1. УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД
КАТЕДРА ЗА МЕЛИОРАЦИЈЕ
ЗАВРШНИ РАД
РЕКУЛТИВАЦИЈА ОДЛАГАЛИШТА КОПОВСКЕ
РАСКРИВКЕ „ШАШКИ ПОТОК“ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК
Кандидат Ментор
Моравчевић Владимир проф. Др. Лукић Сара
Број индекса 2008/297
Београд, 2015.

2. С А Д Р Ж А Ј
1. У В О Д ..................................................................................................................................... 1
2. УТИЦАЈ ПОВРШИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ..................... 1
3. ПОДРУЧЈЕ РУДНОГ ЛЕЖИШТА МАЈДАНПЕК................................................................ 3
3.1. Географски положај........................................................................................................... 3
3.2. Геолошке карактеристике ................................................................................................. 3
3.3. Карактеристике земљишта ................................................................................................ 4
3.3.1.Кисело смеђе земљиште (дистрични камбисол)............................................................. 5
3.3.2.Еутрично смеђе земљиште (еутрични камбисол)........................................................... 5
3.4. Хидролошке карактеристике............................................................................................. 5
3.5. Климатске карактеристике................................................................................................ 6
3.6. Вегетацијске карактеристике ............................................................................................ 8
4. ПРОУЧАВАНО ПОДРУЧЈЕ НА МЕСТУ ИЗВОЂЕЊА БИОЛОШКЕ
РЕКУЛТИВАЦИЈЕ....................................................................................................................... 9
4.1. Одлагалиште коповске раскривке - локалитет „Шашки поток” ................................... 9
4.2. Основне физичко-хемијске карактеристике земљишта на месту извођења биолошке
рекултивације .......................................................................................................................... 10
5. ПРЕДЛОГ МЕРА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ОДЛАГАЛИШТА КОПОВСКЕ РАСКРИВКЕ
„ШАШКИ ПОТОК“.................................................................................................................... 11
5.1. Поступак припреме терена за биолошку рекултивацију – техничке и агротехничке
мере........................................................................................................................................... 11
5.2. Предлог мера биолошке рекултивације......................................................................... 13
5.2.1. Предлог мера биолошке рекултивације на планумима тераса.............................. 13
5.2.1.1. Основне карактеристике изабраних дрвенастих и жбунастих
врста .................................................................................................................................. 16
5.2.2. Предлог мера биолошке рекултивације на косинама ............................................ 17
5.2.2.1. Основне карактеристике изабраних трава и легуминоза................................ 17
5.3. Предлог мера неге и заштите засада и сејаних травњака............................................. 18
6. ЗАКЉУЧАК - ПРОЦЕНА УТИЦАЈА БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ НА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ.................................................................................................................................... 19
7. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................... 22

3. 1. У В О Д
Pекултивација је комплекс рударско-техничких, инжењерских мелиорационих и
шумарских радова који се воде у одређеном времену, усмерених на превођење
индустријски деградираних земљишта у стање погодно за коришћење у пољопривредне и
шумарске сврхе, рекреацију, разне начине коришћења водних акумулација, капиталну и
стамбену изградњу (Дожић С., 2005). Овако прихваћена концепција подразумева озбиљан
рад који се може, у великој мери спроводити шумарским методама од којих је
пошумљавање једна од основних јер је међу најједноставнијим. Такође спада у економски
најисплативије што је један од предуслова за смањење укупних трошкова
рекултивације.Биолошка рекултивација је сложен и дуготрајан поступак који захтева
мултидисциплинарни приступ, претходну анализу постојећег стања на терену и извођење
по фазама, а потом и накнадно праћење процеса и сталне корекције.
Рудник бакра Мајданпек у производном, техничком и технолошком смислу представља
комплексан рударски систем који има активности од геолошких истраживања минералних
ресурса, експлоатације и припреме руде до низа пратећих активности као неопходне
подршке основним делатностима. Производња руде у РБ Мајданпек одвија се непрекидно
већ више од 50 година на два површинска копа Јужни и Северни ревир, што је од
изузетног значаја за добијање бакра у систему РТБ-а Бор.
Постоје два јаловишта за јаловину из Јужног и из Северног ревира. Јаловиште Шашки
Поток је радило само од 1989-1995; садашње јаловиште, Ваља Фундата, које се налази
југозападно од Јужног ревира, почело је са радом 1995. године. У руднику је од почетка
експлоатације до краја 2010. године, остварена производња од 918.480.819 тона јаловине
(http://rtb.rs ).
2. УТИЦАЈ ПОВРШИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Површинска експлоатација је један од најстаријих начина ископа минералних сировина.
Данашњи површински копови, захваљујући развоју технике и технологија, заузимају
огромна пространства, а сировина се експлоатише на великим дубинама. Ово су
истовремено и основни разлози због којих је површинска екплоатација један од
најдрастичнијих облика деградације животне средине. Међу бројне негативне ефекте
експлостације спадају: заузимање пољопривредног и шумског земљишта, промене у
режиму површинских и подземних вода, измештање река, прекид у ланцу исхране и друге
промене биоценоза, пресељење становништва, измештање насеља, индустријских,
саобраћајних, културно-историјских и других објеката који се налазе изнад лежишта.
1

4. Бројне пратеће појаве површинске експлоатације су и: драстична промена предела и
компоненти екосистема, стварање вештачких стерилних брда јаловине, појавa киселих
рудничких вода, рупа-кратера огромних димензија као и површина без вегетације са
уништеним педолошким покривачем. Све наведене промене дају сасвим нову, често
застрашујућу слику нарушених предела.
Нарушавање природне средине у Мајданпеку у морфолошком, естетском, сигурносном,
микроклиматском, хидролошком и еколошком погледу је великих размера, што се може
видети на сателитском снимку (Сл. 1).
Слика 1. Сателитски снимак Мајданпек, Србија. Eye alt 15 km. CNES/Astrium 2015
Извор: GoogleEarth (19.10.2013).
Ефекти утицаја рударења у Мајданпеку на животну средину огледају се у деградирању
око 1 800 ha земљишта претежно шумовитих површина, загађивању градске средине
прашином са копова, загађивању вода реке Пек, Шашке и Поречке реке - притока Дунава
хаваријама на флотацијским јаловиштима, док су најниже коте постојећих површинских
копова потопљене минерализованим водама (Микић М. et al 2012).
2

