Komentari na zakon - Koalicija za razvoj SP

1. КОМЕНТАРИ
КОАЛИЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА
ПОВОДОМ НАЦРТА ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О СОЦИЈАЛНОМ ПРЕДУЗЕТНИШТВУ
Београд, 10.1.2013. године
Узимајући у обзир досадашњи рад, искуство и стручност Коалиције за развој социјалног
прeдузетништва (у даљем тексту: Коалиција) и њених чланова у области социјалног
предузетништва, сматрамо да је наша одговорност и дужност да поново известимо
Министарство и јавност о важности нацрта предлога законског акта, али и о последицама
које његово усвајање у овом облику може изазвати.
1. Уводне примедбе и разматрања о нацрту предлога закона о социјалном
предузетништву
Наша је искрена намера да ово саопштење буде добар повод за отпочињање
конструктивног дијалога са државним институцијама и са осталим организацијама и
појединцима добре воље, а све у циљу најбољих решења за развој социјалног
предузетништва у Србији.
За сваку похвалу је напор Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да
допринесе даљој афирмацији концепта социјалног предузетништва у Републици Србији.
Међутим, приступ које је Министарство изабрало не представља нужно оптималан
правни оквир за развој социјалног предузетништва. Штавише, оправдано се
поставља питање да ли је уопште потребно доношење посебног закона о социјалном
предузетништву у овој форми, да би се остварили циљеви који се овим законом желе
остварити?
Сматрамо да ће усвајањем оваквог закона бити покренути следећи негативни трендови:
1) повећање администрације на локалном и републичком нивоу у ионако већ људством
преоптерећеним службама (у оквиру центара за за подстицање социјалног
предузетништва који се предвиђају законом и инспекцијских служби);
2) оптерећивање најугроженијих општина додатним финансијским обавезама (одредбом
да свака општина мора да укључи најмање 10% незапослених у социјална предузећа –
чл. 24), што ће утицати на непримељивост закона;
3) оптерећивање постојећих организација које тренутно послују на принципима социјалног
предузетништва, као и искуључивање читаве једне групе социјалних предузећа из закона
(одредбама о минималним зарадама, пребацивању 50% профита у државни фонд и

2. дефинисање социјалних предузећа једино као предузећа за запошљавање угрожених
група).
Стога, коментари Коалиције након јавне расправе, попут прелиминарних коментара које је
Коалиција представила и на првом састанку радне групе за израду Нацрта, имају за циљ
да отворе даљу дискусију о овом питању, а не да се баве детаљном анализом појединих
одредби закона.1
У складу са овим, најпре бисмо се врло кратко осврнули на релевантна документа
Европске уније (ЕУ) у области социјалог предузетништва, као и на правни оквир за
социјално предузетништво у земљама ЕУ. Након тога ћемо се потрудити да одредбе
радног текста закона ситуирамо у контекст упоредних јавних политика и постојећег
правног оквира за социјално предузетништво. Упоредо ћемо анализирати приступ који је
приређивач Закона одабрао у реглисању ове материје, што ће илустративно указати на
проблеме оваквог приступа приређивача Закона.
На крају дајемо и конкретне предлоге Коалиције за развој социјалног предузетништва,
који се тичу могућности регулисања области социјалног предузетништва и његове даље
промоције у српском друштву.
2. Социјално предузетништво у документима Европске уније
На нивоу Европске уније не постоји посебна правна регулатива о социјалном
предузетништву; чињеница да таква регулатива постоји за одређене статусне облике у
којима „социјална предузећа“ могу да делују на територији две или више држава-чланица
("европске" задруге и „европске“ фондације) не утиче на ову констатацију. Недостатак
посебне правне регулативе последица је несагласности земаља-чланица ЕУ у погледу
саме садржине појма и концепта социјалног предузетништва/социјалних предузећа, као и
чињенице да је социјално предузетништво неравномерно развијено у овим државама.
Независно од недостатка одговарајуће регулативе, ЕУ посвећује значајну пажњу
социјалном предузетништву. У Европском парламенту од 1990. године делује група за
социјално предузетништво (thе Еurоpеаn Pаrliаmеnt Sоciаl Еcоnоmy Intеrgrоup), а
Европски парламент је усвојио низ резолуција које се баве социјалним предузетништвом.
Од посебног значаја је Резолуција о социјалном предузетништву из 2009. године,2 у којој
се, између осталог, констатује да је социјално предузетништво хетерогени концепт, који
се различито регулише у земљама-чланицама и за које се користе и други називи
(економија солидарности, трећи сектор, социјална економија, итд), али да, незвисно од
националних разлика, овај концепт има одређене заједничке црте, које укључују:
демократски начин организовања, радничка партиципација, социо-економски
1
Кoмeнтaрe припрeмиo прoф. др Дрaгaн Гoлубoвић, Виши прaвни сaвeтник Eврoпскoг цeнтрa зa
нeпрoфитнo прaвo из Будимпeштe, стaлни члaн Сaвeтa eкспeрaтa зa нeпрoфитнo прaвo Meђунaрoднe
кoнфeрeнциje нeвлaдних oргaнизaциja, кoja дeлуje пoд пaтрoнaтoм Сaвeтa Eврoпe.
2
Resolution of the European Parliament 2008-2250 (INI);
http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P6-TA-2009-0062&language=EN.

