4. GLAVA PRVA
NA LISKUNSKOM JEZERU
Bilo je to godine 1740, u vreme neprestanih pograničnih sukoba
između Engleza i Francuza u Severnoj Americi, sukoba u kojima su
uzimali učešća i Indijanci utoliko što su između njih i belaca vladala
stalna neprijateljstva. S vedrog neba peklo je junsko sunce nad gustim
zelenilom šume što je ležala istočno od reke Misisipi. Svuda je vladala
duboka tišina koju je samo retko narušavao krik kakve grabljive ptice ili
hitar korak kakve divljači. Gotovo da poveruješ da je cela priroda,
zamorena od žege, legla na počinak. Čak i talasi Liskunskog jezera, koje
se prostiralo nedaleko od izvora Hodson, izgledalo je da dremaju, jer su
se tromo kretali, gotovo kao u snu.
Ovaj mir odjednom narušiše koraci dvojice ljudi koji baš izađoše iz
šume i hitahu Liskunskom jezeru. Jedan od njih je išao napred, očevidno
da bi onome drugom pokazivao put. On je bio divovskog stasa, širokih
pleća i grubog telesnog sastava; ipak, njegovo lice pokazivaše
lepuškaste i dobroćudne crte. Njegov pratilac nije po visini za njim
zaostajao; u svojim mokasinama mogao je imati preko šest stopa.
Međutim, građa njegova tela bila je nekako prijatnija, a jako ispupčeni
mišići odavahu, pored velike snage neobičnu okretnost. U crtama
njegova lica ogledala se čestitost i čistota srca, dok se po gustim i
sastavljenim obrvama moglo zaključiti da ima veoma jaku volju. Bio je
nekoliko godina mlađi od svoga dvadeset sedmogodišnjeg pratioca, koji
je, kao i on, imao na sebi odelo napravljeno od jelenske kože, a i slično
bio naoružan i opremljen, s puškom, rogom za barut, lovačkim nožem i
lovačkom torbom. Kad su stigli na ivicu šume, nedaleko od jezera, njih
dvojica usporiše korake, i onaj prvi reče: - Hvala bogu, ovde se bar može
opet slobodno disati!... Ura, Lovče, ovde je opet dnevna svetlost, a tu je,
eto, jezero!
- Poznajete li ovu okolinu, Huri? - upita njegov pratilac zastavši. - Ili
ste uzviknuli ura samo zbog toga što ste, naposletku, opet videli sunce i
plavo nebo?
- I jedno i drugo, mladiću moj, bilo je razloga da uzviknem! -
odgovori ovaj. - Ali učinio sam to naročito zbog toga jer sam se
5. obradovao što sam došao ovamo, pošto poznajem ovaj kraj, i ne bio ja
Huri Marh ako ovo nije ono mesto koje je prošlog leta punu nedelju dana
bilo zborno mesto mnogih lovaca. Pogledajte, eno tamo je suvo drveće
od njihova šatora, a ovde, da, ovde je izvor. Ali, imao sam ja i još jedan
razlog da se radujem, jer su mi creva koja krče rekla da je već odavno
podne, pa bismo ovde, na ovom mestu, mogli malo otpočinuti i okrepiti
se. Stoga otvorite spokojno svoj ranac i izvadite iz njega što ima za jelo i
piće; imamo još daleko da putujemo, a kad je gladan i žedan, čovek ne
može ništa postići!
Njegov pratilac, koga je on nazvao »Lovcem«, bio je s tim saglasan,
i uskoro su njih dvojica sedeli za jednim skromnim ručkom, ali ručkom
koji je potpuno odgovarao njihovim potrebama.
- Samo se pošteno naklonite, prijatelj-Lovče - govorio je Huri Marh,
koji je, inače, najradije sam sebe nazivao Huri Hari, žvaćući na obadve
strane zuba i smeškajući se. - Kažem vam, jedite slatko, mladiću, i
dokažite da imate delavarski stomak, pošto i inače stalno tvrdite da su
vas Delavarci vaspitali. Zato pokažite svoju muškost na ovome ukusnom
jelenskom butu svojim zubima, kao što ste to već pokazali svojom
puškom!
Lovac se smejao. - Nije potrebno baš bogzna koliko muškosti pa da
se ubije jedna ovako bedna životinja - rekao je, odazivajući se ipak
Hurijevom pozivu sa apetitom jednog pravog lovca. - Druga je stvar,
razume se, kad treba da se ubije kakav panter, pa, bogami, i divlja
mačka. Ali Delavarci nisu meni dali ovo ime zbog moje hrabrosti, nego
više zbog moga oštrog oka i hitrine. Da bi čovek ubio jelena potrebno je
imati samo veštine, a ne hrabrosti i muškosti!
- No, pa ni ti Delavarci nisu baš nikakvi veliki junaci - odgovori Huri,
osmehujući se nekako prezrivo - inače ne bi dozvolili da oni bedni Mingi
naprave od njih... žene!
Lovac se namršti. - Ne sudite pravo, Huri - odgovori on. - Mingi su
lažovi; ja lično živim, evo, već deset godina među Delavarcima i znam da
su, kad se treba boriti, isto tako hrabri kao i svako indijansko pleme!
- No, hajde da se ne prepiremo oko toga - odvrati Huri. - Bolje mi
recite da li ste vi koji tako sjajno umete da rukujete puškom, da li ste
ikada, sem na nerazumne životinje, opalili i na razumom obdarena bića,
to jest na ljude, koji su se spremali da u vas skrešu vatru?
- Ne, to još nikada nisam učinio - odgovori Lovac slobodno - i tome
se radujem, jer bi mi bilo užasno kada bih bio prisiljen da oduzmem život
nekom čoveku, pa bila mu koža bela ili obojena!
Huri se nasmeja. - Kao da jednog Indijanca treba ubrajati u ljude! -
uzviknu on s potcenjivanjem. - Upljeskati jednog Indijanca, ako je prema
meni neprijateljski raspoložen, to za mene znači raditi pametno, pa
makar bilo samo zbog toga da čovek može mirnije spavati, sa svešću da
6. se od tih lukavih i krvožednih đavola jedan manje šunja po šumi. Eh! Ja
vam otvoreno priznajem da veliko poštovanje koje imam prema vama
neće baš nimalo biti veće ako vi tako mislite!
- No, ako vi tako mislite, Huri Marhu - odgovori Lovac - onda se
možemo još danas rastati. Ja inače očekujem svog prijatelja
Čingahguka, koji nimalo ne smatra za sramotu da se druži s čovekom
koji još ni jednog od svojih bližnjih nije ubio!
- Eh, nemojte odmah da ste na kraj srca - gunđaše Huri - nisam ja
tako rđavo mislio! Uostalom - govorio je on dalje - baš bih hteo da znam
šta mladog delavarskog poglavicu dovodi u ovaj kraj. Pa gde ćete se
naći?
- Na jednoj maloj, okrugloj steni, dole na jezeru, gde plemena, kako
mi on reče, obično sklapaju svoje ugovore i zakopavaju svoje ubojne
sekire. Ja, doduše, još nikada nisam video to mesto, ali znam da Mingi, a
i Mohikanci, to mesto i najbližu okolinu smatraju zajedničkom svojinom
za ribarenje i lov!
Huri se opet glasno nasmeja. - Zajedničkom svojinom, ha-ha-ha! -
uzviknu on. - Samo bih hteo da znam šta na to kaže Tom Huter, koji, na
osnovu. petnaestogodišnjeg posedovanja, smatra ovo jezero svojim
vlasništvom! Odista, on ga neće bez borbe ustupiti ni Mingima ni
Delavarcima!
- Tom Huter? - zapita sad Lovac. - Ja sam o njemu već slušao, i…
to mora da je odista neki čudan čovek: ko je on zapravo?
- Dabome da je čudan - odgovori Huri - to jest, s obzirom na njegovu
prirodu i način života, jer je po tome sličan nekom bizamskom pacovu,
kako ga odista naseljenici i nazivaju. Neki misle da je on, u mladosti, bio
mornar i da je daleko putovao. Ali sada stanuje, kao imućan čovek, sa
svojim dvema kćerima, Juditom i Heti, u nekakvoj brvnari nasred jezera.
Naime, od obale, u dubini od deset stopa ispod vode, proteže se jedan
peščani sprud. U taj sprud je stari Tom zabio balvane, preprečio preko
njih grede i letve i tako napravio neku vrstu tvrđavice koja se može
napasti samo pomoću kanua, jer metak opaljen s kopna ne može do
brvnare dobaciti. Ali lako je odbraniti se od čamca, i zbog toga je
»Bizamski Pacov« prilično siguran od svakog napada crvenokožaca, tim
pre što ima još i neku vrstu ploveće kuće, koju on zove »kovčeg«, u koju
se može skloniti ako mu zapreti opasnost.
Lovac je pažljivo slušao. - Vi pomenuste dve kćeri, Huri - reče on
zatim - pa zar im nije i mati u kući?
- Ona je bila u njoj - odgovori Huri - ali je umrla, i stari Tom ju je, po
mornarskom običaju, bacio u jezero.
- Šta... svoju ženu bacio u jezero? - uzviknu Lovac. - To je odista
čudnovato, i baš bih želeo da toga čoveka jednom vidim i upoznam!
- No, ta vam se želja može još danas ispuniti, jer ćemo ga, čim
7. doručamo, potražiti, pa i njegovim ćerkama napraviti posetu. Jedna od
njih, Judita, vrlo je lepa, zbog čega je obično i zovu samo »divlja ruža«.
Ali druga, jadna Heti...
- Šta je s njom?
- Pa... i ona je, doduše, lepa, ali, na žalost, maloumna - odvrati Huri.
- Razumem - reče Lovac - ona spada, verovatno, u ona bića koja
nemaju u potpunosti svoje duhovne snage?
Tako je - odgovori Huri. - Svi su ti nesrećnici, po mišljenju
Indijanaca, pod zaštitom »velikog duha«, i nijedan od njih se ne bi usudio
da im ma šta učiniti nažao. Ali - nastavio je - sunce već naginje zapadu;
vreme je da krećemo!
Lovac ustade i pođe za svojim pratiocem koji je išao ka obali jezera,
pa se najednom zaustavi kod jedne oborene, ogromne lipe, čiji je donji
kraj, upola istrunuo i izdubljen, ležao u jezeru.
- Na mestu smo, Lovče - reče on. - Ovde, u ovo šuplje stablo, sakrio
sam jedan mali kanu, koji će nas začas prevesti do Tomove tvrđavice,
koju možete, samo ako dobro otvorite oči, videti, eno, tamo preko, usred
jezera!
Rekavši to, Huri mu pokaza jednu malu uzvišicu koja je usred vode
strčala, ali za koju Lovac nikada ne bi ni pomislio da je kakav ljudski
stan.
- To! - uzviknu on. - Zar je to Tomova vodena tvrđavica? Bogami,
pre bih pomislio da je to kakva litica ili jedno malo ostrvo!
Huri se nasmeja. - Da, da, mudar je stari Tom - reče on. - On je
svoju kuću namerno napravio da tako izgleda samo da bi ga crvenokošci
ostavljali što više na miru. Ali, hodite sad i pomozite mi da spustimo naš
kanu u vodu!
Govoreći to, on ukloni nekoliko parčeta sa strane stare lipe, tako da
se video jedan veliki otvor iz koga izvuče mali čamac, o kome je govorio,
zajedno s dva vesla koja su mu pripadala, i uz Lovčevu pomoć odnese
ga u vodu. Posle nekoliko trenutaka kretao se čamac, pod snažnim
udarcima vesala ove dvojice, prema Tomovoj brvnari.
Za jedno četvrt časa stigoše oni tamo, ali od kovčega, u kome je
Tom leti obično stanovao, nigde nije bilo ni traga ni glasa. Huri je zbog
toga slutio da su otac i kćeri s kovčegom u jednom zalivu na drugoj obali.
Ne zaustavljajući se, njih dvojica zaveslaše u pravcu mesta koje je Huri
dobro poznavao, i koje se, zbog grana što su visile, s vode jedva moglo i
videti. Hurijeva slutnja se pokaza kao tačna, i uskoro pristade kanu, u
skrivenom zalivu, pored kovčega koji, sagrađen poput skele, imadoše u
sredini jednu drvenu građevinu čija je unutrašnjost bila podeljena u dva
odeljenja za stanovanje i spavanje Toma i njegovih kćeri, i, pored toga,
još i jednu malu kuhinju. Uz zadnji deo, onaj kod kuhinje, uspuza se Huri
okretno kao kakva mačka. Lovac učini to isto, i njih dvojica se uskoro
8. nađoše oči u oči s devojkama koje su im iz kuhinje išle u susret.
Dok se Huri obraćao lepoj Juditi, Lovac je pozdravljao »jadnu« Heti,
kako je njegov prijatelj beše nazvao zbog njene maloumnosti. Ona,
razume se, nije lepa kao njena sestra, ali je ipak imala u sebi nečega
neobično ljupkog i privlačnog. Već posle prvih reči koje su izmenjali,
Lovac primeti da reč »malouman« nije bila pravi izraz za njeno duhovno
stanje: ona je bila, doduše, donekle duhovno ograničena, ali nikako
slaboumna, kako ju je on, prema Hurijevom opisu, sebi predstavljao. Pre
bi se moglo reći da je ona u duhovnom pogledu ostala dete, kao što je
uopšte sve što je radila i govorila bilo detinjasto.
- Je li tačno da vi najveći deo svoga života provodite ovde, na ovom
jezeru? - pitaše je Lovac, samo da bi nešto govorio. - Jeste! - odgovori
ona slobodno. - Otac je gotovo stalno u lovu na dabrove, a mamica je,
na žalost, umrla; i tako smo Judita i ja većinom kod kuće. Ali ko ste vi i
kako se zovete?
- Reći ću vam sva svoja imena, Heti - odgovori joj on osmehujući se
- jer ih ja imam, ili sam ih bar imao, poviše. Pre svega, dakle, znajte da
sam hrišćanin i da mi je, kao i mome ocu, ime Natanijel Bumpo, ali me
obično zovu skraćeno Nati.
- Pa to je vaš slučaj kao i moj - odgovori devojka osmehujući se
takođe - jer i moje su ime ljudi skratili i nazvali me »Heti«!
- Ali to ime nisam dugo zadržao - produžio je Lovac posle malog
odmora - jer su Delavarci, kod kojih sam živeo posle smrti roditelja,
uskoro otkrili da ne volim laž, pa su me, zbog toga, najpre nazvali
»Istinousti«.
- To je lepo ime! - dobaci Heti. - Zar ga niste zadržali?
- Nisam, jer su, posle izvesnog vremena, otkrili da sam veoma hitar
te me zbog toga nazvaše »Golubom«.
- O, to je divno ime! - uzviknu Heti. - Golubovi su vrlo krasna i mila
stvorenja!