5. Главни извори емисија у Мајданпеку су партикулати од рударских активности РБМ, због
процеса дробљења и млевења и партикулати ношени ветром са јаловишта и депонија
отпада. Извори отпадних вода су ограничени на рударске активности – дренажна вода која
се сакупља у отвореним коповима (северном и јужном) и отицање са депоније кровине и
цеђење са депоније отпада. Мање отпадне воде настају од филтрације јаловине.
Главни извори загађења земље и подземне воде у Мајданпеку су влажан или суви талог
партикулата са јаловишта и дугогодишње и текуће изливање загађених отпадних вода у
површинске водотокове, што има за последицу загађење седимента.
3. ПОДРУЧЈЕ РУДНОГ ЛЕЖИШТА МАЈДАНПЕК
3.1. Географски положај
Мајданпек се налази у северном делу источне Србије, у уској долини реке Мали Пек.
Површински коп “Јужни ревир“ налази се на јужној страни града Мајданпека. Рељеф је
знатно разуђен, тако да највећи део површина припада теренима са нагибом(57% укупне
општинске територије је у нагибу већем од 20 степени), на равни терени заузимају само
8,14% и то у долинама река (Велики и Мали Пек, Шашка, Црнајка и Поречка река).
У морфолошком погледу подручје Мајданпека припада брдско планинском типу (76%
општине) са веома израженим и променљивим рељефом. Северозападно од града
Мајданпека налази се кречњачки масив планине Старице са највишим врхом од 796 m (
http://www.majdanpek.rs).
Руднички комплекс Мајданпек се налази у претежно брдовитом пределу са надморском
висином од 400 до 600 m (Сл. 2). Рударским активностима у Мајданпеку и ближој околини
настале су деградиране површине у виду: етажних равни, равни дна и завршних косина
површинског копа, завршних равни и косина спољашних одлагалишта раскривке,
завршних равни (огледала) и завршних косина флотацијског јаловишта и блокираног
земљишта рудничким зградама и индустријским постројењима за припрему и прераду
бакра.
3.2. Геолошке карактеристике
Рудно лежиште Мајданпек је изграђено од алгонхиских кристаластих шкриљаца
(анфиболита, анфиболско-биотитских, биотитско-мусковитских и биотитских гнајсева,
лискунских шкриљаца, микашиста и кварцита), стена фација зелених шкриљаца
(серицитско-хлоритских и хлоритских шкриљаца, филита и серицитско-хлоритских
кварцита, мермера (алгонхијске старости), конгломерата и пешчара, кречњака титон-
валендина, ксенонског флишта и вулканита горње креде.
3

6. Слика 2: Поглед на рудник , град и околину
Извор: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=811370&page=29
Кристаласти шкриљци су најстарије стене овог подручја и чине подлогу свим осталим
геолошким формацијама. Према степену метаморфизма припадају кристаластим
шкриљцима амфиболске и албит-епидот-амфиболске фације.
Стене фацие "зелених шкриљаца" конкордантно належу преко кристаластих шкриљаца
анфиболске фације од којих се разликују нижим степеном кристалинитета.
Конгломерати и пешчари (илијас-догер) належу дискордантно преко кристаластих
шкриљаца амфиболске фације и фације "зелених шкриљаца и чине базалну серију
кречњацима горње јуре.
Кречњаци (титон-валендина) су најраспрострањенији седименти мезозојика и заузимају
посебно место као литолошки чланови у градњи уже околине лежишта Мајданпек (2003).
3.3. Карактеристике земљишта
На подручју североисточне Србије према Педолошкој карти Републике Србије (Шкорић,
1985) најраспрострањенији типови земљишта су кисела (дистрична) смеђа земљишта и
еутрична смеђа земљишта, а на малим површинама у зависности од педогенетских
фактора јављају се илимеризована, хумусно-силикатна земљишта, псеудоглејна, смонице,
флувијална и еуглејна земљишта.
4

7. 3.3.1.Кисело смеђе земљиште (дистрични камбисол)
Ова земљишта се формирају на кварцно-киселим силикатним супстратима с малом
количином базних катјона (пешчари, глинци, кристаласти шкриљци, киселе еруптивне
стене). Углавном су то лакша земљишта, која припадају текстурним класама песковитих
иловача и иловача, међутим, у зависности од геолошке подлоге, могу бити и глиновита.
Углавном су пропусна за воду и добро аерисана. Капацитети примања и задржавања воде
зависе од дубине солума и садржаја скелета. Резерва приступачне воде је утолико мања
уколико је земљиште плиће и уколико је већи садржај скелета. Реакција земљишта је
кисела и креће се најчешће између 4,5 и 5,5. Степен засићености адсорптивног комплекса
базним катјонима је низак, што значи да је обезбеђеност базним елементима исхране
калцијумом, магнезијумоми калијумом слаба (Ћирић М., 1989).
3.3.2.Еутрично смеђе земљиште (еутрични камбисол)
Ова земљишта образују се на неутралним и базичним еруптивним стенама:
амфиболитима, андезитима, и нешто ређе на седиментним стенама типа глинаца, пешчара,
конгломерата и другим. Трајно се одржава и има највећу распрострањеност у
семихумидним областима са средњом годишњом количином падавина од 600-700 mm и са
израженим сушним и летњним периодом. Образовању и одржавању ових земљишта
најбоље одговарају иловасти нормално дренирни супстрати, богати потенцијалним
минералима, као што су лес, иловасти језерски и речни седименти, неутралне и базичне
еруптивне стене. Налазе се углавном на лесним и језерским терасама и благо таласастим
брдским теренима до надморске висине око 600 m. У даљем развоју могу прећи у
илимеризована земљишта.
Хемијске особине су врло повољне јер су то слабо кисела до неутрална земљишта (pH
изнад 5,5 а најчешће је 6,5) са вискоим степеном засићености базама (70-80%). Садржај
хумуса у шумским земљиштима износи 4-7%, што значи високу резерву хумуса повољног
квалитета(C:N однос 10-14). Садржај хранљивих материја је доста завистан од матичног
супстрата (Ћирић М., 1989).
3.4. Хидролошке карактеристике
Водни токови подручја Мајданпека припадају сливу Дунава односно Црноморском сливу.
Хидрографска мрежа је густа и условљена геолошком грађом и тектоником терена.
Главни токови имају приближно правац пружања ССЗ-ЈЈИ (то се поклапа са правцем
пружања главних дислокација у овој области). Речни токови који су формирани на
палеозојској, гранитоидној и андезитској подлози (слабо водопропусни терени), имају
површинске токове. На кречњачкој подлози, где постоје карстне творевине, јављају се
понорнице (Рајкова и Паскова река).
5