3. циљеви (а не само стицање добити), начело солидарности, волонтирања и
друштвене одговорности.
Нешто „агресивнију“ улогу у промовисању социјалног предузетништва на нивоу ЕУ има
Економско-социјални комитет, који је саветодавно тело Савета министара и Европског
парламента. Тако у „Мишљењу о социјалној економији и социјалном предузетништву“, из
2011. године, Комитет истиче да су социјална предузећа кључни елемент европског
социјалног модела; подржава напоре Комисије за стварање политичког оквира и акционог
плана за промоцију социјалних предузећа; сугерише да следећи циклус програмирања
структуралних фондова ЕУ еxплиците садржи подршку оснивању и деловању социјалних
предузећа, предлаже реформу правила о јавним набавкама, како би се боље уважиле
специфичности социјалних предузећа, итд.3
3. Правна регулатива о социјалном предузетништву у земаљама чланицама ЕУ
Имајући у виду претходно речено и.е. чињеницу да је социјално предузетништво
хетероген концепт који се различито разуме и има различиту улогу у економијама земаља
чланица ЕУ, не чуди што у малом броју земаља чланица постоји посебна правна
регулатива (општи правни оквир) за социјално предузетништво. Наиме, само су три
земље чланице донеле опште законе којима се уређује социјално предузетништво:
Италија (Закон о социјалним предузећима из 2005. године, Декрет из 2006. године);
Шпанија (Закон о социјалној економији из 2011. године), и Словенија (Закон о социјалном
предузетништву из 2011. године). На другој страни, поједине земље, на пример,
Уједињено Краљевство (Енглеска и Велс), у ком не постоји законска дефиниција
социјалног предузетништва, увело је посебну правну форму за деловање социјалних
предузећа: привредно друштво које делује у интересу заједнице (cоmmunity intеrеst
cоmpаny), које се по својим карактеристикама разликује од профитног привредног
друштва. Но, упркос томе, највећи број социјалних предузећа послују као организације
које делују за јавно добро (chаritiеs), пре него као посебно привредно друштво. Ова
пракса такође указује на хетерогеност концепта социјалног предузетништва која се нужно
рефлектује и на хетерогеност правних форми у којима делују социјална предузећа.
Оно што је заједничко законима који уређују социјална предузећа/социјалну економију у
Италији и Шпанији јесте да се ради о оквирним законима. Уместо детаљне правне
регулативе, законом се уређују само општа питања од значаја за развој социјалног
предузетништва: опште карактеристике социјалних предузећа/социјалне економије и
признавање плуралитета правних форми у којим делују социјална предузећа (задруге,
удружења, фондације, непрофитна привредна друштва, итд); идентификовање области
деловања социјалних предузећа (радна преквалификација и запошљавање особа са
инвалидитетом и других угрожених социјалних група, али и промоција и развој културе,
неформалног образовања, заштите човекове околине, итд); инструменти јавних политика
3
Opinion of the European Economic and Social Committee on Social Entrepreneurship and Social Enterprises
(exploratory opinion), Brussels, 26 October, 2011, INT/589.

