Ključne reči: sila, mera, uzajamno delovanje, fizička veličina, F, skalarne fizičke veličine, vektorske fizičke veličine, masa, brzina, intenzitet, pravac, smer, njutn, Isak Njutn, kilonjutn, milinjutn,

1.  СИЛА је мера узајамног деловања тела.
Сила је, дакле, физичка величина која описује деловање између
два тела. Тела међусобно могу да делују јаче или слабије и у
зависности од тога сила може имати различите вредности.
Узмимо пример фудбалера који шутира лопту. Ако фудбалер јаче
шутне лопту, тј. ако је деловање јаче, оно ће бити изражено
ВЕЋОМ БРОЈНОМ ВРЕДНОШЋУ силе, и обрнуто, ако фудбалер
слабије шутне лопту, тј. ако је деловање слабије, оно ће бити
изражено МАЊОМ БРОЈНОМ ВРЕДНОШЋУ силе.
Сила се у физици најчешће обележава латиничним
словом F.
Аутор: Алекса Јањушевић

2. Сила је, као што је више пута речено, физичка величина.
У физици користимо различите физичке величине како бисмо
описали различита физичка тела. Све физичке величине могу се
поделити на СКАЛАРНЕ и ВЕКТОРСКЕ.
ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ
Физичке величине које су одређене само бројном вредношћу и
мерном јединицом зову се
Физичке величине које су одређене бројном вредношћу и
мерном јединицом (интензитетом), правцем и смером зову се
Пример: Маса неког човека је 80 килограма. Маса као физичка
величина има само бројну вредност (80) и мерну јединицу
(килограма). Зато је маса скаларна физичка величина.
Брзина аутомобила је 80 километара на час. Брзина као физичка
величина има бројну вредност (80) и мерну јединицу (километара
на час), АЛИ има и правац и смер. Рецимо, аутомобил се креће
правцем Београд – Ниш, и то у смеру од Ниша ка Београду. Зато је
брзина векторска физичка величина.
Аутор: Алекса Јањушевић

3.  Сила је векторска физичка величина.
То значи да је одређена:
1. Интензитет = бројна вредност и мерна јединица
Интензитет заправо представља колико је велика сила, тј. колико
је јако деловање између тела.
На пример: Девојчица вуче санке силом од 30 њутна.
Аутор: Алекса Јањушевић

4. F = 30 N (сила од 30 њутна)
Ово је интензитет силе. Састоји се од бројне вредности (30) и
мерне јединице (њутн).
Мерна јединица за дужину је метар, за масу килограм, за брзину
метар по секунди... а за силу је ЊУТН.
Мерна јединица за силу названа је по Исаку Њутну, једном од
највећих физичара свих времена.
Осим њутна, користе се и неке веће и неке мање мерне јединице,
нпр. КИЛОЊУТН и МИЛИЊУТН.
Килоњутн је ВЕЋА мерна јединица од њутна.
1 кN (1 килоњутн) = 1000 N (један килоњутн садржи 1000 њутна,
као што један килограм садржи 1000 грама или један километар
садржи 1000 метара)
Милињутн је МАЊА мерна јединица од њутна.
1 N (1 њутн) = 1000 mN (један њутн садржи 1000 милињутна, као
што један грам садржи 1000 милиграма или један метар садржи
1000 милиметара)
Аутор: Алекса Јањушевић

5. 1 kN = 1000 N
1 N = 1000 mN
2. Правац
Поред интензитета, сила као векторска физичка величина
одређена је и ПРАВЦЕМ и СМЕРОМ.
Аутор: Алекса Јањушевић

6. Узмимо пример дечака који пумпа гуме на бициклу. Да би се
гуме напумпале, неопходно је да дечак делује на пумпу, али не
било како. Ако је постави да лежи, пумпа неће функционисати,
али ако је постави да стоји, пумпа ће радити. Зато је важно ДУЖ
КОГ ПРАВЦА ДЕЛУЈЕ СИЛА (да ли хоризонтално, вертикално,
дијагонално...).
3. Смер
Сваки правац има 2 супротна смера. На пример, правац Београд –
Ниш има 2 смера, један од Београда ка Нишу, а други од Ниша ка
Београду.
У примеру са дечаком и пумпом, дечак делује дуж усправног
правца. Међутим, он пумпу може да гура наниже или да је вуче
навише. У првом случају убацује ваздух у гуму, а у другом прима
нови ваздух за пумпање. Зато није довољно да знамо само
правац неке силе, већ и њен смер.
Дакле, да бисмо имали потпуну информацију о сили, није
довољно да знамо само њен интензитет, већ и њен правац и
смер, јер је она ВЕКТОРСКА ФИЗИЧКА ВЕЛИЧИНА.
Аутор: Алекса Јањушевић