- Ali ni njega nisam dugo zadržao, jer kad sam postao odrasliji, sve
sam mlade Delavarce nadmašio u brzom i sigurnom pronalaženju
divljači, i tada me nazvaše »Klempo«, zato što ja, kao što su govorili,
imam sposobnost da nanjušim kao kakav pas.
- To ime nije toliko lepo - izjavi Heti. - Ja se nadam da ni njega niste
zadržali!
- Zadržao sam ga sve dok nisam stekao dovoljno novca da kupim
pušku - govorio je mladić dalje. - Od toga časa išao sam u lov i
snabdevao mesom divljači vigvam delavarskog poglavice, kod koga sam
živeo, tako obilato da su mi dali ime »Lovac«, koje još i danas nosim!
- I to mi se ime veoma dopada - odvrati Heti i, smešeći se gotovo
vragolasto, dodade - bar je kudikamo lepše nego »Klempo«, pa čak i
nego »Nati Bumpo«!
9. Lovac nije više dospeo da joj odgovori, jer se baš tada pojavi Huter,
koji ih je čuo; on pozdravi svoje goste. - Drago mi je što ste došli -
govoraše on Huriju pružajući mu ruku - jer imam više znakova da
crvenokošci krstare po okolini. Pogledajte - nastavio je on vadeći jednu
staru mokasinu - ovo sam našao na jednu milju odavde nizvodno. Ako
ova cipela napravljena od kože divljači ne pripada nekom Indijancu, onda
znači da me sve moje znanje ostavlja na cedilu.
Lovac, na koga Tom nije više obraćao pažnju, priđe bliže i
posmatraše pažljivo mokasinu. - Ja verujem - uzviknu on posle male
pauze - da znam odakle potiče ova cipela!
Tom začuđeno gledaše govornika. - To je Lovac, nadaleko i
naširoko najbolji lovac - objašnjavaše mu Huri. - On se meni pridružio, i
uveren sam da će nam, u slučaju nevolje, biti veran saputnik.
- Dobro mi došli, mladiću! - reče Tom stiskajući Lovcu ruku. - Ali šta
vi ono maločas rekoste? - nastavi oma - odakle vam može biti poznata ta
mokasina?
- Sudeći po izradi, ona potiče od Delavaraca - odgovori ovaj. - To se
pleme oduvek prema belcima pokazivalo kao prijateljsko. Ali ako me sve
ne vara, onda ova mokasina pripada jednom Mohikancu koji živi kod
Delavaraca, i koji me očekuje u okolini Liskunskog jezera.
- Pa šta traži on ovde, toliko daleko od svog plemena? - pitao je
Tom radoznalo.
- Kad vam kažem taj razlog - odgovori Lovac - onda vam, doduše,
odajem tajnu svoga prijatelja, ali će mu vaš savet, možda, moći biti od
koristi. Čujte, dakle. Ja živim već godinama kod plemena Delavaraca, ali
još nikako nisam učestvovao u ratu. A sad mi se pruža prilika za to, jer
su Irokezi pomoću lukavstva oteli nevestu moga prijatelja, poglavice
Čingahguka. Neprijateljstva su između ta dva plemena opet počela, i
Čingahguk se tvrdo zarekao da se neće smiriti dok ne oslobodi svoju
nevestu Vah-ta-Vah, i dok se neprijateljima ne osveti. Ja sam mu obećao
da ću mu u tome verno pomagati i zbog toga hoću da se s njim ovde
sastanem.
- Vi, dakle, mislite - ispitivaše Tom - da mokasina koju sam našao
pripada Čingahguku?
- Dabome, zaključujući po tome što nema kaiša - potvrdi Lovac -
iako to ne mogu baš potpuno sigurno tvrditi.
Huter je zamišljeno koračao ivicom kovčega gore-dole. Zatim se
ponovo okrenu Huriju i doviknu mu: - Biće najpametnije da se vratimo u
brvnaru, jer ova mokasina može biti svojina i koga drugog ratnika, koji bi
prema nama mogao biti manje prijateljski raspoložen no što je Lovčev
prijatelj.
Huri klimnu glavom i dade se, zajedno s Huterom i Lovcem, na
posao da krenu. kovčeg iz zaliva, i tako je splav, posle kratkog vremena,
10. duž obale lagano izlazio iz zaliva. Kod poslednjeg zavijutka koji obala
čini, ukaza se Tomu prizor od koga mu se diže kosa na glavi. Ovde je
bilo jedno drvo, gusto obraslo u lišće, koje se svojim stablom gotovo u
polukrugu nadvijalo iznad vode. A na tome je stablu stajalo - šest
Indijanaca, koji su baš bili spremni da skoče na krov kovčega i da se sa
svojim blistavim tomahavcima bace na njegove stanovnike. No čim je
Tom primetio opasnost koja je pretila, on snažno trgnu splav, tako da je
kovčeg proplovio pored drveta na priličnom odstojanju. Jedan od
Indijanaca ipak se odvaži na skok, ali ne stiže do kovčega i pade u vodu.
Njegovi uplašeni pratioci pohitaše i pomogoše svom smelom drugu da
izađe iz talasa. Kada su se, potom, osvrnuli za kovčegom, ovaj je već bio
van njihovog domašaja, tako da ni meci koje su opalili za njim nisu više
bili u stanju da mu pričine neku štetu.
- Zar ne rekoh - otpoče Huter kada su opasnosti bili srećno izmakli -
da Indijanci krstare oko Liskunskog jezera? Znači da ni ona mokasina ne
potiče od vašeg prijatelja, nego od ovih crvenih gadova. Sada, pre
svega, treba gledati da tvrđavicu osiguramo, jer tamo nam crvenokošci
ne mogu ništa nauditi. Na obali su sakrivena još dva kanua. Njih se, u
svakom slučaju, moramo dočepati da bismo oduzeli Indijancima svaku
mogućnost da nas na lak način napadnu.
Lovac i Huri Marh se saglasiše s njim, i njih trojica zaveslaše snažno
da dođu do tvrđavice. Za malo vremena stigoše do nje i, na svoje veliko
zadovoljstvo, nađoše sve na svom mestu. Dok su Huterove kćeri
spremale ručak, dade se Lovac na razgledanje tvrđavice. Zgrada se
sastojala od drvenih i gusto poređanih balvana i imala više malih soba,
koje su bile sasvim jednostavno uređene; ali u jednom je odeljenju ipak
bio jedan časovnik sa izrezbarenom drvenom kutijom, pa čak i jedan
pisaći sto i više stolica. U najvećoj sobi, koja je služila kao odeljenje za
stanovanje i kuhinju, postavila je Judita za ručak. Svi su jeli u slast, a
kada su bili siti Huter im saopšti svoj plan kako da ona dva na obali
sakrivena kanua sklone na sigurno mesto.
Veče je počelo da se spušta kada su ova tri čoveka ušla u čamac
kojim su se Lovac i Huri bili dovezli do zaliva.
- Hoćete li nam pomagati u borbi ako bi crvenokošci pokušali što
protiv nas? - pitao je Huter svoga novog pratioca Lovca, dok su snažnim
veslanjem terali kanu prema obali.
- Svakako - odgovori mu upitani odlučnim glasom. - Ja, doduše, još
nikada nisam bio u borbi, ali verujem da ću biti na svom mestu.
Huter je bio zadovoljan ovim odgovorom. Čamac se sve više
približavao obali, i zbog toga ova tri čoveka ne izmenjaše više ni jednu
reč. Jer moglo je lako biti da se Indijanci nalaze pored same obale, te bi
im onda i najmanji šum mogao skrenuti pažnju. Vesla su se nečujno
spuštala u vodu, dok naposletku ne stigoše do obale. - Vi ostanite u
11. čamcu, Lovče - šapnuo je Huter - a Huri i ja ćemo dovući u jezero kanu
koji je sakriven pod onim drvetom. U isto vreme ćemo na kopnu malo i
razgledati, jer sada se moramo sasvim pretvoriti u oko i uvo, pošto ti
crvenokošci imaju njuške kao punokrvni psi. Čim uhvatite kanu, veslajte
ka brvnari, a mi ćemo, u onom drugom sakrivenom kanuu, za vama!
Huter i njegov pratilac izađoše na kopno. Čamac srećno izvukoše i
spustiše u jezero. Lovac ga uhvati za uže i poče da vesla natrag ka
brvnari, a Huter i Huri pođoše duž obale da i onaj drugi kanu spasu od
neprijatelja.
Mogao je proći jedan čas kako su ova dvojica izašla iz čamca.
Lovac poče da se uznemirava jer su se, po njegovu računu, pratioci već
odavno morali vratiti. On odveza jedan od ona dva kanua od brvnare, za
koju ih je bio privezao, i zavesla opet ka obali. Ali tek što je prevalio
polovinu puta, kad uzdrhta od jednog krika koji potresa mozak. On spazi
nekakav jak plamen koji obasja obalu neprijatnom crvenom svetlošću, a
potom ču pucnjavu i besnu psovku Hurija, čiji je moćni glas nadjačavao
svu ovu buku. Snažnim zamasima vesla sekao je Lovac talase hitajući
svojim drugovima u pomoć; ali kada se približio obali, vika se već bila
stišala. - Tome, Huri, gde ste? - vikao je on što je mogao glasnije -
spasavajte se u moj čamac! - On je, međutim, bio došao do same obale,
i vide, pri svetlosti od vatre, gomilu od najmanje četrdeset Indijanaca,
među kojima su Huter i Huri Marh stajali vezani.
- Bežite od kopna! - vikao je onaj prvi zapovedničkim glasom - inače
će vam crvenokošci oteti čamac. Protiv nadmoćnijeg od sebe ne može
se boriti. Poštedite sebe i štitite moje kćeri!
Lovac htede da posluša savet i odgurnu čamac ponovo od obale, i
to baš u pravi čas, jer je nekoliko Indijanaca već pojurilo prema čamcu
da skoče u njega. - Ne plašite se - doviknu on sa izvesnog odstojanja na
engleskom, Indijancima nerazumljivom, jeziku svojim pratiocima -
gledaću da nađem načina da vas oslobodim. - On se ne vrati odmah
tvrđavici, nego pusti svoj čamac da ga struja mirno nosi, pa leže na
njegovo dno, jer je osećao veliku potrebu za malim odmorom da bi bio
sposoban za izvršenje ozbiljnih zadataka koji su mu predstojali.
Bilo je već osvanulo drugo jutro kada je mladi stanovnik kanua
otvorio oči. On odmah potraži pogledom treći kanu, koji su njegovi
pratioci, pre no što će biti zarobljeni, uspeli da izvuku i gumu u jezero, i
naposletku, na svoju veliku radost, opazi ga prilično daleko od sebe.
Odmah zavesla k njemu, srećno ga uhvati i pođe s njim ka obali da vidi
ne bi li mogao prijateljima ma na koji način biti od koristi. Kad se približio
kopnu, uspravi se u čamcu da bi poslednjim zamahom dospeo do obale.
Najednom odjeknu pucanj neke puške, a odmah zatim prozvižda metak
baš pored same njegove glave. Kao munjom udaren Lovac pade na dno
kanua. Nekakav radostan uzvik razleže se s kopna, a odmah potom
12. pojavi se iz žbunja jedan Indijanac. Ali iskusni Lovac je na to samo i
čekao. On se brzo uspravi i nanišani puškom na nezaštićenog
neprijatelja. Prst već htede da povuče oroz, ali se Lovac u poslednjem
trenutku ipak uzdrža. Bilo mu je teško da puca u čoveka koji ne može da
se brani. Ovaj trenutak razmišljanja spase Indijancu život; brzinom hitrog
jelena on skoči za jedno debelo drvo.
Jednim velikim zamahom Lovac iskoči na obalu i, pre no što je
divljak dospeo da svoju pušku ponovo napuni, sakri se takođe iza jednog
drveta. Indijanac to ne primeti, jer je baš tada bio zauzet oko punjenja
svoje puške. Lovcu je, dakle, bilo sasvim lako da Indijanca obori. Ali on
je mislio suviše plemenito i nije se koristio nezaklonjenošću neprijatelja.
On hrabro izađe iza drveta i doviknu Indijancu: - Evo me, ratniče, ako
mene tražite. Ja sam još neiskusan u ratnim stvarima, ali umem svojom
puškom da rukujem isto tako dobro kao i svaki drugi. Odluči se, hoće li
između nas biti borba ili mir.
Indijanac je stajao kao ukopan. Da se njemu pružila ovako povoljna
prilika, on se ne bi ni časa ustezao da ubije svoga neprijatelja. Kako je
razumevao nešto engleski, mogao je shvatiti smisao Lovčevih reči. On
se savlada koliko je mogao da onaj drugi ne bi primetio njegovo
iznenađenje, pa odgovori dižući uvis palac i kažiprst: - Neka ne bude
borba. Ali i imaš dva kanua. Jedan tebi, drugi meni!
Lovac, kome je najviše moralo biti do toga da se Indijanci, koji su
očevidno pripadali plemenu Irokeza, ne dočepaju jednog čamca, viknu
odlučnim glasom: - To nikako, obadva kanua ostaju meni, jer su moja
svojina!
- Jedan tebi, drugi meni - odgovori mu Indijanac sasvim mirno,
pružajući Lovcu ruku. - Neka bude mir među nama, moj beli brat ne treba
ničega da se boji.
Mladi Lovac primi pruženu mu desnicu i pođe za Indijancem koji je
išao ka obali. Ovaj zastade pred jednim čamcem i reče mirnim glasom: -
To nije moj, to belčev kanu; Mingo neće kanu drugih ljudi, on hoće samo
svoj.
- Ti se varaš - uzviknu Lovac žustro. - I drugi kanu je moja svojina.
- Dobro - odvrati Mingo - ja ići u logor, kazati poglavici, ja ne našao
nikakav kanu.
Lovac je bio s tim potpuno saglasan, ali pošto divljaku nije baš
sasvim verovao, on odgurnu nogom čamac u vodu tako snažno da se sa
zemlje više nije mogao dohvatiti. Minga, doduše, ovaj postupak malo
iznenadi, ali se savlada, pruži Lovcu ruku radi pozdrava i potom se uputi
u šumu. Lovac, radostan što je tako jevtino prošao, uđe u kanu i baš se
sagnu da dohvati vesla, kad po drugi put odjeknu pucanj i jedan metak
zviždeći bućnu u vodu. Metak je, nesumnjivo, bio opalio Mingo. Lovac u
trenutku nanišani, a odmah zatim odsvira metak u čestu, u kojoj
13. Indijanac ležaše sakriven. Razleže se strašan krik, i s poslednjom
snagom jurnu Mingo na svog protivnika. Lovac je mirno i prisebno
očekivao napad. Na odstojanju od jedno četrdeset koraka zavitla Mingo
opasan tomahavk, ali toliko nesigurno da ovo blistavo oružje prolete
daleko od protivnikove glave. Indijanac zatim poče teturati i koliko je dug
tresnu o zemlju.