4. у овој области; органи државе (владе) посебно задужени за промоцију социјалног
предузетништва; обавезе државе када је реч о артикулацији и примени политика у овој
области; начин умрежавања социјалних предузећа и начин учешћа њихових представника
у формулисању и артикулацији јавних политика у овом областима, начин вођења
статистике од значаја за социјално предузетништво, итд.
Сагласно томе, ови закони не прописују никакве посебне привилегије за социјална
предузећа, када је реч о државној помоћи, јавним набавкама, пореским и другим
олакшицама. У мери у којој су такве привилегије и олакшице оправдане и у сагласности
са прописима о заштити конкуренције, оне су регулисане посебним законома. Штавише,
италијански Закон о социјалним предузећима садржи изричиту одредбу да доношење тог
закона неће имати никакве негативне буџетске импликације.
На другој страни, словеначки Закон о социјалном предузетништву (усвојен марта 2011.
године) представља, према оцени стручне јавности, неуспео покушај да се оквирним
законом пропишу специфичне привилегије које уживају социјална предузећа, нарочито
када је реч о професионланој рехабилитацији и социјалном запошљавању. Овакав
приступ у словеначком закону отвара броја питања која превазилазе обим ових
коментара, али је свакако индикативно да је, према информацијама са којима
располажемо, у Регистар социјалних преудзећа, које предвиђа закон, до сада уписано
свега 5 правних субјеката.
4. Коментари на Нацрт предлога Закона о социјалном предузетништву и
запошљавању у социјалним предузећима
4.1. Концептуалне примедбе
У светлу претходне анализе, одредбе радне верзије Закона о предузетништву отварају
низ општих питања, од којих је свакако најзначајнији rаtiо lеgis овог Закона. Из одредби
члана 1. и 2. Закона произилази да је његов основни циљ социјално укључивање и
запошљавање корисника социјалног запошљавања, при чему се под социјалним
укључивањем подразумева припрема корисника социјалног запошљавања за
одговарајући посао (члан 5. став 2.). Овако конципирани rаtiо lеgis Закона указује на бар
два озбиљна проблема: 1) он непоравдано редуцира концепт социјалног предузетништва
(који се у најширем смислу дефиинише као иновативни модел продаје робе и услуга на
тржишту ради остварења неког јавног добра, пре него стицања добити) на радно-
социјално укључивање и запошљавање корисника социјалног запошљавања. Иако је,
компаративно посматрано, социјално укључивање и запошљавање најмањи заједнички
именитељ концепта социјалног предузетништва, концепт социјалног предузетништва у
многим земљама-чланицама знатно је шири и укључује, на пример, пружање услуга
социјално осетљивим друштвеним групама које нису нужно повезане са њиховим радним
оспособљавањем (као што је пружање терапеутских услуга деци - жртвама насиља у
породици). На другој страни, земље у којима се концепт социјалног предузетништва
превасходно ограничава на социјално укључивање и запошљавање, на пример, Аустрија,

