Припремајући се за час о Светом Сави наишла сам на одличну презентацију колега из ОШ,,Димитрије Тодоровић Каплар'' - Ивана Ђорђевић, Нена Дамјановић и Томица Милосављевић.
Припремајући се за час о Светом Сави наишла сам на одличну презентацију колега из ОШ,,Димитрије Тодоровић Каплар'' - Ивана Ђорђевић, Нена Дамјановић и Томица Милосављевић.
2. Рановац је насеље у
Србији у општини
Петровац на Млави
у Браничевском
округу. Према
попису из 2011.
било је 1559
становника.
Овде се налази
Црква Светих Петра
и Павла у Рановцу.
3. Приче и тумачења о имену села. — О имену села постоји прича, која је везана са његовим
помештањем с места на место. По тој причи Рановац је био на месту Орљеву. Једном приликом
дојезди неки српски војвода у ово село са својим јунацима и затражи храну за себе и своју
војску. Сељаци одмах спреме и лепо их угосте, али кад је затражио воде, они му донесу мало, и
то вруће воде. Он их упита што немају воде, и кад на то добије одговор да немају, јер је река
доста далеко, скочи наљућен војвода, узјаше коња, па са својим људима сиђе низ брдо Орљево
у реку и на њеној десној страни нађе изворе. Затим се врати натраг и
- 409 -
нареди да се сви преселе овамо. Они га морадоше послушати и село се премести на данашње
место. Овде војвода остане код њих још неко време, па пре него што је пошао, нареди да се
село зове Рановац, јер је у њему нашао све за храну, што у околним селима није могао.
За Петрже-Поље има ова прича: Крај села Рановца, близу села Кладурова било је некада
једно село и звало се Вишњица. Турци једном, баш трећег дана Ускрса, нападну изненада на
ово село, и то кад је играло коло, па у обести својој посеку све, које на окупу затекоше. Један
момак и девојка, који су из кола отишли, не знајући за овај покољ, врате се и спазе гомилу
лешева и Турке. Они се препадну и нагну бежати. Турци их ухвате и упиташе их да нису брат и
сестра. Кад рекоше да нису, они их пусте са речима: »Идите, сад вам праштамо живот, али само
да сте покорни«. Од тога страха и место се прозове Претрже, а сада Петрже.
Крај Слана зове се по томе, што сељаци верују да тамо има соли. Истраживања, пак,
рударска нису ово потврдила, а ни сам шкриљасти терен не наговешћује ову могућност.
Појење носи назив овај с тога, што су ту биле појате сељака, који су у Слани становали.
Остали крајеви носе називе према породицама, као: Брусоњ, Благојоњ, Богданово Поље и
т. д. или према имену брда: Орљево, Знамањ, Црни Врх, Зебац; или према реци и потоку;
Флори, Гајина, Брезовица, или најзад према нагибу земљишта, као Падина.
У извештају Максима Радковића егзарха, помиње се и село Рахановац, као село
придодато парохији манастира Витовнице, која је тада била додељена Банату. Рановац је тада
имао 60 »хљебов«1).
Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови. — Од свога постанка Рановац је
претрпео неколико сеоба. Прво је било село око данашњега виса Бољетина и звало се
Богатинац2). Које су породице тамо живеле, сељаци не знају. Зна се само то да су одатле
морали побећи због насиља турског и да су сишли са пута, који је онда кроз село водио уз реку
Витовницу. Како су били врло богати, то им је било врло жао за њиховим имањима и прозову то
место Бољетин место Богатинац.
_______________
1) Гласник LVI, 153.