8. Одводњавање терена око Мајданпека и шире околине врши се већим делом реком Велики
Пек. Мањи, североисточни део припада сливу Шашке реке и посредно преко ње сливу
Поречке реке. Шашка река извире са северне падине планине Лишковац, испод њеног
највишег врха Велики Лишковац, источно од града Мајданпека и дужине је 17 km. Река
тече према југу, идући преко западне стране Лишковца и северних падина Малог Крша.
Мање притоке Велика и Мала Близина извиру испод врха Букова Глава, a са брда Рудна
Глава притоке су Островица, Лозовица и Љубова река. Кроз град Мајданпек пролази река
Мали Пек, која настаје од вода које истичу из Рајкове и Паскове пећине. Површина слива
изворишних токова, од којих настаје Мали Пек, износи 15,23 km2
, а слив Малог Пека до
улаза у Мајданпек 22,09 km2
. Долина Малог Пека је у горњем делу дубоко усечена у
флишне седименте и кристаласте шкриљце и у том делу у Мали Пек се улива неколико
мањих водотокова који углавном са десне стране дренирају карстне масиве Старице, а са
леве Коњску Главу. Поред сталних водотокова, постоји још известан број повремених који
настају само у периодима киша и топљења снега, бујичног су карактера и транспортују
веће количине наноса (2003).
Сливно подручје "Северног Ревира" припада потоку Тенка. Он се улива у Мали Пек и
њиме се врши одводњавање површинског копа Северни Ревир. У сливном подручју нема
великих и јаких извора. Повећане количине воде настају у току кишних периода и
топљења снега.
3.5. Климатске карактеристике
Подручје општине Мајданпек има континентални тип климе, у оквиру кога постоје три
различита подтипа у зонама (2006):
а) обале Дунава, акумулационо језеро Ђердапа и Поречки залив
б) терени речних долина река Поречка река, Шашка река, Мали и Велики Пек
ц) брежуљци и планине са рудним налазиштима и шумама
Мајданпек и околину одликује специфична континентална клима настала услед утицаја
планинских масива Карпата на северу, Хомољских планина на југозападу и отвореност
према Влашкој низији. Вероватно да утицај на климу има и близина Дунава.
Зиме су дуге и хладне са доста снега кога на овом подручју има скоро преко целог зимског
периода. Летњи период кратко траје и врло је променљив. Због конфигурације терена
сунце на овом подручју касније излази и раније залази (то условљава велике осцилације у
температури). По заласку сунца настаје нагло захлађење. Ноћи су релативно хладне. У
ваздуху се осећа појачана влажност. По неколико пута у летњем периоду јављају се јаки
6

9. пљускови који врло кратко трају а услед чега настану бројне бујице и одрони по путевима
(2003).
Прелазна годишња доба (пролеће и јесен) су углавном хладнија, са мало сунчаних дана.
Због конфигурције терена сунце преко дана краће греје.
Према Кепеновој класификацији климата у Мајданпеку и његовој околини владају
климатски подтипови б) и ц). Ветровитост је изражена са доминантном учесталошћу из
западно-северозападног квадранта лети , источног-североисточног током јесени и зиме и
западног и источног-североисточног током пролећа (2006).
Метеорошка осматрања у подручју рудника у Мајданпеку потврдила су утицај
површинских копова на климу. Забележене су промене у јачини и правцу дувања ветрова
у последњих 20 година. Према подацима станице 1 на самом копу,доминира југоисточни
ветар који је раније био незнатне јачине и редак, а релативна влажност порасла је са 69 на
85%. На станици 2 постављеној између града и копа ветрови дувају са свих праваца, а
брзина је повећана са 3,1 на 4,3 m/s (Јевремовић et al., 1997).
Табела 1. Климатски подаци за подручје општине Мајданпек
ТЕМПЕРАТУРА
Просечна температура ваздуха – јануар (ºC) -2,7
Просечна температура ваздуха – јул (ºC) 19,8
Просечна температура ваздуха – годишња (ºC) 9,0
Средњи број мразних дана – годишње 100
Средњи број тропских дана – годишње 22
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА
Просечна влажност ваздуха – годишња (%) 78
ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА
Просечан број ведрих дана – годишње 78
Просечан број облачних дана – годишње 131
ПАДАВИНЕ
Просечна количина падавина – годишње (mm) 890,0
ПОЈАВЕ
Просечан број дана са снегом – годишње 55
Просечан број дана са снежним покривачем –
годишње
79
Просечан број дана са маглом – годишње 48
Просечан број дана са градом – годишње 2
Извор : http://www.majdanpek.rs
7