5. немају општи закон о социјалном предузетништву, већ се ови циљеви остварују другим
прописима и мерама јавне политике; 2) овако редуцирани концепт социјалног
преудзетништва, уместо да допринесе његовом развоју, може заправо
представљати додатну препреку, с обзиром на то да ће све будуће инструменте
јавне политике у овој области спутавати овако ригидно дефинисаним концептом.
У светлу претходног, било би нужно да Министарство још једном размотри разлоге који су
га мотивисали за доношење посебног закона (што је иначе обавеза приређивача закона),
уместо да евентуално приступи изменама релевантних закона којима се уређује питање
социјалног укључивања и запошљавања (Закон о социјалној заштити, Закон о
професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Закон о
запошљавању и осигурању за случај незапослености, итд), како би се утврдила
оправданост доношења посебног закона о социјалном предузетништву. Са становишта
rаtiоnае mаtеriа овог Закона, његов примеренији назив био би Закон о социјалном
запошљавању, али и у том случају остаје обавеза приређивача да одговори на питање
да ли је доношење посебног закона у овој области оптималан начин да се уреди питање
социјалног запошљавања, или су за то погодније измене горенаведених и других
релеватних закона.
Овако општо наведене мањкавости закона представљају само илустрацију његове
концептуалне недоречености. Сагласно томе, њихово адекватно адресирање не може
бити супститут за претходно питање на које је нужно дати аргументован одговор: да ли је
оправдано доношења посебног закона о социјалном предузетништву, који је овако
конципиран?
4.2. Примедбе и питања о процесу израде закона и јавних расправа
Сматрамо да је сам процес израде Нацрта предлога закона био спроведен
недеовољно транспарентно, са нејасним критеријумима у избору чланова радне
која је радила на закону (већина чланова радне групе се у својим каријерама никада
није бавила овом темом) и са недовољно транспарентном јавном расправом (велики део
стручне јавности није обавештен о јавној расправи). Са тим у вези предлажемо:
4.3. Предлози за унапређење
4.3.1. Предлози за унапређење процеса израде закона и јавних расправа
4.3.1.1. Да јавна расправа о Нацрту Закона има још најмање три круга дискусија и да
траје не краће од 30.04.2013
4.3.1.2. Да се после сваког круга расправе обједињавају дати коментари и дају стручна
образложења из којих разлога и који предлози јавности нису прихваћени.

6. 4.3.1.3. Да се сачини извештај о раду радне групе која је радила на предлогу нацрта
Закона, са коментарима сваког од чланова, како би се имао увид у квалитет рада
радне групе.
Сматрамо да ће ови кораци значајно допринети широј и транспарентнијој расправи и да
ће резултирати решењима која ће у великој мери поправити тренутни предлог нацрта
Закона.
4.3.2. Предлози за унапређење процеса израде закона и јавних расправа
Имајући у виду да је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у току 2012.
године израдила детаљну студију сектора социјалног предузетништва, сматрамо да је
мапа пута коју та организација предлаже у потпуности одговара захтевима у Србији. Овде
преносимо акциони план који је ОЕЦД израдио у најважнијим његовим деловима:
Препоруке за унапређење предуслова
Шта Како Ко
Краткорочни до средњерочног
 Промоцију модела добре праксе;
 Подшку јавних и славних личности
социјалном предузетништву, укључујући и
путем Друштвено одговорног пословања;
 Награде за најбоље социјално предузеће и
најбоље социјалне предузетнике године; СИПРУ у сарадњи
Израда медијске
стратегије за  Коришћење онлајн медија; са цивилним
социјално  Јачање умрежавања сектором
предузетништво, истраживача/заговарача/медија у циљу
која би правилног обавештавања новинара
садржала: заинтересованих за ову тему, и
 Информисање о програмима корпоративног
социјалног предузетништва.
 Израда неколико секторских стратегија у Цивилни сектор са
виду примера делотворних приступа спонзорима као што
социјалних предузећа неформалној су међународни
економији. донатори.

7. Препоруке за унапређење инфраструктуре
Правни оквири
Шта Како Ко
Краткорочни до средњерочног
Фондације:
 Проверити потенцијал фондација као модела
социјалног предузетништва, посебно питање
које се односи на везу са мисијом –
регистрована активност;
 Потребно је и разјашњење начина на који се
релевантна економска активност може
одредити да би била у складу са законом и
обим економских активности с обзиром на то
да исте могу бити само активности које нису
основне; СИПРУ у сарадњи
са Канцеларијом
 Испитати до које мере Упутства која издају
за сарадњу са
судски службеници могу бити израђена и за
цивилним
државне службенике и за социјалне
друштвом и
предузетнике; и
Коалицијом за
 Омогућити флексибилност у избору развој социјалног
економских активности и евентуално повезати предузетништва;
питање односа између мисије и онога што није за задруге и
Прилагодити њихова мисија са различитим фискалним
постојеће предузећа, са
режимима. Министарством
оквире
НВО/удружења: привреде и
 Разјаснити дозвољену границу „малих“ финансија; за
економских активности, на пример путем фондације и
Упутстава, у циљу омогућавања флексибилних удружења, са
и великих предузетничких активности; и Министарством за
 Охрабрити их да се укључе у предузетничке рад,
активности до те границе; запошљавање и
 Размотрити могућност увођења ограничења социјалну
имовине једнако за НВО/удружења и за политику.
фондације;
 Коришћењем закона о привредним друштвима
са ограниченом одговорношћу израдити модел
оснивачких уговора и подзаконских аката, али
ограничити им приступ државним средствима;
и
 Успоставити секторски орган у циљу увођења
и надзора коришћења ознаке за социјално
предузетништво који ће се обнављати једном
годишње, са контролама квалитета (делом
ради заштите од опортунизма од стране

