1. Анђела Влаховић I-7e
КРАГУЈЕВАЦ

2. Литература:
• http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%
D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86
• http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-
%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%
D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D
1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80
• http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D
0%B4%D0%B0%D0%BD

3. Почетна страна
Како је Крагујевац настао?
Крагујевац кроз историју
Крагујевац као главни град
Слике(Тополивница и Књажевско-српски театар)
Слике(главна улица)
Култура Крагујевца
Меморијални парк Шумарице
Музеј “21. октобар “
Ђурђевдан као Дан града
Крагујевац сада
И за крај слике

4. Како је Крагујевац
настао?
Претпоставља се да је Крагујевац
као насељено место постојао и
пре Немањићке државе.
Крагујевац је први пут споменут у
турском пописном дефтеру из
1476. године као „Крагујфоча“,
бивши трг са 32 куће. Име је
добио по птици крагуј (врсти
јастреба) која је у средњем веку
коришћена за лов, а данас
заузима почасно место на
градском грбу. На подручју града
Крагујевца налазимо бројне
трагове људског живота и остатке
материјалне културе још из
праисторије. Пре доласка
Словена, на територији града (и
читавог Балканског полуострва),
живели су Илири и Римљани, који
су, такође значајно утицали на
развој ових крајева.

5. Крагујевац кроз
историју
О. царство
Х. мон.
У. Србија
Кнеж. Србија
Краљ. Србија
Краљ. Југ.
СФРЈ
СЦГ
Државе којима је Крагујевац
припадао кроз историју:
Османско царство 1459-1711
Хабзбуршка монархија 1711-1739
Османско царство 1739-1804
Устаничка Србија 1804-1813
Османско царство 1813-1815
Кнежевина Србија 1815-1882
Краљевина Србија 1882-1918
Краљевина Југославија 1918-1943
Социјалистичка Федеративна
Република Југославија 1943-1992
Државна Заједница Србија и Црна
Гора 1992-2006
Србија 2006-

6. Крагујевац као
главни град
По много чему овај град можемо
назвати „првим у Србији“ – био је
прва престоница модерне српске
државе (1818-1841), у њему су
основане: 1833/1835. прва
гимназија у Србији као и Лицеј,
1838, претеча Универзитета у
Београду, први суд (1820. године),
прво позориште („Књажевско–
србски театар“ 1835. године), прве
новине („Новине србске“),
музичка формација („Књажеско –
србска банда“), прва апотека,
галерија слика, музеј,
библиотека… После вишевековне
турске (тј. Аустроугарске 1718-
1739.) владавине град је 1815.
године ослобођен од Турака, а 3
године касније проглашен
престоницом новостворене
државе. Тада почиње његов бржи
развој, оснивање институција од
националног значаја и масовније
досељавање становништва, а 1853.
године, изливањем првог топа у
крагујевачкој Тополивници
започиње индустријска
производња у Србији.

7. Тополивница Књажевско-српски театар

8. Главна улица (некада) Главна улица (сада)

9. Култура Крагујевца
У Граду постоји више значајних
институција од регионалног, а
неке и од националног значаја у
области културе и уметничке
делатности. Више њих наставља
традицију првих установа своје
врсте у модерној Србији, као што
су Књажевско-српски театар
(основан 1835. године), Народна
библиотека „Вук Караџић“ (1866),
Културно - уметничко друштво
„Абрашевић“ (1904).Народни
музеј Крагујевац има одељења за
археологију, етнографију,
историју Крагујевца и Шумадије и
ликовне уметности. У
археолошком одељењу чува се
више од 10.000 инвентарисаних и
преко 100.000 предмета
студијског материјала. Ликовна
збирка (1680) располаже са више
од 1.000 уметничких дела
изузетне вредности, посебно
српског сликарства.
Музеј ’’21. октобар’’

10. Меморијални парк
Шумарице
Спомен-парк „Крагујевачки
октобар“, представља спомен
комплекс подигнут у знак сећања
на недужне жртве крагујевачког
масакра који су починили
припадници Вермaхта 21. октобра
1941. године. Тог дана немачки
окупатори су
у Шумарицама стрељали око 3.000
становника Крагујевца и околних
места, а међу њима је било и 300
ученика kрагујевачких средњих
школа и шегрта који су већ
радили, као и 15 дечака, чистача
обуће, од 12 до 15 година
старости. Према подацима
историчара и кустоса музеја,
покојног Станише Бркића, које је
навео у својој књизи „Име и број“
из 2007. године, тог дана је
стрељано 2.796 лица (2381 у
Крагујевцу и 415 у околним
селима).

11. Музеј ’’21. октобар’’
У оквиру парка се налази и Музеј
21. октобра отворен 1976. са
сталном поставком везаном за
овај догађај. Одсуство отвора
(прозора) на фасадама
симболично сугерише на
безизлазност ненаоружаних људи
који су се тог дана нашли испред
митраљеских цеви, тридесет и три
кубуса представљају тридесет
масовних гробница у самом
спомен-парку и још три које се
налазе у оближњим
селимаИлићеву, Маршићу и Грошн
ици, док провидне пирамиде од
плексигласа на њиховим врховима
представљају последњи поглед
жртава уперен ка небу. У оквиру
спомен-парка налази се и старо
војничко гробље и споменик
стрељаним Словацима.

12. Ђурђевдан као Дан
града
Ђурђевдан је хришћански и
народни празник који се
прославља 6. маја (23. априла
по старом календару), чиме се
обележава успомена на Светог
Ђорђа. Код Срба је он попримио и
неке друге особине, мешајући се
са предхришћанским
култовима Балкана, па се зато и
празник Светог Георгија код Срба
не слави исто као у другим
хришћанским земљама. За Дан
града Ђурђевдан је проглашен
одлуком Скупштине Крагујевца у
априлу 1996. године. Тај датум
изабран је у знак сећања на
Ђурђевданску скупштину 1818.
године.

13. Крагујевац сада
Крагујевац је са 179.417
становника на територији Града,
према попису из 2011, и 150.835 у
самом градском насељу четврти
град по величини у Србији (не
рачунајући Косово и Метохију), и
седиштеШумадијског округа, a
налази се око 120 километара
јужно од Београда. До 1990.
године Крагујевац је био 5. град
по развијености у СФРЈ одмах
после словеначких градова.
Почетком 1990-их година град
постаје један од сиромашнијих
градова у Србији. Данас је
Крагујевац поново један од
најјачих административних,
културних, финансијских,
индустријских и политичких
центара у Србији.
5 највећих градова Србије Број становника
1. Београд 1.659.440
2. Нови Сад 341.625
3. Ниш 260.237
4. Крагујевац 179.417
5. Лесковац 144.206

14. И за крај слике
Крагујевац ноћу Пешачка зона

15. Општински врт Ђурђевдански крст