Bajka braće Grimm

1. ДОКТОР СВЕЗНАЛИЋ
Био једном неки сиромашан сељак, по имену Рак, који је са два вола
одвукао кола дрва у град и тамо их за два талира продао неком доктору.
Док је сељаку исплаћивао новац, доктор је управо седео за трпезом.
Сељак тако виде како доктор има лепо да једе и пије, што му се много
свиде те пожеле да и сам постане доктор. Тако је неко време постајао, па
се најзад осмели и упита да ли и он може постати доктор.
„Наравно“, одговори доктор, „то се зачас може постати.“
„Шта треба да чиним?“ упита сељак.
„Прво, купи буквар, с певцем што је насликан напред; друго, продај
кола и волове па купи одело и све што иначе иде уз посао доктора;
треће, наручи да ти се изради фирма с речима „Ја сам доктор
Свезналић“, па је прикуцај на своја кућна врата.“
Сељак уради све како му је било саветовано. Пошто је неко време, али не
баш дуго, обављао докторски посао, деси се да неком угледном, богатом
господару украдоше повећу суму новца. Тад том богаташу рекоше за
доктора Свезналића, који је живео у том и том селу, а који би, пошто би
свезналић, морао знати куд се новац део. Кад то чу, господар одмах
нареди да му се упрегну коњи у кочије, па се одвезе у село и упита овог
да ли је он доктор Свезналић.

2. „Дабоме, ја сам тај“, одговори сељак.
„онда пођите са мном да ми повратите украдени новац.“
„Добро“, рече он, „али и Грета, моја жена, мора с нама да пође.“
Господар се сложи па позва обоје да уђу у његове кочије и сместе се,
те сви заједно кренуше. Кад су пристигли на племићко имање, сто је
већ био постављен, те је најпре и доктор Свезналић морао да руча с
богаташем.
„Добро, али позовите и моју жену Грету“, рече он, па заједно с њом
седе за сто.
Кад први слуга уђе носећи чинију пуну лепог јела, сељак онда мало
гурну у ребра жену и рече:
„Грета, то је први“, желећи да каже како је то први слуга који је унео
јело. Али овај помисли да је сељак тиме хтео рећи како је он први
лопов, и пошто је то заиста и био, уплаши се, па кад изађе, својим
другарима рече:
„Доктор Свезналић зна све, лоше нам се пише; рекао је да сам ја
први:“
Други слуга никако не хтеде да уђе, али ипак није имао куд. И кад је
ушао, носећи чинију, сељак муну жену, говорећи:
„Грета то је други.“

3. И овај се слуга исто тако уплаши, па пожури да што пре изађе. Ни трећи
слуга не прође ништа боље, јер сељак опет рече:
„Грета, то је трећи.“
Четврти слуга је имао да унесе једну поклопљену чинију, па господар
позва доктора да сад покаже шта зна и да погоди шта се у чинији налази:
у њој су били ракови. Сељак погледа чинију па, не знајући како себи да
помогне, прозбори:
„Ах, јадни Рак!“
Кад господар то чу, узвикну:
„Да, да, он то зна, па ће знати и ко је узео паре.“
Слуга се силно препаде, па намигну доктору да за тренутак изађе. Кад
овај то учини, сва четворица му признадоше да су они украли новац.
Рекоше да ће га радо вратити, а уз то да ће њему, ако их не ода, дати
лепу суму, јер би им се иначе радило о глави. Онда га одведоше тамо где
су паре биле скривене. Доктор пристаде на то и он поново уђе у собу,
седе за сто и рече:
„Господару, ја ћу сада у својој књизи видети где се паре налазе.“

4. Но пети слуга се био завукао у пећ да чује да ли доктор зна још нешто
више. А овај је седео и листао буквар, тражећи слику певца. Пошто га
одмах није могао наћи рече:
„Ама ти си ипак унутра, и мораћеш да изађеш.“
Тад онај слуга у пећи поверова да је доктор Свезналић мислио на
њега, па сав ужаснут хитро искочи из ње и повика:
„Овај човек све зна!“
Затим доктор Свезналић показа господару где се налази новац, али не
рече ко га је украо, па као награду, с обе стране доби много пара, и
тако постаде чувен човек.