Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Cetiri eseja-zasajti (1)
1. 11
МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА ИЛИ ,,ЦИВИЛНА КОНТРОЛА
СТРУЧНОСТИ“ У ПСИХИЈАТРИЈИ И ВАН ЊЕ
,,Молите се... нашем Богу...
Нек оном који воли и лута сумрачан пољем
Не дâ да умре горак, напуштен и невољен“.
Лаза Лазић, „Молите се...“
Увод
1.
Живимо у свету све савршенијих специјализаци-
ја у најразличитијим струкама, уз истовремени раз-
вој све „професионалнијег“ односа људи који раде у
специјализованим службама према ,,људима опште
праксе“, како је ,,корисник“ једне од таквих институ-
ција назвао оне који су у реду покорно чекали неку од
тих „високопрофесионалних“ услуга.
Што је чин професионализације већи, то је однос
према другоме блеђи, све мање особен и издвојен по
2. 12
ономе по чему би га памтили и све бржи у поређењу са
пређашњим временима, па човек не стигне да са собом
понесе чак ни мирис просторија у којима се, за њега
као човека свакодневице или „човека опште прак-
се“, догађа понекад веома значајан тренутак у живо-
ту. Ваљда је за тог другог, новог човека специјалне
праксе, све то без икаквог значаја, тако ,,багателно“ и
увек дато на исти начин: и када се, на пример, уписује
купљено парче земље у земљишне књиге, и када се
неко уписује у књигу рођених, или када се некоме вади
зуб, оперише слепо црево, или када се човеку одагнају
самоубилачке идеје, или... или... или... Увек само „таш-
на, машна и осмех“ воштаних фигура.
Све специјализованијој интервенцији прилази се
безлично, без ,,интимизације са клијентом“, с намером
да се сваком појединцу покаже о чему се ту заправо
ради: да је све то „професионално“ и да никоме није
стало до тога што се, рецимо, некоме вади зуб, одно-
сно да стручни тим уопште нема никакав лични однос
према клијенту, већ му је једино важно професионално
савршенство специјализоване радње коју врши. Ника-
кву важност нема то што је неко напредовао, те ку-
пио њиву или добио наследника, што ушивамо нечији
трбушни зид после извађеног слепог црева, па ни то
што смо некоме растерали суицидне идеје, јер је то
наша свакодневна, рутинска, специјализована актив-
ност. Она је толико изнад сваког личног одређења да
ономе ко је ,,корисник“ наших услуга не упамтимо ни
лик, ни име, па га не препознајемо ни кад прође поред
нас на улици, ни када нам поново дође на контролу.
3. 13
За нас су важни само бројеви и проценти, који умеју
да измаме осмех на нашем лицу или да га обоје сетом.
Чуо сам да се настоји да и војска буде што више
„специјализована“ и „професионална“. Али шта ћемо
ако постане тако професионална да престане да се
односи лично према онима које брани и према онима
које сматра непријатељима, бавећи се само усаврша-
вањем, попут, узмимо, вађења слепог црева, без обзи-
ра коме и када, треба ли или не треба то чинити. Шта
ћемо ако од силног доброг васпитања у нашој колев-
ци одњишемо војску која, избегавајући „простаклук“
емоционализовања својих ставова и одабраних усме-
рења, постане толико нивелисане осећајности да јој
је сасвим свеједно да ли грува из својих топова, уса-
вршавајући се на маневрима и забављајући нас, или
је пак у некој, било којој и било каквој, бици, чинећи
то без „простачке“ или „балканске фамилијарности“
са ма којом од конфронтираних страна.
2.
Такво, свеопште усмерење стручних служби дове-
ло је у здравству до тога да нам из болница долазе
људи, можда и са решеним проблемом због којег су
тамо отишли, али узнемирени немаром према њиховој
личности, понижени оним што су доживели од струч-
ног, па и високостручног особља, и то од тренутка
када су обукли болничку пиџаму па све до отпуста из
болнице. У нашим условима никoга не ословљавају са
„господине“ и презименом, што се углавном не чини
ни у интервјуима на телевизији, нити се ико именује
4. 14
титулом коју је стекао озбиљним радом и делом. Сви
су увек на „ти“ („Миле, склони се, зар не видиш да
сметаш“), и нико никада нема времена за нас лично,
рива но, ни пре интервенције коју треба обавити,
на пример у болници, ни после ње. Пацијенти често
не знају ни ко је обавио неки од трауматичних пре-
гледа, чак ни ко их је оперисао, зашто им је неколико
дана продужен боравак у болници, нити зашто су тако
„нагло“, или, како мисле, „прерано“ отпуштени. Често
им је само дата отпусна листа уз став: „Ту све пише, а
ваш лекар у дому здравља ће вам све лепо објаснити“.
Проблем високе с ручнос и и ниско нивоа вас и-
ања у о хођењу са љу има, односно роблем мен алне
хи ијене или, тачније, нехи ијене, примећен је још у првој
деценији ХХ века, када је амерички грађанин Бирс иза-
шао из једне психијатријске установе у Њујорку сасвим
опорављен, али веома гневан због понижавајућег пона-
шања особља према болесницима. Своје искуство он је
предочио јавности и организовао прве ментално-хиги-
јенске активности, о којима ће овде бити речи.
Савремени обрасци менталне хигијене
Покрет менталне хигијене настао је као обуна
љу ске осећајнос и ро ив ре ерано сцијен изма
стручњака, нарочито психијатара. Реч је о настоја-
њу да се стручни тимови у здравству подсете да је и
болестан човек, као и онај са менталним поремећајем,
или онај који је у егзистенцијалном шкрипцу, још увек
одређен својим хуманитетом, који захтева поштовање
5. 15
и размену пажње са другима. Ниједна стручна особа,
заокупљена професионалним предрасудама о сопстве-
ној стручности и личној особености, није у стању да
обухвати целину личности другога, јер је човек ,,увек
више од онога што може да зна о себи“, како је то, већ
почетком прошлог века, установио Јасперс (9).
Ни научни приступи, скучени закономерностима
које их одређују, ни „погледи на свет“ аутора психоте-
рапијских школа, сувише лелујави и некомпетентни,
нису у стању да обухвате сву варљивост осећајности,
која је суштина људског бића. Она се, њиховом приме-
ном, увек негде губи, исцеди, остављајући нам у рука-
ма само сасушен и беживотан концепт човека. Науч-
не области, на пример анатомија, ма колико успешне,
говоре само о једном сегменту људског. Ни физиоло-
гија, хистологија, кардиологија, неурологија и тако ре-
дом, нису у стању да кажу о човеку више од онога што
обухватају својом специфичношћу. Психологија увек
говори о једној компоненти људског психизма, без
компетентног указивања на изворишта или путеве
хармоничне оркестрације можданих функција. Другим
речима, свака закономерност, заснована на било којој
грани науке о човеку, примењена на описивање лич-
ности, било здравог било ментално оболелог човека,
не обухвата његову људскост нити отвара пут ка њој.