Lovca, koji je sada prvi put opalio pušku na jednog čoveka, nagna
sažaljenje da pomogne ranjenom neprijatelju. On iziđe na zemlju.
Indijanac još nije bio mrtav, iako ga je metak bio pogodio baš usred
grudi. Njegove oči gledale su ukočeno na neprijatelja koji mu se
približavao; mislio je da će mu ovaj, po ratnom običaju, uzeti skalp.
Izgleda da je Lovac pogađao njegove misli. - Ne, ratniče - doviknu mu on
- ništa ne treba da se bojiš tvoj će ti skalp ostati na glavi!
Zahvalan pogled iz Indijančevih očiju koje su se već gasile bio mu je
nagrada za ove njegove reči. - Vode - mucao je samrtnik kada je Lovac,
sažaljevajući ga, klekao pored njega - daj vode bednom Indijancu!
Mladi Lovac smesta podiže divljaka i ponese ga obali. Ali pre no što
je Lovac tamo stigao, Indijanac je u njegovu naručju umro. Lovac je
tronuto gledao mrtvaca; bilo mu je teško da obuzda svoja osećanja.
Naposletku htede da od kamenja što je ležalo po obali napravi za
poginulog neprijatelja grob koji bi čuvao lešinu od životinja. Ali ga trže
nekakva divlja dreka. Sa užasom primeti jednu gomilu od najmanje
dvadesetak Indijanaca koji su jurili na njega. On brzo skoči u čamac, i
kada su crvenokošci došli do obale, kanu je jurio već daleko jezerom.
Oni, doduše, opališe za beguncem nekoliko metaka, ah on zdrav i čitav
stiže, pošto je pre toga onaj čamac što ga je odgurnuo na vodu ponovo
uhvatio za uže, do tvrđavice. Nije bilo nimalo laka stvar saopštiti
Huterovim kćerima da su ona dvojica zarobljena. Juditino užasnuto lice
jasno je pokazivalo Lovcu da je ona znala kakva obično sudbina snalazi
one koje crvenokošci zarobe. Ali, kada je prvi užas prođe, ona se pokaza
kao prava koi hrabrog oca, trudeći se da obuzda suze koje su tekle iz
njenih velikih plavih očiju. - Šta da radimo? - pitala je ona drhtavim
glasom. - Otac mora biti što pre oslobođen, a Huri Marh takođe!
- Divljaci ne puštaju ni jednog zarobljenika - odvrati joj Lovac
klimajući glavom - ako niste u stanju da im ponudite nešto naročito
skupoceno što može da nadraži njihovu gramzivost. Imate li nešto takvo
u svom stanu?
- Ja i suviše slabo poznajem sklonosti crvenokožaca da bih vam
mogla tačno odgovoriti -odgovori Judita, kojoj se ponova vratila hrabrost
kada joj je Lovac nagovestio mogućnost oslobođenja. - Ali, ako biste hteli
da potražite po našoj kući - govorila je ona dalje - ja ne bih imala ništa
protiv.
- U vašem sopstvenom interesu koristiću se tom dozvolom - izjavi
14. Lovac - ali tek docnije, jer je došao čas kad treba da se nađem sa svojim
mladim delavarskim prijateljem: u ovom teškom vremenu on nam može
biti veoma koristan.
Posle tih reči Lovac napusti brvnaru i zavesla oprezno ka obali.
Judita je ostala sama, jer kada je potražila Heticu, ova je već bila iščezla
s jednim od onih malih čamaca. Ali ona se nije suviše brinula za
maloumnicu. Ta ona nije mogla biti daleko, i verovatno će se ubrzo
vratiti.
15. GLAVA DRUGA
ŽRTVA PRIJATELJSTVA
Nije potrajalo suviše dugo, a Judita ču udaranje vesala čamca koji
se vraćao. Lovac je svog prijatelja našao pre no što se nadao, i sada je
dolazio s njim tvrđavici. Judita se srdačno obradova dolasku mladog
Indijanca, a ovaj joj otpozdravi učtivo i ozbiljno, kako je, prema običaju
divljaka, jednom poglavici dolikovalo. Uopšte je izgledalo da se
Čingahguk među svojim saplemenicima duhovno i telesno odlikovao;
njegov visoki, atletski lik pokazivaše prijatne oblike, a okruglasto lice
istinski lepe i plemenite crte, kojima su dva plamena oka davala još oštriji
izraz. Više levog uva Mohikanac je nosio jedno sokolovo pero i tim se
ukrasom naročito gordio.
Lovac tek sada dobi priliku da ukratko ispriča svom prijatelju ono što
se prošle noći dogodilo, i upita zatim Čingahguka, nije li možda gde
video ta dva zarobljenika Minga.
- Čingahguk ih je video, dabome - odgovori ovaj odmah klimnuvši
glavom. - Jedan stari čovek i jedan mlad ratnik.
- Sasvim tačno, prijatelju! - uzviknu Lovac. - Ali govori: jesu li bili ljudi
vezani, ili su ih možda na koji način mučili?
- A ne, Lovče - odgovori Čingahguk. - Minga je toliko mnogo da im
nije potrebno da vezuju zarobljenike. Neki od njih čuvaju stražu, dok oni
drugi spavaju: to je dovoljno da im beli ljudi ne mogu umaći!
Lovac saopšti Juditi šta mu je prijatelj ispričao delavarskim jezikom.
Ovome saopštenju on dodade: da gotovo ne treba sumnjati da će Mingi
biti voljni da stupe s njima u pregovore radi otkupa zarobljenika.
Devojka se tome obradova, - Oh, kada bi u logoru Minga bilo samo
žena - uzviknu dobra ćerka - ja bih im ponudila svoje odelo, svoj nakit i
sve što imam kao otkupninu za svoga oca i našega prijatelja Hurija
Marha. Ali u onome ormanu tamo u ćošku, mislim, mogla bi se za
muškarce naći poneka stvar koja bi bila dovoljno primamljiva da pristanu
na naše želje. Odmah ćemo pogledati, ako ste voljni, Lovče, a vaš
prijatelj... odista, recite mi kako se on zove?
- Na delavarskom jeziku zove se Čingahguk!
- Čingahguk? - zapita Judita. - A šta to znaci na našem, engleskom
16. jeziku?
- To znači: »Velika Zmija«!
- Dobro, Lovče, onda vas molim da upitate »Veliku Zmiju«, da li je
voljan da nam pomogne da potražimo predmete koji su zgodni za
otkupninu i koje bi Mingi mogli zatražiti za oslobođenje zarobljenika!
Lovac učini po devojčinoj želji, i Čingahguk se pokaza odmah
pripravan da dade traženi pristanak. Zato svi troje ustadoše da traže
predmete koji bi mogli da izazovu požudu divljaka.
- Mi ćemo, međutim, pogledati gde je Hetica, koja je, kao što smo
videli, najednom iščezla iz tvrđavice.
Kada je dobra devojka čula iz Lovčevih usta za užasnu sudbinu koja
je snašla njenog milog starog roditelja i njegovog prijatelja Hurija, ona se
u prvi mah zgranula od užasa i nije mogla da progovori ni reči. Ali, i
pored njenog ograničenog duha, jedno joj je odmah bilo jasno: da se
nešto mora učiniti za oslobođenje njih dvojice. Čak i šta treba da bude i
kako treba da ostvari Heti je, takođe, odmah znala: ona mora da ide
tamo k Mingima da ih moli za život i slobodu svoga oca - ta nemoguće je
da oni odbiju jednom detetu jednu toliko prirodnu molbu. Brzo rešena,
ona zbog toga izjuri napolje, odreši jedan od onih kanua što ih je Lovac
bio vratio i, pre no što su sestra i mladi čovek koji se s njom savetovao
mogli da naslute njenu nameru i da je zadrže, tiho je otplovila u pravcu
gde je mislila da se nalaze Mingi sa svojim zarobljenicima.
Trebalo joj je da se vozi pun čas dok je, naposletku, stigla do jednog
malog kopnenog jezička u čijoj se blizini, prema Lovčevim rečima, morao
nalaziti logor Indijanaca. Međutim, bilo se sasvim smrklo, i pod zaštitom
mraka njoj pođe za rukom da neopaženo pristane uz obalu na jednom
mestu koje je bilo skriveno jednim širokim drvetom. U prvi mah kao da je
nameravala da mali čamac ovde priveže, ali po nekom instinktu pomisli
da bi on, verovatno, na taj način mogao dopasti u ruke Mingima, a kako
je znala koliko je važno da se to dogodi, ona ga snažno odgurnu u
jezero, nadajući se da će ga južni vetar oterati u blizinu očeve tvrđavice,
a sutradan ga dovesti u ruke Lovcu. Zatim se uputi u gustu šumu da traži
logor Indijanaca. Ali već posle nekoliko koraka ona uvide da to, pri
ovolikoj pomrčini, nije nikako moguće: morala je pošto-poto da ovde
sačeka jutro. Zato se bez ustezanja spusti na meku, mahovinom
pokrivenu zemlju, i već posle kratkog vremena slatko zaspa, i pored
teških briga koje su morile njenu detinju dušu.
Kada se probudila, sunce je već bilo na nebu. Ona brzo ustade da
pođe na put ka logoru Indijanaca. Tada najednom oseti kako je neka
šaka, koja je lako uhvati za ruku, zadrža. U isto vreme nekakav blag
ženski glas govorio joj je šapatom:
- Kuda bi? Tamo Indijanci... crveni ljudi... divlji, krvoločni ratnici!
Mada se isprva bila malo uplašila zbog ove neočekivane pojave,
17. Heti se ipak odmah pribra videći pred sobom ovo prijateljsko biće. Bila je
to devojka, jedva malo starija od nje, i, bez obzira na njeno nesumnjivo
indijansko poreklo, neobično lepa. Na sebi je imala neku vrstu ogrtača
koji joj je pokrivao ceo gornji deo tela, dok su jedan kratak kaput od
plavog sukna, koji joj je dopirao do kolena i odozdo bio opšiven zlatnim
gajtanom, jednake čarape i mokasine od jelenske kože dopunjavali njeno
odelo. Kosa je u dugim tamnim pletenicama padala preko ramena i leđa,
i uokvirivala okruglasto lice s finim i pravilnim crtama, iz koga su gledale
krupne i nevesele oči, ali oči koje su ulivale poverenje.
- Ne bojati se! - govorila je sada Indijanka kada je primetila da se
Heti uplašila. - Ja… ja sam Vah-ta-Vah… ne Mingo, nego Delavarka,
prijateljica Engleza!
Ove prijateljske devojčine reči i cela njena prijatna pojava odagnaše
brzo Hetinu zabrinutost, tim pre što se sećala da je Lovac, koji je došao u
kuću njenog oca s Hurijem, i prema njoj bio onako dobar i prijazan,
takođe bio Delavarac, ili je bar kod njih živeo. Ljudi iz toga plemena
morali su, dakle, svakako biti dobri ljudi. Ova joj misao uli poverenje i ona
zato ispriča ukratko delavarskoj devojci šta ju je ovamo dovelo, to jest
svoju želju da izdejstvuje, ako se ikako može, oslobođenje svoga oca.
Vah-ta-Vah je izgledala veoma ganuta ovolikom detinjskom
ljubavlju. - Ti biti dobra devojčica... Vah-ta-Vah tebi pomoći! - govorila je
ona. - Odi, Vah-ta-Vah tebe voditi!
Heti se rado odazva ovome pozivu Delavarke i pođe, bez ikakva
straha, za svojom novom prijateljicom kroz čestu, jednom stazom koja se
jedva mogla videti, ka jednoj šumskoj čistini koju su Mingi bili izabrali
sebi za logor. One ubrzo stigoše tamo.
Indijanci su se još odmarali, jer nisu bili na pravom ratnom pohodu,
što se moglo videti i po tome što su im žene bile u logoru. To je bio jedan
mali deo plemena Minga i njihovih prijatelja Irokeza, koji je išao u lov i
pljačku s one strane engleskih granica i sada se vraćao kući. Zbog toga
je njihov logor bio udešen samo za kratak boravak i oskudevao u svima
udobnostima, kao što su šatori, krzna ili kakva druga sredstva protiv
nepogode. U sredini logorskog kruga gorela je samo jedna vatra, a blizu
nje, naslonjene leđima na stablo jednog drveta, ugleda Heti koja se
približavala, na svoju veliku radost, svoga oca i njegovog druga po
sudbini, Hurija Marha.
Radostan uzvik zbog ovoga ponovnog susreta ote se usnama mlade
devojke, i ona, ne osvrćući se više na Indijance koji su naokolo ležali,
pristupi svome ocu, iznenađenom i u isto vreme uplašenom zbog njene
neočekivane pojave, da se uveri kako mu je. A Vah-ta-Vah se skromno
povuče da njeno prisustvo ne bi smetalo osećanjima oca i kćeri. No njih
dvoje nemadoše vremena da se podaju kakvoj nežnosti, sem kratkog
pozdrava, jer jedan stari Indijanac, očevidno prvi poglavica plemena,
18. pristupi k njima i pokaza Hetici, napravivši nekakav nemi znak, da
zauzme mesto na jednom stablu koje. je ležalo oboreno u blizini njenog
oca. Ona posluša i htede odmah da govori o cilju svoje posete; ali
poglavica joj ponovo dade znak da s tim još pričeka. Zatim naredi
jednom mladom ratniku da dozove Vah-ta-Vah, jer, kako sam nije nimalo
znao engleski, uviđao je potrebu da bude prisutan jedan tumač, a pošto,
takođe, nijedan od njegovih ljudi nije toliko vladao jezikom da bl mogao
vršiti tu dužnost morala je za to da se upotrebi mlada Delavarka.
Vah-ta-Vah dođe i, čim je sela pored Heti, pozvaše ovu poslednju da
govori pred sakupljenim divljacima.
- Reci im - poče mlada devojka okrenuvši se tumačici - da sam ja
mlađa kći Toma Hutera, starijeg od dvojice zarobljenika, čija su svojina
ona tvrđavica i kovčeg na jezeru, i koji već godinama tamo stanuje kao
ribar i lovac na dabrove. Takođe im reci da sam ja ovamo došla da ih
molim da mome ocu i Huriju Marhu ne čine ništa zlo, nego da ih puste da
idu mirno kući!
Vah-ta-Vah se trudila da to što tačnije provede na irokeski jezik,
kojim je ona gotovo isto tako dobro govorila kao i svojim rođenim, a
potom Heti produži:
- A sada, devojko, upitaj indijanske ljude da li oni znaju da nad
nama, na nebu, stanuje jedan bog, koji vlada celim svetom i koji je
gospodar i poglavica svima što žive, pa bili oni beli, crni ili crveni: to ih
zapitaj, dobra Vah-ta-Vah!
I ovoj se Hetičnoj želji tumačica verno odazva i dobi na to od svih
što su naokolo stajali ozbiljan i potvrdan odgovor.
