рачунари као помоћ у екстремним ситуацијама

3. У тренуцима када природа покаже своју окрутност и угрози
човекову безбедност, па и сам његов живот, савремена
технологија може одиграти кључну улогу у спасавању живота
и имовине људи.
Међутим, неретко је и човек један од изазивача непогода и
екстремних ситуација.

8. Иако живимо у 21. веку, наша цивилизација још увек није
искоренила све заразне болести.Епидемије заразних болести су
присутне у појединим деловима света, нарочито у Африци.Постоји
реална опасност да поједине епидемије прерасту у тзв.пандемије
када могу угрозити здравље великог броја људи у целом свету, а то
је свакако једна крајње опасна ситуација. Данас људи много путују,
а савремени начин путовања олакшава ширење болести и то веома
брзо.Авиони који лете са једног краја света на други,свакодневно
носе и своје нежељене путнике - разне вирусе, бактерије и друге
клице.

10. Дирк Брокман са Хумболт универзитета у Берлину и Дирк
Хелбинг са Федералног технолошког института у Цириху
креирали су компјутерски модел који рачуна како ће се вирус
ширити и до којих градова ће највероватније прво стићи.То
су постигли компјутерском симулацијом приказујући мрежу
аеродрома и поласке из подручја у Африци, угрожених
еболом, ка европским престоницама,у првом реду Паризу и
Лондону,са којима су земље западне Африке из историјских
разлога повезане као бивше колоније.

11. Компанија Gugl је 2008. године први пут представила алатку
Flu trends са циљем да помогне у предвиђању избијања и
ширења вируса грипа. Наведена алатка анализира речи
унесене у претрагу и повезује их са IP адресом, која даје
тачну локацију одакле се претрага врши. У основи ове идеје
стоји претпоставка да у оном месту у ком се вирус шири
људи више претражују појмове везане за симптоме грипа
(нпр:грозница, болови у мишићима и сл.)

12. Још једна могућност примене рачунара и њихове помоћи у
екстремним ситуацијама јесте, свакако, њихова улога у
предвиђању екстремних временских прилика какве су
рушилачки ветрови ( торнада, оркани, тајфуни и сл.)
.

13. Научници америчког центра за истраживање временских
непогода у Колораду покушавају да побољшају тачност
прогноза појављивања торнада. Наиме, ови научници
буквално јуре за торнадом у колони возила која су
снабдевена инструментима као што је доплер радар, чији
одраз стручњаци посматрају на мониторима у једном од
возила. Компјутер ствара тродимензионалну слику ветра,
али и отпадака и зрна града која лете кроз ваздух.
Инструменти се постављају и дуж стазе којом се непогода
креће ради мерења испод радарског снопа.Ти подаци се
користе за пројектовање грађевинских објеката у областима
са честим олујама.

14. Захваљујући техници, научници могу да прате развој ветра
при земљи, како се то одражава на висинске ветрове, како
киша и град утичу на то, да ли ветар струји увис или ка
земљи, да ли је топао или хладан и како то утиче на
стварање торнада.
Научници анализирају видео снимке торнада како би боље
разумели како се непогоде стварају. То им помаже у
постављању тачнијих прогноза, а то може спасити многе
људске животе.

15. Данас сви подаци о временској прогнози стижу
захваљујући моћним компјтерима у рачунарским
комуникационим центрима смештеним у посебним
зградама или деловима зграда.Компјутери су повезани са
радарским центрима, осматрачким станицама,
опсерваторијама и сл.
Рачунари обрађују комплетне податке о притиску,
температури, влажности, ударима ветра и о свим другим
параметрима битним за прогнозу. Када постоји опасност
од временских непогода, упозорења се шаљу надлежним
државним органима и активира се одређени степен
упозорења на опасности од временских непогода на
одређеним територијама. На тај начин се могу спречити
или бар ублажити последице невремена и спасити животи
људи и њихова имовина.

17. Ове наочаре свакако представљају помоћ скијашима јер они у сваком
тренутку имају увид у податке од значаја за њихову сигурност, па тако
могу спречити падове, повреде и ситуације опасне поживот.

18. Човекова жеља за авантурама и знатижеља проузрукоје
још једну ситуацију веома опасну по живот. Најновија
статистика говори да више од 90 одсто лавина изазивају
особе на скијама и сноубордима које су напустиле
безбедну зону. Међутим, лавине могу бити покренуте и под
дејством киша, ветра, јаког сунца, високог степена влаге и
сл.
Многе земље у свету (Канада, САД, скандинавске земље ,
Нови Зеланд итд.) раде на пројектима за сузбијање лавина.
Међутим, водећу улогу у истраживању имају научници
швајцарског института за истраживање снега и лавина(SLF).

19. На 1645 метара надморске висине у близини Давоса
налази се истраживачки центар снабвдевен рентгенски
компјутеризованим томографима, електронским
микроскопима, специјалним радарима и хеликоптерима са
ласерским мерачима дистрибуције снега.
Научници проучавају типове снега, анализирајући пахуље
снега односно мале ледене кристале путем поменутог
компјутерског томографа и добијају детаљну структура
унутар узорака снега на тачно жељеној температури. Ови
скенери праве 3Д слике снежних кристала са резолуцијом до
20 микрометара.
У посебном ваздушном тунелу убрзавају се различите
мешавине снега, а затим помоћу ласера, ултразвучних
емитера и сличних мерних уређаја одрећује продирање
ветра, влаге и топлоте кроз снежни покривач.

20. У стрмој долини Сион,на око 2700 метара надморске висине, изграђен је бункер у којем је
смештено постројење за тестирање динамике лавине пуне снега. Такође, на три локације,
на различитим дубинама, закопани су радари са континуалним таласима променљиве
фреквенције. Ови уређаји користе се за праћење протока снега и ерозије тла приликом
лавина. Постоје и оптички брзински сензори, детектори снаге удара, сонде за мерење
густине снежне масе у току и након слегања и други инструменти као динамички барометри
и мерачи протока. Током зиме научници константно прате метереолошке параметре на
основу којих могу да претпоставе када ће се стећи предуслови да се лавина формира у
следећа три дана.Тада се обавља ласерско мерање снежног покривача из хеликоптера и
почиње чекање уз мониторе рачунара у које се сливају подаци из свих сензора у долини и
сателита за метереолошка испитивања.

21. Научници су развили 3Д софтверски модел Rapid mass movement који
користи деценијама сакупљане обрасце кретања лавина и једначине за
динамику флуида како би проценио могуће исходе лавина у ризичним
зонама.Швајцарска влада користи овај софтвер за анализу свих путева и
насеља које потенцијално могу да задесе лавине. Ове симулације се раде
чак два пута дневно.
Захваљујући овим моделима за симулирање врши се упозоравање људи
на опасност од лавина и тиме спасавају многи животи.