SlideShare a Scribd company logo
1 of 7
Eндемске и заштићене врсте Србије
ЈАГОРЧЕВИНА
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Mangnoliopsida
Ред: Ericales
Породица: Primulaceae
Род: Primula
Врста: P. vulgaris
Јагорчевина је угрожена биљна врста. Људи је сакупљају због лепих цветова.
Постоје бројни хортикултурни облици који се употребљавају у декоративне сврхе.
Спада међу најраније пролећнице о чему говори и њено име - лат. primus значи први,
док лат. vulgaris значи обичан, свакодневан.
Раширена је у Западној и Јужној Европи (од Фарских острва и Норвешке на северу,
преко Португала на југу, до Украјине и Балканског полуострва на истоку), као и на
подручју Северозападне Африке (Алжир) и Југозападне Азије (Турска и Иран).
1. Женски цвет јарчевине:
Представља зељасту биљку, ниског раста која може нарасти од 10-30cm у
висину, с базалном розетом листова. Листови ове јагорчевине су дужине 5-25cm и 2-
6cm дужине. Цветови су појединачни светложути, бели а могу бити и црвени као и
ружичасти. Налазе се на дугуљастој петељци. Оплодња је могућа само између
различитих цветова, па је према томе поленизација са мушког на мушки, односно са
женског на женски цвет неефикасна.
2.Мушки цвет јагорчевине:
Мушки цвет јагорчевине представља једну од биљака која најраније
цвета у Европи, а цвета у рано пролеће. Енглески назив за јагорчевину је
primrose, који потиче од старофранцуског primerose или
средњовековног латинског језика prima rosa, а у преводу значи „прва
ружа“
-Услови за гајење јагорчевине:
Јагорчевини највише одговара температура 10-15ºC током зиме и 20-22ºC
током лета. Уколико посадимо јагорчевину напољу, не морамо се бринути ако је
биљка на температури нижој од 10 ºC током зиме, због тога што се добро
прилагођава ниским температурама и не сметају јој. Уколико изнесемо
јагорчевину током зиме из куће нагло напоље, може лако да увене.
-Заливање:
Заливање ове биљке се обавља редовно јер јагорчевина не воли суво тло. Треба
пазити да се супстрат у којем се налази јагорчевина не сасуши превише.
Не треба ни претерати са заливањем како биљка не би иструлила од вишка воде.
Прихрањивање биљке обавља се само у пролеће када почињу да се стварају
пупољци, и у време цветања сваких 15 дана.
-Лековита својства јагорчевине:
Јагорчевина није довољно искоришћена, иако је веома вредна лековита
биљка. Има дугу историју употребе као лек, која је наручито коришћена у
лечењу стања који укључују спазме, парализе, као аналгетик и
антипиретик. Ова биљка садржи сапонине, а они делују као експекторанси, као
и салицилате који су главни састојак аспирина оно делује и на смирење
упале и против грознице. Лек не би требало прописивати трудницама,
болесницима који су осетљиви на аспирин као ни оним бослесницима који
узимају антикоагулативне лекове.
 Извори:
ww.agromedia.rs/agro-teme/ukrasno-i-lekovito-bilje/jagorcevina-lekovita-biljka-
koja-se-lako-gaji
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8
7%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Радила: Валентина Марковић I4

More Related Content

More from Violeta Djuric

Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићVioleta Djuric
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаVioleta Djuric
 
Кругер - Марија Младеновић
Кругер - Марија МладеновићКругер - Марија Младеновић
Кругер - Марија МладеновићVioleta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола Петровић
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулација
 
Кругер - Марија Младеновић
Кругер - Марија МладеновићКругер - Марија Младеновић
Кругер - Марија Младеновић
 

Јагорчевина - Марковић В.

  • 1. Eндемске и заштићене врсте Србије ЈАГОРЧЕВИНА Царство: Plantae Дивизија: Magnoliophyta Класа: Mangnoliopsida Ред: Ericales Породица: Primulaceae Род: Primula Врста: P. vulgaris
  • 2. Јагорчевина је угрожена биљна врста. Људи је сакупљају због лепих цветова. Постоје бројни хортикултурни облици који се употребљавају у декоративне сврхе. Спада међу најраније пролећнице о чему говори и њено име - лат. primus значи први, док лат. vulgaris значи обичан, свакодневан. Раширена је у Западној и Јужној Европи (од Фарских острва и Норвешке на северу, преко Португала на југу, до Украјине и Балканског полуострва на истоку), као и на подручју Северозападне Африке (Алжир) и Југозападне Азије (Турска и Иран).
  • 3. 1. Женски цвет јарчевине: Представља зељасту биљку, ниског раста која може нарасти од 10-30cm у висину, с базалном розетом листова. Листови ове јагорчевине су дужине 5-25cm и 2- 6cm дужине. Цветови су појединачни светложути, бели а могу бити и црвени као и ружичасти. Налазе се на дугуљастој петељци. Оплодња је могућа само између различитих цветова, па је према томе поленизација са мушког на мушки, односно са женског на женски цвет неефикасна.
  • 4. 2.Мушки цвет јагорчевине: Мушки цвет јагорчевине представља једну од биљака која најраније цвета у Европи, а цвета у рано пролеће. Енглески назив за јагорчевину је primrose, који потиче од старофранцуског primerose или средњовековног латинског језика prima rosa, а у преводу значи „прва ружа“
  • 5. -Услови за гајење јагорчевине: Јагорчевини највише одговара температура 10-15ºC током зиме и 20-22ºC током лета. Уколико посадимо јагорчевину напољу, не морамо се бринути ако је биљка на температури нижој од 10 ºC током зиме, због тога што се добро прилагођава ниским температурама и не сметају јој. Уколико изнесемо јагорчевину током зиме из куће нагло напоље, може лако да увене. -Заливање: Заливање ове биљке се обавља редовно јер јагорчевина не воли суво тло. Треба пазити да се супстрат у којем се налази јагорчевина не сасуши превише. Не треба ни претерати са заливањем како биљка не би иструлила од вишка воде. Прихрањивање биљке обавља се само у пролеће када почињу да се стварају пупољци, и у време цветања сваких 15 дана.
  • 6. -Лековита својства јагорчевине: Јагорчевина није довољно искоришћена, иако је веома вредна лековита биљка. Има дугу историју употребе као лек, која је наручито коришћена у лечењу стања који укључују спазме, парализе, као аналгетик и антипиретик. Ова биљка садржи сапонине, а они делују као експекторанси, као и салицилате који су главни састојак аспирина оно делује и на смирење упале и против грознице. Лек не би требало прописивати трудницама, болесницима који су осетљиви на аспирин као ни оним бослесницима који узимају антикоагулативне лекове.