Мен ална хи ијена нема ш а а очекује о их
наука. Она се ојавила као окре љу ске осећајнос и,
а бу е кори енс, ис рављач наукама о човеку, с циљем
очувања целови ос и љу ско ос ојања, а о значи
очувања човеково мен ално з равља.
6. 16
Међутим, све дефиниције менталне хигијене носе
у себи чин идолатрије према научним достигнућима.
Она их угрожава у њиховој пролазности, а управо про-
лазност научне чињенице чини истинитим. И ола ри-
јом научнос и наука рес аје а бу е научна, а хумани
с ав не обија ни о ору ни о с рек.
Узмимо, на пример, психијатријски речник Пороа
из 1965. године (француско говорно подручје) и њего-
ву дефиницију менталне хигијене:
„Ментална хигијена је скуп мера предострожно-
сти ради успостављања психичке равно еже,
спречавања менталних поремећаја и ради подсти-
цања а а ације субјеката на њихово окружење“
(13, стр. 271; подвукао С. Б.).
Не знам да ли је тиме обухваћен захтев менталне
хигијене којим се од сваког стручног лица тражи осмех,
који бисмо радо видели на лицима у болницама, код
продавачица у трговинама, чиновника на шалтерима,
при чему би они прекидали своје разговоре-разбибриге
и смех када се појави неко са својом тегобом или потре-
бом. Чини ми се да пословни и стручни свет види бла-
годет у човековој а а ибилној природи, у смислу они-
знос и пред недаћама, коју човек у невољи прихвата,
сматрајући да је то једино могуће решење да опстане.
То „решење“ стручни свет препознаје као повратак „рав-
нотеже“ коју је болест пореметила. Они као да не препо-
знају потребу да се, у овом случају, болесни, у било којем
виду оку е заједно са стручним људима, како би се удру-
7. 17
жили у борби за осмишљавање живо а је них и ра а
ру их, на шта их позива ментално-хигијенски покрет.
Ако се заиста усредсредимо на људску а а ибил-
нос , као на последњу одбрану људског идентитета
угроженог болешћу, шта ћемо са креа ивним чином
који се управо заснива на немирењу са окружењем.
Шта ћемо са борбом, која је једна од битних одредни-
ца људске природе и човековог начина постојања.
Или, узмимо дефиницију из Обухва но речни-
ка сихолошких и сихоанали ичких ојмова, аутора
Инглиш и Чампни-Инглиш, из 1966. године (енглеско
говорно подручје), дакле из истог периода, али с дру-
гог културног поднебља:
„Ментална хигијена је наука и веш ина очувања
и, у највећој мери, одржавања менталног здравља“, при
чему се мисли на мере ,,спречавања менталног поре-
мећаја“, као и на ,,склоност за усклађивањем о носа у
групама“ (8, стр. 282).
Овде се ментална хигијена сврстава у науку и веш-
тину, за шта мислим да нема довољно аргумената. Ни
за је ан ак мен алне хи ијене, који би био ,,с ручно
ос ављен’’, не може се са си урношћу ре ви е и оче-
кивани учинак. Не знам ни како се обавља то „ускла-
ђивање односа у групама“, с циљем спречавања мен-
талних поремећаја. Ми не можемо менталне пореме-
ћаје одмах везивати за конфликте у групама, зато што
не знамо њихове узроке. Конфликти се могу јавити
и услед различитих нарави или различитих матери-
јалних интереса, што све не мора да води било каквој
патологији.
8. 18
У најновијем уџбенику Мен ална хи ијена (срп-
ско говорно подручје), из 2003. године – који сам као
рецензент похвалио као бољи уџбеник из ове области,
не видећи у томе прилику да дискутујем о научности
наставног предмета који већ постоји и према чијем је
програму уџбеник и написан – домаћи аутори Видано-
вић и Колар иду за већ постојећом предрасудом о мен-
талнојхигијеникаонаучнојдисциплиниисматрајудаје:
,,Ментална хигијена научна исци лина која, кори-
стећи се сопственим, али и достигнућима других
наука“ (набрајајући те науке), служи очувању мен-
талног здравља (7).
Сврставајући менталну хигијену у научне обла-
сти, више механички и по навици него с темељним
увидима у сâм предмет проучавања, само отупљује-
мо њену оштрицу и слободарске визије које су биле
на помолу. Тиме онемогућавамо да она буде равноте-
жа пуком сцијентизму, који науку и њене посленике
све више извлачи из живота на нека ледена беспућа
ништавности.
Подвиг грађанина Писена
и позив Клифорда Бирса
1.
Носећи у себи одјек феудалних, средњовеков-
них времена, пред револуцију 1771. године, Жан-
Бабтист Писен (Jean Babtist Pussin), сеоски младић
9. 19
стар двадесет и пет година, оболео, по свему судећи,
од туберкулозног аденита, долази у Париз, у општу
болницу Бисетру (Bisetre) на лечење, где остаје низ
година. Свидео му се живот и рад болничара, којима је
и помагао када је већ приздравио, посебно онима који
су збрињавали психијатријске болеснике. Положио
је потребне испите и 1784, у својој тридесет и осмој
години, постао болничар на одељењу за узнемирене
психијатријске болеснике у истој болници. Они немир-
ни и агресивни ноћу су везивани ланцима, а некада су
остајали везани и читав наредни дан, па и дуже.
Везанима су узнемиреност и бес расли, да би,
изморени, обично клонули безнадно цвилећи по целу
ноћ. Све је то, посебно ноћу, одјекивало психијатриј-
ским болницама и њиховим суседством.
Као сведок тога, остајући у ноћној смени уса-
мљен и очи у очи са тим напаћеним људима, Писен,
мада скроман и послушан шефовима, дрзнуо се да на
своју руку, никоме оворећи и нико а не и ајући, скине
ланце са је но болесника, чију је патњу разумео, саосе-
ћајући са њим. Овај је то радо прихватио, смирио се и
уморан заспао, а чак је и сутрадан био миран. Наредне
ноћи Писен је исто учинио и са другим пацијентом,
потом и са трећим, и тако редом. Скроман, вредан,
неконфликтне нарави, али морално храбар и ау оно-
ман, о оваран самом себи, доводећи тиме у питање и
своју службу, све чешће је ослобађао човека од луди-
ла ланаца, који су били намењени „лечењу“ болесног
менталног склопа. То му нико званично није одобрио,
али му није било ни замерено. Причало се, не баш на
10. 20
сав глас, како има обичај да скида ланце са болесника
и да се при том ништа лоше не догађа (12).
