2. Édith Giovanna Gassini:
Rodjena je u Rue de Belleville;
Cerka Italijanke Anete Djovani Majar i ulicnog
akrobate Luisa Alfonsa Gasiona;
Imala je nemarnu baku Ajcu;
Zivela je u Normandiji;
U trecoj godini je postala slepa;
Otac se vratio po nju i poceo da nastupa sa
njom sirom Francuske;
Sa 15 godina je pocela da peva po pariskim
ulicama;
3. ‘’Moje detinjstvo se
mnogima može
učiniti kao veoma
strašno, ali je u
suštini bilo veselo i
lepo’’ - sećala se
svog odrastanja
legendarna pariska
šansonjerka.
4. Sedamnaestogodišnja Edit upoznala je Luisa Duponta, na ulici
poznatog kao Mali Luis, i ubrzo potom rodila mu je ćerkicu Marsel.
Marsel je preminula od posledica meningitisa, sto je mladu
pevacicu veoma povredilo, i nikada se nije oporavila od toga.
Nakon nekog vremena ponovo se vratila na ulice, trgove i kafiće,
dok je jednog poslepodneva nije uočio Lusi Leple, direktor kabarea
na Jelisejskim poljima i odmah joj ponudio posao.
’’Bila sam gladna, bilo mi je hladno, ali sam se u isto vreme osećala
slobodno. Tako da ujutro nisam morala da ustajem iz kreveta ili da
uveče ležem... Slobodna da se napijem, sanjam i nadam se... ‘’-
govorila je Edit koja je preko noći prljave ulice zamenila jednim od
najotmenijih kabarea.
5. Zbog Editine sitne građe, bila je visoka samo 147 santimetara, i straha
od pozornice, njen štićenik joj je dao umetničko ime La Mome Piaf, što
je na uličnom slengu značilo vrapčić. Godine 1936. snimila je svoju prvu
pesmu Les Momes de la cloche (Deca zvona) ujedno objavivši i dve
ploče.
6. *Nastavila je karijeru sa Rajmondom Asom, koji joj je
savetovao da promeni ime u Édith Piaf po kome je ostala
zapamcena.
*Mnogi su primetili njenu gestikulaciju rukama dok peva, što
je pevačica objasnila time da kad god zaboravi tekst maše
rukama.
* ’’Pevanje je za mene način da pobegnem iz stvarnosti. To je
jedan potpuno drugačiji svet. Dok pevam osećam da više
nisam na zemlji. Za mene je spavanje potpuno gubljenje
vremena. Zapravo, bojim se da zaspim jer se bojim da ću
umreti’’ - pričala je Edit o svojim strahovima, dok ju je kritika
karakterisala kao vulkan koji je non-stop u erupciji.
7. Nakon dvogodišnje ljubavne veze sa francuskim glumcem Polom Meruseom, koji je
svoju dragu uveo u pozorišni i filmski svet, Edit se zaljubila u Henrija Konteta, čoveka
koji je pisao njene hitove koje je kasnije snimala. Tokom Drugog svetskog rata pevala
je za Nemce u klubu One Two Two i fotografisala se sa francuskim ratnim
zatvorenicima. Zanimljivo je da je fotografije iskoristila tako što ih je dala plagijatorima
koji su od njih napravili pasoše, a nakon toga se vratila u kamp, i na taj način uspela je
da prokrijumčari dokumenta za 150 zatvorenika. Nakon završetka Drugog svetskog
rata bila je na vrhuncu slave, a svoje ime i uticaj koristila je kako bi pomogla pevačima
u usponu.
8. *Zahvaljujući koncertnim turnejama
postala zvezda i u Sjedinjenim američkim
državama.
*Nastupala je u otmenom kabareu na
Menhetnu, i nije ni slutila da ce u
Njujorku pronaci svoju ljubav.
*Prvak u boksu Marčelo Cerdan bio je
oženjen muškarac i imao je troje dece.
Njemu je posvetila pesmu L’hymne
l’amour. Sa velikom željom da Marčelo
dođe kod nje u Pariz, 28. maja 1949.
godine kupila mu je avionsku kartu.
Samo nekoliko minuta nakon poletanja
avion u kojem je bio Marčelo srušio se
iznad Azora.
*Skrhana od bola nakon njegove smrti
Edit se okrenula spiritualizmu,
izražavajući svoju tugu tragičnim
pesmama.
9. *Iako se činilo da se pevačica polako vratila u
normalno stanje 1951. godine doživela je dve
teške automobilske nesreće, a tokom
dugotrajnog oporavka u bolnici dobijala je
velike doze morfijuma zbog čega je postala
zavisnica od lekova protiv bolova. Kako je još od
rane mladosti volela sve da proba i da
eksperimentiše, nisu joj bile strane ni
kombinacije opijata, alkohola i droga, zbog kojih
je počela da uništava svoje psihofizičko zdravlje.
*U julu 1952. godine prvi put se udala u gradskoj
skupštini za francuskog pevača Žaka Pilisa, a
kuma je bila njena dobra prijateljica Marlen
Ditrih.
*Iako je živela za svetla pozornice, na nagovor
prijatelja povukla se sa scene. Grandiozni
povratak dogodio se 1955. godine kada je u
pariskoj Olimpiji priredila koncert za pamćenje.
*1956. se upisala na stranice istorije kao prva
pevačica zabavne muzike koja je nastupila u
njujorškom Karnegi holu, prestižnoj dvorani
klasične muzike.
10. Dijagnostikovano je da boluje od raka. Od tada ju je na
koncerte pratila medicinska sestra koja joj je, kada god je bilo
potrebno, davala morfijum protiv bolova.
Početkom 1961. godine Edit je počela saradnju sa mladim
francuskim tekstopiscem Šarlom Dumontom i nije pogrešila
jer je njihova saradnja ovekovečena najpoznatijom pesmom
Non, je ne regrette rien.
Udala za Šarla u septembru 1962. godine kada je i održala
poslednju turneju.
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf
Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith Piaf Édith PiafÉdithPiaf Édith Piaf
11. ‘’Smrt ne postoji. Ona je samo trenutak kada prelazite na drugo mesto’’ -
govorila je svojevremeno pevačica.
Glasa punog neobične topline pevala je o siromaštvu, bedi ulici, skitnji, ali i o
nadi, poverenju i ljubavima koje nikada ne prolaze.
Iako je jedna od najvećih muzičkih legendi bila sitna i krhka, na sceni je
izgledala viša zahvaljujući posebnim i neverovatno snažnim glasovnim
mogućnostima.
Njeno poslednje prebivalište u Parizu godišnje poseti više od hiljadu
obožavalaca ostavljajući joj poruke i cveće
12. Njene najpoznatije pesme su:
“La Vie en rose" (1946),
“Non, je ne regrette rien"
(1960),
“Hymne à l’amour" (1949),
“Milord" (1959),
“La Faule" (1957),
"l'Accordéoniste" (1955),
"Padam ... Padam ..." (1951).