8. компанија са ограниченом одговорношћу); то
најлакше може урадити независно трговачко
удружења засновано на чланству.
Задруге:
 Извршити притисак у циљу решавања питања
друштвене/јавне имовине и усвајања новог
нацрта закона о задругама и увођење чланова
или посебног закона о социјалним задругама;
 Размотрити могућност обезбеђења
релевантности ових чланова/закона како за
радну интеграцију тако и за запослене у
социјалним службама, и да оне функционишу
као непрофитне организације које ће оставити
могућност структура са више заинтересованих
страна;
 Инсистирати на изменама закона којима ће се
омогућити смањење бројева потребних за
оснивање задруге (исти број као и за
удружења);
 Инсистирати на измени закона у правцу
омогућавања формирања секундарних
задруга;
 Евентуално подржати развој мреже која ће
помоћи новим задругама социјалног
предузетништва.
 Поставити израду новог закона о социјалним
предузећима као средњерочни циљ; и
 Испитати повећање фискалних иницијатива
везаних за сваки правни облик као начин
повећања изгледа за одрживост.
Средњерочни
 Израдити нов закон о социјалним За фискалне мере:
предузећима; и Министарство
 Испитати повећање фискалних иницијатива привреде и
везаних за сваки правни облик као начин финансија, СИПРУ
повећања изгледа за одрживост. са Министарством
привреде и
финансија.

9. Унапредити институционалне капацитете (државне, донаторска заједница)
Шта Како Ко
Краткорочни
Тренутно постоји низ корисних мера политика
које су релевантне за развој социјалног
предузетништва, а на националном нивоу
препозната је улога коју могу имати социјална
предузећа, иако је доминантна улога радне
интеграције, а улога пружања социјалних услуга
би могла бити боље утемељена. Упркос томе што
ће можда бити тешко израдити координирану
стратегију у неколико министарстава и програма,
можда ће бити могуће постепено преобликовање
програма кроз:
 Представљање предлога из овог документа
релевантним локалним/националним
државним органима и секторским интересним
групама у циљу дефинисања стратегије
социјалног предузетништва;
 Успостављање новог радног места
координатора социјалног предузетништва који
Постепено ће преговарати са релевантним одговорним СИПРУ и
преобликов органима и прибавити подршку за стратегију, релевантна
ати осигурати њену реализацију; такво место министарства,
релевантне требало би да буде оперативно на државне
државне међуминистарском нивоу и да буде лоцирано у самоуправе и
програме неком од постојећих органа, као што је СИПРУ донатори.
или Канцеларија ОЦД.
 Израду стратегије радне интеграције
социјалних предузећа (са заштићеним
буџетом) која ће бити повезана са
Националном службом за запошљавање и са
Програмом јавних радова;
 Изградњу капацитета НВО за активности
социјалних предузећа које ће се финансирати
средствима Фонда државне лутрије;
 Израду стратегије социјалних предузећа за
пружање социјалних услуга у сарадњи са
локалним самоуправама, уз израду социјалне
клаузуле /квоте уговора за набавку која ће
важити за социјална предузећа;
 Израду кохерентног оквира и стратегије
интеграције разнородних мера подршке и
потенцијалне подршке;
 Изградњу капацитета, комуникација,

10. образовање и обука релевантних
административних службеника о релевантним
оквирима политика; и
 Сарадњу донаторске заједнице (међународне
и приватног сектора) у стратегији подршке
социјалном предузетништву и изградња
капацитета НВО за социјално предузетништво
(евентуално кроз Секторске радне групе за
цивилно друштво, медије и културу).

