1. УВОД У СРЕДЊИ ВЕК
ЕВРОПА У РАНОМ
СРЕДЊЕМ ВЕКУ

2. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА
назив средњи век настао је у Италији током 15. века,
означава временски период између старог и новог века.
Време трајања:
почетак 476. год. пад Зап. Римског царства
крај 1492. год. Колумбово откриће Новог света
Подела средњег века:
Рани средњи век 5 – 11. века
Позни средњи век 12 – 15. века
ДРУШТВО СРЕДЊЕГ ВЕКА НАЗВАНО ЈЕ ФЕУДАЛНО
(по феуду - земљишни посед који сениор даје вазалу).
ДРУШТВО се делило на:
- ВЛАСТЕЛУ (ВЕЛМОЖЕ) и ВИТЕЗОВЕ (РИТЕРЕ)
- СВЕШТЕНСТВО
- ГРАЂАНЕ
- КМЕТОВЕ (ЗАВИСНЕ СЕЉАКЕ).

3. подела феудалног друштва

4. изглед феудалног поседа
Владар је племству био господар, давао им је земљишни
посед на управљање и пружао им заштиту. Заузврат племићи
су владару дуговали верност.
Крупно племство је на исти начин успостављао везе са
властелом која је била мање моћна и тако редом све до
најмањих витезова.
Тако је настао вазални однос у коме се онај који дугује
верност и оданост називао вазал, а његов господар сениор.

5. средњовековна привреда

6. Велика сеоба народа
IV-VII век - ДОБА ВЕЛИКЕ СЕОБЕ НАРОДА-
сеобе германских, словенских и монголских племена.
Почетак 375. године пролазак Хуна кроз ,,Врата народа” простор
између планина Урал и Каспијског мора)
Хуни су створили племенски савез у Панонској низији покоривши
многе народе и претећи Римском царству.
Врхунац Хунских напада одиграо се када их је водио њихов
племенски старешина Атила (434-453.) после чије смрти су Хуни
нестали као народ.
Долазак Хуна из Азије покренуо је варварска племена у Европи,
међу њима најбројнији су били Германи који током 5. века долазе
на просторе Римског царства.
Германско племе Острогота (Источни Готи) једно од германских
племена, 476. године је освојило Рим и том приликом су збацили
са престола задњег западноримског цара.
Овим догађајем је престало да постоји Западно римско царство, на
чијој територији племена Германа створају своје државе.

8. После сеобе германских племена уследила је сеоба бројних
словенских племена, а заједно са њима у Европу су стигли и
Авари племе из Азије.
Прапостојбина Слове се налазила између планине Карпата на
југу, Балтичког мора на северу, реке Одре на западу и реке
Дњепар на истоку.
Узроци сеобе Словена:
- пренасељеност прапостојбине
- мало обрадиве земље и пашњака
- појава Хуна

9. словенска племена и правци сеоба

10. Сеобе Словена су почеле у 2. веку, а завршиле су се у 7. веку.
Словени су се кретали у три правца који су довели до поделе
на три велике групе – Западне, Словене и Јужне Словене.

11. Средњовековни историјски извори:
Материјални историјски извори су различити предмети и
разноврсне грађевине које су настале од људи.
Писани историјски извори:
ЖИТИЈА-списи посвећени животу светитеља
ЛЕТОПИСИ-списи састављени од низа кратких бележака који се
уносе временским редоследом
ЗАПИСИ-кратке белешке на маргинама рукописа НАТПИСИ- кратки
текстови сачувани на тврдом материјалу ( натпис на Смедереву из
1430. године је од опеке).
Ћирилични натписи у: Србији,Босни,Херцеговини,Далмацији,
а они на латинском су сачувани у приморским крајевима.
ПОВЕЉЕ-(од речи повеленије-наредба,заповест) су правна документа
састављена у одређеном облику. Повеље пишу ДИЈАЦИ.
Усмени историјски извори: знања и веровања која се преносе
усменим путем са генерације на генерацију

12. Византија
Историја Византијског царства почиње победом Хришћанства и
изградњом Константинопоља (Новог Рима) 330. год. у време
цара Константина 324-337 који постаје престоница.
ВИЗАНТИЈА-по имену грчког града Византа. Словени су град
називали Цариград, а Турци Стамбол, данас Истанбул.
ОСНОВЕ ВИЗАНТИЈЕ:
-ХРИШЋАНСКА ВЕРА
-ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА И
-РИМСКО ПРАВО.
ВИЗАНТИЈСКО СТАНОВНИШТВО: Грци, Трачани, Илири,
Јермени, Јевреји- једним именом су називани РОМЕЈИ.