- Pa dobro - govorila je Heti dalje - onda im kaži i ovo što oni možda
još ne znaju: da je taj bog, »Veliki duh« kako ga oni nazivaju, dao da se
napiše jedna knjiga koju mi zovemo »Biblija«. U njoj stoji sve što mi ljudi
treba da činimo, a i ono što ne treba. Pogledaj - dodade ona vadeći iz
džepa svoje haljine jednu malu englesku bibliju - ovo je jedna od onih
svetih knjiga, i u njoj bog zapoveda svima ljudima da ne budu jedni
drugima neprijatelji, nego da se vole kao braća. Misliš li da ćeš moći to
da im kažeš tako da te razumeju, Vah-ta-Vah?
Delavarka potvrdi glavom pa poče i ovo, reč po reč, da prevodi. Ali
Indijanci su slušali sve što im je govorila sa začuđenim izrazom lica. No
njihovo čuđenje dođe do vrhunca kada Heti otvori knjigu i poče da
govori: - Ja ću sad pročitati ljudima neka mesta koja će dobro biti da
znaju. Na prvom mestu, dakle, Veliki duh zapoveda: »Ljubi svoje bližnje
kao sebe sama!« Molim te da im to objasniš, devojko!
Ali tumačica odbi znakom glave. - Za Indijance beli ljudi nisu bližnji -
reče ona. - Bližnji je Irokez Irokezu, Mohikanac Mohikancu, belac belcu!
- Ne zaboravi da to ne govorim ja - odvrati Heti - nego da su to reči
Velikog duha, kome se moraju pokoravati svi ljudi, pa i poglavice. Ovde
19. ima, zatim, još jedna zapovest: »Ako te neko udari po desnom obrazu, ti
mu pruži i drugi.«
- Šta to značiti? - pitaše Delavarka.
Heti joj objasni kako je to jedna zapovest da se ne svetimo za
uvrede, nego da je bolje ako pustimo da budemo ponovo uvređeni.
- Prevedi sad to, draga Vah-ta-Vah! - reče Heti.
Delavarka ponovo učini glavom znak odbijanja, ali je ipak poslušala,
iako s vidnim neraspoloženjem. Razume se, ove pouke nisu napravile na
Indijance nikakav veliki utisak, jer je kod njih oduvek važilo načelo da
nikada ne zaboravljaju dobročinstvo koje im se učini, a nikada da ne
opraštaju nepravdu koja im se nanese. Sem toga, po celom Hetinom
biću, a naročito po načinu kako je govorila, poznadoše oni njenu
slaboumnost. Zbog toga njihov poglavica Rivenoak ustade, dade
prijazno se osmehujući Hetici rukom znak da ništa više ne želi da sluša,
a potom se ćuteći udalji sa svojim ljudima dok Heti ostade pored Vah-ta-
Vah, plačući zbog potpunog neuspeha svoga dela koje je bila preduzela
s toliko velikim nadama.
- Oh - uzviknu ona - kako su ovo neosetljivi ljudi! Oni misle o osveti i
spremaju nekakvo zlo mome ocu i Huriju. Oni sigurno hoće da ih ubiju...
Tada joj Vah-ta-Vah priđe sasvim blizu i reče: - Vah-ta-Vah
Delavarka i ima delavarsko srce. I ona je zarobljenica, a jedan
zarobljenik drugom zarobljeniku pomoći. Nije dobro sada više govoriti.
Kći ostati kod oca. Vah-ta-Vah će razmisliti šta činiti, onda tebi reći!
Posle ovih tiho izgovorenih reči devojka se polako udalji, kao da je
Heti nimalo više ne zanima; ova je još uvek plakala, ali se ipak, s nadom
u srcu, upusti svom ocu koji je i dalje sedeo, pored Hurija, pod drvetom.
- Sad ćemo se opet vratiti Juditi, Lovcu i Čingahguku, u tvrđavicu.
Ostavili smo ih u trenutku kada su se spremali da traže kakav predmet
koji bi bio zgodan za otkupninu zarobljenika.
Sve troje se uputiše, prema Juditinom uputstvu, da najpre pretraže
onaj stari orman što je stajao u ćošku i u kome je trebalo da bude raznih
stvari koje bi divljacima, verovatno, bile dragocene. Ali orman je bio
zaključan, a ključ izvađen. Oni se zbog toga malo zbuniše i nisu znali šta
treba da rade.
- Tu su tri brave - reče Lovac koji je razgledao bravu - znači da mora
bati toliko i ključeva koji su sakriveni na nekom određenom mestu. Znate
li gde bi to moglo biti, Judita?
Judita nije mogla da odgovori na ovo pitanje, ali srećom ključevi se
ipak nađoše u jednoj prostoj i po izgledu praznoj torbici koja je visila na
obližnjim vratima. Sad lako otvoriše orman. U njemu je bilo raznih
muških i ženskih haljina, naročitoga kroja i obilno iskićenih zlatom, dva
pištolja bogato ukrašena srebrom, matematički instrumenti namenjeni
mornarima i, naposletku, još jedna omanja crna kutija u kojoj su bile
20. svakovrsne neobične figure izrezane od slonove kosti i umetnički
izrađene.
Lovac ih je posmatrao s potajnom jezom. - Kažite mi, Judita - obrati
se on devojci - je li vaš otac hrišćanin?
- Otkud da me to pitate? - odgovori mu devojka začuđeno. - Pa kojoj
bi religiji, sem hrišćanske, mogao pripadati?
- Neznabožačkoj - odgovori Lovac veoma uzbuđeno - jer on drži u
svojoj kući idole čudna oblika.
Rekavši to, mladi Lovac izvadi kutiju i pokaza joj figure. Mada je bila
žalosna zbog zarobljenog oca, Judita se ipak nije mogla uzdržati da se
ne osmehne. - Dragi prijatelju - rece ona - to su figure za jednu igru s
kojom je moj otac ranije često prekraćivao vreme; one imaju veliku
vrednost, jer su izrezane od slonove kosti. Ta je igra kod Evropejaca
poznata pod imenom »šah«.
Lovac nikada nije izlazio iz šuma te tako nije imao ni pojma o
običajima i navikama civilizovanih naroda. Juditine reči izgledahu mu
malo neverovatne, ali kako je devojka hrabro i odlučno izdržala njegov
ispitivački pogled, nije ni on više sumnjao u istinitost njenih reči. S velikim
čuđenjem je posmatrao pojedine šahovske figure, a naročito su ga
zanimale četiri kule od kojih je svaka stajala na leđima jednog fino
izrezanog slona. I mladi Mohikanac Čingahguk gledao je s velikim
čuđenjem ove »dvorepe« životinje, kako ih je on nazivao, smatrajući
njihove savijene surle za nekakav drugi rep.
- Da li biste bili voljni da žrtvujete ove čudne životinje? - pitaše lovac;
- ja verujem da bi Indijanci pustili na slobodu vašega oca i Hurija Marha
za ove neobične stvari.
Judita odmah pristade, a Lovac se, bez oklevanja, uputi sa ovom
neobičnom otkupninom svome kanuu da pođe indijanskom logoru. On je
to mogao slobodno učiniti jer je znao da crvenokošci nikada silom ne
zadržavaju jednog izaslanika. Baš se spremao da uđe u čamac, kada se
na obali pojaviše dve tamne prilike koje su plovile u pravcu brvnare na
grubo izrađenom splavu. Lovac ponovo priveza kanuu i očekivaše
spokojno dolazak ove dvojice Indijanaca koji su, sudeći po naročitim
bojama šara na njihovim telima, pripadali plemenu Irokeza.
- Stanite - viknu Lovac crvenokošcima kad se njihov splav približio
na četrdeset stopa - ili ću pucati! - On preteći podiže pušku i oba divljaka
odmah prestadoše da veslaju.
- Šta tražite ovde? - pitaše Lovac, držeći pušku stalno na gotovs.
- Mir i pregovaranje - odjeknu sa splava.
- Dobro - pristade Lovac - Irokezi su dobrodošli. Hoće li mi oni
možda saopštiti šta su njihove poglavice rešile o onoj dvojici belaca što
se nalaze u njihovu logoru?
Stariji od dvojice Indijanaca držao je vrh kažiprsta na svojoj glavi,
21. više desnog uva, i kružio njim oko lubanje, izražavajući na taj način
izvođenje skalpiranja.
Lovca obuze jeza, ali se ubrzo pribra. On dade Indijancima znak da
se približe i pokaza im jednog šahovskog slona, nadajući se da će
pomoću te životinje, koju još nikada nisu videli, probuditi kod divljaka
radoznalost. I vide da se nije prevario. Oba divljaka uzviknuše od
čuđenja i ukočeno posmatrahu slona s kulom na leđima. Kad im je Lovac
dobacio na splav figuru i rekao da ta i još takve iste figure treba da budu
otkupnina za zarobljenike, crvenokošci odmah izjaviše da su pripravni da
im po tu cenu predadu belce. Oni odveslaše natrag da pokažu
poglavicama ovu neobičnu otkupninu i čuju njihovu odluku.
Nije prošao ni pun čas, a crvenokošci se već vratiše, i to u pratnji
Hetice i obojice zarobljenika. Kada su pristali uz brvnaru, spusti se Lovac
na splav i predade vrlo obradovanim Indijancima još tri slona. Hutera i
Hurija Marha brže-bolje odrešiše, i oni, tako da to Indijanci i ne primetiše,
iščezoše u brvnaru. Crvenokošci, sasvim zaneti posmatranjem ovih
čudnovatih životinja, u prvi mah zaboraviše svoju naredbu da traže, kao
dodatak uz otkupninu, i jedan kanu: a kada su pošto su ono troje
napustili splav, izneli ovaj svoj zahtev, nije ih dočekalo ništa drugo nego
podrugljiv smeh.
- Gubite se odavde, crvene lopuže - vikao je Huri Marh koji se
ponovo pojavio iz brvnare - ili ću vam dati takve vatre da ćete zaboraviti
šta hoćete! - Na ovo naređenje, koje je bilo najmanje prijateljsko,
Indijancima nije ostalo ništa drugo nego da se što pre vrate natrag.
Judita je bila presrećna što je opet mogla zagrliti svoga oca i sestru,
jer joj je njihov nestanak pričinjavao bol, a i Huter je bio veoma radostan
kada je doznao s kako malim žrtvama je otkupljena njegova i Hunijeva
sloboda. Prisustvo Čingahgukovo poremeti, doduše, njegovu veselost,
ali samo zamalo. Nekoliko Juditinih reči, s kojima mu prikaza Mohikanca
kao Lovčeva prijatelja, umiri ga i on svom indijanskom gostu prijateljski
stisnu ruku.
- Ja mislim da će nas crvenokošci ostaviti na miru - poče Huter, kad
Judita reče da se boji da bi on uskoro opet mogao dospeti u položaj
sličan onome iz koga se sada srećno spasao.
- O, neka samo dođu - uzviknu Huri Marh pokazujući s osmehom na
svoju pušku - te crvene lopuže mogu se sad pojaviti ako hoće i u
desetinama, pa ćemo im dati vatre!
Međutim, Heti je neprimetno prišla Lovcu da mu, po nalogu Vah-ta-
Vah, nešto tajno saopšti. Naime, pred sam njen odlazak iz logora Irokeza
ukazala joj se još jednom prilika da razgovara s Delavarkom i da joj kaže
da se Lovac, prijatelj njenog plemena, nalazi u tvrđavici njenog oca. Vah-
ta-Vah se tome jako obradovala i zamolila je da kaže Lovcu da se ona
nalazi u logoru Irokeza kao zarobljenica: on, prijatelj njenog verenika,
22. neka joj pomogne da može pobeći iz logora.
Dok je izvršavala ovaj svoj nalog, dobra Heti nije ni slutila koliko će
uzbuđenje time izazvati. Jer, tek što je kazala Lovcu ime Vah-ta-Vah,
ovaj brzo dade znak Čingahguku da mu priđe, i prišapnu mu delavarskim
jezikom nekoliko reči. Ovaj se tome veoma začudi. - Hug! - govorio je on
tiho Hetici. - Zar je moja mlada sestra videla Vah-ta-Vah? O, više
kazati... sve kazati, jer ja Vah-ta-Vahin verenik!
Heti razumede da sad treba sve ono što joj je Delavarka bila naložila
da kaže Lovcu ponoviti isto onako, ili još bolje, zarobljeničinom vereniku,
i zbog toga se ne ustezaše da mu saopšti; - Vah-ta-Vah vam poručuje -
govorila je ona - na jedan sat posle padanja mraka pojavljuje se iznad
brežuljaka jedna velika i sjajna zvezda, i čim se zvezda bude videla, ona
će biti na zemljouzu, u blizini logorišta. Odatle je možete na jednom
kanuu odvesti!
- Dobro! - odgovori poglavica. - Čingahguk razumeo... sve razumeo;
Vah-ta-Vah neće uzalud čekati. Zahvaljujem, mlada moja sestro!
Rekavši to, on se okrenu Lovcu koji, pošto je izmenjao s njim
nekoliko reči, izađe napolje i uputi se na platformu tvrđavice da odatle
izvidi da Indijanci, možda, ponovo ne dolaze na svom splavu. Ali se
odmah zatim vrati i uzviknu: - Pogledajte, kakvu sam čudnu stvar našao!
Govoreći to, on baci na sto jedan svežanj prutića povezanih kožnim
kaišem. Kad su bolje zagledali, videše da su krajevi prutića bili zamočeni
u krv.
- Šta znači to? - zapita Judita uplašeno.
- Rat na život i smrt - odgovori Lovac ozbiljnim glasom. - Mora da su
Indijanci ovo bacali na našu platformu kada su ono prvi put pristali uz
brvnaru.
Strah što ga izazvaše Lovčeve reči nije nikako bio mali. Sada su
znali posve sigurno da se Indijanci neće smiriti pre no što se dočepaju
tvrđavice i njenih stanovnika. Huter, Lovac, Huri i Čingahguk savetovahu
se ozbiljno na koji bi način najbolje mogli da se brane od neprijatelja.
Posle dugog i svestranog većanja usvojiše, naposletku, Lovčev plan da
noću napuste tvrđavicu i sklone se u kovčeg. Sad kada su se divljaci dali
na građenje splavova, ne može se nimalo sumnjati da će pokušati da
osvoje tvrđavicu.
Tek što je noć pala, četiri ratna druga, s Juditom i Heticom,
napustiše tvrđavicu. Sa sobom su poneli najpotrebnije životne namirnice
i kuću zatvorili što su bolje mogli. Lovac i Čingahguk uđoše u jedan kanu
da veslaju ka obali. Huter ih zapita za njihovu nameru, ali ne doznade
ništa no to da Indijanac hoće da pokuša osloboditi Vah-ta-Vah iz
neprijateljskih ruku. Čingahguk je smatrao da je bolje ako u tome
smelom preduzeću ne bude učestvovao niko drugi sem njega i Lovca, jer
je trebalo najveće lukavosti da se Irokezi nadmudre. Uskoro su oba
23. prijatelja bila na obali, dok su barku bili ukotvili na priličnom odstojanju.
