2. •Internet
Šta je Internet?
• informacioni autoput
• Sajberspejs (Cyberspace)
• Virtualni svet
• Skup komunikacione opreme, žica, optičkih
kablova, elektrona koji putuju...
• Svi računari na svetu povezani u jednu
veliku mrežu računara
• zanimljivost: Broj hostova na Internetu
2
4. •Brzina prenosa informacija
4
1900 1950 20051850
Ogroman broj
informacija se šalje u
deliću sekunde
telegraf
Bili su potrebni
dani ili nedelje da
bi se prenela
informacija
Informacija se
prenosila za
nekoliko minuta
ili časova
Elektronske
komunikacije
Povećanje brzine prenosa
informacija
Rast telekomunikacionih i
posebno računarskih mreža
Fenomen
globalizacije
(WWW)
5. •Protokoli
Definišu način komunikacije
• TCP/IP
• TCP - Transport Control Protocol definiše
ispravan prenos podataka (koji “putuju” u
paketima)
• IP - Internet Protocol prosleđuje
pakete, definiše IP adresu...
• UDP - User Datagram Protocol
• HTTP
• FTP
• Telnet
• POP3, SMTP...5
9. •Istorijski razvoj Interneta
• 1969. ARPANET
• hladni rat
• komutacija paketa
• komutacija linija
• slične mreže
• krajem ‘80-ih početkom ‘90-ih povezivanje
mreža
• www
• Istorijat Interneta (YouTube)
9
11. •Hipertekst i hipermediji
• Prve ideje o hypertext-u su se javile pre
Interneta (još 1945.!)
• 1965. naziv hypertext
• ‘80-ih “nelinearni” tekst, slojeviti dokumenti
• ‘89. i ‘91. Tim Berners Li (CERN) - današnji
web
• 1993. masovna primena www-a (pojavili se
prvi browser-i)
• 1994. World Wide Web Consorcium
11
12. • Hipertekst - način organizacije pisanja
teksta
• link (hyperlink, hiperveza)
• HTML - Hyper Text Markup Language
• hipermedij - obuhvata veze (linkove)
među bilo kakvim multimedijalnim
objektima - tekstom, zvukom, slikama,
animacijama itd.
12
13. •Čiji je Internet? Pro et
contra
... a koliko su tačni podaci i informacije na
Internetu?
13
ZA
•Veliki izvor korisnih
informacija
•Jeftino mesto za
oglašavanje
•Jeftina komunikacija
•Mogućnost redovnog i
stalnog informisanja
PROTIV
•Sadrži sve i svašta
•“Krade” vreme!
•Virusi
•SPAM
•Krađa identiteta
•Prevare
•Loš (“web”) engleski
16. •Portali
Portail - sajt koji objedinjuje srodne
prezentacije (tematski portali) ili
predstavljaju početno mesto za pretragu
• horizontali portali - širok opseg tema
(DMOZ, yahoo.com, msn.com...)
• vertikalni portali - jedna oblast
(http://www.theelectronicsportal.com/,
http://www.thesoftwareportal.com/,
http://www.thegardenportal.com/....)
16
19. •Browser-i
• Pretraživači hiperteksta - program koji
omogućava pregled HTML dokumenta
• Mosaic (prvi browser, 1993. god.)
• Netscape Navigator
• MS Internet Explorer
• Opera
• Mozilla Firefox
• Google Chrome
19
21. •Dokumenti na Internetu
Mogu biti
• tekstualni,
• grafički,
• zvučni,
• video zapisi,
• programi, itd.
21
.html, .pdf, .doc,
.txt, .jpg, .gif...
.wav, .mp3, .avi,
.mov, ra, .mid,
.fla...
22. • Dokumenti su “razbacani” po
računarima širom sveta
• Preuzimaju se zahvaljujući različitim
servisima
• Neki se čitaju direktno uz pomoć
browsera a neki ne!
• A pretražuju zahvaljujući postupku koji
se naziva...
22
23. •...Indeksiranje
Ako je Internet jedna ogromna biblioteka
podataka, onda ti podaci moraju da
imaju svoju karticu (elektronsku!) na
osnovu koje se mogu pronaći
Ta “kartica” se naziva indeks a sadrži:
•naslov sa hiperlinkom
•kratak opis strane ili
•ključne reči i celu adresu
23
24. Za pretragu po Internetu postoje posebni
agenti za pretraživanje - pretraživači koji
predstavljaju posebne programe i
računare koji ih izvršavaju - posebne web
lokacije
Pretraga i filtriranje podataka je vremenski
skup proces, pa efikasnost pretraživanja i
filtriranja predstavlja meru ocene svakog
pretraživača
Da bi se proces ubrzao pretraživači imaju
svoju bazu indeksa
24
25. ...u koje se unosi pojam koji se traži.
Npr:
(vitamin+A)&(vitamin+D)
jaguar-car-automobil
Stevan+Sremac
Na osnovu pretrage dobija se spisak
strana sa podacima o traženoj temi
25
Izgled jednog polja za pretragu:
26. •Pretraživači
Pretraživači se klasifikuju po načinu
pretrage
Postoje 4 vrste pretraživača:
• pauci (Crawler Based Search Engine)
• katalozi (Human Powered
Directories)
• hibridi
• metapretraživači
26
27. •Pauci (roboti, Search Enginees...)