Године 1789. есила се револуција. Пинел, позна-
ти психијатар, лични пријатељ сестре краља Луја XVI,
у чијим је салонима до касно у ноћ водио главну реч,
наведен је на повлачење из јавности и једног дана,
1793. године, док је гиљотина радила пуном паром,
дошао је да као лекар ради у Бисетру. Он је постао шеф
Писену, сада грађанину Писену. Касније ће признати
да је доласком у Бисетру чуо да у тој болници има-
ју обичај да болесницима скидају ланце. Пинел је био
ихи осма рач о ађаја и није се мешао у ај роблем,
док је Писен, вредан и послушан, за све своје активно-
сти најпре питао шефа и слушао његове налоге, али је
морално био свој, па је све посвећеније настављао своју
деветогодишњу праксу. Без одобрења, упорно, тврдо-
главо, као сваки феудални сељак опчињен вером, он
је обављао свој хришћански задатак и пружао помоћ
унесрећенима.
Пинел, који је већ дуже времена био гласни ,,при-
јатељ народа“, чиме се додворио револуционарима и
постепено успоставио свој стручни ауторитет, добио
је место шефа психијатријске болнице Салпетријер, у
коју одлази, али са собом о во и и болничара Писена,
вредног, скромног и оданог (12).
У Салпетријери Писена и даље нико не контроли-
ше у раду са пацијентима, па он наставља да их осло-
бађа од везивања, што сада постаје видљиво и добија
нове обрисе. Пуно двориште болесника без ланаца
препознаје се као део општег ослобађања човека под
11. 21
утицајем и еја револуције, што Пинел, као професор
психијатрије на париском универзитету, прихвата, и
чак почиње да пише о том револуционарном преобра-
жају. Слободарство револуције, ето, омогућава и нови
приступ психијатријским болесницима и развој новог
модела могућег болничког лечења у психијатрији.
Његови биографи тврде да он никада није себи
приписивао ослобађање психијатријских болесника,
али и да никада није помињао Писена. У првом изда-
њу свог чувеног уџбеника психијатрије, који је у том
периоду изашао, чак ће написати, како је поменуто,
да је већ у Бисетри ,,затекао обичај да се болесници
не везују ланцима“, чиме су ,,ноћи постале мирније“,
али није поменуо име аутора те идеје и праксе. Ни у
другом издању истог уџбеника, где о свему говори
опширније, Пинел не помиње грађанина Писена (12).
Тим текстовима је обнародовано званично ослоба-
ђање сихичких болесника у револуционарној Францу-
ској и могућност њиховог третмана у атмосфери сло-
боде кретања и рада на болничким имањима. Свет се
заинтересовао за проблем, те су, нарочито у следећем,
XIX веку, почели да долазе сви значајнији странци који
су се бавили том облашћу, да виде како то функцио-
нише у пракси, како би је увели и у својим срединама.
Како је тихо и неприметно ушао у историју пси-
хијaтрије и у њој тихо и неприметно ра ио нове обли-
ке ра а, Жан-Бабтист Писен (1746–1811) је без пом-
пе и конфликата и ишчезао из ње у својој шездесет
и петој години (12). Он је први лаик који је упозорио
научни свет свог времена, иако је према њему гајио
12. 22
осећање поштовања, да се, бавећи се психијатријским
болесником, не сме заборавити да се и ту човек бави
човеком. Био је о рви алас мен алне хи ијене, који
се ис речио уком сцијен изму Пинелово оба и као
такав, ненаучан и људски из фундамента, представља
битан, ослобађајући догађај. Својим животом и начи-
ном рада, Писен је показао ме о мен ално-хи ијен-
ско еловања, који је једино могућ и ефикасан: ихо,
неконфлик но и о оворно.
Оно што је на научно увек је љу ски нео хо но а
бисмо ос ојали, ос ајали и ишли на ре .
Писенов тих, чврст, делотворан и безуслован зах-
ев (9) могућ је само као чин смиреног, трпељивог
човека средњовековног васпитања и мисли која опста-
је и поред просветитељства које гракће на сав глас у
градовима и међу писменим светом. Писен је дошао
као посвећеник са послањем, које је обавио нечујно и
вратио се одакле је дошао. О његовом постојању и уло-
зи сазнали смо тек у другој половини ХХ века, детаљ-
нијом анализом документације из тог доба (12).
2.
После сто десет година поново ће се појавити један
лаик, који ће имати више среће да дође до јавне речи
и непосредно, шире делује. Реч је о чиновнику осигу-
равајућег друштва Клифорду Бирсу (Кliford Beers) из
САД, тачније из Њујорка, који је, изашавши опорављен
из психијатријске болнице, 1903. године објавио књигу
Разум који се враћа, у којој је изнео облике мен ално
ерора над психијатријским болесницима и методе
13. 23
које су тада примењиване у њиховом лечењу (7). Тиме
је покренуо савест одређених слојева грађанског
друштва, осетљивих на проблеме менталног здравља и
демократије, почео да организује акције у сврху хума-
низације високостручних ставова у раду са психички
оболелим људима, што се потом прелило и на кадро-
ве у другим здравственим установама, а затим и на
а минис рацију, росве у, р овину, банкарс во итд.
Јер, приликом контакта на шалтерима, у канцеларија-
ма, продавницама, као и у здравственим установама,
особље често заборавља основно домаће васпитање,
постајући непријатно хладно, одурно, препотентно.
Први апели за менталну хигијену били су првен-
ствено позив на рис ојно онашање „стручних људи“
према „људима опште праксе“, који трпе своју болест
или желе да реализују неку потребу која им је важна.
Покрет за менталну хигијену био је на прагу да
постане заштитник нормалног, људскијег понашања
професионализованих служби у равни с ручно лице
– клијен , у свим релевантним институцијама, али је
постепено престао да буде покрет, прелазећи у руке
здравствене службе, која је настојала да га моделује
попут других стручних области, умртвљујући га тиме
део по део. Тако је данас ментална хигијена практич-
но део превентивне медицине и здравственог про-
свећивања становништва које спроводе здравствене
службе. У осталим областима она је постала инстру-
мент менаџмента, углавном у функцији профита спе-
цијалиста или оних који су их ангажовали као најамне
раднике у својим институцијама.
14. 24
О стању менталне хигијене у здравству, првен-
ствено у психијатрији, најречитије говори филм Ле
изна кукавичје нез а (Милош Форман, 1975), који
показује степен обезљуђења који се може достићи у
савременој психијатрији, и поред усавршене фарма-
котерапије и бројних психотерапијских школа. При-
казана је, наиме, једна психијатријска болница, у којој
је бело све што треба да буде бело и све обојено она-
ко како треба да буде обојено, где је све чисто, и то
беспрекорно. Време је плански испарцелисано и зна
се кад ко и где треба да буде. На пример, зна се када
терапеут води групне разговоре или групну психоте-
рапију са болесницима. Он то заиста и чини, само што
су болесници дементни или крајње аутистични и не
разумеју шта им терапеут говори, а не знам ни колико
он разуме њихово мрмљање. Нигде нема дијалошког
односа посредованог додирима и покретима између
лекара и ацијен а, нигде размене активности и радо-
сти током игре удвоје или у групи, нигде имитације
телом и гласом, нигде спонтаности у међуљудском
сусретању или у комуникацији речју и телом.
