• Like
Mlekarski sektor pestera - Lanac vrednosti
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

Mlekarski sektor pestera - Lanac vrednosti

  • 546 views
Published

Mlekarski sektor pestera - Lanac vrednosti, maj 2012, USAID Projekat odrzivog lokalnog razvoja

Mlekarski sektor pestera - Lanac vrednosti, maj 2012, USAID Projekat odrzivog lokalnog razvoja

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
546
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
4
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Mlekarski sektor Peštera Lanac vrednosti Maj 2012
  • 2. mleka po stanovinku u razvijenim državama iznosi 245,6 kg, a u zemljama u razvoju svega 66,2 kg.a u razvoju. U ovim zemljama je došlo do povećanja broja stanovnika ali i značajnijeg ekonomskog rasta koji je doveo do povećane tražnje za mlekom. S druge straodi do daljeg rasta tržišta mleka. Mleko je svakako najvažniji mlečni proizvod u celom svetu, međutim u razvijenim državama na značaju dobijaju prerađeni mlečni Poljoprivreda regiona • Poljoprivreda sa prehrambenom industrijom je jedna od najvažnijih privrednih grana regiona. • 10.821 RPG - 29% svih gazdinstava regiona • U Sjenici RPG – 68,50% ukupnog broja domaćinstava. • Zemljišni posed je veći, ali je struktura loša – pašnjaci, livade • Ograničenja su – klima, reljef, kvalitet i struktura poljoprivrednog zemljišta. • Pašnjaci i livade nekultivisane površine • Stočarstvo ima preduslove
  • 3. Stočarstvo• 38.788 goveda i 32.659 ovaca i koza• Veći broj grla stoke – deo nije registrovan (posebno ovce), sezonska preseljenja stoke• Po broju grla goveda, opština Sjenica se nalazi na četvrtom mestu u Srbiji, Tutin i Novi Pazar u proseku sa Srbijom• Centar ovčarske proizvodnje u Srbiji.• Specifičnost regiona – bivolice – 500-1000 grla u odgoju (oko 500• Centri stočarske proizvodnje – Pešterski plato - Sjenica i Tutin
  • 4. Stočarstvo• Struktura - najveći broj 1-3 krave, predaja mleka sa 2-6 krava. Dosta farmi oko 10 krava, malo velikih farmi sa preko 20 grla.• Tradicionalni/ekstenzivni odgoj bez obzira na veličinu farme.• Najveći problem u odgoju predstavljaju objekti i ishrana stoke. Objekti - limitirajući faktor• mali,• neuslovni,• ne ispunjavaju tehničko-tehnološke zahteve,• Ne omogućavaju mehanizaciju radnih procesa• improvizovani objekti za zaštitu od zime
  • 5. Ishrana Ishrana – limitirajući faktor• zelena masa i seno srednjeg do lošijeg kvaliteta,• travne površine se ne kultivišu• smeštaj kabaste hrane nije adekvatan• malo koncentrovanih hraniva,• nema normativa,• obroci nisu izbalansirani,• nema silaže i senaže,• proteinski i mineralno vitaminski dodaci
  • 6. Mlečnost i proizvodnja mleka• Sezonska proizvodnja mleka – ovčije, kravlje, bivolice• Prosečna mlečnost krava u standardnoj laktaciji je niska i iznosi oko 3.000 kg (sa varijacijama od 2.500-4.000 kg),• Veće farme - 4.000-5.000 kg.• Ovce u periodu muže (120 dana) daju oko 40-60 l.• 70.000-75.000 t kravljeg mleka.• 1.200–1.600 t prerađenog ovčijeg mleka• 750 t bivoljeg mleka - 100-200 t za preradu