10. 3.6. Вегетацијске карактеристике
Листопадне шуме су најраспрострањеније и то шуме букве, храста китњака и граба.
Карактеристике шумске вегетације североисточне Србије су да се у брдском и нижем
планинском подручју на северним експозицијама налазе брдске шуме букве, док су на
јужним експозицијама распрострањене монодоминантне шуме храста китњака. Прелазне
положаје, долине и широке платое заузимају шуме китњака и обичног граба или китњака
и букве. Шуме храста китњака у североисточној Србији су најбоље прилагођене на
екстремне станишне услове, где насељавају југу експониране падине, уске гребене и
главице ( Томић, З. 2003).
Чисте шуме китњака (Quercetum montanum) – заузимају топлије експозиције већих нагиба
док се мезофилнија и осетљивија буква повлачи у сенчене долине и на северне
експозиције. Састојине су средње склопљене, врло често једнодобне, са спратом дрвећа
изграђеним скоро искључиво од китњака. У типичним састојинама спрат жбуња је слабо
развијен, а приземно се јавља, због хелиофилности китњака, велики број врста. У спрату
дрвећа уз китњак јавља се стаблимично примешан мањи број врста: Quercus ceriss,
Fraxinus orus, Tilia argentea, Carpinus betulus, Pynus pyraster, Acer campestre, Prunus avium,
Sorbus torminalis и др. Жбунова је такође мало: Cornus mas, Crataegus monogyna, Prunus
spinosa, Corylus avellana, Juniperus communis, док се приземно јавља већи број врста, од
којих су најчешће: Rosa arvensis, Genista ovata, Lathyrus niger, Campanula persicifolia,
Helleborus odorus, Festuca montana, Poa memoralis, Dactylis glomerata, Brachypodium
silvaticum, и многе друге.
Монодоминантне шуме букве (Fagetum moesiacae submontanum) су у алтернацији са
монодоминантним шумама храста. Садрже већи број мезофилних врста са мањих
надморских висина(првенствено из китњаково-грабових шума), као и примешане
ксерофилне елементе суседних храстових шума(Tilia argentea, Sorbus torminalis, Quercus
ceriss, Quercus petraea ). Спрат дрвећа карактерише се јаким склопом и апсолутном
доминацијом букве, а примешано се јављају још и: Sorbus torminalis, Tilia argentea,
Carpinus betulus, Acer pseudoplatanus, Acer campestre, Acer platanoides, Prunus avium,
Quercus petraea, Ulmus montana, и други. Спрат жбуња је слабо развијен због јаке засене
дрвећа, а у њему се јављају: Sambucus nigra, Corylus avelliana, Rubus hirtus и др. У спрату
приземне флоре, као својствене-карактеристичне врсте, истичу се: Asperula odorata,
Cardamine bulbifera, Geranium robertianum, Pulmonaria officinalis, Ruskus hippoglossum,
Asarum europaeum и др.
8

11. 4. ПРОУЧАВАНО ПОДРУЧЈЕ НА МЕСТУ ИЗВОЂЕЊА БИОЛОШКЕ
РЕКУЛТИВАЦИЈЕ
Биолошка рекултивација је предвиђена на одлагалишту коповске раскривке "Шашки
поток", које је било у функцији у периоду од 1989-1995. године.
4.1. Одлагалишта коповске раскривке “Шашки поток“
Одлагалиште коповске раскривке – Шашки поток је формирано кипањем камиона са
јаловином раскривке руде са висинске етаже и његовим котљањем низ косину у долину
Шашког потока. Котрљање комада јаловине са равни висинске етаже интензивирано је
гурањем гомиле низ косину булдозерима. На овај начин настаје равни део одлагалишта и
висока косина одлагалишта. Косина одлагалишта јаловине раскривке је ван употребе више
од 10 година. Она се стабилизовала слегањем материјала, тако да угао нагиба износи око
29˚, а висина од 200-400 m. На површини су чврсти комади стена у распадању претворени
у грус. У унутрашњости одлагалишта извршена је стратификација материјала по крупноћи
и запуњавања шупљина ситним материјалом. Експозиција је источна и југоисточна.
Укупна непосредна деградирана површина рударским радовима на локалитету Шашки
поток износи 36,20 ha и било је у употреби само око 4 године, јер се делимично урушило
1996. године због великих киша и стварања леденог покривача преко јаловишта, што је
зауставило воду да отиче из дренажног система. Одлагалиште је још у функцији одлагања
јаловине са Јужног ревира површинског копа Мајданпек (Белановић, С. et al. 2007).
Слика 3. Одлагалиште коповске раскривке “Шашки поток“
Извор : http://www.zinke.at/PGMiningSerbia.htm
9

12. 4.2. Основне физичко-хемијске карактеристике земљишта на месту извођења
биолошке рекултивације
При површинској експлоатацији минералних сировина депоновањем откривке настају
новоформирани супстрати који се називају депосолима или техногеним земљиштима. То
су земљишта чији се дубински профил састоји од слојева различитог литолошког састава
откривке које су несистематски депоноване.
Депосоле рудника бакра у Мајданпеку карактерише висока варијабилност својстава што је
основна карактеристика антропогено деградираних земљишта насталих површинском
експлоатацијом руда. Ова земљишта карактеришу и високе концентрације токсичних
метала који могу бити ограничавајући фактор у рекултивацији.
Физичка својства депосола Шашког потока карактерише лак текстурни састав ( Таб. 2).
Текстурни састав депосола односи се на заступљеност фракција укупног песка и укупне
глине. По текстурној класи испитани депосол припада песковитим иловачама које
представљају нечисту глину са великим садржајем песка. Високо учешће фракција ситног
песка обезбеђује велику дренираност и аерисаност подлоге.
Табела 2. Физичка својства депосола на одлагалишту коповске раскривке „Шашки поток“
Хиг.влага
%
Гранулометријски састав %
2,0-0,2mm 0,2-0,06mm 0,06-0,02mm 0,02-0,006mm 0,006-0,002mm <0,002mm
Укупно
песак глина+прах
2,33 39,65 21,45 7,40 8,70 7,50 15,30 68,50 31,50
Садржај хумуса је испод 1%, а без њега уситњене честице не могу да образују структурне
агрегате. Као таква, јаловина је у сувом стању веома распрашива и подлеже ерозији.
Влажна јаловина је веома компактна и слабо пропусна, са лошим водно-ваздушним
особинама. Због тога је важно успостављање биљног покривача који ће временом
поспешити стварање структурних агрегата, што је карактеристика земљишта
непоремећених екосистема. Користан водни капацитет код песковитих иловача је 18%.
На одлагалиштима раскривке и флотацијским јаловиштима услед природне хемијске и
биолошке оксидације сумпора (из пирита и других сулфида) формирају се кисели
супстрати неповољних физичко-хемијских особина са малим или никаквим уделом
хранљивих материја (нарочито азота) и хумуса што представља снажно ограничење за
развој биљног света ( Димитријевић М. et al 2002). У испитаном депосолу, констатована
је изузетно висока активна (4,10) и супституциона (3,70) и хидролитичка (31,50) киселост
( Таб. 3).
10