Наравно, живот се у својој пуноћи одвија разуђе-
но, изван свих теоријски замишљених шаблона. Али,
када он није вођен виталношћу, и то код оних код
којих је виталност у паду, што је случај са сваким поје-
динцем који је у егзистенцијалном шкрипцу, живот се
расипа неодмерено, смртоносно. Разобручавање једне
чврсто организоване али бесмислене заједнице виде-
ли смо у филму Ле изна кукавичје нез а. Стручни
људи те психијатријске установе вероватно нису ни
15. 25
знали за искуство сељака–болничара Писена, а сами
га нису могли доживети, стешњени између наслага
збрканих, текућих токова савремене психијатријске
мисли у времену расула, у којем су, умногоме већ тада,
речи врлина и саосећање скриване као срамне.
За њујоршког грађанина Бирса можда су и знали,
али су његову менталну хигијену, којом је он желео да
прочисти болничке ходнике у психијатрији, вероватно
доживљавали као израз одређених ком лекса, и тиме
је бацили на сметлиште, ван својих интересовања.
3.
Писен, као зрео човек са села, у равни непосред-
ног сусрета са човеком узнемиреним менталном боле-
шћу, а изложеног телесној патњи због ланаца на нога-
ма и везаности ланцима за зид, кога је он при томе
морао да надзире, био je преплављен саосећањем, том
спасоносном особином, урођеном сваком човеку. Тим
путем Писен је открио:
• разумевање ру о . Саосећањем се о вара разу-
мевање а ње ру о , без обзира на епоху у којој
човек живи. Доживљај истоветности са другим
– кога поремећај чини другачијим, а дух време-
на га чак сматра лу им и тиме нама супротним
– обузео је Писена. То је у њему побудило:
• обро у. Она се исказује уклањањем сваке не ри-
ја нос и и зла према другом човеку, што збли-
жава људе и побуђује узајамну наклоност и
поверење. Доброта, већ по себи, буди:
16. 26
• о оворнос човека ре самим собом за оно ш о
чини. Та одговорност је независна од ставова
заједнице или духа времена, наређења ауто-
ритета, угледања на узоре. Она је израз људске
е ичнос и, која се њоме испољава у заједници.
Е ичнос је увек ау ономна у о носу на све оно
ш о је о ш е рихваћено у заје ници, и онда када
прихвата опште ставове, и онда када их не при-
хвата. Е ичнос је чин слобо не воље човека.
Саосећање, разумевање, обро а и о оворнос су
основни феномени љу ско сихизма које је Писен, сељак
који је живео у уху сре њовековне ра иције, а болни-
чар, увео у раксу савремене сихија ријске болнице,
која је тиме добила прилику да се суштински хумани-
зује и оствари као лечилиште. Психијатријска болни-
ца је препорођена овим променама: слобо а кре ања и
ра на ера ија, која се појавила организовањем живо-
та све већег броја слободних људи у болничком кругу,
наставила је свој савремени ход, али у старим меховима.
Јер, још дуго ће остати да живе предрасуде о ментално
поремећеним особама и однос особља према њима као
према објектима за спровођење сопствених вештина, а
не као субјектима са којима се сарађује зарад бољитка
њиховог менталног здравља и начина живота.
Није се наставило са скидањем једног по једног
окова, у ем саосећања са ближњима, уз обро у и
о оворнос , како је то некада започео Писен.
Грађанин Њујорка Бирс, у време појаве идеје о
америчком сну, попут Наполеонове изјаве да сваки
17. 27
редов у свом ранцу носи маршалску палицу, у датим
животним условима једне психијатријске установе
тог, демократског друштва, ражестио се, са свим сво-
јим моћи-бити, на непоштовање себе као особе. Он је
поставио ле о онашање и емокра ију као проблем
менталне хигијене, што је остао њен проблем до данас.
Понашање стручних особа у тој болници није било оно
што се очекује од људи просечног грађанског васпи-
тања, који се срећу у неким другим срединама. Мно-
и с ручни љу и, у основи ле о вас и ани, оком сво
ра но времена у сихија ријским болницама, онашају
се као а ника нису обили елемен арно оро ично
вас и ање.
Одузимајући менталној хигијени самосвојност и
сврставајући је у технике исцелитељских традиција из-
губило се све што је она могла да донесе нашем времену.
Ментална хигијена као појава
И Писен и Бирс су поставили питање основа хума-
ни е а, чији смо, као људи, носиоци, и питање хума-
нос и у сопственом раду за који смо одговорни, нај-
пре пред собом, а потом, као стручне особе које се баве
менталном болешћу и њеним лечењем, одговорни смо
и пред појединцем кога лечимо и групом коју терапиј-
ски водимо. Теме обро е и ле о онашања према они-
ма који траже помоћ због свог нарушеног менталног
здравља нису постале садржаји психијатријске струке
ни након антипсихијатријске побуне, која је покрену-
ла питање односа људске слободе и менталне болести.
18. 28
Писен је у себи препознао природни зов обро-
е да се помогне ближњем који пати у ланцима, као
и о оворнос , која природно обитава у људском бићу,
одговорност за извршење или неизвршење захтева које
поставља препозната доброта. Tиме је свима поста-
вио задатак да приликом пружања помоћи онима чије
је ментално здравље у кризи не буду без саосећања и
с ремнос и на обро у, као и без со с вене о оворно-
с и, независно од правила понашања у датим условима
или у датој средини. То је прво и најопштије правило
којим се чува сопствено и туђе ментално здравље. Оно
чини носећу структуру сваке људске активности.
Бирс је, са своје стране, покренуо и ање ле о
онашања, које је тако површно уткано у нас домаћим,
породичним васпитањем, до којег декларативно толи-
ко држимо. Он је открио оли ичку с рану питања
која намеће мен ално оболели човек, који има раво
на свој хумани е у целини и на хумано онашање ру-
их рема њему. Међутим, европски грађанин као да
једва чека да збаци хуманитет са себе, као неки терет,
чим се сусретне са човеком немоћнијим од себе или са
неким ко је болестан.
Тако је било и у појединачним односима међу људи-
макрозисторију,каоиуодносимаизмеђумоћнихдржав-
них колективитета и оних који су мањи или мали, одно-
сно, тако је и у међународним политичким односима.
Да би остварили доброту и путем разумевања
помогли превазилажењу међа и препрека међу људи-
ма морамо, као превенцију кризама менталног здра-
вља и менталних обољења, познавати:
19. 29
• свет и улогу нагона,
• раст и зрење личности,
• пут од биолошких основа до постизања етично-
сти и слободе у понашању и мишљењу и
• безусловни захтев човека.
