1. ПЛАНСКИ ТРЕТМАН
ЕКОЛОШКИ ОДГОВОРНОГ
АРХИТЕКТОНСКОГ ОБЛИКОВАЊА,
ИСКУСТВА И ПРЕПОРУКЕ
Јелена Миљковић, д.и.а. Републичка агенција за просторно планирање
Јована Васић, д.и.а.

2. Републичка агенција за просторно
планирање
Републичка агенција за просторно планирање
основана је у циљу обезбеђивања услова за ефикасно
спровођење и унапређење политике планирања и
уређења простора Републике Србије.

3. Републичка агенција за просторно
планирање
Агенција је надлежна да:
 припрема, координира и прати израду Просторног плана
Републике Србије и програма имплементације Просторног плана
Републике Србије;
 припрема, координира и прати израду регионалног просторног
плана и програма имплементације;
 припрема, координира и прати израду просторног плана подручја
посебне намене;
 припрема одлуку о изради свих планских докумената које
предлаже надлежно министарство;
 …

4. Просторни планови
Просторни план је плански документ којим се уређују шире просторне
целине (Републике Србије, Региона, Подручја посебне намене,
јединица локалне самоуправе)
Најзначајнији део просторних планова је постављање развојних
циљева, концепција и пројеката уз стриктно праћење правила
грађења и коришћења земљишта.

5. Просторни планови
На основу Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник
Републике Србије”, бр. 72/09 и 81/09 испр., 64/2010 - одлука УС,
24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС и 50/2013 – одлука УС)
постоје следећи просторни планови:
Просторни план Републике Србије
Регионални просторни план
Просторни план подручја посебне намене
Просторни план јединице локалне самоуправе

6. Просторни план подручја посебне
намене
Просторни план подручја посебне намене доноси се за подручје које због
 природних, културно-историјских или амбијенталних вредности,
 експлоатације минералних сировина,
 искоришћења туристичких потенцијала и
 искоришћења хидропотенцијала или
 изградње објеката за које грађевинску дозволу издаје министарство
надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне
покрајине, захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и
заштите простора и које је као такво одређено Просторним планом
Републике Србије.

7. Одрживи развој
Одрживи развој представља развој људског друштва који не угрожава будуће
генерације.
Дакле, то је развој који задовољава наше потребе данас, без угрожавања
могућности будућих генерације да остваре своје потребе.

8. Еколошки одговорно архитектонско
обликовање
Еколошки одговорна Архитектура (зелена архитектура, одржива
градња) подразумева све начине градње који користе обновљиве
изворе енергије и употребу чистих и енергетски ефикасних
технологија и метода као и традиционални приступ у градњи и
коришћење природних, незагађујућих и рециклираних материјала.
Она подразумева интегрисање објеката у еко систем кроз планско и
урбанистичко планирање, кроз конструктивно решење објекта и
његове фасаде до уградње и експлоатације артифицијелних
техничких и енергетских система.

9. Еколошки одговорно архитектонско
обликовање
Зелени објекти су структуре које инкорпорирају принципе одрживог
дизајна.
То је дизајн уз који ће утицај објекта на окружење током његовог
животног циклуса (планирање, дизајн, грађење, експлоатација,
одржавање, реновирање и демолирање) бити најмањи.
Он поштује принципе енергетске и ефикасности ресурса, практично
примењује смањење отпада и спречавање загађења уз задовољење
доброг квалитета ваздуха у објекту и осунчаности што корисницима
омогућава здравље и продуктивност .
Уз ово се поштује ефикасност транспорта у обликовању и конструкцији
током коришћења.

10. Еколошки одговорно архитектонско
обликовање
 Свест о обновљивим природним ресурсима, капацитетима и потребама
животних процеса рефлектовала се и, у многоме, уградила у тенденције
савременог архитектонског деловања кроз искориштење потенцијала нових
технолошких иновација и савремених материјала.
 Нова решења уз примену еколошки одговорног планирања и дизајна јесу
реалност.
 У циљу спречавања климатских промена и енергетских колапса она морају
доприносити одрживом управљању просторним ресурсима и градова.
 Овај рад има за циљ да нагласи значај еколошки одговорног дизајна, као и
неопходност његове имплементације у сфере архитектонског деловања,
дефинисањем правила изградње у ПП која би била основ за његову
афирмацију.

11. Циљ - Еколошки одговорно (одрживо)
архитектонско обликовање
До реализације одрживог Архитектонског обликовања је могуће доћи
кроз нормативне одредбе просторно-планске документације
следећим етапама :
Одрживо планирање
Одржив архитектонски дизајн
Одржива технологија градње и материјализација

12. Одрживо просторно планирање
Савремени одрживи развој не може бити успешан ако се њиме
континуално не управља интегралним и ефикасним управљачким
механизмима, међу којима планирање, а посебно просторно
планирање заузима најзначајније место.