13. Табела 3. Хемијске карактеристике депосола на одлагалишту коповске раскривке „Шашки
поток“
pH
H2O CaCl2
Y1 ccm
0,1M
NaOH
Adsorptive
complex
mg equiv /
100 g soil
V
%
CaCO3
%
хумус
%
C
%
N
%
Readily available in
mg / 100 g soil
P2O5 K2O
4,10 3,70 31,50 22,28 8,1 / 0,32 0,18 / / 10,00
Степен засићености базама и капацитет адсорпције имају изразито ниске вредности. Лако
приступачног облика калијума има довољно док активног фосфора нема, што за
последицу има слабу или никакву заступљеност биљака на овом локалитету.
5. ПРЕДЛОГ МЕРА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ОДЛАГАЛИШТА КОПОВСКЕ
РАСКРИВКЕ “ШАШКИ ПОТОК“
Техничка, а затим биолошка рекултивација и уређење експлоатацијом деградираних
површина су општеприхваћене методе отклањања последица површинске екплоатације.
Да би се ублажиле штетне последице развоја површинских копова, неопходно је да
рударске радове прати биолошка рекултивација одлагалишта и уређење деградираних
предела како би се на депосолима - одложеним јаловинама поново успоставили различити
вегетацијски и други екосистеми.
На основу података РТБ Мајданпек прва садња у Мајданпеку извршена је у пролеће 1988.
године, а потом у пролеће 1996. године. Прва садња је вршена директно у јаловину и била
је без резултата, док је садња у пролеће 1996. године такође, директно у раскривку али на
подлози која садржи распаднуте лимонитисане андезите и кречњаке, имала бољих
резултата. Обиласком одлагалишта коповске јаловине раскривке у Мајданпеку утврђено је
да се на овим теренима, који представљају биолошки празне просторе, временом
самоникло обраста бреза. Такође, на просторима где је пошумљавано током 1996. године
успешно преживљава бреза (Белановић, С. et al 2007). Пројектом биолошке рекултивације
одлагалишта коповске раскривке “Шашка”обухваћенa је површинa од 13,5 ha.
5.1. Поступак припреме терена за биолошку рекултивацију – техничке и
агротехничке мере
Поступком техничке (рударске) рекултивације, физички се креира нова слика простора,
ублажених контура. Концепција техничке припреме означених површина за
рекултивацију подразумева формирање тераса, ширине 4-5 м, са контра падом планума
1:10 и уздужним нагибом 2% (Скица 1).
11

14. 12

15. Након формирања тераса потребно је применити агротехничке мере: припрема земљишта,
хумификација (повећање садржаја хумуса), фосфатизација (повећање садржаја фосфора),
кализација (повећање садржаја калијума), калцификација (регулисање pH вредности
земљишта).
Поправка реакције супстрата врши се повећањем pH вредности до оптималних граница за
гајење биљака (pH 4,5-6,5). За калцификацију се могу користити различити материјали
који садрже велики % CаCО3, као што су кречњак (70-90% CаCО3), живи - печени креч
(90-95% CаCО3), сатурациони муљ (добија се као споредни производ при производњи
шећера 42 - 45% воде, 20-25% CаCО3 и око 15% органске материје).
Уношењем зеолита поправљају се водно-физичке особине, снижава киселост земљишта,
побољшава исхрана и развој биљака и смањује могућност појаве болести.
Да би се убрзао процес рекултивације, непоходна је примена органског и минералног
ђубрива (NPK), како би се компензовао недостатак нутриционих елемената, посебно азота
и фосфора.
За хумификацију користити стајско ђубриво, затим компост, глистењак, зеленишно
ђубриво(сидерат) или неко друго органско ђубриво. Нарочито је важна примена стајњака
на слабим, песковитим и лошим земљиштима (сиромашним хумусом).
После примене агротехничких мера, приступа се биолошким рекултивационим радовима.
5.2. Предлог мера биолошке рекултивације
Биолошка фаза рекултивације представља озелењавање површина у циљу стабилизације
нагиба, спречавања ерозије и поправке земљишта, а не треба занемарити ни естетску
вредност зелених површина. На плануму треба извршити пошумљавање и посејати
травно-легуминозну смешу, а на косинама само травно-легуминозну смешу. Реализација
предложеног поступка подразумева да радови на рекултивацији иду наниже, од врха
према подножју, чиме претходна фаза штити наредну од ерозије и омогућава несметан
развој засада.
5.2.1. Предлог мера биолошке рекултивације на планумима тераса
Пошумљавање обавати садњом садница багрема и Cytisus-а, због њихових погодних
особина за развој у постојећим условима. Саднице треба да су произведене у повољним
условима да би ојачале и постале способне да издрже неповољне услове терена. За садњу
одабрати само здраве и развијене саднице. Користити једногодишње саднице багрема са
голим кореновим системом. Садњу обавити у ручно копане јаме које треба попунити
13