Свет нагона и смисао живота
Свет нагона и смисао живота који се заснива
на нагонским импулсима обједињено ћу приказа-
ти у табели бр. 1. У колонама табеле се налазе путе-
ви и видови развоја сва три нагонска изворишта, од
њихових првих појава оком рве о ине живо а,
ка а се сва ри на онска извориш а обело ањују, до
психичких процеса које они буде и подстичу у нај-
вишим областима психичких функција које човек
досеже.
На он за самоо ржањем се јавља кроз: борбу за
о с анак, ла и си ос , о ор неудобном смештају
тела и настојање да се живи у удобном. Нагон за само-
одржањем се остварује:
• у ем ос варења на онске функције, које чине:
сна а ела, веш ине, ин ели енција;
• ви ови ис ољавања се јављају одржавањем соп-
ственог телесног или биолошког идентитета у
сталном развоју и добробити;
• ра е а осећања: с раха, који наговештава
опасност и мобилише одбрану и а ресије, која
покреће одбрамбене или нападачке могућности
21. 31
особе или њене могућности за рад, обезбеђујући
опстанак датом идентитету;
• нас ала живо на си уација утиче на ожи-
вљај у обнос и и си урнос и, као и на мо ућнос
а човек разликује ново о озна о , и то час у
већем час у мањем обиму, у одређеном, више
или мање пријатном виду, увек у различитим
нијансама, што буди наследну љу ску особину
а увек бира боље, што у човеку ствара ес е -
ско осећање;
• смисао ос ојања се јавља кроз ес е ско осећа-
ње, као чар ле о или као рија нос коју чове-
ку ричињава ес е ски оживљај амбијен а у
којем живи или за којим чезне. Очаранос ле им
ос аје мо ив чи аво низа човекових ак ивно-
с и, о најраније е ињс ва о о расло оба.
Тиме на он за самоо ржањем у човеку превазила-
зи биолошки образац, када је он сам себи циљ. Досеза-
њем естетске потребе, нагон самоодржања не мења ни
свој правац ни своју природу, већ омо ућава ос варе-
ном о с анку ес е ско усавршавање. Тиме овај нагон
остварује свој коначни смисао, који се састоји у буђе-
њу, људским генима програмираног, процеса очовече-
ња или хоминизације.
Социјални на он се јавља кроз риврженос мајци,
коју појединац разликује и издваја од осталог света,
остварујући посредством ње основе комуникације са
светом, као и однос са свим што настањује њено окру-
жење или рани свет детета.
22. 32
• ма ернализовани све . Говор елом, ме акому-
никација, орални овор или ма ерњи језик, који
се развијају у оквиру ма ернализовано све а,
омогућавају стварање социјално оља и заје -
ницâ унутар тог поља у каснијим етапама развоја
људског постојања. Социјални нагон се испољава:
• у евима ис ољавања, као што су: риврженос
бићу мајке и овор тела, покрети, орални говор
који уопштава, успостављајући тако односе са
другима;
• ви ови ис ољавања су заје ничење1
са мајком и
ру има, и о нос са све ом с вари и риро ом;
– ра и а осећање љубави, које настаје у човеку
као одговор на љубав коју већ прима. Он има
о ребу а бу е вољен и а и сâм воли;
• нас ала живо на си уација гради ширу заје ни-
цу, која захтева да човек нађе сопствено место у
њој, што у њему буди жељу да буде Неко Некоме
ко је и њему Неко;
• смисао развоја социјално на она је у томе да
кроз успостављене односе међу људима робу и
е ичнос , која је урођена о реба човека, у ем
које он је ино може а уре и о носе у ру и и а
о ржи љу ску заје ницу.
Љубављу родитељског пара и околине према
детету, која се рађа и развија у свакој заједници, соци-
јални на он подстиче људско биће да воли то вољење.
1 Под речју заједничење подразумевам активно дружење у заједници.
23. 33
Само римљена љубав може а ро и љубав у равни
биолошких образаца живо а. Појава љубави у чове-
ку, пројектована у социјално поље, омогућава процес
хоминизације.
Хоминизацијом се човеку омогућава да путем
љубави превазиђе пуки образац раве нос и као кру-
жни ток логичке повезаности узрока и осле ице,
што је динамика односа у хомеостази као биолошком
обрасцу одржавања живота и нижих облика односа у
заједници, и то у равни авање – узимање, дакле у рав-
ни размене, или у равни ро авање – ку овање. Виши
облик отворености ка апсолутном постојању, ка којем
води очовечење, омо ућава јављање љубави без о ре-
бе за узвраћањем – љубави као слободног, безусловно
и ничим условљеног чина постојања, ш о је ау ен-
ично ис ољавање човека у све у.
Полни на он се такође доноси на свет рођењем, у
виду постојања олних ор ана, који врше прво обеле-
жавање човека и истовремено деле људе на полове:
мушки и женски. Полност прати еро ска љубав, која
подлеже процени зрења, сходно телесном узрасту
и зрелости појединца. Овим нагонским захтевом се
остварује потреба мушкарца и жене за животом удвоје,
која се осмишљава рађањем детета. Као и у претходна
два случаја, пратићемо:
• у еве ис ољавања сексуалног нагона, а то су:
секундарна сексуална обележја и полни органи;
• ис ољавање сексуално на она се обавља путем
еротског понашања и полним односом, за који
24. 34
човек постаје зрео тек сазревањем тела и хумо-
ралних структура у њему, а то је негде после
четрнаесте године живота, када човек биоло-
шки постаје способан за родитељство;
• ра еће осећање, које чини себи својствена еро-
ска љубав;
• живо на си уација која се тиме заснива јесте
живо у воје;
• смисао олно на она јесте рађање еце.
У табели бр. 1 се говори о три нагонска извори-
шта и о посебностима њихових у ева, ви овима ис-
ољавања, ра ећим осећањима, живо ним си уа-
цијама у које уво е човеково ос ојање и смислу који
име ос варују, сходно нагонском изворишту којем
припадају.
У првој колони се указује на ри на онска извори-
ш а, и то на: на он за самоо ржањем, који је претежно
одговоран за човеков биолошки опстанак и буђење
естетских потреба човека; социјални на он, који је одго-
воран за буђење и организовање човекове друштве-
ности и буђење етичких потреба; олни на он, који је
одговоран за репродукцију људског живота на земљи.
Сва три нагонска изворишта имају себи својстве-
не изворе, начине јављања, самосвојну динамику раз-
воја и специфичан смисао који се путем њих остварује
у људском начину постојања. Они не мењају своје циље-
ве и својс ва оком развоја, ни он а ка а се укрш ају
и сусре ну на ис ом извору за овољавања.
25. 35
У другој колони су у еви ос варивања на она.
Њих чине: ело и ин ели енција у области самоодр-
жања, риврженос и оворна комуникација у равни
социјалних потреба, олни ор ани којима се остварује
чин рађања потомства, то јест репродукција врсте.
У трећој колони су ви ови ис ољавања на она,
које чине: у равни самоодржања – ос ојање човека у
свом и ен и е у елом; у равни друштвених односа
– ос варено заје ничење са ру има; у равни полно-
сти – олни ак .
