monitora (u najmanju ruku u normalnim dimenzijama) i mogu dugo da traju ako su dobrouradjeni - ja imam jedan 1-inčni CRT monitor proizveden u avgustu 1992. godine koji sam svevreme mnogo upotrebljavao; on još uvek radi bez ikakvih problema.Ljudi koji žele ravan ekran, a neće da idu LCD putem ne treba da brinu - postoje CRT monitorikoji su napravljeni sa ravni ekranima i unutrašnjim delovima pod uglom - tako da slika nema efe-kat "ribljeg oka" koji je prirodan za zakrivljeno ogledalo.Vodi se rasprava o tome da li CRT monitori na kraju dovode do razdešavanja sočiva u očima(zbog prirode katodne cevi da stvara slike kombinujući elektronske mlazeve) i da korisnik nakraju treba da nosi naočari. Mada ne bih hteo u to da ulazim, moram da priznam da sam vrloumoran posle nekoliko sati ispred CRT monitora, dok mi LCD nikada ne daje takav osećaj…LCD monitori... …koriste fiksnu matricu tečnih uljnih kristala, koji emi- tuju izvesnu boju (ili kontrast) kada se izlože električnom naponu. Ta fiksna matrica se nalazi izmedju ravnog pa- nela, sloja zaštitnog ekrana, same matrice, TFT-ova (tranzistori sa tankim slojevima - thin film transistors - koji služe da daju energiju kristalima da bi obrazovali iz- vestan uzorak) i različite upravljačke elektronike.Slika 10 Jedna od prednosti LCD monitora se jasno vidi na ovoj slici: nije potrebna katodna cevpa nema velike zadnje iNo tube required and thus no rear ward protrusion.
  10. 10. LCD monitori su tanki, glatki, male potrošnje i definitivno reprezentativni za pravac u kome sekreće budućnost. Oni takodje imaju istoriju sklonosti ka neizlečivim mrljama, sporim učestanos-tima obnavljanja, monotonim bojama, pojavljivanju "duhova" pri brzim pokretima, malim prino-sima i mnogim drugim problemima. Mnogi od tih problema su rešavani, kao na primer male br-zine obnavljanja (različitim oblicima kristala i metodama napajanja), monotone boje (novim teh-nologijama panela i osvetljavanja), "duhovi" (koji su već gotovo postali stvar prošlosti) i maliprinosi (veće vreme proizvodnje znači da se može izvršiti više pšodešavanja, pa se zato baca ma-nje panela). Nažalost, da bi održali niske troškove, proizvodjači su pribegli izbacivanju na tržištepanela sa neispravnim ili "mrtvim" pikselima. Njihove politike povraćaja novca su različite, alineki dozvoljavaju da bude čak i do dvadeset "mrtvih" piksela na ekranu, a da ne vraćaju pare.Razmislite o tome; da li biste želeli da imate monitor kod koga su dvadeset piksela stalno bezboj-ni? Na svu sreću, neki proizvodjači su darežljiviji od ostalih, a neki će vam čak ponuditi novimonitor u garatnom roku ako se pronadje makar i jedan mrtav piksel. Moj proizvodjač LG to nedozvoljava, ali na moju sreću, imam samo jedan mrtav piksel i to negde sa strane. Slika 11 LG prikazuje pun zid LCD monitora od 30 inča na izložbi CeBIT 2003. Ravni paneli imaju urodjena ograničenja. Obzirom da su LCD, oni se sastoje od fiksne matrice i mogu da dozvole samo odredjenu re- zoluciju. Takodje, smanjivanje rezolucije zahteva uprosečavanje,(za razliku od CRT monitora gde elektronski top može da se rekalibriše, pa je rezolucija manjaod maksimalne sklona da izleda zamućeno. Tehnike uprosečavanja se poboljšavaju, ali su jošdaleko od savršenih.Pa, da li vredi prelazak sa CRT na LCD monitore? Zavisi od toga šta želi korisnik. Za računarskeigre, dovoljno je samo najbolje, ali to je moguće. Za kancelarijski rad, skoro da nema razloga zatakvu promenu. Medjutim, video i foto entuzijasti bi trebalo da sačekaju još koju godinu, pre ne-go što počnu da razmatraju prelazak na LCD monitore.Video karticeVideo kartice su se razvile od jednostavnih uredjaja koji su samo keširali grafičke podatke i slaliih na monitor, do izuzetno složenih procesora koji mogu da obradjuju milion za milionom troug-lova u trodimenzionalnoj (3D) sceni i dodaju još više kinematičkih efekata 3D svetu, dok isto-vremeno poboljšavaju kvalitet i brzinu dvodimenzionallne slike.Ni jedan personalni računar ne predstavlja ništa bez pristojne grafike. Možete imati najbrži cen-tralni procesor i opet patiti gotovo u svakom pogledu zbog zastarele grafičke kartice. U skorosvakom računaru, obavezna je dobra dvodimenzionalna grafička brzina i kvalitet, čak i kod ser-vera koji normalno ne primaju direktnu posetu korisnika. Dok je velika većina problema sa vi-dom usled korišćenja računara prouzrokovana nepravilno osvetljenim okruženjem, suptilnostikao što su pogrešni impulsi koje stvara neispravna grafička kartica (što za rezultat ima izobličenusliku) mogu vremenom takodje da podstaknu razdešavanje sočiva u očima.