Indijanski logor bilo je lako naći, jer se odsjaj vatre mogao videti
izdaleka. Senka jednog debelog drveta krila je ova dva smela čoveka od
pogleda crvenokožaca koji su čuvali stražu. Kad je Čingahguk među
ženama i devojkama koje su sedele oko vatre prepoznao Vah-ta-Vah, on
poče da zviždi kao amerikanska veverica. Izgleda da je Vah-ta-Vah
odmah razumela signal, jer oko njenih usana zaigra radostan osmejak.
No ona je ipak mogla toliko da savlada samu sebe da ne okrene glavu,
kako one što su s njom bile ne bi ništa posumnjale.
Posle izvesnog vremena poglavice poustajaše od vatre, a ratnici
slediše na njihov primer. Nekakva stara žena, čuvarica Vah-ta-Vahe,
prišla je zarobljenoj delavarskoj devojci da je vodi u njenu kolibu. U tome
trenutku dozva jedan od ratnika ženu k sebi i naredi joj da mu donese
vode sa izvora. Stara uze jedan kožni bokal, prizva sebi Vah-ta-Vah i
pođe s devojkom ka obližnjem izvoru. Put je vodio baš pored drveta iza
koga su Čingahguk i Lovac bili sakriveni. Zviždanje veverice ponovo se
ču, i to toliko blizu da je Vah-ta-Vah po tome mogla tačno zaključiti gde je
Čingahguk sakriven.
Posle nekoliko minuta vraćala se stara Indijanka s njom sa izvora.
Kad su prolazile pored skloništa one dvojice, Lovac najednom zgrabi
babu za vrat tako snažno da joj je bilo nemoguće da pusti glas. U isto
vreme obuhvati Čingahguk snažnom rukom svoju verenicu i pohita s
njom čamcu koji je ležao u pripravnosti. Kad su njih dvoje bili već dosta
daleko, pusti Lovac vrat Irokeske i pohita za prijateljem. Babina dreka
privuče odmah Indijance koji iz nekoliko reči doznadoše šta se dogodilo.
Nastade divlja hajka. Sa svih strana dadoše se crvenokošci u
gonjenje, ali Lovčeva hitrina bila je veća, tako da on na vreme stiže do
kanua. Već je hteo da skoči u čamac, kad se na njega baci jedan
ogroman Indijanac i obori ga na zemlju. Napregnuvši sve snage, Lovac
odgurnu kanu u jezero da mu i prijatelj ne bi pao u ropstvo
crvenokožaca. Zatim se predade divljacima koji su pristizali u gustim
gomilama, jer mu je bilo jasno da hi svaki otpor bio nekoristan. Indijanci
su u njemu odmah poznali pobednika nad njihovim drugom, i mada su
njihovi divlji pogledi i plahi pokreti dovoljno jasno pokazivali da nisu voljni
ubicu njihova brata nimalo štedeti, ipak se u njihovu želju za osvetom
umešalo izvesno osećanje divljenja prema zarobljenikovoj hrabrosti i
prisebnosti.
Izgledalo je da Rivenoak, poglavica Irokeza, ima s Lovcem neke
druge namere no većina njegovih ratnika. On mu se prijateljski približi i
klimnuvši glavom poverljivo otpoče: - Moj beli brat dobro je došao. Jedan
veliki ratnik ne živi bez imena. Kako se zove moj brat?
- Lovac - glasio je odgovor - ali me zovu i »Sokolovo Oko«. Dajte mi
jednu pušku, pa ćete videti da s pravom nosim ovo ime.
24. - Ja verujem mom bratu - nastavi Rivenoak. - Ali zašto jedan tako
hrabar ratnik živi kod Delavaraca?
- Od mojih malih nogu Delavarci su mi činili dobra - odvrati Lovac -
pa zašto da im zbog toga ne budem odan?
Rivenoak malo zaćuta, a zatim produži donekle podrugljivim glasom:
- Izgleda da Lovac ima mnogo prijatelja; sada pomaže čak i Bizamskom
Pacovu.
Huter je bio u nevolji, morao sam mu, dakle, pomagati odvrati Lovac
- ali obaveza prema njemu nisam nikada imao.
Oko Rivenoakovih usana zaigra zadovoljan osmejak. On priđe
Lovcu malo bliže i šaputaše mu ubedljivim glasom: - Moj brat će biti
slobodan, ako hoće da se vrati Bizamskom Pacovu i otvori Irokezima
vrata. - Nem od čuđenja, Lovac je slušao šta mu govori. Pomisao na
ovakvu nevernost nije mu nikada ni na pamet pala. Htede ljutito
odgovoriti i rečito prikazati poglavici koliko je predlog rđav, ali ga mudrost
navede da ćuti, i on se s nemim prezrenjem okrenu od Rivenoaka. Ovaj,
ljut što mu namera nije uspela, vrati se svojoj kolibi ostavivši zarobljenika
da ga čuva straža njegovog plemena.
Za to vreme stigao je Čingahguk sa svojom verenicom srećno do
kovčega, gde su dh Huter i Huri Marh radosno primili. Njihovu radost
pomućivalo je samo to što je Lovac bio zarobljen, utoliko više što sada
nisu imali ništa što bi moglo gramzivost crvenokožaca da nadraži, pošto
su već dali »dvorepe« životinje.
Kad je svanulo, kovčeg ponovo krenu ka tvrđavici, jer se po danu u
ovoj čvrstoj građevini nisu morali bojati nikakva napada, štaviše iz nje se
moglo gospodariti jezerom. Kovčeg je mogao biti udaljen još jedno četvrt
časa od tvrđavice, kad Čingahguk, ozbiljnog izraza lica, pristupi Huteru i
Huriju i, pokazujući ispruženom rukom na brvnaru, opomenu ih: - Ne ići
tvrđavici, tamo Huroni!
Hutera obuze jeza, jer je »Huroni« bilo ime kojim su ostala plemena
nazivala Irokeze. Ako bi se Delavarčeva slutnja pokazala kao tačna,
onda je tvrđavica za njega bila izgubljena, jer na kakav otvoren napad
nije smeo ni misliti zbog svojih slabih boračkih snaga. On je pažljivo
motrio u pravcu gde je bila tvrđavica, ali nije mogao primetiti ništa
opasno. - Pa gde bi se, do đavola, mogli ti crvenokošci sakriti? - zapita
on nestrpljivo.
- Zar ne vidi moj brat onu mokasinu? - govorio je Čingahguk
ubedljivo - eno pliva na vodi ispred tvrđavice.
Huter začuđeno pogleda govornika, a zatim poče da motri u
pokazanom pravcu, i vide, odista, predmet koji je Čingahguk pomenuo.
Ostao je viseći na jednom od stubova na kojima je brvnara ležala.
- Šta vi mislite, Huri - otpoče Huter obraćajući se ovome - treba li da
se ovim znakom damo zaplašiti, ili da mirno gledamo opasnosti u oči?
25. - Ovo poslednje, Tome - odgovori Huri brzo. - Ko zna kako je
mokasina tamo dospela. Na takvu se sitnicu ne treba osvrtati. Ta
pogledajte samo malo bolje: vrata i prozori su dobro zatvoreni; nema
tamo nikakvih Indijanaca, jer veština provlačiti se kroz ključaonicu nije
čak ni lukavim crvenokošcima poznata.
Ne slušajući više Čingahgukove opomene oni zaveslaše ka
tvrđavici. Kada su tamo stigli, Huter pregleda najpre pažljivo lance, reze i
brave s kojima su vrata bila učvršćena. Sve je bilo u najboljem redu.
Vrata se otvoriše i Huri prvi upade u brvnaru. Huter se požuri da s
Čingahgukom, Juditom i mladom Delavarkom prenese iz kovčega u
tvrđavicu najpotrebnije stvari. Tek što su bili s tim gotovi, kad se iz
unutrašnjosti kuće ču nekakva jaka dernjava. U isto vreme se razlegoše
indijanski ratni uzvici izmešani s vikom i psovkom Harija Marha.
Odmah zatim otvoriše se vrata i kroz njih ispade Huri, gonjen od
petorice Indijanaca. On se okrenu, dograbi najbližega od svojih gonilaca i
baci ga toliko snažno na onoga za njim, da ovaj izgubi ravnotežu i pade
u vodu. Hutera, koji je bio izišao iz kovčega i vraćao se u tvrđavicu,
dograbiše tri Indijanca i za tren oka vezaše. - Natrag, Čingahguče - vikao
je on iz sve snage - brzo natrag, jer će mi inače ove lopuže i decu
zarobiti. Veslaj natrag, jer meni, na žalost, ne možeš pomoći!
Čingahguk teška srca posluša Huterovu naredbu, ali se s kovčegom
udalji samo toliko koliko je potrebno da može, ne izlažući devojke kakvoj
opasnosti, pratiti tok borbe. On napuni svoju pušku, nanišani na jednoga
od Indijanaca koji su neprestano navaljivali na Hurija, i okinu. Gotovo
istovremeno s pucnjem puške ču se jak krik iz grla divljaka koji se,
smrtno pogođen, stropošta. Besni zbog pogibije svog druga, ostali
crvenokošci kidisaše na Hurija, i pre no što bi mogao da se brani, jedan
od Indijanaca ga je stegao rukama i grčevito držao. Da ne bi pao živ u
ruke neprijateljima, povuče Huri svoga napadača na stranu, u nameri da
se zajedno s njim baci u vodu. Njegovi napori biše krunisani uspehom i
on pade u dubinu zajedno sa svojim crvenim neprijateljem. Indijanac
ispusti u vodi svoga protivnika, a Huri iskoristi tu priliku da umakne.
- Čingahguče, ovamo - viknu on - teraj kovčeg meni u susret, jer
neću moći da se dugo održim nad vodom, ruke onoga crvenog đavola
nagnječile su me kao mengele!
Čingahguk skoči odmah u kanu koji je bio privezan za zadnji deo
kovčega i zavesla prema Huriju. On uvuče upola iznurenog Hurija u
čamac i vrati se kovčegu, gde nađe Juditu teško zabrinutu zbog oca.
Inače toliko srčana devojka pokaza se sad jako klonula duhom, jer je
užasan strah kinjio njenu uplašenu dušu. Indijanci se najednom behu
bez traga izgubili, kao da ih je zemlja progutala. Oni su prošle noći iz
zadnjeg zida brvnare izvukli nekoliko dasaka i greda, i na taj način ušli
unutra i ne dirajući brave. Tako su i sada, na isti način, opet iščezli u
26. kuću.
- Huroni su zarobili Bizamskog Pacova - reče Čingahguk Huriju tako
tiho da ga Judita i Heti nisu mogle čuti. - On je moj brat, moramo ga
osloboditi.
- Dobro - odgovori mu Huri - meni je pravo, ali sada pre svega
moramo s kovčegom otploviti da crvenokošci ne primete našu nameru,
nego da misle da smo potražili spas u bekstvu! - Čingahguk pristade, i
uskoro je kovčeg plovio sredinom jezera, tako da se iz tvrđavice više nije
mogao videti.
Od obale je dolazio brvnari jedan splav. Kad je uz nju pristao,
pojaviše se iz nje crvenokošci i poskakaše na splav, ali bez Hutera. Oni
se vratiše na kopno, a tvrđavica je uskoro bila opet isto onako tiha i
mirna kao i ranije.
27. GLAVA TREĆA
NA ŽIVOT I SMRT
Sunce je tek bilo zašlo i kad su se njegovi poslednji zraci izgubili iza
jezera, kretao se kovčeg lagano i oprezno u pravcu tvrđavice. Vesla su
se dizala i spuštala bez šuma, tako da čak ni najosetljivije uvo ništa nije
moglo da čuje. Huri obazrivo izađe iz kovčega i pošto nije naišao ni na
kakav trag od neprijatelja, usudi se da pođe dublje u unutrašnjost
tvrđavice. Jedan strahoviti krik, krik od koga mozak obamire a krv u
žilama se ledi, učini da oni što su ostali napolju uzdrhtaše. Judita, Heti i
mlada Delavarka priljubiše se plašljivo jedna uz drugu, čak je izgledalo
da je i sam Čingahguk bio potresen onim što je čuo. Ali on brzo ustade
da pođe u pomoć drugu, no u tom trenutku izjuri Huri iz unutrašnjosti
kuće, a njegovo izobličeno lice pokazivaše dovoljno jasno da se nešto
strašno, nešto grozno moralo dogoditi. Čingahguk brzo iskoči iz kovčega
na prednji deo tvrđavice. Za njim odmah pođoše i sve tri devojke. Ali svi
kao ukočeni zastadoše na pragu otvorenih vrata, jer je za stolom sedeo
skalpirani Huter, privezan za sto. Jeziva mesečeva svetlost koja je
prodirala kroz otvorena vrata, činila je ovaj strašni prizor još groznijim.
Duboko tronuta Vah-ta-Vah se okrenu u stranu, dok se Judita i Heti s
bolnim krikom baciše pred mrtva oca...
Drugog jutra kretao se kovčeg u pravcu sredine jezera. Tamo je, pre
toliko godina, spuštena u vodu majka obeju devojaka. Pored nje je sada
trebalo da i otac bude sahranjen. Bila je to jedna skromna pogrebna
svečanost koja je obavljena ovde, u srcu divljine, pa ipak su ožalošćeni
osećali dublji bol no što ga ima i na najsvečanijim pogrebima.
Za Juditu i Heticu je sreća što su iz svog dubokog bola morale biti
silom trgnute, jer sada se tražila najveća opreznost i brzo delanje. Sem
toga bila im je i sveta dužnost da spasu vernog Lovca iz ropstva
krvožednih divljaka.
- Vi dobro poznajete okolinu, Huni - poče Judita s duboko zabrinutim
izrazom lica kada je sa ostalima ponovo sedela u brvnari. - Prevozite se
na drugu obalu i pohitajte što možete brže do najbližeg garnizona i
dozovite pomoć jer će inače Lovac teško moći da se spase. Mi sami ne
možemo ništa učiniti neprijatelji su suviše nadmoćni.
28. - Imate pravo - potvrdi Huri - učiniću što mi kažete. Sačekajte
strpljivo moj povratak; Lovac će biti spasen jer će pomoć ubrzo biti ovde!
- Posle tih reči on napusti tvrđavicu, uđe u jedan od kanua i uskoro
iščeze iz pogleda onih koji su za njim gledali.
Sutradan po njegovom zarobljavanju, Lovac je bio malo uznemiren.