У четвртој колони су наведена ра ећа осећања, и
то: у равни одржања – а ресија и с рах којима се моби-
лише о брана у служби опстанка и у озорава на опа-
сност; у равни друштвености – потреба сваког човека
да бу е вољен и а воли, то јест усмерена љубав; у рав-
ни полности – развој сасвим својеврсног типа љубави,
еро ске љубави.
У петој колони су наведене нас але живо не
си уације, од којих се очекује да у равни тежње ка
самоодржању обезбеде си урнос и у обнос , да у рав-
ни социјалног нагона побуде у човеку потребу да буде
Неко Некоме ко је и њему Неко, док се у равни полности
постављају захтеви за успостављањем живо а у воје,
у пару.
У шестој колони се указује на ос варени смисао
човековог нагонског живота. Оквир за самоодржање
открива човекову о ребу за ле им; социјални нагон
открива е ичку раван људских односа; а од људске
полности се очекује рађање е е а.
26. 36
Три битне чињенице о нагонима
1.
Нагонске тежње разврстане у три поменуте гру-
пе – на он за самоо ржањем, социјални на он и олни
на он – имају и своје делове тела или органе путем
којих је омогућено њихово испољавање (Гиро). То су:
• снага тела, зуби, вештине, интелигенција, осећа-
ње агресивности, када је реч о нагону за самоо-
држањем;
• говор, мисао, тежња за другим, међуљудска љу-
бав, пожртвованост за другог, када је реч о соци-
јалном нагону;
• полни органи и еротска љубав, када је реч о пол-
ном нагону или нагону за размножавањем.
2.
Описане нагонске структуре и функције од рође-
ња су међусобно независне и самосвојне, што остају до
краја живота, мада се оком чи аво живо а, од доба
развоја до старости, међусобно рожимају, ос варују-
ћи ос е енос љу ско ос ојања у свакој на онској
облас и онаособ.
3.
Нагонски свет формиран у човеку служи успоста-
вљању моста и узајамности са материјалним светом
изван тела субјекта и са другима, остварујући човеково
постојање на земљи као однос, као е зис енцију о носа.
27. 37
Растење и зрење личности
Биолошке основе се, попут сваке клице, разлиста-
вају у смеру развоја ела, заје нице и сихичко живо-
а, који се узајамно прожимају, градећи целовитост
сваког појединачног људског постојања. Поменути
развојни процес покушаћу да прикажем у табели бр. 2.
У хоризонталним колонама табеле описујем раз-
вој сваког од поменута три слоја, кроз која се људско
биће јавља у свом окружењу.
Телом се оно јавља као кон инуи е рос о-
ра обликован увек на свој начин, а његове активно-
сти покрећу мо иви у ви у биолошких им ера ива. У
области осећања у оквиру процеса развоја у овом слоју
доминира осећање риврженос и извору си урнос и.
Са ашњос се открива као доживљај времена које се
увек поново препознаје и увек поново јавља као исто
време. Све то остварује о с анак човека у све у, што
тим догађајима даје смисао, односно смисао описа-
них догађаја јесте ос варивање човеково ос ојања
елом и мо ућнос има, са а и ов е.
Заје ница као постојање са другим или са другима
остварује се кон инуи е ом у времену, и увек на тај
начин. Човекову активност обично покреће о реба за
заје ниш вом. У свакој животној ситуацији човек зајед-
нице има неко рас оложење, којим гради део атмосфе-
ре у њој. Постепено се препознаје да свака садашњост
заправо траје неко време, које постепено, путем сећања,
постаје прошло време, рошлос као имензија време-
на. На тај начин у очи пада и чињеница да садашњости
29. 39
увек претходи једно јуче прошлости, је но рајање које
садржи одређене обавезе, које постају мотиви за делање
у већ постојећој (већ насталој) садашњости.
Психички слој остварује доживљај субјек иви е-
а сваког људског бића, чије се активности мотивишу
слобо ном вољом исказаном ставом: „Ја хоћу“, без обзи-
ра на ставове околине и захтеве других. У њему се пре-
познаје љубав која је усмерена на оно што је изабрано,
а што обухвата општу људску љубав и еротску љубав,
када за њу дође време. Свака љубав очекује оживљај
ис уњења, било као сегмента континуитета који се
одвија било као будућности која се тиме отвара.
Бу ућнос је трећи сегмент времена који је, у
ствари, скровиш е ајних жеља и помисли људског
бића у свакој етапи развоја кроз коју пролази. Бу ућ-
нос ра и оживљај о оворнос и за ос варење свих
очекивања љу и, у ближој или аљој бу ућнос и.
Вертикалне колоне:
• у првој колони се указује на: ело, заје ницу и
сихички живо , као на видове људског посто-
јања у свету;
• у другој колони се указује на ос варивање
ос ојања човека у равни ела, у којој је одређен
кон инуи е ом рос ора сопственог тела, који
се стално одржава; у равни заје нице је његово
постојање одређено временом рајања ус ос а-
вљене заје нице; у равни сихичких функција се
препознаје по испољавању субјек ивнос и ста-
вова, процена и начина успостављања односа;
30. 40
• у трећој колони се указује на мо иве за акцију
човека, који се заснивају на биолошком им ера-
иву у равни ела; на обавезама према заједни-
ци у равни заје нице; на слобо ној вољи у си-
хичкој равни;
• у четвртој колони су, сходно видовима лично-
сти које пратимо, дата оминан на осећања, и
то: у равни ела, риврженос извору сигурно-
сти који се препознаје у биолошким датостима;
у равни заје нице, увек одређено рас оложење,
које одређује атмосферу у заједници; у равни
сихичких функција, усмерена љубав према пред-
метима, појавама и особама као и, сходно узра-
сту, еротска љубав;
• у петој колони је дато откриће времена. У равни
ела, сходно закономерностима које га одређу-
ју, а претежно биолошким обрасцима, открива
се са ашње време, изван којег тело и не досе-
же; у равни заје нице, ре ознавајући чин ра-
јања, еца, а осебно о расли, лако о кривају
рошлос и њену важнос за рену ну мо и-
вацију; у сихичком слоју се отвара бу ућнос ,
оверавајући човекова дела и надања;
• у шестој колони је дат резиме овог процеса и
указано на смисао о исаних ос и нућа у односу
на људско постојање. У равни ела све оно што
беше везано за тело добија свој смисао очува-
ним постојањем сваке људске јединке са којом
ступамо у контакт; у равни заје нице, заснивају-
ћи се на прошлости, јавља се императив обавеза
31. 41
рема рошлом, које ревносно извршавамо; у
равни сихичких функција открива се будућност,
као образац времена којим се склапа кутија вре-
мена чији смо поданици.