  11. 11. Grafičke kartice već dugo imaju sredstva za sprečavanje grešaka i sada je prilično teško doći dokartice koja nešto može da ošteti. Stariji modeli jevtinijih kartica, posebno oni iz firme Trident,ipak mogu da budu opasni…U daljoj prošlosti, grafičke kartice su imale samo jednu namenu: da stave sliku na ekran. Stvarnonije bilo važno kako je ona tamo stigla, jer je ionako bilo vrlo malo mera za propusnu moć. Vrlobrzo, do pre nekoliko godina, bolji monitori i sve zahtevniji korisnici su dovodili te kartice dogranica njihovih mogućnosti u pogledu brzina osvežavanja, rezolucija i opsega boja. Procesori su"udarili glavom o zid" u trodimenzionlalnoj (3D) obradi i bilo je potrebno da se taj rad usmeri nanešto drugo. Tako je rodjena savremena garfička kartica.Matrox je možda bila prva kompanija koja je obratila pažnju na sastavne delove visokog kvalite-ta i vrlo brze digitalno-analogne konvertore sa RAM memorijom (RAMDAC) na svojim grafič-kim karticama, kako bi postigla najveći domet u jasnoći dvodimenzionalne grafike. Foto i videoentuzijasti, kao i profesionalci i mnogi drugi (programeri, razvojni radnici itd.) koji su provodilisate ispred ekrana, stvarno su uživali u jasnom izgledu grafike kartica Matrox-ovih serija.Medjutim, entuzijasti u oblasti 3D su bili ostavljeni u mraku, jer stvarno nije bilo potrošačke 3Dakceleratorske kartice po pristojnoj ceni, a grafičke radne stanice su bile užasno skupe. Ne, raču-narske igre kao što su Quake i Unreal Tornament nisu postale popularne same po sebi; njima jebio potreban odgovarajući hardver. Za to su delimično bile odgovorne firme 3dfx, Microsoft,Silicon Graphics kao i beskrajno mnogo programera iz hobija, koji su provodili slobodno vremepišući kodove i šireći ih po celom svetu.OpenGL je bio standardni jezik za programiranje 3D koji je razvijen u kompaniji SiliconGraphics, kako bi omogućio da grafika bude prikazivana na isti način na bilo kom hardveru kojipodržava njegov skup instrukcija. Microsoft je, naravno, morao da razvije rivalski proizvod kojije postao poznat pod nazivom Direct3D - što je bio njihov način da se probiju kroz gužvu okviraza dijalog i omoguće programima da direktno komuniciraju sa grafičkim hardverom.Sredinom devedesetih godina prošlog veka, pojavila se kompanija 3dfx koju treba zapamtiti poslavi (i sramoti). Oni su razvili sopstveni jezik za komuniciranje sa hardverom, Glide, kao i svojuizuzetno uspešnu seriju grafičkih kartica Voodoo. Te kartice su vrlo brzo postigle velike brzine idugo vremena bile su nepobedive na tržištu. Mnogi ljudi koji su se bavili razvojem, prihvatili suGlide i Microsoftov trud oko Direct3D bi propao da nije bilo onih koji su voleli Ati i nVidia, dvekompanije koje su u to vreme bile relativno male, a koje su ipak delimično odgovorne za kraj3dfx, i koje danas su dve glavne grafičke kuće. Došla je i prošla paralelizacija više kartica Voodoo 2, zaboravljene su greške Banshee i došlo je doba Voodoo 4 i 5. Približno u to doba, firma Ati je očajnički pokušavala da unese novu snagu u arhitekturu Rage pomoću upravljačkih programa koji stvarno nisu mnogo pomagali. Firma nVidia nije imala toliko novca, ali je postepeno uzimala deo po deo tržišta od 3dfx pomoću njihovih kartica serije Riva TNT, koje su imale skoro istu performansu uz povoljniju cenu. Procesor VSA-100 forme 3dfx je bio stalno premašivan na kraju je paralelizovan u više čipova. Šta su oni radili? Slika 12 Kartica Voodoo 5 6000 - ima četiri grafička procesora VSA-100, svaki sa svojom na-menskom memorijom, kao i poseban spoljni izvor napajanja. Bilo je zamišljeno da se Intel-ov čip
