struja

1. Visoka škola elektrotehnike i
racunarstva strukovnih studija
Pružanje prve pomoci pri udaru električne struje
Studenti: Boris Milovanović 51/08 Profesor: мr Ivana Naumovska
Miloš Velevski 60/08
1

2. Sadržaj
UVOD..................................................................... 3
Kako struja deluje na čovekovo telo..................... 4
Zdravstvena oštećenja............................................ 5
Postupak oslobađanja ozleđenog od delovanja
električne struje...................................................... 6
Niski napon............................................................. 7
Visoki napon........................................................... 7
Oživljavanje............................................................8
Veštačko disanje................................................. 9-10
Spoljašnja masaža srca.................................... 11-12
Kombinovana metoda oživljavanja................ 13-14
Opekotine.......................................................... 15-16
2

3. Uvod
Električna energija je opasna prilikom prolaska kroz ljudsko telo, zbog toplotnog dejstva,
zatim uticaja na hemijski sastav krvi i nervni sistem, a naročito zbog poremećaja rada
srca i disajnih organa. Posledice ovog delovanja zavise od jačine struje, trajanja njenog
dejstva i puta kroz telo.
• Smatra se opasnom trajna struja jača od jednog miliampera (mA), što zavisi od
zdravlja, stanja kože, obuće, odjeće...
• Prema istraživanjima, struja od 20mA izaziva bolno grčenje mišića.
• Sa električnom energijom jačine 30mA može se izdržati samo par sekundi, uz
grčenje mišića ruke i nemogućnost otpuštanja obuhvaćenog provodnika.
• Struja od 50 mA dovodi do gubitka svesti.
• Struja jačine 100 mA ima smrtonosne posledice.
Što je vreme prolaska električne struje kroz telo duže, manja je podnošljivost organizma.
Velika je razlika da li je provodnik sa strujom samo dodirnut ili obuhvaćen (stegnut). U
prvom slučaju biće ruka usled električnog udara brzo povučena, dok u drugom slučaju,
zbog grča to više nije moguće. Najopasniji je put električne struje kroz sredinu srca, a to
je u slučaju zatvaranja strujnog kruga preko obe ruke, ili jedne ruke i noge. Ako odeven
čovek ima suvu ruku i kožne đonove na cipelama, onda je otpor tela električnoj struji
ogroman, oko 50 000 oma. Go čovek, koji se nalazi u kupatilu pa vlažnim rukama dođe u
dodir sa strujom, pruža struji vrlo mali otpor, svega oko 350 oma. U ovom poslednjem
slučaju i struja vrlo malog napona, od svega 70 do 80 volti, može delovati smrtonosno.
3

4. KAKO STRUJA DELUJE NA COVEKOVO TELO
Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične
povredama kod teških opekotina. Na tim mestima izumire tkivo i javljaju se veliki gubici
kože i tkiva u obliku levka. Sem opekotina struja deluje i elektrolitički, tj. električnim
putem rastvara ćelije i tkiva.
Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije
pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnosti površine tela, zato što joj vlažne površine daju
manji otpor.
Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje. U
momentu električnog udara nastupa odmah nesvest, koja često traje kratko vreme i za
sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i duševni
poremećaji, kao što su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi do
sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do
momentalne smrti.
Električni udar skoro uvek odbaci čoveka od mesta na kome je stajao, tako da pored
povreda od električne struje nastaju i povrede od pada.
Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba se onesveti, a kada
dođe k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i
buncanje, posle čega ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt
nastupa od grčeva mišića za disanje. Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih
krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.
4

5. Ako osoba doživi električni udar može zadobiti lakša ili teža
zdravstvena oštećenja:
• opekotine,
• grčenje mišića,
• prekid disanja i rada srca.
Glavno pravilo pri pružanju prve pomoći kod udara električne struje
jeste brzina akcije. To znači da treba što pre osloboditi ozleđenog od
delovanja struje, a nakon toga odmah započeti oživljavanje, ako
ozleđeni ne diše ili mu ne radi srce.
5

6. OSLOBAĐANJE OD DELOVANJA ELEKTRIČNE STRUJE
Postupak oslobađanja ozleđenog od delovanja električne struje zavisi
od okolnosti u kojima se desila nesreća, zavisi od toga da li je struja
niskog ili visokog napona. Pre svega toga, pokušati isključiti napon u
onom delu postrojenja ili instalacije koji je u dodiru sa ozleđenim.
6

7. NISKI NAPON
7

8. Isključiti napon pomoću prekidača, sklopki ili vađenjem utikača ili
osigurača, eventualno prerezati vod izoliranim klještima. Ako ni to nije
moguće, odvaja se unesrećeni od dodira sa naponom pomoću izolirane
kuke ili motke. Tom prilikom spasilac stane na suvu dasku, gomilu
odeće ili složene novine, i izbegava dodir zidova, konstrukcija ili
drugog pomoćnika.
VISOKI NAPON
Struju sme isključiti samo stručno osposobljen radnik pomoću
prekidača ili sklopke. Pre isključivanja unesrećeni se ne sme dodirivati
niti pomoću izolovanih sredstava, niti mu se sme neko približavati.
Nakon isključivanja treba isključene delove uzemljiti da se poništi
kapacitivni napon.
Za odvajanje unesrećenog od dodira sa naponom služe kuke, motke ili
klješta izolirana za dotični napon, po mogućnosti uz upotrebu gumenih
čizama i rukavica. Pri svim postupcima oslobađanja iz kruga struje
potrebno je osigurati da ozlijeđeni ne zadobije nove i još teže ozlede.
8

