Akciju “Climate change, extreme weather, my planet … and me” organizovala je ekološka sekcija OŠ “Knez Sima Marković” iz Boždarevca povodom Climate Impacts Day, globalne kampanje pokreta 350.org sa ciljem da se povežu tačke između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova.
Adaptacija ucenika prvog razreda na nasu skoluNatasa Pantovic
Rezultati istraživanja su deskriptivnog karaktera.
Pojava koju smo ispitivali (zavisna promenljiva) je nivo adaptacije učenika prvog razreda na našu školu u toku prvog polugodišta. Glavna zavisna varijabla je ostvareni nivo adaptacije.
Pretpostavili smo da se ostvarenost procesa adaptacije može pratiti preko sledećih varijabli:
1. prvi lični doživljaj škole;
2. dominantna osećanja u toku prvog tromesečja;
3. objektivnost predikcije školskog uspeha na kraju prvog polugodišta i
4. realno ostvaren uspeh u učenju na kraju prvog polugodišta prvog razreda.
Rezultati koje smo dobili ukazuju na sledeće:
Najčešći prvi lični doživljaj škole učenici definišu kao: teško, strašno, razočarano i tužno, ali vremenom sam se navikao-la, zadovoljstvo, strah, nesigurnost, uzbuđenje, zanimljivo i odlični utisci.
Među dominantnim osećanjima u toku prvog tromesečja ističu se: zabrinutost, zainteresovanost, nesigurnost, radost i uzbuđenost.
Akciju “Climate change, extreme weather, my planet … and me” organizovala je ekološka sekcija OŠ “Knez Sima Marković” iz Boždarevca povodom Climate Impacts Day, globalne kampanje pokreta 350.org sa ciljem da se povežu tačke između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova.
Adaptacija ucenika prvog razreda na nasu skoluNatasa Pantovic
Rezultati istraživanja su deskriptivnog karaktera.
Pojava koju smo ispitivali (zavisna promenljiva) je nivo adaptacije učenika prvog razreda na našu školu u toku prvog polugodišta. Glavna zavisna varijabla je ostvareni nivo adaptacije.
Pretpostavili smo da se ostvarenost procesa adaptacije može pratiti preko sledećih varijabli:
1. prvi lični doživljaj škole;
2. dominantna osećanja u toku prvog tromesečja;
3. objektivnost predikcije školskog uspeha na kraju prvog polugodišta i
4. realno ostvaren uspeh u učenju na kraju prvog polugodišta prvog razreda.
Rezultati koje smo dobili ukazuju na sledeće:
Najčešći prvi lični doživljaj škole učenici definišu kao: teško, strašno, razočarano i tužno, ali vremenom sam se navikao-la, zadovoljstvo, strah, nesigurnost, uzbuđenje, zanimljivo i odlični utisci.
Među dominantnim osećanjima u toku prvog tromesečja ističu se: zabrinutost, zainteresovanost, nesigurnost, radost i uzbuđenost.
Digitalno nasilje - vodič za roditelje je preuzet sa sajta Pedagoškog društva Srbije - link - http://www.pedagog.rs/2016/05/10/prezentacije-sa-republicke-sekcije-strucnih-saradnika-odrzane-12-4-2016/
Prezentacija Biljane Lajović, specijaliste školske psihologije o gorućem problemu današnjice - digitalnom nasilju. Prezentacija je preuzeta sa sajta Pedagoškog društva Srbije - link - http://www.pedagog.rs/2016/05/10/prezentacije-sa-republicke-sekcije-strucnih-saradnika-odrzane-12-4-2016/
Koriscenje interneta prednosti i mane. Privlacnost globalne mreze. Faktori rizika. Posledice zavisnosti. Razumno i pravilno koriscenje interneta. Nedostatak prevencije i edukacije. Virtuleni svet.
Prezentacija je nastala kao rezultat Tima za prevenciju nasilja i IKT tima OŠ,,Ivo Andrić" u cilju podizanje kulture na internetu i ukazivanja na opasnosti koje se javljaju u internet prostoru. Prezentacija ima za cilj da podseti učenike na prava i obaveze u digitalnom prostoru kao i da olakša razrednim starešinama da prenesu informacije svom odeljenju.
Sandra Radovanović
2. • Зависност од интернета је тешки психички поремећај
који се испољава као опсесивна жеља да проводи
време на итернету. Оспба прпвпди мнпгп времена у
активнпстима везаним за садржаје на интернету,
занемарује упбичајене активнпсти пппут дружеоа,
ппслпвних пбавеза, учеоа, кућних ппслпва и има
пптешкпћа да прекине активнпсти на интернет у чак и кад
сама преппзна да је време за тп.