  12. 12. za most PCI-ka-PCI zameni univerzalnijim kontrolerom HiNT, ali se to nikada nije dogodilo.Pre nego što je 3dfx mogla da uvede tu karticu, kompanija se raspala i kupila ju je firma nVidia.© Voodooalert.deNa to pitanje se verovatno nikada neće odgovoriti. Meddjutim, u to vreme inženjeri iz 3dfx bilisu zaposleni razvijajući arhitekturu Rampage (zamislite snagu sličnu onoj od GeForceFX u 2000.godini) i njihova kompanija je na kraju završila tako da ju je kupila firma nVidia, koja ih je sadaprevazišla svojim proizvodom GeForce. Od tada, vodjstvo nVidia je više puta bilo potresano od-skakanjem i vraćanjem natrag firme ATi. Grafičke kartice su povećale svoje mogućnosti od ne-koliko stotina do milijardi trouglova u sekundi, a to se i sada nastavlja. Sve to znači da je sada la-ko dobiti opštenamensku video karticu pristojne performanse i neko vreme uživati na miru u tojkupovini. Proizvodjači će, kao i uvek, hteti da ljudi kupuju njihove vrhunske proizvode, ali stvar-na vrednost se nalazi stepen ili dva ispod toga.Ljudi koriste računare za razne stvari, a njihov hardver bi trebalo da odražava ono što rade naj-češće - jer, nema nikakvog smisla staviti moćnu grafičku karticu u administrativni kancelarijskisistem gde njene 3D protočne obrade nikada neće doći do izražaja i gde će ona samo zagrevatikućište (i kancelariju). "Udruženju kancelarijskog osoblja koje mora da živi bez klima-uredjaja"se to svakako ne bi dopalo. Zbog toga, za njih imamo rešenje…Integrisati!Da, tačno, najbolja opcija za kancelarijske sisteme bez upotrebe 3D protočne obrade je integrisa-na grafika. Starije matične ploče sa "integrisanom grafikom" ili oni skupovi čipova koji nisu poprirodi podržavali IGP protokol, obično imaju čip grafičke kartice površinski montiran na matič-noj ploči, koji na neki način komunicira sa glavnom memorijom i severnim mostom. To je nez-grapno rešenje; zauzima prostor na ploči i može da bude skupo za ugradnju na konstrukcijamakoje prvobitno nisu predvidjale takvo rešenje. Današnji moto za takve stvari je "samo kada je za-ista neophodno". Većina savremenih matičnih ploča za glavno tržište koje koriste integrisanugrafiku imaju skup čipova čije se jezgro severnog mosta ne sastoji samo od memorijskog kontro-lera, interfejsa za čeonu (FSB) magistralu, sprege AGP i modulatora veze severni/južni most, ne-go takodje i od grafičkog podjezgra. To je izuzetno jevtino i ne zahteva nikakvu rekonstrukciju ploče u cilju prihvartanja grafičkog čipa, jer je on ugradjen u severni most. Svi skupovi čipova serija Intel 810, 845G/E, 865G/E, nVidijin nForce/2 IGP i ATi’s IXP su izgradjeni na taj način. Slika 13 Integrisani grafički procesor nForce2. Rešenje "sve u jednom", severni most/video kartica - odlično za kancelarijske PC računare ili servere datoteka.Većina integrisanih grafičkih skupova čipova koristi deo sistemske glavne memorije za svojusopstvenu bafer memoriju. To oduzima memorijski propusni opseg od glavnog procesora, a sma-njuje i količinu memorije na raspolaganju za standardne sistemske operacije. Takodje, propusniopseg sistemske memorije je mnogo, mnogo manji od onog koji ima namenska grafička memori-ja, pa su integrisana rešenja gotovo uvek sporija od njihovih diskretnih takmaca. Svi znamo dagrafička jezgra, budući da su duboko protočne obrade po prirodi, zahtevaju sav propusni opseg