13.  Од почетка развоја архитектуре начин грађења је био директно одређен
климатским условима локације и природним грађевинским материјалима
доступним на локацији.
 У зависности од расположивости локалних материјала, објекти су углавном
грађени од опеке, камена или дрвета, са каменим или дрвеним кровним
покривачима.
 Приступи грађења у прошлости, генерално су представљали и
најекономичнија решења у тадашњим условима, изузетна са аспекта
ефикасности и екологије.
 Данас се одређене поуке могу пронаћи у прошлости, али то не треба да
подразумева и слепо праћење комплетних тадашњих принципа грађења.
 Данас, захваљујући развоју технологије, постоји далеко више могућности,
и потребно је само пронаћи решења која ће пружити безбеднији живот,
здравији и више у хармонији са природом.
Одржив архитектонски дизајн

14. Основни принципи одрживе градње и
одрживог обликовања простора
 Очување кључних ресурса пажљивом и детаљном анализом сваке
локације.
 Коришћење процеса обликовања и конструкције који минимизирају
нарушавање околине и који вреднују, чувају и чак обнављају или
регенеришу природне вредности подручја са припадајућим
екоситемима.

15. Постулати зеленог дизајна
5 елемената зеленог дизајна:
 Одрживи дизајн простора;
 Очување воде и њеног квалитета;
 Енергија и окружење;
 Квалитет унутрашњег простора; и
 Очување материјала и ресурса.

16. Енергетска ефикасност објеката
 Европска унија је усвојила стандарде у архитектури који укључују енергетску
ефикасност у начину грађења, као и заштиту животне средине.
 Правилником о енергетској ефикасности зграда (“Сл. Гласник РС”,
бр.61/2011) одређено је да објекат мора да постигне одређен степен
енергетских уштеда како би добио енергетски пасош (Правилник о
условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским
својствима зграда, “Сл. Гласник РС”, бр.61/2011) са одговарајућим
сертификатом који је предуслов за добијање грађевинске и употребне
дозволе. Та обавеза се односи на нове зграде али и на већ изграђене објекте.

17. Систем сертификације зелених објеката
LEED Систем вредновања пројеката
 Објекти су груписани према типологији и својим особеностима. Систем је заснован на
бодовању пројеката чиме се оцењује степен испуњења захтева зеленог дизајна.
Основне категорије по којима се објекат бодује
 одабир одрживе локације грађења
 одрживо коришћење воде
 одрживо коришћење енергије и умањење загађења
 коришћени материјали и ресурси
 обезбеђивање квалитета унутрашњег простора објекта
Две бонус категорије
 Бодови за иновације у дизајну или технилошке иновације
 Бодови за поштовање регионалних приоритета се односе на регионалне приоритете
одрживости за појединачне географске целине.

18. Принципи одрживе материјализације
објеката
 Потребно је користити природне материјале у градњи објеката.
 Треба користити дрво као материјал из шума са контролисаном
плански спроведеном сечом.
 Обрада и припрема материјала би требало да је изведена еколошки
адекватним принципима
 Треба тежити коришењу материјала који се могу рециклирати и
поново користити.
 У одабиру материјала и система градње предност треба дати
производима и системима које је могуће једноставно сепарирати и
рециклирати уз минималну потрошњу енергије и загађење околине.
 Потребно је користити материјале које је могуће наћи у близини
објекта јер транспорт повећава загађење околине.

19. Искуства и препоруке
У раду су анализирана два ППППН:
ПППН НП Ђердап
ПППН НП Копаоник

20. Правила заштите, уређења и грађења, енергетска
ефикасност у ППППН; пример ППППН Ђердап
 За успостављане зоне заштите Националног парка утврђени
су диференцирани режими заштите, коришћења и уређења.
 Просторним планом се предвиђа очување структуре и
разноврсности природних предела, као и унапређење и
уређење културног, руралног и урбаног предела.
 У зонама туристичке намене, посебно у Националном парку,
препоручује се градња туристичких објеката уз поштовање
принципа: интеграције еколошких и туристичке активности са
комерцијалним пословањем; био-климатске архитектуре и
еколошких критеријума са малим степеном утицаја на
средину; коришћења обновљивих извора енергије и
напредних техника градње које користе сунце за грејање и
ветар за климатизацију, као и локалне грађевинске
материјале; усаглашености са пејзажом; и др.

21. Правила заштите, уређења и грађења, енергетска
ефикасност у ППППН; пример ППППН Ђердап
Просторним планом је даље дефинисана (предвиђена): енергетска
ефикасност објеката
У изградњи свих нових и реконструкцији и санацији постојећих објеката
поштоваће се принципи енергетске ефикасности.
Енергетска ефикасност свих објеката који се граде, реконструишу, дограђују,
обнављају, адаптирају и санирају (стамбене, јавне, пословне, туристичке,
спортско-рекреативне, услужне и друге намене, културна добра и објекти у
њиховој заштићеној околини и други објекти који користе енергију)
утврђиваће се у поступку енергетске сертификације и поседовањем
енергетског пасоша у складу са Правилником о енергетској ефикасности
зграда и Правилником о условима, садржини и начину издавања
сертификата о енергетским својствима зграда („Службени гласник РС”, бр.
61/11).