• Статус зависнпсти пд интернета и даље незваничан: није
пбухваћена званичнпм класификацијпм психичких
ппремећаја.
3. • Иван Голдберг, америчким психијатар, први пут је
1995.године описао ову болест. Голдберг је навео
следеће основне симптоме овог поремећаја:
1. коришћење интернета изазива негативно, стресно
стање човекове психе
2. коришћење интернета чини штету физичком,
психичком, међуљудском, друштвеном или економском
статусу човека.
4. • Марес Орзак, директприце Центра за прпучаваое
зависнпсти пд рачунара бплнице Маклин у пквиру
Универзитета Харвард, изјавип је да између 5 и 10 ппстп
кприсника интернета пати пд некпг пблика зависнпсти пд
интернета.
• Дејвид Гринфилд је спровео истраживање којим
доказује да неки од садржаја доступних на интернету
посједују психолошка својства која проузрокују
губитак осјећаја за време, тренутно или привремено
задовољство, при чему око 6 посто људи осећа
значајан утицај тога на своје животе. Он је објавио и
књигу ,,Виртуелна зависнос’’.
• Научници ипак сматрају, да при дијагнпстификпваоу
зависнпсти пд интернета није битнп време кпје пспба
прпвпди на интернету, већ да ли упптреба интернета
прпузрпкује кпнфликте са псталим људима, пзбиљне
прпблеме у живпту, губитак ппсла, депресију, здравствене
ппремећаје...
5.
6. • Постоје и противници озвеничења зависности од
интернета. Психијатар Гплдберг сматра да ппремећај
зависнпсти пд интернета није права зависнпст и мпже бити
самп симптпм некпг другпг, већ ппстпјећег ппремећаја.
Сматра да би онда и особа која проводи доста
времена причајући телефоном и на тај начин
избегавајући контакт са неком особом уживо, требаа
да се сматра зависном.
• Мнпги се не слажу са именпм пве зависнпсти, сматрајући
да је неприхватива. Неки сматрају да интернет, кпликп није
стваран физички предмет негп средствп кпмуникације,
утпликп не мпже изазвати зависнпст у правпм смислу те
речи. Мпгуће је да пспба буде зависна пд кпнкретних
садржаја на интернету, пппут кпцкаоа, гледаоа
ппрнпграфије, учествпваоа у пнлајн аукцијама, али тп не
чини чпвека зависним пд интернета, кап медијума прекп
кпјег се тп ради.
7. 1.На интернету проводите више
времена него што сте планирали
2.Не можете напустити компјутер иако
сте свесни да је време за одлазак
3. Радије проводите време на интернету
него са пријатељима
4. Иако сте свесни да морате да
обавите и друге послове, ипак бирате
активности на интернету
5.Имали сте периода у животу када су
због школе трпеле и ваша школа/посао
6. Нове познанике стичете
искључиво преко интернета
7. Интернет користите као место за
опуштање и бег од стварних
проблема
8. Немогућност употребе интернета
доживљавате бурно
9. За вас је свет без интернета
досадан и празан
10. Током уобичајних обавеза,
размишљате о интернету, интернет
страницама које треба посетити и
стратегијама за компјутерсе игрице
8. У данашње време готово да нема особе која се
неће препознати у барем једној од ових десет ставки.
Уколико сте се препозналиу пет или више тврдњи, велика
је могућност да имате проблем са зависношћу.
9. • Регија Популација Интернет корисници
Проценат
• Африка 1,037,524,058 118,609,620 5.7
%
• Азија 3,879,740,877 922,329,554 44.0
%
• Европа 816,426,346 476,213,935 22.7
%
• С. Америка 347,394,870 272,066,000 13.0
%
• Ј. Америка 597,283,165 215,939,400
10.3 %
• Аустралија 35,426,995 21,293,830
10.
11. • Зависност од интернета погађа највише особе између
14 и 40 година. Најмлађи који су одрасли уз интернет
развили су нове облике размишљања и схватања
реалности. За многе је зависност несхватљива
могућност јер је за њих сада нормално да већину
времена проводе пред екраном.
• Лечење зависности од интернета не разликује се
суштински од лечења алкохолизма, наркоманије и
патолошког коцкања. Терапија је готово иста, траје
око годину дана, адозвољено је коришћење рачунара
само у креативне сврхе.