  13. 13. koji mogu da dobiju, kako bi održala pristojan nivo performanse. Medjutim, cena i neupadljivostsu neprevazidjeni.Kada tražite matični ploču sa integrisanom grafikom, uvek obezbedite da ima jedan slot AGP(ili, u ne tako dalekoj budućnosti, PCI Express x16), tako da u slučaju potrebe da nadogradjujetene budete u situaciji da birate izmedju veoma slabih PCI grafičkih kartica zasnovanih na nasle-djenim osobinama.Svet voli mogućnost izbora, a to je ono što vam daje konkurencija. Velika većina matičnih pločakoje se isporučuju ovih dana sastoje se, nažalost, od ploča koje imaju integrisane intelove sku-pove čipova sa "Intelovom izuzetno sporom grafikom" (Intel Extreme(ly slow) Graphics). Dok jeto prihvatljivo u dvodimenzionalnim okruženjima, računarske 3D igre i budući 3D operativni sis-temi (kao što je Microsoftov dolazeći Longhorn) skloni su da se muče sa tim slabim grafičkimprocesorima. Naprotiv, integrisano jezgro GeForce2 firme nVidia i ATi-jev dolazeći skup čipovaIXP 9100 daju daleko bolju performansu, ali verovatno neće mnogo uticati na prodaju Intelovihproizvoda.Glavni tok - hoćemo 3D, ali ne po ceni od 499 USD!Cene procesora su opale. Pre deset godina, procesor pristojne performanse koštao bi oko 1000USD. Mogli ste da dobijete apsolutnog "puža od procesora", sa onemogućenom jedinicom za radu pokretnom zarezu, za 250 USD. Pričamo o izboru. Danas, konkurencija neizmerno poboljšavaodnos cena/performansa i vrlo lako možete kupiti "aždaju od procesora" a da ne potrošite celo-kupnu desetogodišnju platu. Medjutim, treba ipak imati u vidu jednu stvar - a to je uznemiravaju-ći trend - da proizvodjači pokušavaju da "zaključaju" proizvode, u smislu da je nemoguće doboitiperformansu po nižoj ceni - što stvarno primorava koirsnike da plate za performansu kojudobijaju. Ništa od prisilnog ubrzavanja i pretvaranja "puževa" u "aždaje" za četvrtinu cene vr-hunskog proizvoda. Slika 14 The GeForce FX 5200 - PCB Konstrukcija i performansa su skoro iste kao kod originalne GeForce. © Darkcrow Korea To je ipak van suštine stvari - većina ljudi sa osrednjim prihodi- ma i izvesnim smislom za kupovinu, nabaviće ono što misle da je najbolji kompromis cene i performanse. To je razlog zašto ćevećina prodatih grafičkih kartica biti sporije GeForce FX 5200 i Radeon 9200. Ozbiljno, Ti4600bi bila bolja kupovina i imala bi duži životni vek uz bolju performansu. Podrška kartica FX 5200DX9 je stvarno "dim i ogledala" ako operacije DirectX 9 pretvore glatke igre u prikaz slajdova.Osoba srednjih zahteva želi slot AGP i verovatno bi mogla da preživi izvesno vreme sa integrisa-nom grafikom. Jedan moj prijatelj je imao Compaq Pentium II sa izuzetno sporom grafikom ka-da je radio pod operativnim sistemom Windows XP. Nadogradnja ugradjene Rage sa karticomGeForce 2 MX je u potpunosti je rešila taj problem. Slot AGP bi bio bolji i kritičan za, recimo,sistem zasnovan na Pentijumu 4. Još jednom, uopšte nije dobro biti zatvoren kada dodje vreme
  14. 14. za nadogradnju. Ništa nije gore nego kad mora da se zameni skoro svaki pojedinačan deo hard-vera u sistemu, zato što uopšte nije bilo projekcije budućnosti u trenutku kupovine.Performansa – da, ali opet ne po ceni do 499 USDKorisnici koji traže performansu, žele slot AGP - i tačka. Čak i kada ne igraju računarske igre iline prave stvaralačke ludorije bremenite 3D sadržajem, ne dopada im se ideja da propusni opsegsistemske memorije halapljivo preuzme grafičko jezgro sa dubokom protočnom obradom. Onikoji ne rade mnogo sa 3D primenama, ili koriste svoj sistem kao server datoteka, zadovoljiće sesa karticama GeForce 2 MX od 30 USD. Igrači i ljudi koji prave aplikacije sa 3D (pa čak i 2D)sadržajem poželeće, medjutim, najbolju vrednost za svoj novac i to je područje gde obimno is-traživanje ne može biti zamenjeno ničim drugim. Opšta sagalasnost o "najboljim kupovinama zanovac" (kartice GeForce 2 GTS, Radeon 7500 i GeForce 4 Ti 4200, da pomenemo samo neko-liko) je obično dobar put kojim treba ići u kupovinu, a nije loše ni da se priključite nekom foru-mu, kao što je Sysopt.U vezi sa naslovom ovog odeljka, neki ljudi će van svake sumnje ići na najnovije i najboljeproizvode. Takvi ljudi čine oko 10% članstva u "klubu performantnih korisnika", koji sa svojestrane predstavlja oko 1% od celokupnog spektra korisnika računara. Većina će kupiti vrhunskekartice u trenutku kada one postanu "ne tako vrhunske" i donekle pristupačnije po ceni, kao što jeto danas Radeon 9700 Pro. Većina onih koji uzimaju najnovije kartice imaju za to razlog - ili suim one potrebne, ili ne žele da se petljaju sa time i zadrže ih duže vreme, ili žele apsolutno najbolje što se može naći na 3D tržištu. Jedini kojima se stvarno treba smejati su oni (bogati) koji kupuju najbolje "samo tako", a mogli bi da troše pare na nešto drugo. Slika 15 Mada danas prevazidjena od većih i boljih modela na oba fronta, ATi Radeon 9700 Pro ostaje šampion grafičkih kartica - ima odličnu performansu po dobroj ceni. © ATiBudućnost grafikeGeneratori takta i memorijski opseg "probijaju plafon", a to isto se dešava i sa skupovima karak-teristika i paralelizmom na nivou instrukcija. Gotovo kinematička grafika sa svojim (ubedljivoljudskim) karakteristikama se već prikazala kao sposobna da se izvršava na moćnim karticamaDirectX 9. Dobar primer šta u punoj meri iskorišćen DX9 (i gotovo u potpunosti DX8) može davam pruži je demo Dawn firme nVidia.Sve to predstavlja eksponencijalan uspon. Grafičke kartice koje rade na više gigaherca i proceso-ri na desetinama gigaherca do 2007. godine. Gde će se sve to završiti? Ili, da li će se uopšte zavr-šiti? Pixar je već pogrešno predvideo da polukinematička grafika na PC platformi neće biti mo-guća pre 2020. godine. Naravno, to je samo još jedno od pogrešnih predvidjanja, što je sasvimdruga priča…
  15. 15. UlazTastatureAko postoji i jedan stvar koja je ostala konstantna (i verovatno će tako biti i dalje) u sveturačunara, to je oblast ulaznih uredjaja.Tastatura QWERTY je tastatura QWERTY i tačka, nemanikakvih "ako", "i" i "ali" o tome. To je standard čija bi radikalna promena izazvala opštupometnju. Medjutim, svakako da je bilo poboljšanja i pojačanja u ovoj oblasti. Ali, gde su se onetačno dešavale?tastature iz davnih vremena, sa izuzetkom vrlo kvalitetne IBM-ove "klik" tastature, uništavane suposle nekoliko meseci intenzivne upotrebe. Tasteri su počinjali da gube svoj odbijajući "prirodandodir" i kucanje je postajalo vrlo slično celodnevnom lupanju prstima po stolu. Bez jastučeta,bez osećaja - što se i danas dešava, mada se popravlja. Sada je u najmanju ruku priličnonemoguće uništiti tastaturu pomoću prosute tečnosti. Slika 16 IBM-ova tastatura - daje poseban osećaj sa svojim visokim, lakim tasterima koji naprave metalni "klik" kada se pritisnu. Neki ljudi nikada nećeit napustiti ove tastature - one su odlične čak i za ekstremno brze daktilografe.Bilo je modifikacija običnih tastatura, od kojih su najzapaženije one u vezi Microsoftove prirod-ne tastature. U suštini, sve što je tu uradjeno, bilo je uzimanje polovine tastera za kucanje, njiho-vo naginjanje pod uglom na desno i naginjanje ostalih tastera u suprotnom pravcu, tako da je na-stala kupa u sredini. To radi i dozvoljava ručnim člancima da budu ispravljeni, umesto savijenipod uglom dok se koristi tastatura.To, po mom mišljenju, takodje olakšava “kucanje”. Ja lično,naučio sam da kucam sa člancima pravo na bočnoj tastaturi – to mi