9. OŽIVLJAVANJE
Nakon oslobađanja od delovanja struje treba utvrditi zdravstveno
stanje ozlijeđenog, a pre svega da li krvari, da li diše i da li
mu radi srce. Ako ozlijeđeni krvari prvo treba zaustaviti
krvarenje. Ako se utvrdi da je to potrebno, treba započeti na
samom mjestu nesreće s primjenom sledećih metoda
oživljavanja:
• vestackog disanja u slučaju prestanka disanja,
• spoljašnje masaže srca,
• kombinovane metode oživljavanja u slučaju prividne smrti.
U tim slučajevima treba obavezno obavestiti zdravstvenu ustanovu.
Oživljavanje će imati izgleda na uspeh samo onda, ako stanje prividne
smrti nije trajalo duže od 10 do 15 minuta.
9

10. VEŠTAČKO DISANJE
Od metoda veštačkog disanja najbolje je primjenjivati veštačko
disanje uduvavanjem vazduka pomoću usta, jer je pokazala
najviše uspeha. Veštačko disanje treba izvoditi brzo i
određenim redosledom:
10

11. Ozleđeni se položi na leđa i brzim manevrom srednjeg prsta provjeri
se prohodnost usne šupljine u ždrelo.
1. Spasilac klekne pored glave ozleđenog, jednom rukom potisne
vilicu ozleđenog napred i prema gore tako da donji zubi budu
ispred gornjih, a usne stisnute da propuštaju vazduh, dok
drugu ruku stavi na teme i glavu mu zabaci što više unazad.
2. Duboko udahnuvši spasilac obuhvati nos ozleđenog i snažno
uduvava kroz nozdrve udahnuti vazduh. Istovremeno
posmatra da li se grudni koš širi i kad to ustanovi, odmakne
svoja usta da bi ozleđeni izdahnuo vazduh prirodnim
istezanjem grudnog koša. Ponekad se prilikom uduvavanja
vazduha oseti otpor, a grudni koš se ne širi. Tada treba
pogledati disajne putove i ako je u pitanju začepljenost nosne
šupljine, treba uduvavati vazduh kroz poluotvorena usta
ozleđenog.
3. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno, a zatim
se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog
disanja.
4. Veštačko disanje se mora ponavljati toliko dugo, dok se ne
uspostavi prirodno disanje ili do svesti ozleđenog.
11

12. SPOLJAŠNJA MASAŽA SRCA
Spoljašnju masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili je jako
oslab rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati
puls na arterijama vrata, ruke ili bedra, a ozleđenom su proširene
zenice i poprimi mrtvački izgled.
12

13. Spoljašnja masaža izvodi se na sledeći način:
1. Spasilac položi ozleđenog leđima na tvrdu podlogu i klekne do
njega s njegove desne strane.
2. Tada se preklopi dlan jedne ruke sa gornjim delom šake druge
ruke i položi ih na donji deo grudne kosti. Svake sekunde
pritisne se tolikom snagom da se grudni koš ulegne za 3-5 cm.
Nakon pritiska treba ruke opustiti, čime se omogućuje širenje
grudnog koša i punjenje srca krvlju.
3. Spoljna masaža izvodi se 5-10 minuta i ako se za to vrijeme ne
uspostavi normalan rad srca, izgledi na uspeh oživljavanja su
minimalni.
13

14. 14

15. 15

16. KOMBINOVANA METODA OŽIVLJAVANJA
U slučaju da istovremeno prestane disanje i rad srca treba primeniti
kombinovanu metodu, što znači da se naizmjenično vrši veštačko
disanje i spoljna masaža srca.
Poželjno je da oživljavanje izvode dvije osobe, od kojih jedna izvodi
veštačko disanje a druga masažu srca.
Izvede se 3-4 uduvavanja vazduha, a potom 15-20 pritisaka na
grudnu kost.
Postupak se ponavlja dok se ne uspostavi normalan rad srca i pluća ili
dok ne stigne lekar. Po završenom uspešnom oživljavanju ozlijeđeni
često ostaje u nesvesnom stanju, pa mu i dalje prete smetnje pri
disanju i radu srca.
Od tih opasnosti štitimo ga postavljanjem u položaj na bok.Kada
ozleđeni dođe k svesti, pruža mu se prva pomoć i za eventualno druge
ozlede.
Nakon toga ozleđeni se prenese u drugu prostoriju gde se ostavi ležeći
zaštićen od hladnoće a može mu se dati topli bezalkoholni napitak. Uz
ozleđenog trebaju ostati osobe koje će do dolaska lekara moći ponovo
pružiti prvu pomoć, ako to bude potrebno.
Iako izgleda da se ozleđeni potpuno oporavio, treba ga ipak prevesti u
zdravstvenu ustanovu radi pregleda i sprečavanja mogućeg šoka.
16

17. Opekotine
Ako je ozleđeni pri udaru električne struje zadobio i opekotine, plik se nesme bušiti
i nesmeju se stavljati nikakva sretstva kao sto su: ulje, pasta za zube, mastilo i
drugo. Opekotina se moze isprati hladnom vodom najviše 15 minuta i onda cemo
staviti sterilnu gazu na opekotinu da bi sprečili infekciju. Gaza se samo pridržava
rukom jer se nesme stezati zavojem da nebi došlo do pucanja plika ili do dodatnih
bolova. Opekotine su najopasnije I naj bolnije povrede. Delimo ih na tri stepena
Prvi stepen opekotine, Drugi stepen opekotine I Treći stepen opekotine.
Prvi stepen opekotine: Koža je crvena na mestu na kom je opecena i javlja se otok.
17

18. Drugi Stepen opekotine: je slican kao i prvi, ali u drugom stepenu stvaraju se mehuri
(Plikovi) ispunjeni bistrom žućkastom tečnošću.
Treći stepen opekotine: je veoma opasan i kod njega dolazi do ugljenisanja tkiva i tkivo
je toliko oštećeno da izumire.
18

19. 19