Pcelice u akciji

1. Ugalj je crna ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa
se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno
od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Veoma je važno gorivo i izvor električne energije.
Na primer, u SAD sagorevanjem uglja se dobija polovina potrebne električne energije, dok
u Srbiji učestvuje u ukupnoj potrošnji preko 50%, dok u proizvodnji struje energetski učestvuje sa
preko 85% (u termoelektranama). U finalnoj potrošnji ugalj (uz koks i sušeni lignit) učestvuje sa 14%.
Proizvodnja uglja boljih kvaliteta u Srbiji je niska i sa trendom daljeg opadanja.
Klasifikacija uglja[uredi]
Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim
osobinama uglja.
Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela na kameni i mrki ugalj.
Kameni ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela, od 23,87 MJ/kg i više. Ispod te granice su vrste
mrkog uglja, gde se lignit takođe računa u tu grupu. Međutim u nekim prikazima se odvojeno
prikazuje i lignit gde se granica toplotne moći uglja vrednuje da je 12,5 MJ/kg.
Lignit se odlikuje očuvanom drvenastom strukturom, bledo su mrke ili prljavo žute boje.
Sadržaj ugljenika je 60 do 65%, izuzetno do 70%, vodonika do 5,5% u suvoj materiji, kiseonika 25
do 30%, pepela 7 do 14% i vlage 40 do 50%. Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12,5 MJ/kg, uz
izvestan sadržaj sumpora.
Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadržaj
ugljenika je 65 do 80%, vodonika 3 do 5%, kiseonika 18 do 25%, pepela do 25%, isparljivih materija
od 45 do 54%. Toplotna vrednost iznosi od 12,6 do 23,8 MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, što
pored humusnih supstanci sadrži i izvesnu količinu humusnih kiselina.
Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je količina isparljivih
supstanci. Antracit ima 4 do 7% isparljivih supstanci, poluantracit 8 do 12%, mršavi kameni ugalj 12
do 18%, masni kameni ugalj 18 do 35%, gasni kameni ugalj 33 do 38% i gasnoplameni kameni
ugalj sa 37 do 45% isparljivih supstanci. Sadrže ugljenika 80 do 98%, pepela 0,5 do 40%, kiseonika
oko 5%, vodonika oko 5%, a toplotna moć se kreće od 25 do 36 MJ/kg.
Nastanak uglja[uredi]
Proces nastanka uglja nije u potpunosti objašnjen. Konvencionalna teorija proces nastanka deli na
dve faze:
 pripremna faza ili faza humifikacije
U ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i transformacija organske supstance u treset,
odnosno sapropel. Ovo se ostvaruje na površini zemlje u vodenoj sredini, pod
dejstvom mikrobiotičkog faktora i u anaerobnim uslovima. Faza traje desetinama hiljada
godina.
 faza ugljenifikacije (karbonizacije)
Ova faza obuhvata procese u kojima se treset, odnosno sapropel,
putem dijageneze i metamorfizma pretvaraju u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova
faza se odvija u delovima zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i
adekvatan pritisak i temperatura. U ovom procesu se ostvaruje povećanje procenta ugljenika
u organskoj supstanci, uz smanjivanje procenta kiseonika, vodonika i azota.

2. Nova otkrića o nastanku uglja[uredi]
Nova istraživanja su pokazala da za nastanak uglja nisu potrebni milioni godina delovanja
toplote i pritiska, kao što se pretpostavljalo. Poslednjih godina, nekoliko laboratorija je otkrilo
način kako da se ugalj ili ugljevite supstance napravi brzo, za sat ili najviše nekoliko dana.
Ovakvi procesi čak ne zahtevaju veliki pritisak, ali je visoka temperatura neophodna (u
idealnom slučaju, veoma topla voda). Tada se zagrevanje mora izvršiti tako, da se organski
materijal izoluje od kiseonika, kako se ne bi zapalio. Proces zahteva toplotu da bi bio
započet, ali kada se jedanput startuje, proces proizvodi sopstvenu toplotu i pritisak.
Ovakvoj hemijskoj reakciji potreban je katalizator, koji je potreban da bi se reakcija brzo
odvijala. Taj katalizator je izvesni tip gline, obično dobijen od vulkanskog pepela.
Interesantno je da skoro sva ležišta uglja imaju ispod sebe takav sloj gline. Tanki vulkanski
slojevi gline, koje neki nazivaju „razdeljci“, su takođe pronađeni u uglju, i često materijal
vulkanskog porekla sam izlazi iz organskog materijala, i formira „zamke“ u kojima je ugalj
formiran.
Ovi glineni razdeljci su sami po sebi vrlo interesantni. Mnogo puta ovi tanki, ravni slojevi
prekrivaju hiljade kvadratnih kilometara površina. Nasuprot ovim, slični prostrani tanki slojevi
ne postoje u modernim tresetnim močvarama, gde su površine sasvim talasaste, sa mnogim
kosim kanalima i mestima lokalnih uzvišenja. Ne postoji tako nešto u tresetnim močvarama
kao što je ravna površina. Izgleda da bi se treset pre morao akumulirati rapidno pod
odgovarajućim uslovima, a takvi odgovarajući uslovi se ne javljaju u tresetnim močvarama.
18. maja 1980. eksplozija planine Sveta Helena opustošila je 400 km² šume, severno od ove
planine. Za kratko vreme, preko milion stabala je plivalo u jezeru Spirit, opkoljeno velikom
količinom organskog materijala i vulkanskog pepela. Za samo nekoliko godina, organski
talog, sačinjen uglavnom od kore drveća i raspadnutog materijala drveća, zajedno sa
vulkanskim pepelom, akumulirao se na dnu jezera. Ovaj „treset“ je imao umnogome isti
sastav i geometriju kao ugalj. Mnogi delovi kore su se nagomilavali jedni preko drugih
međusobnim tarenjem plivajućih stabala i tonjenjem na dno. Od tada se zna da je tvrdi, crni
pojas u uglju u stvari „mumificirana kora“, i treset u Spirit jezeru izgleda kao veoma pogodan
za nastanak uglja.
Ono što je još interesantnije jeste, da je mnogo plivajućih stabala tonulo u vodu, i kada su
padali na dno, koren kao krajnji deo stabla se prvi ukopavao u organski mulj i raspadnutu
koru drveća na dnu jezera. Kako se nastavljala akumulacija organskog materijala, i kako su
se odvijali vulkanski i erozioni procesi, nagomilavali su se vulkanski pepeo i ostali sedimenti
u jezero. Ako bi se sedimentacija nastavila.
Ne samo da ovaj treset liči na savremene slojeve uglja po osobinama i geometriji, nego je i
glina vulkanskog porekla obilno prisutna. Ako bi došlo do ponovne erupcije iz ove planine,
sloj vrelog materijala, koji bi se nataložio preko slojeva treseta, učinio bi da brzo dođe do
pretvaranja u ugalj, koji bi ličio na slojeve bituminoznog uglja kojeg nalazimo danas u
Kučevu i Kučajni.