odgovara. Medjutim, ipak,ergonomska “grba” u sredini prirodne tastature ne postoji. Preporučio bih nabavku prirodne tas-tature ili njenog “klona” (ovih dana ima ih baš jevtinih), sem ako ne želite da radite bežično iimate jednu od onih tastatura sa mnogo zvona i pištaljki. Što se tiče zvona i pištaljki, pa, znamokakve su kompanije. Ako ima nečega što ne mogu mnogo da promene da bi se njihovi proizvodirazlikovali od konkurencije, one ubacuju još više takvih stvari. Uzmite samo Microsoftovu tasta-turu Office, krcatu točkićima za skrolovanje i raznom programabilnom dugmadi “na tone”. Da lije lakša za upotrebu? Jeste. Da li je zato skuplja? Jeste. da li će većina ljudi zaista koristiti sve temogućnosti? Verovatno neće. Medjuti, postoji uvek mala specijalizovana grupa kja će u punojmeri upotrebiti moć takvih stvari. Ja lično više volim kontrolne tastere.
  16. 16. Pokazivački uredjajiSuprotno od svojih komšija za unošenje teksta, uredjaji za pokazivanje dolaze u vrlo različitimkonstrukcijama. Postoji ni manje ni više nego šest vrsta miševa – sa kuglicom, optički, sa dodir-nom podlogom, sa pritisnom podlogom, kotrljajućom kuglom i sa prstima na ekranu. Miševe sakuglicom su potisnuti od strane optičkih miševa, jer su zapinjali i uopšte bili manje precizni i težiza upotrebu. Dodirne površine ne zauzimaju mnogo prostora i vrlo su zgodne – jedini problem ješto se brzo isprljaju i što se za pokazivanje oslanjaju na prste – što nije uvek baš najpreciznije.Pritisne poidloge se ponekad koriste u prenosnim računarima i one su u suštini mini komandnepalice. Kotrljajuće kugle (miševi sa kuglom, gde se pomera kugla, a ne sam miš) se stvarno nisubaš “primile” kod većine ljudi, ali su za neke vrste računarskih igara “san snova”. Pristi na ekra-nu su dobri za registar kase i takve stvari, ali mogu da budu prilično zamorni u običnoj kućnojupotrebi. Slika 17 Prednosti optičkih miševa su jasne - oni nemaju kuglicu koja mora da se čisti; nema preskakanja u radu, niti zatvaranja poklopca. Velika većina ljudi koristi miševe sa kuglicom, mada je sve više i više onih koji se okreću optičkim miševima. Kako cene optičkih miševa sada padaju, nema smisla ra- diti drukčije. Verujte mi,kada jednom predjete na optički, više nećete ni pomisliti na miš sa kuglicom. Za razne primene upotrebljene su različite radikalne i ne tako radikalne metode, kao što su navlake za prste koje počinju da ulaze na glavno tržište; medjutim, proći će godine pre nego što ih prihvati većina ljudi.Druga sredstvaVećina ljudi je čula za prepoznavanje govora radi navigacije i unošenja teksta. Medjutim, zapazi-te da je upotreba konverzije teksta u govor minimalna – a glavni razlog za to je da obuka dostanefleksibilnih interpretatora za različite uzorke glasova predstavlja vrlo mukotrpan proces sa sla-bim rezultatima. Isto tako, izgovaranje dokumenata može da izgleda brže, ali uz postojeći nivotehnologije nije moguće komotno izgovarati i dobijati tačne reči na ekranu. U najboljem slučaju,morate da govorite dosta malom brzinom, sa najvećom jasnošću i samo tada će opadati količinagrešaka. To je zamorno i većina ljudi neće time da se bavi. Moram lično da kažem, a to je opštasaglasnost čak i medju naučnicima koji razvijaju tehnologiju prepoznavanja govora (iako će vamizvesne kompanije reći suprotno): ona još nije sprenmna za glavno tržište. Dok se ne poboljšajualgoritmi za prepoznavanje i ne prilagode suptilnim promenama glasa u vremenu, prepoznavanjegovora će ostati stvar za specijalne primene. Ono jednostavno zahteva suviše napora za proizvodkoji se dobije za uzvrat. Zašto je to tako?