  • 7. Proizvodnja mleka• Preko 50% kravljeg mleka ostaje u domaćinstvu konzum i ishrana teladi• Oko 20% sve mlekare• Oko 20% kućna proizvodnja• Celokupna količina ovčijeg i bivoljeg mleka se koristi ili prerađuje u domaćinstvima – Pogoni nisu registrovani• Pojedine mlekare rade povremeni otkup ovčijeg mleka ili sira – nije stalna aktivnost
  • 8. Postupci sa mlekom – LIMITIRAJUĆI FAKTOR• Ručna i mašinska muža – nema mlekovoda• Postupci pre, tokom i posle muže ukazuju na vrlo nisku higijenu muže i loš mikrobiološki kvalitet• Simboličan broj laktofriza• Plastične ili aluminijumske kante čija je upotreba zabranjena u državama EU• Improvizovano čuvanje mleka ili prerada odmah nakon muže
  • 9. Otkup• 8.000 – 15.000 t/godina – simbolično• 15,9 l mleka/dan po farmi, odnosno svega oko 3,73 l/dan po kravi.• Sakupljanje na kućnom pragu - Nema sakupljačkih mesta u selima• Sa postojećim sistemom otkupa se ne može da obezbediti kvalitetno mleko• Mleko se plaća na osnovu isporučene količine i udela mlečne masti u mleku – nema plaćanja na osnovu kvaliteta• Cena standardna, vreme naplate standardno. Nema ugovora sa farmerima.• Nema sistema nagrađivanja ili kažnjavanja farmera• Uzrok loše cenovne politike prema proizvođačima je nedostatak mleka u otkupu i slab finansijski kapacitet mlekara – Potrebna pomoć
  • 10. Transport• Transport - sopstveni ili rentirani kamioni (prevoznici pod ugovorom). Vozni park je dotrajao - loše stanje seoskih puteva• Cisterne (1000-3000 l) od čistog čelika, ali se mogu naći i cisterne od plastičnih materijala.• Kratke linije snabdevanja (25-50 km).• Poštuje se proces održavanja hladnog lanca (temperatura mleka se ne sme povećati više od 2-40C).• Cena transporta standardna
  • 11. Mlekare• Veliki broj mlekara – 13• Aktivno – 6• Isključiva ili jedna od delatnosti• HACCP, kvalitet opreme, magacini• Male zanatske mlekare – skoro sve kapacitet od 1000 t/godini – mali prostori• Problem – najviše izložene riziku, ljudski resursi slabi, organizacija poslovanja, sirovinska baza• Sirovinska baza – jedno od rešenja• Kvalitetni tehnolozi
  • 12. Mlekare• Mali broj proizvoda - nema dodate vrednosti• Dominantna paprika u pavlaci, sir (beli kriška sir), mleko i jogurt.• Sjenički sir - sopstvena receptura – nije standardizovan• Jeftini proizvodi – cilj što jeftinija proizvodnja
  • 13. Mlekare – potrebe• Prioritet u razvoju mlekarstva povećanje proizvodnje mleka.• Obezbeđenje kvalitetnih tehnologa koji bi mogli da rade na novom proizvodu ili podizanju kvaliteta postojećih proizvoda.• Mlekare generalno posmatrano nisu zainteresovane za pomoć ili asistenciju u tržišnom nastupu obzirom da sve mlekare u ovom trenutku imaju sigurna tržišta.
  • 14. Domaćinstva• Izražena proizvodnja – tradicija• Kombinuje se prerada i predaja mleka mlekarama• Neregistrovana proizvodnja u improvizovanim uslovima• Dominantni sir i paprika u pavlaci – U Srbiji sir i kajmak• Elaborat o zaštiti geografskog porekla – urađen• Proizvodnja nije standardizovana čak ni u okviru farme – mešanje mleka u različitim proporcijama, kvalitet mleka, ishrana mlečna mast itd.• Direktna prodaja mleka