11. Унапредити Институционализацију Новог сектора социјалног предузетништва
Шта Како Ко
Краткорочни до средњерочног
Унапредити  Помоћи изградњи управљачких структура СИПРУ, у сарадњи
институционал које ће дати значајно место новим са Коалицијом за
изацију новог социјалним предузећима а за мреже развој социјалног
сектора социјалног предузетништва које су у предузетништва и
социјалних настајању. њиховим
предузећа репрезентативним
НВО/фондација и
релевантних
министарстава попут
Министарства
привреде и фин
Средњерочни
 Оснажити однос између новог и постојећег СИПРУ, у сарадњи
сектора социјалних предузећа. са Коалицијом за
развој социјалног
предузетништва,
савезима НВО,
фондацијама,
задругама,
предузећима за
особе са
инвалидитетом и
релевантним
министарствима и
Канцеларија за
сарадњу са
цивилним друштвом.

12. Развој институција постојећег сектора социјалних предузећа
Шта Како Ко
Средњерочни
 Оснажити капацитете НВО, посебно средњих
и великих НВО, да створе сталне приходе и
ангажују се у пружању услуга социјалне
заштите и уговорима о набавкама;
 Истражити меру до које фондације могу
представљати корисне прелазне структуре СИПРУ у сарадњи са
за социјална предузећа и подржати савезима НВО,
Развити фондације средње величине и велике фондацијама,
институције фондације да креирају брендове и задругама,
постојећег потенцијал за донације – евентуално путем предузећима за
сектора партнерстава са међународним особе са
социјалних добротворним организацијама; инвалидитетом и
предузећа
 Изградити предузетнички капацитет нових релевантним
задруга, на пример преко развојних тела; и министарствима
 У погледу предузећа за особе са
инвалидитетом, решити питања задоцнелих
исплата а, истовремено, предузети преглед
њихових резултата са аспекта ефикасне
интеграције особа са инвалидитетом у рад.

13. Унапредити инфраструктуру подршке пословању
Шта Како Ко
Средњерочни
Унапредити  Обезбедити несметан приступ социјалних СИПРУ у сарадњи са
инфраструктур предузећа програмима помоћи малим и Министарством
у подршке средњим предузећима; и привреде и
пословању  Оснажити капацитет за “умрежену” подршку финансија и
социјалним предузећима, на пример, Националном
развојем мреже предавача у области агенцијом за
социјалног предузетништва. регионални развој.
 Искористити у потпуности расположива
средства ЕУ за покретање пројеката развоја
социјалних предузећа (укључујући обуке
/образовање на различитим нивоима).
Препоруке за унапређење управљања
Шта Како Ко
Дугорочни
 Унапредити вертикалну и хоризонталну
интеграцију политика за социјално
предузетништво путем информатора и
административних смерница намењених
релевантним министарствима и државним
органима на националном, регионалном и
локалном нивоу; СИПРУ у сарадњи са
 Израдити пројекте добре праксе општинама,
партнерстава између општина и социјалних регионалним
предузећа, на пример, са средствима ЕУ за органима и
развој добре праксе употребе социјалних представницима
Унапредити клаузула за социјално предузетништво у традиционалних и
управљање пружању социјалних услуга; нових социјалних
 Размотрити могућност подршке оснивању предузећа; за оквир
коалиције социјалне економије која ће ЕУ политика:
објединити НВО, фондације и задруге, у Канцеларија за
почетку на нивоу општина путем европске
успостављања хоризонталних мрежа преко интеграције.
сектора социјалне економије програмским
средствима ЕУ; и
 Постепено израдити систем заједничког
управљања са општинским и регионалним
органима заједно са организацијама
социјалне економије тако да политике на

14. свим нивоима буду шире засноване и шире
координиране.