  17. 17. Pa, tehnologija prepoznavanja govora je u razvoju od kasnih 1960-ih godina (kada je u najvećojmeri bila u domenu teorije). Tokom decenija, super računari, a na kraju i kućni računari su pove-ćali snagu dovoljno da mogu da obradjuju podatke glasa prihvatljivom brzinom i pretvaraju te“talase” u slova. Svaka mašina za govor radi na sledeći način – jedan talasni oblik se interpretirakao, na primer, slovo A. Samo, praktično prepoznavanje govora postaje realnost kada brzine ge-neratora takta centralne procesorske jedinice dostignu oko 500 MHz (verujte mi, ja sam to radiona 486-ici; funkcionisalo je, ali na-ravno užasnno sporo). Od tada su sealgoritmi za prepoznavanje govoraveoma poboljšali, ali nigde nisu niprišli blizu savršenstvu. Intel razvijatehnologiju AVSR (čujno/vizuelnoprepoznavanje govora) koja radi nesamo na vokalnim uzorcima, nego ina oblicima usana snimljenim videokamerom. Ovaj metod ima za rezul-tat mnogo više pogodaka nego pro-mašaja, u najmanju ruku sa brojevi-ma. To zahteva moćan procesor i vi-deo kameru visoke rezolucije i zatoje mnogo skuplje od normalnog pre-poznavanja govora.Slika 18 AVSR ima bolji odnos signal-šum nego i video i prepoznavanje govora uzeti posebno –što ga čini vrlo tačnim i fleksibilnim. © IntelI slepi ljudi bi mogli da imaju koristi od prepoznavanja govora – ono je mnogo lakše i brže odunošenja teksta pomoću Brajove tastature.InternetInternet je medju nama duže nego što bi većina ljudi mogla i da pomisli. Počelo je 1970-ih godi-na kada je Vlada SAD projektovala da poveže kritične velike računare, da bi izmedju njih infor-macije mogle da se razmenjuju najvećom moguićom brzinom. Infrastruktura i troškovi razvojaprotokola bili su toliko veliki da bi bilo mnogo duže ako bi se razvijalo pod okriljem korporacije.To je bio jedan od Vladinih projekata zaista vredan uloženog truda – ne samo da su vojnici moglibrzo da komuniciraju, nego je to omogućeno i neprijateljima!Ozbiljno, komunikacija je u velikoj meri pojačana sa pojavom svetske mreže. U suštini, kada sepovežete na Internet, vi ste fizički povezani sa svakim računarom na svetu (koji nije bežičnoumrežen).Analogni modem je ubrzan i potisnut od strane boljih i većih stvari. Prošli su dani brzina od 300boda, kada ste mogli da čitate tekst većom brzinom od one kojom je preuziman. Taj broj se brzoučetvorostručio, a kasnije umnožio 186 puta da bi nam dao danas široko korišćen standard za po-
  18. 18. zivanje od 56K (koji inače stari). Prosečan savremeni DSL modem, u teoriji, ima 2620 puta većubrzinu u preuzimanju od prvih 300-bodnih analognih modema.To dozvoljava da CD-i puni dato-teka budu preuzimani u trajanju koje se meri satima, a ne nedeljama. Slika 18 Sredina 1980-ih godina “punom parom”: teoretski, 1200 bita bi moglo da se prenese za jednu sekundu. Savremena tehnologija DSL i kablovskog modema je dozvolila strujanje videa 320x200 na toliko pristojnoj brzini da se zaista može smatrati realnošću. Nema sumnje, nekima je potrebno više od toga, i Caltech je dokazao da su mogući linkovi velike brzine, sposobni da prenose podatke DVD filmova u minutima, jer je toveć uradio. Naravno, to je bila namenska linija sa minimalnim dodatnim opterećenjem, ali je po-kazala gde treba da se usmerimo. U nekim oblastima, nude se servisi od 2 do 20 Mb/s. Nažalost,čak i najbrže veze će dati samo oko 500 kb/s u predajnom i prijemnom smeru, prepostavljajućida se koristi kablovski modem.Infrastruktura Interneta će morati da se promeni ako želimo da