S vremena na vreme, doduše, dolazio mu je Rivenoak i svaki put
počinjao sa svojim planom, ali Lovac je i sada kao i ranije odbijao da
pristane na poglavičin lukavi predlog. Kad su se uveče saplemenici
sakupili oko vatre, saopšti im Rivenoak da mu pokušaji nisu uspeli.
Ogorčeni zbog zarobljenikove upornosti, oni rešiše da sutra ujutru
otpočnu s mučenjima koja su već bili smislili za Lovca. Kada su se tokom
noći Indijanci vratili iz tvrđavice i javili za ubistvo Hutera, »Bizamskog
Pacova«, nastade među Indijancima oduševljeno veselje. Kličući od
radosti, saopštiše Lovcu lukavu pobedu grube svireposti. Oni su uživali u
bolu zarobljenika, koga su tek dockan u noć prepustili nadzoru straža.
Lovac je proveo besanu noć. Sažaljevao je devojke koje su ostale bez
zaštite. Razni planovi kako da se izvuče iz ruku svojih neprijatelja, da bi
se mogao siroticama naći rečju i delom, prolazili su mu kroz glavu, ali ih
je sve morao odbaciti pošto se nijedan nije pokazivao izvodljivim.
Osvanu dan, a s njim je trebalo da počne i Lovčevo mučenje.
Crvenokošci su stajali oko zarobljenika u širokom krugu. Posle kratkog
dogovaranja s najstarijim ljudima plemena, istupi Rivenoak i pođe Lovcu.
- Hrabri ratniče - poče on - ti si čovek čiji su očevi došli odande gde se
sunce rađa, a mi smo deca svetlosti na zahodu. Samo što su crveni ljudi
po broju slabi otkad bela zemlja šalje svoje sinove k nama. Irokezima je
potrebna pomoć. Jedna od naših najboljih koliba ostala je, od pre dva
dana, pusta; Lovac zna čija je ruka njenog stanovnika oborila, jer je on
sam poslao ubistveni metak. Mi smo voljni da ti oprostimo! Odreci se
Delavaraca i budi naš brat.
Zarobljenik je mirno slušao poglavicu. Ako bi pristao na Rivenoakov
predlog, mogao bi spasti svoj život; ali je bio suviše plemenit i ponosan.
On se bio Delavarcima zakleo na vernost, pa bi pre pristao da umre no
da prekrši svoju reč. Zbog toga odlučno odgovori: - Ja sam u vašoj vlasti,
vi možete sa mnom raditi što vam je volja. Ali me ni najveće muke ne bi
navele da se ikada odreknem svojih prijatelja. Nemojte, dakle, uzalud
trošiti reči!
Gunđanje prođe redovima Indijanaca. Jedan mladi ratnik, brat
onoga divljaka kojeg je Lovac ubio, izjuri napred i zavitla ljutito tomahavk
na zarobljenika, koji, slobodan od veza, stajaše bez straha. Lovac hitro
ispruži jednu ruku kao da hoće da se odbrani i sa sigurnošću dostojnom
divljenja uhvati ručku strašnog oružja a oštro sečivo ga i ne dotaknu. Ali
ogorčen divljačkim postupkom prema jednom nenaoružanom
neprijatelju, Lovac hitnu svom snagom tomahavk na svog napadača.
29. Glasno kriknuvši ovaj se stropošta na zemlju, jer mu se oružje zarilo
usred lubanje. Drugovi brzo priskočiše ranjeniku u pomoć i Lovac za
trenutak vide da je slobodan od svojih neprijatelja. On iskoristi ovu priliku
za poslednji očajan pokušaj da spase svoj život. Poče da beži brzinom
gazele. Ali njegovo bekstvo odmah primetiše. Divljaci uz besnu dernjavu
ostaviše mrtvog druga i dadoše se u lov za beguncem.
Lovac je trčao pravo ka jezeru. Ali tamo su Irokezi bili postavili
straže na više tačaka. Beguncu, zbog toga, nije ostalo ništa drugo no da
udari stranom jedne drvećem gusto obrasle uzvišice. Iza ove bila je još
jedna, koja je takođe bila veoma zgodna za bežanje. Ali između njih
nalazio se jedan dubok klanac, toliko strm da se niz njega nikako nije
moglo spustiti. Lovac je očajno tražio pogledom kakav zaklon, ali nije
mogao ništa videti do jedno oboreno drvo koje je jednim delom svojih
grana strčalo u klanac. Begunac nije imao vremena da dugo premišlja.
Zato brzo napravi plan. On se namesti tako na vrhu brežuljka da su ga
njegovi gonioci morali videti, i pusti jedan trijumfalan uzvik, kao da likuje
od radosti što je spazio pred sobom klanac. Odmah zatim ležao je pod
drvetom, sakriven gustim lišćem.
Nije dugo potrajalo, a do njegovih ušiju dopre topot nogu. Gonioci se
uskoro uzveraše na uzvišicu, a oni koji su bili napred sjuriše se niz
padinu kličući. Nikome nije palo na pamet da pretraži lišće drveta, jer čak
ni smelom Lovcu nisu pripisivali toliku ludu drskost da će izabrati zaklon
koji se tako lako mogao pronaći.
Uskoro su svi Indijanci bili u klancu; jedan deo se bio čak već popeo
na onaj suprotni vrhunac. Ovo je bio za Lovca najpovoljniji trenutak.
Snažnim zamahom on se vinu na gornju stranu drveta i pokuša da,
pentrajući se rukama i nogama, neopažen umakne od neprijatelja. Ali
jaka dreka koja odjeknu iz klanca uveri ga da mu je ovaj manevar bio
primećen. On brzo ustade sa zemlje i u velikim skokovima trčaše duž
brdskog grebena. Crvenokošci koji su bolje poznavali teren znali su da
se greben, malo pomalo, spušta u klanac, te zbog toga trčahu duž
brežuljka, dok drugi udariše južno da mu preseku bežanje ka jezeru.
Čim je Lovac primetio da se spuštanjem grebena sve više približava
klancu, naglo se okrenu i potrča ka obronku koji je vodio obali jezera.
Znao je još dobro za ono mesto na kome je bio kanu, kada je s
Čingahgukom bio došao radi oslobađanja Vah-ta-Vahe. On se nadao da
je njegov delavarski prijatelj doveo čamac na to mesto za slučaj
pokušaja bekstva, jer je tako i on, u jednoj ranijoj prilici, omogućio
Čingahguku da se spase. Na svoju veliku radost odista i vide da se nije
prevario u nadi. Ispod grana jednog širokog drveta ugleda on kanu. U
tren oka je dojurio do njega, izvukao ga ispod grana i skočio u njega.
Odgurnuvši se snažno, udaljio se od obale prepuštajući talasima da ga
nose, jer u brzini nije bio uzeo vesla koja su bila na obali. A i onako je
30. morao ležati na dnu kanua da bi se sačuvao od metaka svojih gonilaca.
Derući se na sav glas, gledali su Indijanci kako im zarobljenik umače.
Oni brzo opališe iz pušaka koje im prinesoše žene, ali nijedan od mnogih
metaka ne pogodi Lovca. Ivica čamca bila je na više mesta probušena, i
to je bila sva šteta što su je meci počinili.
Lovac je već jedno dvadesetak minuta nepomično ležao na dnu
čamca, kad se najednom, umesto širokog neba koje je gledao, nad njim
nadvi nekakvo zeleno granje. Ne malo uplašen zbog ovoga on skoči uvis
i ugleda pred sobom - Rivenoaka i još dvojicu poglavica! Čamac se bio
okrenuo i doplovio pravo do zelenila, a Lovac nije ništa primetio.
S hladnim osmehom posmatrao je Rivenoak utučeno lice svoga
zarobljenika. - Moj mladi prijatelj je plovio okolo dok mu nije dosadilo -
reče on pozvavši zapovedničkim pokretom Lovcu da izađe na kopno. -
On je hteo da se odmori od trke.
- Rugajte se koliko hoćete - odgovori zarobljenik kome se
hladnokrvnost ponovo bila vratila. - Ja sam u vašim rukama, radite što
vam je volja.
On izađe iz kanua i pođe s Rivenoakom i dvojicom drugih poglavica.
Ubrzo dođoše u logorište; ovoga puta crvenokošci ne dočekaše Lovca s
podrugljivom drekom jer ih je njegova velika smelost ispunila divljenjem.
Zbog toga su se dvostruko radovali raznim probama koje je hrabrost
belog zarobljenika imala sada da izdrži.
Po Rivenoakovoj zapovesti Lovcu sputaše ruke i noge i privezaše
ga, u uspravnom stavu, za jedno drvo tako čvrsto da nije mogao maknuti
ni jednim delom tela. Neki od najhrabrijih i najdrskijih mladih ratnika
iskočiše napred. Oni vitlahu tomahavcima iznad svojih glava, spremajući
se da počnu prvu probu. Ona se sastojala u tome da se strašno oružje
baca u drvo i da se zarije u stablo pored same glave nesrećne žrtve.
Retko se dešavalo da neki zarobljenik ne bude povređen, a vrlo je često
njegova smrt bila posledica nespretnosti mladih ratnika. Za Lovca bi to,
razume se, bila blagodet, jer su crvenokošci naprezali svu svoju
oštroumnost samo da ga kinje dotle dok potpuno ne klone duhom. Ali
zarobljenik se držao mirno, pa iako je nada da će ostati u životu svakim
minutom bivala sve manja, on ipak ne dade da to njegovi svirepi
neprijatelji primete; samo je jedan prezriv osmejak lebdeo oko njegovih
usana, što je ratnike stalno potsticalo da iznova okušaju svoju veštinu.
Kada je prva proba bila završena, pođoše pet Indijanaca s
napunjenim puškama prema Lovcu i zaustaviše se na tako malom
odstojanju ispred njega da su cev svojih pušaka lako mogli prisloniti na
čelo žrtve. Cilj ovoga novog mučenja bio je u tome da se puca što je
moguće bliže pored zarobljenikove glave i da mu se na taj način ulije
strah. Ali Lovac izdrža hrabro i ovu probu, pa se poglavice, sumnjajući da
se uopšte može njegova hrabrost slomiti, povukoše na savetovanje.
31. Pokušaji crvenokožaca s bacanjem i gađanjem trajali su nekoliko
časova, jer je svaki ratnik hteo da pokaže svoju veštinu. Tako je došlo i
poslepodne i izgledalo je da je već vreme da se počne s poslednjom
zabavom, jer Indijanci su zabavom smatrali mučenje svoga zarobljenika.
Rivenoak saopšti odluku poglavica prema kojoj će zarobljenik, sutradan
u samu zoru, imati da bude spaljen na vatri. Kad čuše za ovu odluku,
ratnici zaurlaše od radosti. Lovca odvezaše od drveta i predadoše u ruke
dvojici najoprobanijih ratnika, koji su morali za zarobljenika jamčiti svojim
životom.
Predan svojoj nepromenljivoj sudbini očekivao je Lovac sutrašnji
dan koji ga je, naposletku, imao da oslobodi muka, pa makar i brzom
smrću.
Sutradan ujutru, već od rane zore, bilo je u huronskom logoru vrlo
živo. Ratnici skupljahu suvarke i slagahu ih oko drveta za koje je Lovac
dan ranije bio privezan. Isečeno je iverje koje će, u početku mučenja,
nenaoružanoj žrtvi biti zabodeno u meso i potom zapaljeno. Kada su,
najzad, sve pripreme za ovu groznu igru bile izvršene, dovedoše
zarobljenika i ponovno ga privezaše uz drvo. Odmah zatim približi mu se
Rivenoak sa ostalim poglavicama svečanim hodom.
- Je li se Lovac odlučio? - oslovi ga on - ili ostaje pri svom?
- Ja sam vam juče saopštio svoju odluku - odgovori Lovac
nestrpljivo. - Hajde, dakle, svršavajte!
Rivenoak odstupi i dade ratnicima znak da potpale lomaču. Ali u tom
trenutku indijanske se žene nešto mnogo uskomešaše, a mnoge od njih
povikaše pružajući ruke kao u ushićenju:
- Pogledajte... pogledajte... jedna bela kraljica! - Oči ratnika
pogledaše u označenom pravcu, gde se pojavila jedna vanredno lepa
ženska prilika u nekom blistavom odelu i u njoj Lovac, na svoje veliko
iznenađenje, poznade Juditu. Nekakav unutarnji glas odmah mu reće da
je plemenita devojka došla radi njegovog spasavanja, i odista, Judita se
nadala da će svoj cilj postići na taj način što će svojom sjajnom
brokatnom haljinom, nasleđenom još od majke, izazvati divljenje Irokeza,
koji još nikada nisu videli haljinu protkanu zlatom.
Irokezi, koji su bili veoma osetljivi za spoljašnji sjaj, gledahu s
divljenjem neobičnu pojavu pred kojom i nehotice ustuknuše.
Ne plašeći se, pristupi Judita poglavici i otpoče:
- Ja sam gospodarica jednog velikog ratničkog plemena u čije
prijatelje spada Lovac koga ste vi zarobili. Samo jedna moja reč, i za
kratko vreme opkoliće mnoge stotine mojih boraca logor tvoje crvene
braće. Ali je ne volim prolivanje krvi, pa sam zbog toga došla da s tobom
u miru pregovaram. Pusti Lovca u slobodu i dobićeš još više onih
životinja od slonove kosti kojima se ti i tvoja braća divite!
Rivenoaku pristupi više Irokeza koji s njim nešto tajno
32. porazgovaraše. Judita upotrebi tu priliku da prišapne Lovcu da prijatelji
nisu sedeli skrštenih ruku i da se nada spasu. Lovac joj zablagodari
jednim rečitim pogledom.
Rivenoak se sada ponovo obrati hrabroj devojci, ali s nekim izrazom
lica u kome je bilo gneva i prezrenja. - Beli cvet naših šuma pokušao je
da obmane poglavicu Irokeza - reče on srdito - ali su moja crvena braća
svojim oštrim očima prepoznala ćerku Bizamskog Pacova. Njeni ratnici,
isa kojima je htela da nas zaplaši, nisu ništa drugo do vazduh i laž, a
svoje dvorepe životinje neka zadrži sebi jer ne vrede koliko zarobljenik.
Judita preblede i pogleda, pritisnuvši ruku na srce, dršćući u Lovca.
Ovaj sleže ramenima, a izraz njegova lica je govorio da će se nekako
snaći. Rivenoak ponovo dade znak svojim ratnicima da potpale lomaču.
Crvenokošci nisu nameravali da svojoj žrtvi odmah oduzmu život.