16. 14

17. 15

18. мешавином јаловине, стајњака, креча , NPK и зеолита. Садњу багремом извршити у
једном реду са доње стране планума са растојањем у реду од 3 m. Cytisus, висине 45 cm
засадити на горњој страни планума у једном реду са међурастојањем од 3 m. Распоред
садница на плануму је шаховски са растојањем између реда багрема и реда Cytisus-а од 3
m због проласка механизације (Скица 2 и 3).
5.2.1.1. Основне карактеристике изабраних дрвенастих и жбунастих врста
Багрем (Robinia pseudoacacia) је алохтона,пионирска врста која није захтевна у погледу
биљних асимилатива у земљишту. Расте самоникло по рубним деловима светлих шума.
Ово дрво се користи за пошумљавање голети, на косинама одлагалишта којима прети
ерозија и настанак клизишта, јер својим моћним корењем добро учвршћује земљиште, а
осим тога, од посебног је значаја чињеница да саднице багрема брзо расту, нарочито у
младости (у првој години достиже висину до 1 метра).У почетку развија жилу срчаницу у
дужини 1–1,5 m и дубине до 5 m, а касније бочне површинске жиле, које могу да достигну
дужину до 20 и више метара (Јовановић Б., 2000). Багрем спада у групу ендосимбионтних
биљака. У симбиози са бактеријама Rhizobium sp.и Bradyrhizobiumsp. у квржицама корена
асимилују знатне количине азота из ваздуха и преводе га у приступачан облик за биљку.
Присуство квржица на корену багрема позитивно делује и на друге функцоналне групе
микроорганизама. Тако се у ризосфери корена повећава и бројност слободних
азотофиксатора типа Azotobacter sp. за кога је познато да може асимиловати 20-25 kg/ha
азота годишње. Гајење багрема поправља биогене особине јаловине (Panagopoulos и
Hatzistathis, 1995) припремајући је на тај начин за коначну рекултивацију. Расте усправно
и веома брзо се обнавља. Веома је отпоран на сушу и добро подноси зиму. Код нас
достиже висину до 20 m у повољним климатским условима. Не подноси добро засену те је
погодан за смену култура.
Cytisus proliferus је алохтона врста са вулканиских падина Канарских острва. То је мало
зимзелено дрво - жбун висине између 3 и 6 метара. Погодују му лака, добро дренирана
земљишта на падинама и косинама, али се са великим успехом развија на шљунковима,
иловачама, кречњацима и латеритима. Прилагођено је великом опсегу киселости
земљишта, добро расте и на pH 4,0 , а може опстати и на песковитим, базним земљиштима
киселости pH 8,5. Није толерантно на слана земљишта. Изузетно је отпорно на екстремне
суше, а расту погодују годишње падавине између 300 и 1600 mm. Велику сушу издржава
због снажног корена који иде до дубине од 10 m и више, па може да преживи периоде са
мање од 200 mm падавина, али за оптималан развој потребне су падавине преко 600 mm.
Веома је осетљиво на слабу дренажу и не толерише задржавање воде у земљишту. У
пуном развоју може да издржи ниске температуре до – 15 °C, док младе саднице могу
бити уништене на темпертурама испод нуле. Развој одраслог дрвећа зауставља се на
– 20°C. Толерише темпертуре до +50°C. Користи се за рехабилитацију деградираног
16

19. земљишта. Главна особина му је способност фиксације азота из ваздуха у земљиште, а
може да фиксира и до 587 килограма азота по хектару ( http://www.wikipedia.org).
5.2.2. Предлог мера биолошке рекултивације на косинама
Траве и легуминозе веома брзо везују подлогу, стабилизују је и спречавају разношење
честица јаловине на околину. Легуминозе као азотофиксатори омогућавају усвајање
неприступачног азота из атмосфере и преводе га у приступачан облик за биљку. Удео
легуминозне компоненте у смеши треба да буде 30 % покровне вредности (Лазаревић Д.,
Стошић М., 2013). Састав легуминоза и трава, и њихово парцијално учешће у укупној
количини семена, износи: црвени вијук(70%), црвена детелина(15%) и жути звездан(15%).
Овом смешом засејати све површине тераса и косине директно у јаловину (Скица 2 и
3). Сетву обавити сејањем смеше машинским путем на плануму и ручно на косинама.
5.2.2.1. Основне карактеристике изабраних трава и легуминоза
Црвени вијук (Festuca rubra L.) - Врста намењена за гајење у смешама, пре свега за
брдско-планинска подручја, на сиромашним и слабо киселим земљиштима. Развија се
споро(6-7 година), а пун развој постиже између друге и четврте године. Добро прилагођен
за хладнија и влажнија подручја као и на осуначаним и засенченим странама. Отпоран је
на сушу, ниске температуре, рђу. Има умерену потребу за азотом. Према потребама за
водом је ксерофит али може бити и мезофит. Зона бокорења је 5-8 cm испод површине
земљишта, из које се развија густа мрежа кореновог система. Образује уједначену,
еластичну и чврсту ледину што је веома повољно за формирање висококвалитетних
травњака (Кадовић Р., 1999).
Црвена детелина (Trifolium pretense L.) - Одликује се брзом регенерацијом и добром
компетитивном способношћу и веома је погодна за гајење у детелинско-травним смешама,
како у равничарским, тако и у брдско-планинским подручјима. Захтеви црвене детелине у
погледу климатских услова су веома специфични. За свој раст и развој захтева подручја са
умереном климом и просечном количином падавина од 800 mm. Отпорна је на економски
важне болести и штеточине и ниске температуре, али је осетљива на сушу
(http://www.ikbks.com).
Предност црвене детелине у односу на друге вишегодишње легуминозе огледа се у
могућности њеног гајења на благо-киселим земљиштима. Упоређивањем 35 врста
легуминоза црвена детелина је показала највећи степен толерантности према већим
концентрацијама алуминијума. Такође треба имати у виду да је активност ризобијума који
живи у симбиози са кореном црвене детелине у великој зависности од pH вредности
17