još povećavamo brzine. U ovomtrenutku, signalne sposobnosti bakarne žice su dovedene do granice i T1/T3 linije su preteranoskupe. U medjuvremenu, cena kabla od optičkih vlakana je opala (dok je trajnost porasla) i OCR(optičko prepoynavanje znakova) će, mada izgleda skuplje od bilo koje T linije, na kraju postatistandard za brzinu na Internetu. Možda će biti potrebno punih pedeset godina od uvodjenja optič-kih vlakana da većina sistema na svetu bude povezana preko njih. Medjutim, ona imaju skoro ne-ograničen propusni opseg, koji ograničava samo upotrebljeni metod za modulaciju.U ovom trenutku Internet 2 i Internet 3 su na crtaćim tablama i proći će mnogo godina pre negošto se izgrade. Očekuje se da će Internet 2 biti 20 do 30 puta, a Internet 3 oko 200 do 300 putabrži od veze DSL/kabl.BezbednostPitanje bezbednosti računarstva je uvek bilo značajno. Čak i kada su pronadjeni prvi uredjajio yašifrovanje, neprijatelji pronalazača su smišljali metode za “razbijanje”. Pravi primer za to jerazbijanje čuvene “Enigme” iz II svetskog rata.Razbijanje i hakerisanje ne zahteva poseban uvod – ono može biti vrlo opasno i prouzrokovati dase oseljive informacije rašire na svakom veb bilbordu u svetu. Ono je kontraproduktovno mno-gim… naporima. Ono je srušilo male, nestabilne vlade i prouzrokovalo nestanke kompanija.Savladane su i osvojene različite dubine šifrovanja, mada je to zahtevalo strahovite napore.Protiv toga suprimenjivane različite metode - zahtevanje korisničkog imena i lozinke da bi senešto dobilo, medjutim, ”skoro” nije dovoljno. programi koji koriste “grubu silu” gotovo uvekmogu da pristupe informacijama koje ne bi trebalo da budu vidljive hakerima, zbog rečničkihnaziva u lozinkama, zato što su lozinke iste kao i korisnička imena itd.
  19. 19. Ljudi mogu da promešaju lozinke i učine ih što je moguće nerazumljivijim, ali to je krajnjidomet takve metode. Na vladinim instalacijama se već zahtevaju prepoznavanje otiska prsta iliprepoznavanje uzorka lica da bi se pristupilo osetljivim informacijama. To postaje sve uobičaje-nije i u kancelarijama, jer je bezbednije i lakše za umnožavanje od kartica – ključeva. Slika 19 Prepoznavanje uzorka lica radi putem analize odredjenih is- pupčenja i udubljenja na licu snimljenom video kamerom i zatim pore- djenjem podataka sa onima koji se nalaze u bazi podataka. Najnoviji softver može da otkrije uljeza i dozvoli pristup ispravnim ljudima koji nose naočari za sunce ili kojima je u medjuvremenu izrasla brada. © Omron Ovo će na kraju doći na glavno tržište. Medjutim, kao i obično, proći će izvesno vreme dok se to ne dogodi. Za sada, možemo da se pouzdamo u složene lozinke, programe “vatrenog zida” i odgovovarajući zaštitni hardver.ZaključakRačunari su sve manji i brži. Oni mogu da obradjuju čak još više MIPS-ova i MFLOP-ova poeksponencijalno većim brzinama od svojih prethodnika u ranijim godinama. Grafika je od bloko-va došla do kinematske avanture, veze za internet su postale prihvatljivo brze. Računari se sveviše zaključavaju, a ljudi ipak uspevaju da prodiru u njih. Trend se stalno nastavlja. To je sve kaoigra mačke i miša, ponekad burno putovanje ka savršenstvu. Korporacije se bore protiv korpora-cija, vlade igraju igre sa drugim vladama, a institucije sa sve manje uspeha pokušavaju da zauz-daju pretnje. Medjutim, opšti pravac je ka napred, a budućnost obećava, jer svetlo na kraju tunelapostaje sve jače, zato što konkurencija podstiče nadu, a nada donosi otkriće. To pomaže svima.

×