Oni su baš hteli da uživaju u njegovim mukama, a potajno su se i nadali
da će ga postojanost ostaviti kad plamen praskajući sukne uvis. Zbog
toga su gomilu grana i cepanica namestili malo podalje, kako bi vatra
zarobljenika polagano uništavala. Lovčevo lice izgledalo je sada bledo
kao lešina, ali je ipak davao utisak da neustrašivo gleda u plamen. Jara
poče već postajati nepodnošljiva, no on ni jednim znakom ne odade
svoje bolove. Još samo koji trenutak i Lovac je imao da bude žrtva vatre
koja se sve više približavala. Juditin strah je došao do vrhunca. U
najvećoj tišini posmatrali su divljaci ovaj grozni prizor. Plamen poče već
dohvatati zarobljenikovu kosu, kad najednom kroz redove očekivanjem
zanetih Indijanaca, koji su piljili u lomaču, šmugnu nekakva senka. U
velikim skokovima kretala se prilika ka drvetu uz koje je Lovac bio vezan,
snažno odgurnu u stranu zapaljenu parčad i, pre no što su crvenokošci
od svog iznenađenja mogli doći k sebi, konopci na zarobljeniku bild su
rasečeni, a on naoružan jednim sjajnim tomahavkom.
Judita radosno uzviknu, a Irokezi besno jurnuše na Lovca d,
Čingahguka, jer on je bio taj spasilac u nevolji; ali zbog nekakvog čudnog
šuma koji je dolazio sve bliže, oni se zabezeknuše. Stajali su kao u
zemlju ukopani jer je izgledalo kao da cela zemlja podrhtava, kao da se
po taktu udara kakvim teškim maljevima. Još nekoliko trenutaka i kroz
drveće se ukazaše kao skerlet crvene uniforme, blistavi bajoneti i sjajne
sablje. »Na juriš!« razleže se nekakav zapovednički glas i s burnim
uzvikom jurnuše na crvenokošce trupe koje su blagovremeno pristigle.
Užasnuti crvenokošci udariše u bekstvo ispred strašnih neprijatelja koji
su nemilosrdno obarali bajonetom sve što im je došlo pod ruku. Uskoro
se na tom mestu nije više mogao videti nijedan živi Huron, mali broj ih se
spasao bekstvom, a većina ih je ležala na zemlji probodena bajonetama.
Lovac je bio spasen, i u radosnoj zahvalnosti zagrli on ne samo
hrabru Juditu nego i Hurija i junačkog Čingahguka, bez čije bi energične
pomoći pao kao žrtva krvožednih Irokeza...
33. Nije dugo potrajalo, a Liskunsko jezero je opet bilo usamljeno kao i
ranije. Vojnici behu otišli, a s njima i Huri, Judita i Heti. Onome prvom je
dosadio život u šumi te je stupio u trupe garnizona da ne bi stalno bio u
opasnosti da mu kakav Indijanac skine kožu s glave. Ni Huterove kćeri
nisu mogle same ostati u tvrđavici. One su takođe pošle u tvrđavu, a
odatle u Englesku, gde su živeli srodnici njihove pokojne majke koji su ih
srdačno primili. A Lovac, kome rastanak s mladim prijateljicama s kojima
je proživeo poneki dan opasnosti i nevolje, nije bio lak, vratio se s
Čingahgukom i Vah-ta-Vahom u logor Delavaraca, gde su mu se zbog
osvedočene hrabrosti i postojane srčanosti svi divili, i dali mu, u isto
vreme, ime »Sokolovo Oko«, zbog njegove neobične sigurnosti u
gađanju.
Tvrđavica koju je Huter s toliko muke bio podigao uskoro je postala
žrtvom nepogoda i besnih talasa; stub za stubom je popuštao, i ništa
više nije podsećalo na ranija vremena, a talasi Liskunskog jezera mirno
su se ljuljuškali, kao da tišina ovog ubavog kraja nikada nije bila
remećena.
35. GLAVA PRVA
MEÐU OPASNOSTIMA
Prošlo je sedamnaest godina, i između Engleske i Francuske
ponovo je izbio rat zbog jedne zemlje koja nijednoj od njih neće trajno
ostati. Vah-ta-Vah je već odavno počivala u senkama delavarskih
omorika; njeno mesto u Čingahgukovom srcu zauzeo je Unkas, njihov
hrabri sin. Zajedno s Lovcem koga su se pod imenom »Sokolovo Oko«
nadaleko i naširoko bojali, krstarila su šumama ova dva poslednja ratnika
mohikanskog plemena. Oni su, doduše, s Delavarcima još uvek živeli u
prijateljstvu, ali već odavno nisu stanovali kod plemena. Mohikanski
poglavica nije se mogao nikome potčiniti, te je zbog toga više voleo da
slobodno i nezavisno krstari šumama, sa svojim starim oprobanim
prijateljem i sa sinom od koga je postao hrabar ratnik.
U šumi je vladao dubok mir. Čingahguk se sa svojim drugovima
ulogorio i naložio vatru na obali jednog malog potoka, gde su pripremali
za večeru tek ubijenog jelena. Najednom Unkas nemirno skoči na noge.
Sokolovo Oko ga je posmatrao upitno i začuđeno, ali mu je mladić plaho
davao znake. - Čujem korake - šaptao je on svom ocu; - mora biti da to
neki belci idu našem logoru, jer se zemlja trese kao pod konjskim
kopitima. Indijanac nikada neće kroz šumu putovati na konju.
Čingahguk se ćuteći složi s njegovim mišljenjem. Sa krajnjom
opreznošću očekivahu tri čoveka približavanje stranaca. Topot kopita
čuo se sve bliže, dok naposletku nekakva snažna ruka ne razmače
žbunje koje je opkoljavalo logorište. Ukaza se jedna sjajna uniforma, dok
onaj što je bio u nju obučen uplašeno uzmače ikad spazi tri nepomične
prilike.
- Ko je? - zagrme glas Sokolovog Oka. - Ko se usuđuje da dolazi
ovamo među zveri i opasnosti divljine?
- Stranci koji od zore idu kroz šumu, a nisu ništa okusili - glasio je
odgovor.
- To znači da ste zalutali? - zapita Sokolovo Oko ponovo. - A kuda
idete?
- U Vilijam Henri - odgovori upitani.
Sokolovo Oko se glasno nasmeja. - Do đavola - uzviknu on - pa gori
36. put niste mogli izabrati. Vratite se samo istim putem natrag, pa ćete pre
stići cilju. Kako je uopšte bilo moguće da tako zalutate?
Umesto da što odgovori, stranac se vrati u čestu. Odmah zatim
pojavi se opet u pratnji dveju iznurenih i strašno umornih dama, koje su
još jedva mogle da se drže na konjima. Tri čoveka su zadivljeno gledala
nežne prilike kojima je njihov pratilac pomogao da siđu s konja. Sokolovo
Oko se postara da stranim gostima ukaže zamoljeno gostoprimstvo i
pripremaše im udobna mesta pored vatre. Kada došljaci posedaše, on
im ponudi sočnu parčad divljači i radovaše se njihovom apetitu. Pošto su
se potkrepili, ponovi Sokolovo Oko pitanje koje je i ranije bio uputio
oficiru.
Ove dve dame su ćerke pukovnika Munroa u tvrđavi Vilijam Henri -
objašnjavaše mladi čovek pokazujući na svoje saputnice. - Ja sam
verenik jedne od ovih dama. Zovem se Hejvord. U kraljevskoj vojsci
imam čin majora. Jutros rano smo pošli iz tvrđave Edvard da što pre
stignemo do pukovnika Munroa, jer otac želi da u ovim nesigurnim
vremenima kćeri budu u njegovoj blizini. Jedan Indijanac, Magua, koga
njegovi saplemenici zovu »Lukava Lija«, ponudio nam se da nas vodi
nekim bližim putem, gde se nećemo izlagati opasnosti da naiđemo na
neprijateljski raspoložene crvenokošce; kako nam je on već češće puta
služio kao uhoda, mi smo ponudu primili. Ali baš usred najgušće šume
izgubili smo, na jedan veoma neobjašnjiv način, vođu pa smo pošli,
onako, na sreću kroz cestu.
Sokolovo Oko je pažljivo slušao. Kad je Hejvord završio, obrati se
lovac Čingahguku i reče mu delavarskim jezikom: - Moramo biti oprezni.
Lukavi uhoda namamio je majora i njegove štićenice u šumu da im skine
skalpove, ili da ih, uz skupu otkupninu, preda u Vilijam Henri. Ja sam
duboko ubeđen da ta lopuža i njegovi pratioci idu u stopu za majorom.
Čingahguk klimnu glavom potvrdno. - Oni su se predali nama u
zaštitu - reče on - mi ih moramo spasti.
- Tako je - uzviknu Sokolovo Oko radosno - mi moramo uhodi
pokvariti račun, pa makar zbog toga odali i naše sklonište.
Posle tih reči on se obrati majoru i saopšti mu ono o čemu su
govorili. Hejvord, koji je više strahovao za devojke no za sebe, zahvali
mu toplim rečima na njegovoj gotovosti da im pomogne i zamoli ga da ne
gubi vreme, nego da smesta krenu na put.
Čingahguk i Unkas uzeše konje za uzde i pođoše duž potoka, a
ostali članovi ovog malog društva su išli za njim. Uskoro potok postajaše
širi i najzad uticaše u neku prilično veliku reku s jakom bujicom. Indijanci
uteraše konje u vodu, a Sokolovo Oko izvuče iz jednog zaklona kanu
izrađen od kore drveta. Najpre u njega uđoše obe ženske, za njima
Hejvord i Unkas, a naposletku Sokolovo Oko i Čingahguk. Konji su plivali
pored lakog čamca. Već posle kratke vožnje muškarci uvukoše, po
37. zapovesti Sokolovog Oka, vesla u čamac. Čuo se nekakav jasan šum
koji je svakim časom bivao sve jači. Alisa, Hejvordova verenica, priljubi
se plašljivo uz svoju sestru Koru.
- Ništa se ne bojte - tešio ju je Sokolovo Oko - taj vodopad čiji vas
huk plaši treba baš da nas spase od lukavih neprijatelja.
Žestok Alisin krik učini da Hejvord, koji se bio zamišljeno zagledao u
dno čamca, zadrhta. On diže oči i sa užasom primeti da čamac juri pravo
na jednu stenu koja je strčala duboko u reku. Još jedan trenutak i čamac
je morao propasti sa svima koji su bili u njemu.
- Samo bez straha! - doviknu verenicima Sokolovo Oko koji je stajao
na prednjem delu kanua. On čvrsto uhvati obema rukama veslo i kad se
čamac dovoljno približio steni, gumu snažno veslom u stenu. U velikom
luku oplovi laki čamac opasno ispupčenje i pođe pravo obali. Sokolovo
Oko ponovo diže veslo i zakači ga u granje jednog vrlo širokog drveta.
Snažnim trzajem pritera on potom čamac sasvim uz obalu i priveza ga
čvrsto za jedan grm koji je mogao dohvatiti iz kanua. Zatim brzo skoči iz
čamca i pomože svojim pratiocima pri izlazu.
- Spaseni smo - reče Hejvord odahnuvši. - Ali naši jadni konji?
- Budite spokojni - odgovori Sokolovo Oko pošto je malo razgledao -
životinje su izašle na drugu obalu.
Pašće u ruke Huronima - dodade Hejvord zabrinuto - i tako odati
naš trag.
- To, na žalost, zasada ne možemo sprečiti - glasio je kratak
odgovor. Dok su se troje stranaca, iznureni raznim događajima ovoga
dana, spuštali na ledinu, priđe Sokolovo Oko sa obojicom Mohikanaca
mračnom zidu jedne stene koja se dizala nedaleko od obale, i sva trojica
nestadoše iza nje. Hejvord je začuđeno gledao za njima. Već posle
kratkog vremena ču on prigušene glasove koji kao da su dolazili iz
unutrašnjosti zemlje, a nekoliko sekundi posle toga ukaza se u zidu
stene jedna pukotina kroz koju je probijao iz unutrašnjosti jedan tračak
svetlosti. Istovremeno odjeknu glas Sokolovog Oka koji je vikao: -
Provucite se kroz pukotinu, samo pohitajte jer su nam Huroni možda već
na tragu.
Hejvord i njegove saputnice se odazvaše ovome pozivu što su brže
mogli. Stena se za njima zatvori, Čingahguik i Unkas navaljaše na otvor
jednu kladu. Malo društvo nađe se sad u jednoj prostranoj pećini koja je
imala i drugi izlaz u šumu, što je znatno povećavalo osećanje sigurnosti.
Sokolovo Oko dade znak strancima da legnu da se odmore, kako bi
sutra bili jači za nove napore. One ustadoše od vatre koja je gorela u
sredini pećine, i baš su se spremali da u zadnjem delu pećine naprave
ležište, kad najednom nekakav strahovit krik odjeknu vazduhom.
- Šta je to? - prošaputa uplašena Alisa posle nekoliko trenutaka
mučnog ćutanja.
38. Ali ni Sokolovo Oko niti dva Mohikanca ne odgovoriše ništa, samo
su napregnuto osluškivali, a izraz njihovog lica pokazivaše da nešto
očekuju. Na jedan Čingahgukov mig izađe Unkas oprezno iz pećine kroz
otvor što je bio okrenut prema šumi. Sokolovo oko prekide tišinu koja je
vladala, rekavši: - Ja sam sve dosad bio tvrdo ubeđen da poznajem u
šumi svaki glas, bilo životinjski bilo indijanski. Ali ovaj užasni krik što smo
ga malopre čuli nepoznat mi je.
Posle ovih reči opet nastade duboka tišina. Najzad se Unkas pojavi
u otvoru. On saopšti na delavarskom jeziku ono što je primetio.
- Napolju nema ničeg sumnjivog - protumači Sokolovo Oko
strancima Unkasove reči - zato lezite da se odmorite, jer nam ništa ne
vredi razbijati glavu zbog onog čudnog krika. Samo vi mirno lezite, a mi
ćemo bdeti.
Alisa i Kora poslušaše. Hejvord ih otprati do ležišta; tu se Alisa privi
uz njega. - Ostani blizu mene - šaputala je glasom koji je drhtao od
straha - spavati ionako ne možemo, jer uvek...
Ona ne dovrši što je htela, jer se onaj isti strašni i jezivi krik razleže
pećinom. Rešen da vidi u čemu je stvar, Sokolovo Oko ustade i priđe
otvoru. Utom se onaj užasni krik ponovo razleže. Niko od prisutnih nije
smeo ni da mrdne, čak i Mohikanci gledahu uplašeno prema izlazu.
Samo Hejvord nije dopustio da ga savlada užas. On priđe Sokolovom
Oku i reče: Ja sad mogu da objasnim poreklo ovoga užasnog glasa, jer
sam prepoznao krik koji sam toliko često slušao za vreme ljute borbe. To
je plašljivi krik konja u samrtnoj borbi. To sigurno šumsko zverinje
svršava s mojim konjem, koji nije mogao da im umakne.
Verovatnost ovoga objašnjenja postade ostalima jasna. - Pođi s
kanuom preko reke, Unkasu - naredi Čingahguk svome sinu - i ubaci
plamen među gladne kurjake, jer to sigurno oni navaljuju na životinju.