Од биолошке основе до етичности
Када посматрамо развојни ток људског постоја-
ња видимо пут који из биолошке клице води разли-
ставању на биолошко-социјално-психички слој, који
се завршава слобо ном вољом, ес е ским и е ичким
реображајем и о оворним онашањем према себи,
према другоме, као и према заједници и свету у цели-
ни. Тај пут, о биолошке основе о е ичнос и, покушао
сам да прикажем у табели број 3.
У хоризонталним колонама табеле ћу настојати
да што краће, а разумљиво, обрадим токове развоја и
хоминизације сва три развојна слоја човековог бића:
биолошко , социјално и сихичко , којима оно на свим
нивоима остварује интеракцију са својим окружењем
и са светом.
Биолошки слој, којим започиње све људско, јавља
се са на онским о ребама, остварујући прва и нај-
чвршћа повезивања новорођеног човека са стварно-
шћу. Прва комуникација детета и окружења обавља се
путем о ажања и окре а, који почињу као елемен-
тарни, да би се усложњавали до свог максимума. Тим
активностима човек овла ава рос ором, веш ина-
ма кре ања у њему, бара ањем ре ме има и обавља
сусре ања са ру има, што је битно за његов лични
33. 43
развој. Цео процес опажања, који прати све покрете и
људске активности, преводи се на представни ниво и
рађа прве облике интелигенције – сензомо орну ин е-
ли енцију.
Искуствима која се тиме стичу, човек открива
ранице со с вено ела и све рија них и не рија -
них оживљаја, што му помаже да пробуди и развије
свес о себи и потребу за новим и пријатним, о ребу
за ле им – чар ес е ско .
Социјални слој је дат кроз активности које дуже
време могу бити исте у једној породици, завичајној
или националној заједници, стварајући тиме ра и-
цију. Такви, стални облици понашања на тај начин се
и заволе, нарочито у детињству које је оптерећено
потребом за репетитивношћу онога што је детету дра-
го. Тако традиција, својим садржајима, обликује дату
средину.
Значај сваке традиције зависи од дужине времена
у којем је заснована и од намене којој служи. Аналогно
нагонским снагама, које су чувар биолошког иденти-
тета, у социјалном пољу је то ра иција. Она је чувар
и ен и е а о ређене ру не ри а нос и или цело-
ви е кул уре, којој се припада кроз време. Централ-
ни догађај једне културе, у највећој мери, јесте овор.
Он је супстрат којим се култура гради, а његовим се
токовима и облицима реченице, путем којих се говор
испољава, он преноси и уграђује у људе.
Однос са другима открива нам мањкавост наших
сазнајних процеса и осећајности, ако не искористимо
људску могућност ецен рације, то јест посматрања
34. 44
ствари са тачке гледишта другога. Сам однос са дру-
гим, као и однос са светом предмета и простором, чини
да човек уочава да са различитих тачки гледишта има
другачији поглед на исту појаву. Тако открива ецен-
рацију мишљења и осећајнос и, што му отвара све
богатство света у којем живи и чини да различитости
које га интересују буду приступачне преиспитивању.
Открићем другог, човек препознаје своју праисконску
потребу да односи међу људима увек буду уређени на
најбољи могући начин, о кривајући име е ичнос
као ојаву, као своју сасвим личну о ребу.
Психички слој обележава вечита борба човекових
свесних захтева, у било ком, рудиментарном или пуном,
зрелом облику, са на онским им ера ивима и зах еви-
ма ра иције који увек теже ка остваривању истости
и непроменљивости. Борба свести за надвладавање
нагонског и традиционалног остварује чин човекове
слобо не воље, којим се човек испољава као сасвим
особено биће живота и природе. На слободној вољи се
емељи ојава љу ске личнос и; она се увек јавља у
крајњим, граничним ситуацијама, у којима је сваки чо-
век оно што стварно јесте. Свако од нас се оје иначно
ос варује као личнос у својој биографији и у историји.
То не значи да слобо ном вољом, а не императи-
вом нагона или стереотипом обичаја, можемо о абра-
и мо иве на онских х ења, као и мо иве ра ици-
је, који он а не вла ају нама, чинећи нам мрским о
ш о морамо а ра имо, него постају наш избор и оно
што хоћемо. Процес одвајања од стереотипа и рађање
новог увек се обавља путем формалних о ерација које
35. 45
су ослобођене ослонца на непосредно, конкретно. Увек
је о чин ес е изовања на онско и ро убљивање
е ичких вре нос и ра ицијом.
На том правцу слобо но о абирања, када се сло-
бодна воља човека излаже могућностима погрешног
избора, човек препознаје истинитост живота. О во-
ренос и ања о ис ини ом омо ућава разумевање
и ојма Бо а, без обзира да ли ће Он бити изабран као
веровање или одбачен човековим атеизмом.
Е ичнос љу ско бића је у мо ућнос и ос авља-
ња и ања и слобо и о абирања. При том нас не може
мимоићи о оворнос за сваку одлуку и за свако дело.
У вертикалним колонама табеле бр. 3 указујем на
биолошки образац из којег извиру: на онске или енер е -
ске облас и, облас комуникације, сазнајни роцеси, раз-
вој свес и о себи, и пратим њихово обликовање у равни
социјалних на онских о реба, као и њихов израз у си-
хичкој равни. У осле њој колони сажимам њихове најви-
ше домете, којима оне граде кровне особине личности.
У првој колони описујем све на она као енер-
гетску основу људског постојања, која се уобличава
ес е изовањем, преко ра иционалних схема о но-
са и ус ос ављене слобо не воље оје инца, којом се
човек остварује у свету.
У другој колони обрађујем област комуникације
оје инца и све а, која почиње о ажањем и окре ом,
а потом се у пољу импулса социјалног нагона развија
путем овора, да би се, у свом коначном виду, јавила
као исказана мисао, која је у функцији човекове сло-
бодне воље.
36. 46
У трећој колони се обрађује сазнајни роцес,
заснован на о ажању и акцији, који се пројектује у
представну раван и тамо јавља као овор којим се опи-
сују догађаји и дефинишу ојмови у равни љу ске ми-
сли, која се тиме развија у оквиру међуљудских односа
социјалног поља и заједнице.
У четвртој колони се прати развој сазнајних роце-
са, који почиње појавом сензомо орне ин ели енције
у биолошкој равни, да би се у равни социјално на она
развили роцеси ецен рације, а у облас и љу ске
мисли све то истанчало до равни формалних о ераци-
ја, лишених сваког ослонца на сензомоторну раван и
непосредно стечена искуства особе у развоју.
У петој колони се прати развој свес и о себи у соп-
ственом телу и у свету, као простору и кроз трајање у
времену, субјективитетом који постепено почиње да
живи кроз искуство и зрење. Свака свес о со с ве-
ном Ја у све у о крива све и окружење као не-Ја, као
нешто друго од мене самог, што се формира у појму
ру ос и, наспрам које и са којом се постоји. У равни
психичких функција јасно се указује одвајање ис ини-
о о неис ини о , Ја о не-Ја, обро о не рија но ,
зло , што отвара богат психички живот и област стал-
ног одабирања и бивања одабраним из слободе другог.