22. Правила заштите, уређења и грађења, енергетска
ефикасност у ППППН; пример ППППН Ђердап
 Планом су такође дате препоруке за изградњу објекта:
 Спољни изглед свих постојећих и нових објеката усаглашава се са
архитектуром традиционалног народног градитељства на подручју
обухваћених општина. Посебни захтеви градње су:
 постављање објекта у складу са морфологијом терена, која не ремети
драстично постојећу нивелацију;
 волумен и габарит објекта прилагодити условима окружења, водећи рачуна
о о очувању аутентичности предела у којем се објекат гради;
 примењени материјали за обраду фасаде морају бити природни и могу се
применити: дрво, малтерисана фасада и камен;
 зидови подрумских етажа, сутерена или подзида који су видни, обрађују се
облогом од камена. Није дозвољена употреба бетонских зидова као завршне
облоге...

23. Правила заштите, уређења и грађења, енергетска
ефикасност у ППППН; пример ППППН Копаоник
Анализа ППППН Копаоник показала је следеће:
 ППППН нису дате препоруке за правила грађења у оквиру посматраног
подручја, не помиње се енергетска ефикасност објекта, употреба еко
материјала, ...
 Неспровођење донетих планских докумената и одступање од планских
решења је озбиљан проблем.
 Веома је заступљена непланска изградња нових објеката на локацијама где
уопште није предвиђена изградња објеката, а велики проблем је и озбиљно
заостајање реализације планиране инфраструктуре и комуналне опреме.
 Све ово директно утиче на загађење животне средине.
 У даљем раду, требало би отклонити наведене проблеме, и дефинисти
правила која се тичу еколошки одговорне изградње.

24. Правила заштите, уређења и грађења, енергетска
ефикасност у ППППН; пример ППППН Копаоник
Анализа ППППН Копаоник показала је следеће:
 ППППН нису дате препоруке за правила грађења у оквиру
посматраног подручја, не помиње се енергетска ефикасност
објекта, употреба еко материјала, ...
 Неспровођење донетих планских докумената и одступање од
планских решења је озбиљан проблем.
 Веома је заступљена непланска изградња нових објеката на
локацијама где уопште није предвиђена изградња објеката, а
велики проблем је и озбиљно заостајање реализације
планиране инфраструктуре и комуналне опреме.
 Све ово директно утиче на загађење животне средине.
 У даљем раду, требало би отклонити наведене проблеме, и
дефинисти правила која се тичу еколошки одговорне
изградње.

25. Закључна разматрања
Препоруке за еколошки одговорно архитектонско обликовање:
Рушити и изнова градити само ако није економично и практично поново користити,
адаптирати или задржати постојећу конструкцију.
Максимално користити локацију изучавањем њене историје и намене, локалне
микроклиме, доминантних ветрова и климатских услова, потенцијалних коришћења
сунчеве енергије; обезбедити функционисање јавног саобраћаја, као и адекватно
третирање околних зграда
Избегавати употребу материјала од необновњивих ресурса или оних који не могу бити
поново коришћени или рециклирани, нарочито у конструкцијама које су кратког века.
Потенцирати употребу ЕКО материјала.
Архитектура објеката траба да буде прилагођена заштићеном природном и изграђеном
окружењу на начин да се уваже потребе савременог корисника, модерна естетика,
функционалне и технолошке норме данашњице, а да се притом не наруши традиција.
На овај начин се тежи да се максимално искористе позитивни, а искључе негативни
утицаји услова локације.

26. Закључак
 Тему еколошки одговорног планирања и дизајна не би требало закључивати.
 Свест о важности архитектонског промишљања о еколошком обликовању објекта, као
теми која је обавезујућа, подједнако је важна као и еколошки одговорно планирање
кроз размишљање о еколошким, енергетским и експлоатационим капацитетима нашег
окружења.
 ППППН Ђердап је пример добре праксе што се тиче правила уређења и грађења. Стога,
такав третман еколошки одговорног планирања и обликовања препоручљив је и у
осталим плановима, нарочито онима који се баве подручјима заштићених природних
добара.
 Прецизност у формулацијама и јасна и мерљива правила уређења и грађења могу
значајно смањити ризик од нарушавања осетљивих екосистема, као и здравља и
безбедности становника заштићених подручја.

27. Хвала на пажњи
 Контакт:
 Републичка агенција за просторно
планирање
 www.rapp.gov.rs