2. ИСТОРИЈА
Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског
царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком
Пејачевићем.
Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791.
године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.
Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске
Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.
Различити рајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији
1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.
Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи
млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне
фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.
У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.Први модеран пут у Србији, пролазио
је кроз Инђију још 1939. године.
Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944.
године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.
Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па
до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.
3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини
пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а
од Сремских Карловаца 23 км.
Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију
пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те
Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред
Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад -
Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша средња
годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °C,
док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -
1 °C.
4. ЗНАМЕНИТОСТИ ГРАДА
1. Дворац грофа Пејачевића - дворац се налази у самом центру Инђије, и
под заштитом је државе. Налази се у јако тешком стању. Није отворен за
посетиоце!
2. Летњиковац Пејачевића - летњиковац се налази у насељу Јарковци
недалеко од Инђије. Није отворен за посетиоце!
3. Вила Станковић - налази се у насељу Чортановци. Није отворена за
посетиоце!
4. Дворац грофа Грабовачког - налази се у центру Инђије. У дворцу и дан
данас живи породица Грабовачки па стим и није отворена за посетиоце.
5. Кућа Војновића - кућа некадашњег велепоседника Ђорђа Војновића.
Кућа је данас претворена у музеј и отворена је за посетиоце!
6. Римокатоличка црква Светог Петра - налази се у самом центру Инђије.
Отворена!
7. Православна црква Ваведења Пресвете Богородице - налази се недалеко
од центра града. Отворена!
8. Културни центар Инђија - изграђен на темељима некадашњег Соколског
дома. Данас отворен за посетиоце!
9. Железничка станица Инђија - датира још из XIX века.