  • 15. Tržište mlečnih proizvoda• Sopstvene prodavnice – Najbolja opcija• Mlečni proizvodi su pakovanjem, kvalitetom i cenom potpuno prilagođeni lokalnom tržištu• Lokalno tržište – konkurencija, cena, kvalitet, rokovi placanja• Zauzeta tržišta – UHT mleko, tetrapak pakovanja• Kačkavalji – otvoreno tržište koje će biti preplavljeno i praviti zagušenja• Visoko kvalitetni proizvodi – nema opreme i znanja• Trenutna rešenja: – neregulisana prekogranična trgovina mlečnim proizvodima; – prodaja kućno pasterizovanog mleka; – neregistrovana proizvodnja sira i drugih mlečnih proizvoda; – sakupljanje mleka za potrebe druge mlekare i – otkup i pakovanje kućno proizvedenog sira od strane pojedinih mlekara.
  • 16. Tržište domaćinstva• Trenutno - nema problema se plasmanom• Višak proizvodnje industrijskih mlekara – problem• Ovčiji proizvodi su posebno traženi i kod pojedinih domaćinstava se čak primaju porudžbine za ovaj proizvod.• Najveći kupci mlečnih proizvoda su nakupci.• Ostali kupci su stalni kupci, mlekare, lokalne prodavnice i pijace.
  • 17. Podrška sektoru• Slaba ili ne postoji – POTREBNA POMOĆ• Postojeći Zakoni i Pravilnici su usklađeni sa legislativom EU (Direktive EU br. 89/362/EEC i 92/46/EEC), ali se samo delimično primenjuju u praksi.• Mere MPTVŠ – stimulacija za predato mleko, raspodela junica, matičenje grla, druge povremene mere• Opštine – Fondovi za razvoj poljoprivrede• Stručno savetodavne službe (PSS, matične službe, veterinarske stanice itd.) su prisutne u regionu, ali su uglavnom fokusirane na implementiraju državne programe i mere• SEDA i Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj.
  • 18. Mere – Primarna proizvodnjaPostojeći lanac vrednosti je slab. U svim delovima lanca vrednosti postojiznačajan broj mera kojima je moguće podići nivo ili kvalitet proizvodnje kaoi ekonomsku efikasnost proizvodnje.Primarna proizvodnjaOsnovni cilj - specijalizovani, robni, proizvođača mleka• Povećanje broja grla u odgoju• Povećanje proizvodnje po grlu• Podizanje kvaliteta mleka• Efikasni sistemi podrške farmerima• Formiranje sirovinske službe• Formiranje sakupljačkih mesta
  • 19. Mere – Prerada mleka u okviru domaćinstvaNajslabija karika u lancu vrednosti prerade mleka - Promovisati i podsticatipredaju mleka mlekarama kao najsigurniji i dugoročno ekonomskinajefikasniji način plasmana mleka.• Ostali:• ispunjavanja osnovnih sanitarnih uslova za proces prerade mleka• registracije za preradu mleka u okviru domaćinstva i• standardizovanju proizvodnje.Proizvodi poznate tradicionalne proizvode (kravlje, ovčije, bivolje...). Kroz udruženja proizvođačaove proizvode je potrebno zaštiti, a zatim uz pomoć LS i međunarodnofinansiranih projekata ove proizvođače podržati u tržišnom nastupu, aproizvode promovisati na tržištu.
  • 20. Mere – mlekare• Izmeniti sistem placanja mleka u cilju podrške kvalitetnom mleku• Bolja organizacija procesa sakupljanja mleka – Formiranje sakupljačkih mesta;• Tehnološko unapređenje rada mlekara - standardizacija proizvodnje, podizanje kvaliteta, nabavka opreme;• Uvođenje novih proizvoda;• Brendiranje i promocija lokalnih, tradicionalnih, proizvoda uključujući i zaštitu geografskog porekla proizvoda;• Uspostavljanje tržišnog načina poslovanja i razmišljanja – Jačanje tržišnih pozicija mlekara;• Ispitivanje mogućnosti za osvajanje novih, inostranih, tržišta;• Uspostavljena saradnja između prerađivača – redovni sastanci na nivou grupacije u regionu;