13. цар Јустинијан (527-565)
Покушај обнове Римског царства, обнова је била кратког века
због многобројних напада који су уследили како са истока од
Арабљана и Персијанаца, тако и са запада од Авара и Словена.
То је било и време када Византијско царство све више губи
римско обележје и све више добија грчко обележје -грчки језик-
од 7. века постаје званичан језик.
Цар Јустинијан је остао упамћен и по својој градитељској
делатности, а најупечатљивији пример је црква Свете Софије у
Цариграду за коју је записано:
,,То је сјајно неупоредиво дело које се толико истиче лепотом да
превазилази моћ описивања”

15. ТЕМА-војна област у Византији на челу са стратегом који има пуну и
војну и цивилну власт. Врхунац тематског уређења био је у време
владавине цара Василија II (976-1025) када је граница државе била на
последњи пут на Дунаву.
Царство је јачало у време династије Комнина (XI-XII век) када је
уведена ПРОНИЈА. (земљишни посед који је византијски цар уступао
домаћим ратницима-пронијарима који су заправо били византијски
витези) Пронијаи су добијали земљу на обраду, а били су обавезни да
само ратују на царев позив без икаквих других давања уз посебан
нагласак да пронија није била наследна и додељивала се по заслузи.
Византија у доба цара Василија ΙΙ

16. НОМИЗМА-византијски златни новац (средство плаћања од
Индије и Русије до западне Европе)
ВИЗАНТИНИЗАМ-облик владавине у којој византијски цар
има управу и над црквом и над државом. Царска власт је
неограничена уз веровање да су они Божји намесници на
земљи
ЦАРИГРАД-седиште Васељенског (екуменског) патријарха
Хришћанску веру су из Византије примили: СРБИ, БУГАРИ
МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ И РУСИ

17. ФРАНАЧКА ДРЖАВА
Оснивач државе ХЛОДОВЕХ (покрстио Франке и ојачао своју
власт подршком цркве).
Држава доживљава врхунац у време Карла Великог (768-814.)
Његова држава се простирала од Шпаније до реке Лабе на
исоку, и од северног мора до средње Италије. Престоница се
налазила у граду АХЕНУ.
800. римски папа га крунише за цара како би добио његову
заштиту, и до тада се сматра наследником римских царева.
Франачка држава се распала 843. године на три дела од којих
временим настају: ИТАЛИЈА, ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА.
На западу у Карлово време почиње препород у култури који се
назива каролиншка ренесанса.

19. АРАБЉАНИ
Живели су на Арабијском полуострву у родовско-племенским
заједницама бавећи се номадским сточарством. Разлике између
богатих и сиромашних су ишле на руку ширењу нове вере ИСЛАМА
Оснивач Ислама је МУХАМЕД ( 570-632), трговац из Меке, који је
био Алахов пророк.
Због сукоба са богатим старешинама 622. одлази из МЕКЕ у град
МЕДИНУ, што представља почетак времена за муслимане
Света књига муслимана зове се Куран
КАБА- свето место у Меки-узидан камен метеорит.
Ширењем ислама Арабљани освајају: Сирију, Палестину, Персијско
царство, а 711. северну Африку и Визиготску Шпанију.
Држава Арабљанаа простирала се од Атлантика до Индије
У VIII веку држава се распала на три исламске државе са центрима у:
Багдаду (Азија), Кордови (Шпанија) и Каиру (Египат).

20. Заслужни за доношење: пиринча, шећерне трске, конопље, дуда у
Европу као и хартије, бусоле и барута.
АРАБЕСКА- арапски украс у облику геометријских шара или
биљака.
ЏАМИЈА-место молитве
МИНАРЕТ-торањ уз џамију
АРАБЉАНСКА ОСВАЈАЊА