15. Препоруке за унапређење финансија
Шта Како Ко
Краткорочни
 Мере усмерене на конзервативан став
банака, можда преко система одобравања
зајмова чији ће гарант бити држава;
 Унапређење закона за успостављање
свеобухватног оквира за микрофинансирање
тако да нема потребе за каналисањем преко
Израдити банака а уз адекватну регулативу у складу са СИПРУ у сарадњи са
свеобухватни међународним искуством; Министарством
оквир  Израда система грантова за студије привреде и
финансијских изводљивости и израду бизнис планова, финансија, НАЛЕД-
институција и ниске закупе у инкубаторима у првих 18 ом , УСАИД-ом и
инструмената месеци пословања, системи гарантовања Радном групом за
за подршку у зајмова и специјалистичке финансијске микрофинансирање;
различитим институције које ће имати уогу подршке расту Консултације са
фазама социјалних предузећа; банкама; Преговори
развоја  Размотрити програме подршке социјалним са Државном
социјалног предузетницима попут финансирање преко лутријом и другим
предузетништ фондација; (уз могуће задужбине кроз релевантним
ва, партнерство међународних финансијским
укључујући: донатора/друштвено одговорно пословање); органима.
 Размотрити развој финансијских инициатива
усмерених на развој заједнице (потпомогнуте
фискалним мерама); и
 Размотрити политике трансфера средстава
од стране општина и других државних органа
за обезбеђење простора за јефтин најам
простора за инкубаторе.
Средњерочни
 Израда свеобухватног оквира за подршку Канцеларија за
финансијским потребама социјалних европске
предузетника у периоду започињања интеграције,
пословних активности, развоја и раста Министарство
социјалног предузећа. привреде и
финансија,
Министарство за рад,
запошљавање и
социјалну политику,
СИПРУ, НАЛЕД,
УСАИД, Радна група
за
микрофинансирање,
банке.

16. Препоруке за унапређење вештина
Шта Како Ко
Краткорочни
Унапређење  Обезбедити пун приступ социјалних СИПРУ плус
вештина предузетника обукама и менторским Министарство
програмима намењеним малим и средњим привреде и
предузећима. финансија и
Национална агенција
за регионални развој;
друштвено
одговорност/
пословна заједница и
представници
традиционалних и
нових социјалних
предузећа.
Средњерочни
 Осигурати да закони и политике који се
односе на мала и средња предузећа
укључују и социјална предузећа;
 Испитати могућност израде
специјализованих програма обуке
Као горе
намењеним задовољавању потреба
социјалних предузећа; и,
 Истражити политике одабира победника тј
идентификовања предводика међу
социјалним предузећима са високим растом.
Дугорочни
 Дефинисати споразуме за изградњу
капацитета између државних органа и
социјалних предузећа за социјална
предузећа средње величине;
 Испитати потенцијал развоја модела
размере као што су социјалне франшизе;
 Испитати могућност финансирања пројеката Као горе
за развој вештина редовног извештавања,
заговарања, преговарања са бирократијом –
расположивих кроз програме ЕУ; и,
 Испитати могућност финансирања пројеката
за развој вештина усмерених на раднике
посвећене развоју социјалних предузећа, на
пример расположивим средствима ЕУ.

17. Препоруке за побољшање приступа тржиштима
Шта Како Ко
Краткорочни
Успоставити  Испитати потенцијал преко Закона о јавним СИПРУ у сарадњи са
приступ набавкама из 2008.године као оквира за Министарством
тржиштима формулацију социјалних клаузула на привреде и
јавних набавки тржиштима јавних набавки, иницирањем финансија,
и етичким неких пилот пројеката у кључним областима релевантним НВО,
тржиштима попут неге у кући или бриге за старе (нпр. Великим фирмама
Оброци на точковима); нови нацрт закона преко Глобалног
могао би оснажити ову могућност; и договора.
 Изградити партнерства са међународним
организацијама које раде на етичким
тржиштима.
Средњерочни
Подржати  Изградити капацитете великих НВО за
приступ добијање донација;
донацијама, уз  Размотрити могућност повећања пореских
пореске олакшица за донације; и
олакшице Као горе
 Размотрити систем добротворних донација
“дај како зарадиш” кроз платне одбитке;
оснажити односе између социјалних
предузећа и институција друштвено
одговорног пословања
За сва додатна питања можете контактирати било коју од чланица коалиције коју чине:
СМАРТ Колектив (контакт neven@smartkolektiv.org), Група 484 (контакт
gordan.velev@grupa484.org.rs), Европски покрет у Србији (контакт maja.bobic@emins.org),
Иницијатива за развој и сарадњу (Контакт Миодраг Неделјковић на
executive@idcserbia.org) и Балкански фонд за локалне ионицијативе (Vladimir@bcif.org).