Тиме други постаје мерило мојих вредности и објекат
мојих тежњи, који ми је тешко доступан услед његовог
недокучивог субјективитета. То је драма пријатељства
и социјализације.
У равни сихичких функција човека, према табе-
ли бр. 3, јавља се могућност препознавања а солу не
37. 47
ис равнос и или ојма Бо а, уз сумњу у постојање
апсолутне исправности света, која, као дар људске сло-
боде, прати свако људско одабирање. У храброс и а
се и ак нађемо у ој илеми, јавља се љу ска с ре ња
која б и на сваким нашим о лучивањем, чинећи нас
нека о резним, нека амбивален ним, све ок сами
не онесемо о луку, својом слобо ном вољом и уз ре-
узимање о оворнос и за све ш о из ње роизилази.
У последњој, шестој колни пратимо смисао који
из свега реченог произлази и закључујемо да:
• у равни биолошких образаца остварује се ес е-
изовање човеково ос ојања на нивоу сва три
нагонска изворишта, не мењајући ни њихову
основну природу нагонских тежњи ни њихов
непосредни циљ;
• у равни им улса социјално на она открива се чар
међуљудских односа и е ички зах ев као око-
сница тих односа. Понашање усклађено са врли-
нама или етичност увек је обележје зрелог избо-
ра особе која држи до свог људског достојанства.
Поводом ове теме Керовић наводи ставове Ват-
цзекера, сматрајући их занимљивим: „[...] занимљива
(је) теза о повезаности моралног стања људске лич-
ности са душевном болешћу, односно здрављем. По
тој тези здравље има неке везе са истином и искрено-
шћу, са етичношћу и чистотом, док је болест у готово
свим случајевима повезана са неистинитошћу“ (10;
стр. 813).
38. 48
• у равни човекових сихичких функција јавља се
свесност о сопственом постојању у тежњи ка
апсолутној истинитости.
Безусловни захтев
Свака човекова вољна акција има своје образложе-
ње у користи која се њоме постиже, било у материјал-
ном виду, у успешној размени рада, било у виду угле-
да у друштву, одржавања пријатељства, остваривања
понашања које је усклађено са врлинама или задово-
љења личне страсти. Међутим, неки људи истанчане
етичности, у граничним животним ситуацијама, доносе
одлуку из јасне свести о сопственој истинитости, која
је њихово уверење чак и ако су у смртној опасности,
односно под тортуром, што упркос свему уноси мир у
њихову душу и поступке. Та о лука није условљена ника-
квим с ољним разло ом, не о обасјаношћу у себи самоме.
То је одлука безусловно зах ева, који Јасперс описује
као појаву могућу у свим временима, а при којој човек:
• ,,... бира оно што је исправно,
• ... постаје истинит у својим побудама и
• ... живи од љубави“. (9)
Постојање безусловно зах ева улива наду у могу-
ће боље човечанство у будућности, каже Јасперс (9).
Он указује на људску слободу, која се испољава у гра-
ничним животним ситуацијама, када човек бљесне
собом самим, оним што јесте. У тим ситуацијама, увек
39. 49
неочекивано, осветљава се људска егзистенција у
њеном правом изразу, оним што је њена бит, дакле
у ,,ис инској с варнос и“, јер ,,безусловно... није оно
ш о се хоће, не о оно на основу че а се неш о хоће... није
с вар сазнања не о с вар вере“ (Јасперс) (9).
Људска егзистенција, остварена безусловним зах-
тевом јесте частан и достојанствен чин. Њиме се:
• ником ништа не доказује,
• нити се било шта саопштава;
• он није мотивисан ни материјалном добити, ни
славом,
• није му мотив било какав дијалог са другима
или са вековима који долазе,
• није последица неке природне особине и зако-
номерности.
Њиме се човекова личност враћа к себи.
Јасперс, између осталих, наводи примере Сократа
и Ђордана Бруна (9), којима ја додајем ђакона Аваку-
ма и Вукашина Јасеновачког, који нису нашли разлог
да не остану то што су били или да порекну оно у шта
су веровали као у истину. Слободног духа, слободном
(снажном) вољом ослобођени од нагонских императи-
ва, ината и социјалне зависности, јасни себи и верни
истини, они нису имали ни речи ни мисли за недостој-
ни свет судија и њихових ниских образложења.
Морално понашање, као израз људске етичности,
чини осовинску с рук уру свако љу ско бића, као
ојаве међу љу има и свако међуљу ско о носа, као
40. 50
и а ос ојања међу живим с ворењима. И када је
не препознајемо у себи, она се јавља у нама као узне-
мирена савес , којој понекад дуже времена не раза-
знајемо разлог. Пос ојање роже о савешћу о ликује
само љу ска бића као бића-у-све у. Обележен односом
са другима, путем којег се сагледава, човек даје смисао
заједници, као облику свог опстанка.
Закључно разматрање
1.
Све што је специфично у људском животу, све ш о
је с ецифично љу ско, о вија се у равни свесно уоблича-
ваних и ор анизованих кре ања љу ско сихизма у цели-
ни. Свесни однос човека према свету одређује његове:
• циљеве
• начине и
• очекивања од других и од живота уопште,
што чини параметре према којима се одређује његова
нормалнос , ниво зрелос и или сихо а оло ија поје-
динца са проблемом менталног здравља.
2.
Човеков живот препознајемо према тежњи да
задовољи основне људске потребе, које му омогућа-
вају постојање у хоминизованом свету, а које делимо
у три групе:
41. 51
– тежња да буде у сигурном и удобном,
– тежња да буде вољен и да воли,
– тежња да бира слободном вољом и да буде изло-
жен избору из слободне воље другога.
Искуства која појединац стиче на овај начин от-
кривају му међуљудске односе и буде генски кôд уро-
ђене потребе за етичношћу, која се увек јавља као
осовинска структура стабилности у самоостварива-
њу појединца.
3.
Позиви једног болничара психијатријске болнице
из XVIII века (Париз) и једног чиновника осигурава-
јућег друштва из XX века (Њујорк), које смо помиња-
ли, нису ништа друго и ништа више тражили од људи
него да омогуће једни другима:
• да буду сигурни у то да их је неко разумео;
– да их неко поштује, омогућавајући им слободу
бирања;
• да им се пружи понашање усклађено са врли-
нама, како би знали да им се нико не подсмева
зато што их не бира онај кога би они желели да
их одабере, и
• да прихвате чињеницу да онај кога су они иза-
брали од њих очекује разумевање и наклоност,
које ће донети љубав и пријатељство међу љу-
дима.
42. 52
Све то заједно поставља човеку задатак – најнауч-
нији, најчаснији и најљу скији – да при сваком сусрету
са другим увек буде обар. То би било довољно да се
измени свет.