• www.google.com
• www.altheweb.com
• www.fast.com
-samo Google indeksira više od 109
strana!
-Baziraju se na veštačkoj inteligenciji
-Jedna ili više mašina
-Mogu da budu neprecizni
27
28. •Katalozi
www.about.com
www.ask.com
www.dmoz.com
www.infomine.com
• uređuju ih ljudi – eksperti
• usko stručni
• bolje uređeni
• precizniji u sadržaju
• pokrivaju manji deo Interneta
• podaci mogu da budu zastareli
28
32. •Domaći pretraživači
• www.krstarica.com
• www.pretrazivac.com
• www.yusearch.com
• http://www.serbianlinks.com
-pravljeni su u vidu portala (katalozi i
metapretraživači)
32
33. •Servisi Interneta
(>1800 registrovanih, >>> neregistrovanih
servisa!)
33
WWW
E-mail
Video
conferencing
Telnet
FTP
Gopher
VoIP
Finger
Radio i TV
prenos
Diskusione
grupe
Mrežne novine
Društvene
mreže?
Internet mape
Elektronsko
učenje
34. •Elektronsko poslovanje
reklama
slanje prospekta
electronic data exchange
ekonomske i poslovne transakcije
e- transfer novca
e- transfer dokumentacije
rezervacija i kupovina
poslovna korespodencija
34
38. •Pitanja
virtualne organizacije
tajnost podataka?
pitanje vlasništva ideje,
projekta, proizvoda
plagijarizam
bezbednost podataka i lična
bezbednost
opasnosti na Internetu
etika na Internetu.
digitalni identitet
38
39. Najveća prevara sa krađom identiteta u istoriji SAD
Vesti, 10.10.2011, 10:55 AM
U najvećoj prevari sa krađom identiteta u istoriji Sjedinjenih Američkih Država uhapšeno je 111 osoba koje su američke
federalne vlasti optužile za krađu podataka o kreditnim karticama klijenata širom SAD i Evrope i materijalnu štetu koja se
procenjuje na preko 13 miliona dolara, koliko su kriminalci potrošili kupujući skupocene proizvode, kao što su gedžeti koje
proizvodi Apple i skupocene torbe marke Gucci.
“Ovo je najveći i nesumnjivo jedan od najsofistriciranijih slučaja prevare sa krađom identeta i kreditnim karticama sa kojima se policija
susrela,” rečeno je u tužilaštu.
Među onima do kojih je došla istraga nalaze se blagajnici banaka, radnici prodavnica i restorana koji su zloupotrebljavajući svoj položaj krali
podatke o kreditnim karticama svojih klijenata a potom i njihov novac, da bi zatim taj novac trošili na kupovinu u radnjama širom zemlje,
odsedajući u luksuznim hotelima sa pet zvezdica, rentirajući skupocene automobile i privatne avione i plaćajući sve to falsfikovanim kreditnim
karticama američkih i evropskih građana.
Optuženi su bili članovi pet organizovanih kriminalnih bandi čije je sedište bilo u Kvinsu, koji je etnički najraznovrsniji deo Njujorka, u kome se
govori na 138 jezika a polovina populacije je rođena van SAD. Policija je zbog toga tokom istrage koja je trajala dve godine morala da
angažuje prevodioce kako bi, pošto je za to dobila sudsko odobrenje, prisluškivala članove kriminalnih grupa koji su komunicirali na ruskom,
kineskom i arapskom jeziku.
Iako je sedište ovih kriminalnih grupa bilo u SAD, one su bile blisko povezane sa većim kriminalnim organizacijama u Evropi, Aziji, Africi i na
Bliskom Istoku.
Policija je zaplenila 650000 dolara u kešu, Apple-ove proizvode u vrednosti od nekoliko desetina hiljada dolara, kompjutersku opremu
kompanije Citigroup Building, oružje i kamion pun elektronske opreme, kompjutera, dizajnerske obuće i satova, i opreme potrebne za
realizaciju krađe identiteta.
Istragom je utvrđeno na koji se način odvijala cela operacija sa krađom identiteta. Naime, iz Rusije, Libije, Libanona i Kine u SAD su stizale
blanko kreditne kartice. Šefovi kriminalnih grupa koje su učestvovale u ovim prevarama unajmljivali su ljude koji su se potom zapošljavali kao
konobari i prodavci i uz pomoć posebne opreme oni bi krali podatke o kreditnim karticama svojih klijenata. Ti podaci bi bili prosleđivani
proizvođaču lažnh kreditnih kartica koji bi blanko kartice programirao sa ovim podacima. Ovim karticama bi kriminalci odlazili u kupovinu
skupocene brendirane robe koju bi kasnije prodavali uglavnom kupcima sa druge strane okeana. Njihovi favoriti bili su proizvodi kompanije
Apple, ne samo zbog toga njihove vrednosti na tržištu, već i zbog toga što ih je lako prodati.
Kriminalci su imali relativno lak zadatak s obzirom da je američke kreditne kartice lako falsifikovati i koristiti zato što su manje sofisticirane u
odnosu na, na primer, evropske koje imaju čipove. U Evropi bi takva prevara bila znatno teža za izvođenje budući da magnetna traka na
poleđini kartice zahteva od aparata da potraži čip, i ukoliko njega nema, finansijska transakcija ne može biti izvršena.
39