20. земљишта. Истраживањем 19 изолата из Финске, у лабораторијским условима утврђено је
да испод pH вредности 4,7-4,9 престаје активност Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli
(http://www.nsseme.com). Насупрот толеранцији на већу концентрацију алуминијума (Al)
црвена детелина је веома осетљива на већу концентрацију мангана
(http://www.nsseme.com).
На земљиштима са pH испод 5 неопходан елеменат за несметан развој црвене детелине је
калцијум (Cа), с обзиром да смањује киселост земљишта, подстиче нодулацију, а самим
тим потпомаже азотофиксацију атмосферског азота од стране квржичних бактерија.
Kалцијум је веома значајан макроелеменат у исхрани црвене детелине. Приликом његовог
уношења у земљиште долази до коагулације колоидних земљишних честица, побољшава
се његова структура и физичка својства ( http://www.nsseme.com).
Жути звездан (Lotus corniculatus L.) - Вишегодишња махунарка (живи 6 – 7 година,
некада и дуже), најчешће присутна у травно – легуминозним смешама. Одликује се
високом способношћу искоришћавања хранљивих материјама и врло скромним захтевима
према условима успевања, нарочито према земљишту. Успева добро у влажним и сушним
ливадама, по њивама и утринама. Може се гајити на висинама до 3000 m, што га издваја
од других махунарки. Веома је отпоран на мраз и на сушу. С обзиром да развија снажан и
разгранат коренов систем са добро развијеном круницом на површини земље, представља
једну од најпогоднијих биљака за конзервацију ( везивање) земљишта на нагибима,
склоним ерозијама водом и ветром (http://psss.rs).
Значајно је истаћи да нарочито добро реагује на примену фосфора,калијума и калцијума
које ова биљка доста тражи. За разлику од луцерке много боље подноси кисела земљишта,
а у односу на црвену детелину има дужи период искоришћавања и дуже се одржава на
слабијим, лошијим и сувљим земљиштима (http://psss.rs).
Одликује се неким предностима над вишегодишњим махунаркама : не нападају га
паразити као Вилина косица (Cuscuta spp.) и ретко га нападају и биљне болести.
5.3. Предлог мера неге и заштите засада и сејаних травњака
Да би се обезбедио успех биолошке рекултивације, осим правилног избора биолошких
мера и врста за оснивање културе, неопходна је благовремена и одговарајућа нега
заснованих култура. Нега тек засноване културе у првим годинама њеног развоја је од
пресудног значаја за њен опстанак, због изложености биљака неповољним условима
супстрата и негативним утицајима аерозагађења, али и могућих климатских екстрема.
Ограничавајући фактори за раст и развој биљног света на одлагалиштима рудника су
неповољна pH вредност супстрата, недостатак хранљивих елемената или њихова
18

21. неприступачност биљкама као и контаминираност подлоге тешким металима и другим
токсичним једињењима (Богдановић, 2009). Да би опстале саднице биљака на овако
неповољним теренима, неопходно је применити мере неге које укључују окопавање,
заливање и уношење хранљивих материја.
Окопавање је мера којом се уништавају коровске биљке које представљају конкуренцију
младој биљци на и онако сиромашном супстрату као што је јаловина (Лилић Ј. et al 2008).
Зато је неопходно неколико окопавања у току године, чим коров нарасте толико да смета
младој биљци. Коров се уништава само око саднице.
Прашење се обавља у циљу разбијања покорице. На овај начин се прекида капиларност и
спречава испаравање земљишне влаге из дубљих слојева и побољшава се аерација.
Прашење се обавља плитко, на неколико cm, и само око биљке на 20–30 cm, пажљиво да
се не одгрне земља око саднице. Прашење се обавља неколико пута у току године,
непосредно после киша, јер се тада ствара покорица. Ове мере обављају се три до четири
године након садње.
Заливање је обавезна мелиоративна мера, а број заливања зависи од тога колико је сушна
година. Такође је неопходно и континуирано заливање травног засада на косинама ради
одржавања влажности неопходној за раст.
Низак садржај хумуса указује на потребу за додатним прихрањивањем садница
(комбинованим NPK ђубривом) према потребама изабраних врста. Због велике
дренираности супстрата унос вршити у малим количинама више пута. Прихрањивање
травног покривача треба вршити неколико година по заснивању, увек после кошења, а
заливање после прихрањивања. Одржавати повољну реакцију супстрата за изабране
саднице и траве.
6. Закључак - Процена утицаја биолошке рекултивације на животну средину
Услед велике распрострањености површинских копова велики је и њихов утицај на
непосредно окружење (атмосфера, педосфера и литосфера) а према томе и на човека.
Овакав вид експлоатације у будућности ће поред већ деградираних подручја додатно
наставити да деградира животну средину уништавајући екосистеме.Због тога је од велике
важности рекултивисање деградираних површина. Применом биолошке рекултивације се
знатно брже и ефикасније ствара вегетацијски покривач него при спонтаном обрастању
терена, које се и ако делимично успе, пре или касније поново деградира.
Треба инсистирати да шумски екосистеми, као највећи апсорбенти угљен-диоксида и
других полутаната и најефикаснији филтранти чврстих честица из приземних слојева
ваздуха, при биолошкој рекултивацији буду фаворизовани, поготову у пределима где је
19