Mladi ratnik nije još bio daleko odmakao, kad se s one druge obale
ču nekakav jak urlik koji se brzo izgubi u unutrašnjosti šume. To su bili
kurjaci koji su, zaplašeni bačenim plamenom, napustili plen i potražili
spas u bekstvu. Unkas ostade na straži pred pećinom, Čingahguk i
Sokolovo Oko sedoše pored vatre da isto tako budni provedu noć, a
stranci polegaše. i uskoro, umorni od preživelih napora, slatko zaspaše.
Prođe više časova, a noćnu tišinu nije ništa remetilo. Tada
najednom - jedan čas posle noći - zaori se sa svih strana iz susedne
šume neka toliko užasna dreka kao da su svi pakleni demoni pušteni.
Obadve devojke se trgoše iz sna užasnute. A Čingahguk i Sokolovo Oko
dohvatiše puške, jer njima taj zvuk nije bio nepoznat. Oni su ga često
slušali: to je bila divlja ubojna dreka Hurona.
Odmah zatim pojavi se Unikas, koji je bio na straži na spoljašnjoj
strani pukotine koja je vodila u pećinu, i javi im tiho da su neprijatelji
otkrili kanu koji je bio privezan za grm i da sada sigurno pripremaju
39. napad. Čingahguk i Sokolovo Oko izađoše posle toga iz zaklona, a za
njima pođe i major, pošto je najpre ohrabrio devojke i preporučio im što
veću tišinu. Oprezno su se ova četiri čoveka prikradala obali, držeći se,
zbog meseca, koji je sijao punim sjajem, stalno senki drveća, samo da
se ne bi odali neprijateljima. Na reku su stigli baš u pravo vreme jer su
četiri divljaka pokušavali s ludom smelošću da na svom lakom kanuu
pređu vodopad. Sokolovo Oko hladno diže pušku i nanišani pažljivo na
prednjeg neprijatelja. Čingahguk i Unkas učiniše to isto, i odmah zatim u
jedan mah odjeknuše tri pucnja. Od četiri divljaka samo jedan ostade
čitav, a ostali popadaše uz glasan krik na dno kanua. S druge obale
razleže se divlja dreka. Zapucaše puške, ali nijedan od mnogih metaka
nije mogao naneti nikakve štete, jer su stabla davala dovoljan zaklon
četvorici ljudi. Onaj Huron koji je jedini ostao čitav veslao je brzo natrag
da ne bi doživeo sudbinu svojih drugova.
Divljaci sada promeniše taktiku. Dok su jedni borbom iz pušaka
zabavljali svoja četiri protivnika na drugoj obali, dotle drugo odeljenje
preduze drugu vožnju preko reke, ali ovoga puta veoma oprezno;
prelazili su vodu toliko daleko od mesta gde su im neprijatelji stajali, da ih
ovi nisu mogli dohvatiti svojim mecima. Ova četvorica povukoše se malo
nazad da bi bar bili skriveni od pušaka Hurona sa one druge obale, kad
im je borba na ovoj strani bila neizbežna. Nije dugo potrajalo, a
crvenokošci, njih petoro na broju. dođoše do obale i jurnuše na
neprijatelja. Ovi su hladno očekivali napad. Nastade ljuta borba. Ali
sigurnost u smrtonosnom gađanju Sokolovog Oka i neustrašiva hrabrost
majora i dvojice Mohikanaca zadobiše ubrzo pobedu nad neprijateljem.
Trojica od njih behu već pali, a dvojica su bežali čamcem da se vrate
drugovima.
- Sada brzo u zaklon! - naredi Sokolovo Oko kada neprijatelji nisu
više mogli čuti; - ne možemo više odoleti nadmoćnosti koja će sada
krenuti protiv nas. - Drugovi poslušaše i brzo nestadoše u pećini.
Devojke su za to vreme u najvećem strahu čekale da se oni vrate. - Šta
je? - zapita Kora koja se trudila da prikrije svoj strah pred mlađom
sestrom.
Huroni se neće smiriti dok nam se krvavo ne osvete za smrt svojih
ratnika - odgovori Sokolovo Oko - zbog toga će biti dobro ako budemo
pripravni na najgore.
Hejvorda obuze jeza. - Pa zar nas ovaj zaklon neće štititi od
neprijatelja? - pitao je on iskusnog lovca. - Ja se lično ne bojim smrti, ali
dame koje su mi poverene ne treba da padnu kao žrtve krvožednosti
crvenokožaca.
Sokolovo Oko baci sažaljiv pogled na obe devojke, ali nije bio u
stanju da dade majoru nikakvu nadu na mogućnost njihova spasenja. -
Proći će samo još malo vremena, pa će lukavi neprijatelji domileti ovamo
40. kao zmije - govorio je on. - A čime da im pružimo otpor? Više nemamo ni
baruta ni olova, i puške nam sad ne vrede više no stabljika od divizme.
Ne, nemojte varati sami sebe, ja vam kažem da više nemamo nikakve
nade... mi moramo umreti!
Iako se radi devojaka trudio da ove poslednje reči izgovori tiho, Kora
ih je ipak razumela. - Umreti? - uzviknu ona užasnuta. - Zar ne bi bilo
kakve mogućnosti, bar za vas, da dospete do šuma i izmolite pomoć od
moga oca?
- Onda vi slabo poznajete lukavost tih bojadisanih đavola, ledi, kada
mislite da su nam ostavili slobodan put u šume - odvrati Sokolovo Oko. -
Kad bismo imali još jedan kanu, onda bi, možda, bilo još nekako
mogućno pobeći s vama, jer bi nas rečna struja dosta brzo odnela...
- Pa dobro - uzviknu sad Kora - onda bar pokušajte s dvojicom vaših
prijatelja da plivajući rekom stignete tamo! Zašto da dangubite i da broj
naših nemilosrdnih neprijatelja povećavate?
- Zašto? - ponovi Sokolovo Oko uzdignuvši gordo glavu. - Zato što je
bolje umreti u miru sa samim sobom nego živeti mučen nečistom
savešću. Šta da odgovorimo vašem ocu kada nas zapita gde i kako smo
ostavili njegovu decu?
- A vi mu kažite da ste ih ostavili sa zadatkom da im hitno dođete u
pomoć - odvrati mu Kora. - Pa mu onda recite da bismo mi, možda,
mogli još biti spaseni; no ako nebo bude drukčije s nama htelo, onda -
govorila je ona nesigurnijim glasom - onda odnesite našem starom ocu
poslednje pozdrave njegovih kćeri i recite mu da ne tuguje zbog naše
rane smrti.
Sokolovo Oko se zamisli: Korin predlog mu je izgledao sve pametniji
i, zbog toga, prihvatljiv. On se obrati Čingahguku i Unkasu da izmenja s
njima misli. Stariji Mohikanac ga je slušao ćuteći i naposletku, posle
dužeg kolebanja, izjavi da je gotov učiniti ono što se od njega traži. Ne
gubeći mnogo reči oko opraštanja, on kliznu kroz pukotinu na steni i
hitro, poput zmije čije je ime nosio, spusti se na obalu reke koja je ležala
u senci. Ovde zastade za trenutak i uvuče duboko vazduh, a zatim se
oprezno spusti u talase koji su besno šumeli, pa odmah potom, roneći,
iščeze.
Sokolovo Oko pođe tek pošto je obema damama i majoru, koji je
ostajao pored njih, preporučio da mirno čekaju. - Budite što mirniji -
opomenuo ih je on - pa crvenokošci po svoj prilici neće otkriti vaše
sklonište. Ali ako ga ipak budu otkrili, i vas povedu kroz šume, vi lomite,
s vremena na vreme, po koju grančicu sa žbunja ili drveća što je na putu;
ako bude bilo moguće da ljudsko oko te znake primeti, budite uvereni da
imate jednog prijatelja koji će ići za vama do na kraj sveta i neće se
smiriti dok vas ne oslobodi!
Posle tih reči on pođe za Čingahgukom i izgubi se, odmah potom,
41. pod talasima koji ga odnesoše.
Svi se pogledi sada upraviše na Unkasa, koji je, naslonjen na stenu,
nepomično stojao. Kora za trenutak oklevaše, a zatim reče: - Tvoji
prijatelji su izvesno već van opasnosti, zar ćeš ti još oklevati da pođeš za
njima?
- Unkas ostaje! - odgovori mladić mirno na engleskom jeziku.
- Zbog čega? - odvrati mu Kora blago. - Zar da uvećaš užase našeg
zarobljavanja, a smanjiš izglede na naše spasavanje? Ne, plemeniti
mladiću, idi i ti i kaži mome ocu da ti dade novac s kojim bi mogao
otkupiti slobodu njegovih kćeri. Idi, Unkasu, idi…, ja te molim!
Pogled mladog poglavice se pomrači, ali on duže nije oklevao.
Stavivši ruku na srce. on im se pokloni, a zatim nečujno šmugnu kroz
pukotinu ka obali, i ubrzo iščeze u šumnoj vodi.
U pećini je sada vladala duboka tišina, niko od onih koji su u njoj
ostali nije se usudio da govori. Mogao je proći jedan mučan čas, kad
divlji indijanski ratni poklici prekidoše tišinu koja je vladala. Huroni su u
najvećoj tišini došli do obale reke i sada su kretali protiv neprijatelja. No
ma koliko da su pažljivo prolazili šumom, nigde ise ne nađe kakav trag
neprijatelja. Dreka Hurona se sve više udaljavala, i oni što su bili u pećini
sakriveni mogahu se nadati da njihovo sklonište neće biti pronađeno. Oni
već počeše da se raduju zbog svoga čudnovatog spasenja, kad Alisa
najednom glasno kriknu i, sa izrazom zgranutosti na licu, pokazivaše na
pećinski otvor, koji je, posle odlaska lovaca, pažljivo bila zastrla jednim
ćebetom. Hejvord brzo pogleda u tome pravcu i sa užasom spazi
podmuklo lice svoga indijanskog vođe pored odmaknute zavese. Major
hitro potrže pištolj iza pojasa i opali, ne nišaneći dugo, na iscereno lice
ovoga odvratnog čoveka. Kada se barutni dim razišao, mesto je bilo
prazno, pa i kad Hejvord proviri napolje, nije mogao da otkrije nikakav
trag od neprijatelja. Uto dopre do njegovog uva nekakav jak i dug uzvik.
To je Indijanac, koji je bio ostao prikriven, obaveštavao svoje drugove,
raštrkane po šumi, da je bio srećniji od njih i pronašao neprijatelje.
Huroni brzo dojuriše sa svih strana i, pod vođstvom Mague, koji je
Hejvorda, samo da bi ga sa obema damama lakše mogao upropastiti,
namerno zaveo na stramputicu, nagrnuše u pećinu. Svaki otpor bio je
beskoristan, i tako se tri zarobljenika mirno predadoše svojoj sudbini.
Što su brže mogli, krenuše crvenokošci s Hejvordom i obema
sestrama dalje. Oni su, izgleda, slutili da su odaslani glasnici koji treba
da dovedu pomoć, te su, zbog toga, sprečavali svaki pokušaj devojaka
da, po savetu Sokolovog Oka, lome grančice i gledali su da uklone svaki
trag sa zemlje. Da ne bi u travi ostao kakav izdajnički otisak od cipele,
devojke su popeli na konje. Zatim su brzo odmicali napred i tek kada je
sunce zašlo, zaustavili su se na jednoj uzvišici da se malo odmore.
Huroni polegaše po zemlji, u sredini je sedeo Magua, a blizu njega
42. zarobljenici. Četa Indijanaca nije bila velika, svega osam ratnika, ali je
Hejvordu ipak bilo jasno da bi svaki pokušaj bekstva, zbog okretnosti
divljaka, bio uzaludan.
Magua, koji je za sve vreme ćutao, ustade sad sa svog mesta i poče
zarobljenicima da govori: - slušajte - govorio im je on ozbiljnim glasom -
Magua se rodio među crvenim Huronima na jezerima, bio je ratnik svoga
plemena koje ga je, naposletku, izabralo za poglavicu. Tada dođoše beli
ljudi i zivkahu ga u svoj logor. On se odazvao njihovu pozivu zato što su
išli protiv neprijateljskih plemena. Stari poglavica Hurekona, vaš otac
Munro, bio je voda naše ratničke stranke. Slušali su ga u svemu što je
god tražio. Tada donese jedan zakon po kome je trebalo da svaki
Indijanac koji bi pio vatrenu vodu bude strogo kažnjen. Magua otvori
svoja usta za to piće, a Munro naredi da ga vežu i pred svima belcima
bičuju.
Pri pomisli na pretrpljenu sramotu govornikov glas drhtaše, ali se on
brzo pribra i produži odmerenim glasom: - Tada se Magua zakleo da će
se Sedoj Glavi osvetiti. Vreme za osvetu sada je došlo!
On dade znak svojim ratnicima, i pre no što je Hejvord uspeo da se
tome opre, oni su slabe devojke privezali za mlada stabla. Likujući od
radosti i uz odvratnu dreku, pripremali su divljaci mučenje. Jedni su kupili
granje da naprave gomilu drva, drugi su sekli iverke da ih zapaljene
zarivaju jadnim žrtvama u meso, dok je jedan naročito odvratan Indijanac
vezivao vrhove dva mlada drveta, da za njih učvrsti, kad otpočne
mučenje, Hejvordove ruke, i da onda pusti savijene stabljike da naglo
odskoče. Izgledalo je da su ove pripreme pričinjavale crvenokošcima ne
malo uživanje, jer im se lica sijahu u satanskom očekivanju. Kada je sve
bilo spremno, zavitla Magua svoj tomahavk u pravcu stabla za koje je
bila vezana Alisa, pošto se ona pokazala kao najplašljivija. On je znao da
će na taj način bolje pogoditi i ono dvoje drugih, kad baš nju učini metom
za svoj hitac. Tomahavk prozuja vazduhom, preseče jednu viticu Alisine
kose koja se lepršala, i zari se, pravo više njene glave, u koru stabla.
Razleže se glasan krik uplašene devojke, Hejvord je očajno trzao svojim
vezama; s natčovečanskim naporom raskide konopce, baci se na
najbližeg divljaka, koji je, sledujući primeru svoga poglavice, baš bio
zamahnuo tomahavkom, i sruši ga na zemlju. Huron se brzo pribra i
zavitla svojim strašnim oružjem. Već je tomahavk sinuo u vazduhu, kad
se najednom razleže oštar pucanj. Uzdignuta divljakova ruka nemoćno
klonu.
Zbog ovoga iznenadnog napada Huroni su se ukočili. Po jednom
glasnom uzviku iz česte poznade Hejvord glas Sokolovog Oka, koji je
sada s puškom u ruci kidisao na neprijatelje. U stopu za njim išli su
Čingahguk i Unkas, od kojih je svaki uzeo na oko po jednog Indijanca, i
gotovo u isto vreme ciknuše njihove puške. Dva Hurona padoše
