1. Sami sebe uveravamo da ć e nam ž ivot biti bolji kada završimo školu, kada se zaposlimo, kada se ven č amo, dobijemo dete, pa još jedno dete . Zatim smo isfrustrirani kada vidimo da deca nisu dovoljno stara i mislimo da ćemo biti zadovoljniji kada ona još malo odrastu. Opet smo isfrustrirani č injenicom da imamo tinejd ž ere sa kojima treba da ž ivimo. Sigurno ć emo biti sretniji kada ih ta faza pro đ e. Govorimo sebi da ć e nam ž ivot biti potpuniji kada naš supru ž nik postane bolje organiz ova n, kada kupimo novi auto, kada budemo u mogu ć nosti oti ć i na lepo putovanje, ili kada odemo u penzij u. Jedina istina je da nema boljeg trenutka za sre ć u od ovog sadašnjeg. Ako ne sada, kada? Tvoj ž ivot će uvek biti ispunjen izazovima. Bolje je da to prihvatiš i odlu č iš da i pored toga budeš srećan.

2. Duže vreme nam se može činiti da nam pravi život tek treba da počne. Ali uvek se nađe neka prepreka na putu, iskušenje kroz koje treba proći, posao koji trebamo dovršiti, vreme koje trebamo posvetiti nečemu, računi koje treba platiti. Tek kada sve to rešimo možemo započeti život. Napokon sam shvatio da su baš te prepreke bile život. To stajalište pomoglo mi je da vidim da ne postoji nikakav put do sreće. Sreća JESTE put. I zato uživaj u svakom trenutku. Prestani da čekaš dok ne završiš školu, dok ne izgubiš 10 kg, dok ne dobiješ 10 kg, dok se ne zaposliš, dok se ne udaš/oženiš, dok ne otplatiš kuću, dok ne kupiš novi auto, dok ne dobiješ decu, dok ne odeš u penziju, dok ti deca ne odu iz kuće, do proleća, do leta, do jeseni, do zime, do iduće godine, dok ne umreš… pre nego što odlučiš da budeš srećan.

3. Sreća je putovanje, a ne odredište. Nema boljeg vremena za sreću od sadašnjeg. Živi i uživaj u svakom trenutku! A sada razmisli i pokušaj odgovoriti na ova pitanja: 1 – imenuj 5 najbogatijih ljudi na svetu. 2 – imenuj 5 poslednjih pobednica za Miss sveta. 3 – imenuj poslednjih 10 dobitnika Nobelove nagrade. 4 – imenuj poslednjih 10 dobitnika Oscara.

4. Ne možeš se setiti? Prilično teško pitanje, zar ne? Ne brini se, niko se ne seća toga. Aplauz brzo utihne! Odlikovanja skupljaju prašinu! Pobednici se brzo zaborave! Sada odgovori na ova pitanja: 1 – Imenuj 3 učitelja koji su doprineli tvom obrazovanju. 2 – Imenuj 3 prijatelja koji su ti pomogli kada ti je bilo teško. 3 – Navedi nekoliko posebnih ljudi u tvom životu. 4 – Imenuj 5 ljudi s kojima želiš provesti svoje vreme. Ovo su pitanja na koja možeš odgovoriti. Ljudi koji ti nešto znače u životu nisu “najbolji”, niti najbogatiji, niti su osvojili velike nagrade… To su oni ljudi kojima je stalo do tebe, brinu se za tebe, koji su bez obzira na sve, uvek uz tebe. Razmisli o tome na trenutak. Život je vrlo kratak! U koju grupu ti spadaš?

5. Dopusti mi da ti pružim ruku. Ti nisi među “najpoznatijima”, već među onima kojih se uvek setim da im pošaljem ovu poruku… Ne tako davno, na jednim Olimpijskim igrama, devet atletičara, svi sa mentalnim ili psihičkim nedostatkom, stajalo je na startnoj liniji trke na 100 metara. Startni pištolj je opalio i trka je počela. Nisu svi trčali, ali svako je hteo da učestvuje i pobedi. Trčali su po trojica, a onda se jedan dečak spotakao i pao pa počeo plakati. Ostalih osam trkača su ga čuli kako plače. Usporili su i pogledali za sobom… Zatim su stali i vratili se nazad. Svi do jednoga… Devojka sa Downovim sindromom sela je do njega, zagrlila ga i upitala ga, “Je li ti sada bolje?” Zatim su sva devetorica, rame uz rame, došetali do ciljne crte. Svi gledaoci su ustali i zapljeskali. A pljesak je trajao vrlo dugo…

6. Ljudi koji su to posmatrali još pričaju o tome. Zašto ? Zato što negde duboko u sebi, svi mi znamo da najvažnija stvar u životu nije naša vlastita pobeda. Najvažnija stvar u ovom životu je pomoći drugima da pobede. Čak i ako to znači usporiti ili izmeniti vlastitu utrku. Ako pošaljemo ovu poruku nekome, možda ćemo uspeti da promenimo naše srce, možda čak i srce nekog drugog… “ Sveća ne gubi svoj sjaj ako pali drugu sveću.” Dakle, što si odlučio? Obrisati ovu poruku ili je poslati dalje?