22. степен шумовитости низак и уколико између копова и већих урбаних насеља нема
шумских екосистема.
Биолошке мере подразумевају примену пољопривредних и шумских мелиорација, које
доприносе стабилности и одржавању рекултивисаних површина, али су много значајније
са аспекта ревитализације простора и успостављања природних биоценоза.
Пошумљавањем имају за циљ обнову деградираног простора и омогућавање свестраног
коришћења предела након завршене експлоатације. Узгојем шумских врста могу се
побољшати особине јаловине после извесног броја година, па се после може наставити са
садњом других култура по потреби. Све биолошке рекултивације првенствено би требале
да имају заштитну функцију. Њиховом реализацијом долази до покретања педолошких
процеса у земљишту и стварање биолошки активног земљишта. Гајењем биљака, посебно
листопадних врста током дужег низа година долази до постепеног спонтаног обнављања
хранљивих материја које се накупљају путем одбаченог лишћа, приземене флоре и
регенерацијом земљишних микроорганизама.
Поспешују се физичке особине, водно-ваздушни капацитети, увећава се популација
микроорганизама а све то ствара услове за долазак нових врста и тиме повећати квалитет
вештачки створене заједнице.
Поред мелиоративног дејства на земљиште, веома су битне и остале корисне функције
новостворених шумских екосистема. Једна од главних функција је њена ретенционо-
заштитна функција. Шумске културе и спонтано насељена приземна флора, спречиће
развијање површинске и јаружасте ерозије. Својом зеленом лисном масом, шуме имају
значајну функцију пречишћивача загађеног ваздуха, како разградњом хемијских
једињења, тако и таложењем чврстих честица, што је веома важно са гледишта заштите
животне средине у зони насеља.
Одлагалиште „Шашки поток“ није у функцији већ две деценије. Затворено је после
хаварије на флотацијској брани. После ње остале су деградиране површине муљем и
јаловином са потпуним одсуством вегетације због неповољних услова супстрата.
Рекултивацијом ових површина спречиће се издизање и ношење ветром штетних честица
у околна насељена места, пре свега у град Мајданпек који се налази у самој непосредној
близини рудника. Багрем и Citisus ће повећати количине органске материје, знатно
повећати биолошку фиксацију азота, кореновим системом јако и дубоко учврстити
земљиште и повећати инфилтрацију воде и њено задржавање у подлози. Травна смеша
створиће јаку ледину у површинском делу земљишта и учинити га отпорним на ерозионо
дејство сливних вода на косинама.
Имајући у виду да рекултивација траје више година искуства стечена на почетку могу да
се имплементирају у наредне фазе и учине их ефикаснијим.
20

23. Садњом различитих врста дрвећа, жбуња и сетвом трава, уз правилно неговање и стални
мониторинг, доћи ће до формирања нових биљних заједница у којима ће временом
започињати сложени процеси и даље спонтано насељавање како флоре тако и фауне.
Временом, рекултивисани и ревитализовани простор ће бити интегрисан у околни предео
и са њим изградити здраву и функционалну средину.
21

24. 7. Литература
III симпозијум са међународним учешћем „Рударство 2012“ , зборник радова. Миомир М.,
Милановић Д., Лековски Р.: Приказ утицаја рудника Мајданпек на животну средину за
период од 50 година постојања. Институт за Рударство и Металургију Бор.
Агенција за приватизацију - Република Србија (2006): Финални извештај - Анализа стања
животне средине од штета насталих као последица претходног рада РТБ Бор
Белановић, С., Костадинов, С., Дражић, Д., Ставретовић, Н., Милетић, З., Станојевић, Г.
(2007): Пројекат рекултивације површина земљишта деградираних рударским радовима
откривања, одлагања коповске раскривке о одлагањем флотацијске јаловине - Биолошка
рекултивација и предлог мера одржавања засада. Универзитет у Београду – Шумарски
факултет.
Богдановић Г. (2009): Извештај реализације пројекта јавног рада „Рекултивација
рудничких јаловишта и формирање травног покривача на зеленим површинама у Бору“,
Технички факултет у Бору, Бор
Дожић С., Лујић Р. (2005): Шумске мелиорације. Уџбеник. Шумарски факултет
Универзитета у Београду. Београд.
2003: Допунски рударски пројекат откопавања руде на “Јужном ревиру“ д.о.о. рудника
бакра Мајданпек у зони реке Мали пек : Мајданпек, јануар-март
Димитријевић М., Димитријевић В., Антонијевић М.(2002): Оксидација пирита –
последице и значај. Прегледни рад. Институт за бакар Бор.
Јевремовић Д., Драгишић В., Миладиновић Б. (1996): Утицај експлоатације чврстих
минералних сировина на животну средину, Југословенско саветовање са међународним
учешћем "Рударство и заштита животне средине", Центар за заштиту животне средине
Рударског одсека Рударско-геолошког факултета, 293-299. Београд.
Јовановић Б. (2000): Дендрологија. Уџбеник. Универзитет у Београду. Београд.
Кадовић Р. (1999): Противерозиони агроекосистеми. Уџбеник. Шумарски факултет
Универзитета у Београду. Београд.
Лазаревић Р., (1998): Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека. Српско географско
друштво - Београд. Београд.
Лазаревић Д., Стошић М., (2013): Заснивање и коришћење сејаних травњака.
Пољопривредник.
22

25. Лилић Ј., Филиповић В., Нешић С., Јаношевић С., Жикић М.(2008): Биолошка
рекултивација поља 2 флотацијског јаловишта Бор. Рециклажа и одрживи развој ( ISSN
1820-7480). Технички факултет у Бору Универзитета у Београду. Бор.
Panagopoulos T., Hatzistathis A. (1995): Early growth of Pinus nigra and Robinia pseudoacacia
stands: contributions to soil genesis and landscape improvement on lignite spiols in Ptolemaida.
Landscape and Urban Planning 32: 19-29.
Томић З. (2003): Прилог познавању асоцијације Quercetum montanum Чер. et Јов. 1953 у
североисточној Србији. Гласник Шумарског факултета бр. 87. Шумарски факултет
Универзитета у Београду. Београд.
Томић З. (2004): Шумарска фитоценологија. Уџбеник. Шумарски факултет Универзитета
у Београду. Београд.
Ћирић М. (1989): Педологија. Уџбеник. Свјетлост. Сарајево.
http://www.agropartner.rs
http://altiseme.com
www.ikbks.com
http://www.majdanpek.rs
http://www.nsseme.com
http://psss.rs
http://rtb.rs
http://www.tropicalforages.info
http://www.zdravasrbija.com
http://www.wikipedia.org
23