Istaknuti ekonomista Branko Milanović govorio je o globalizaciji, migracijama i budućnosti srednje klase. Ovo predavanje je deo međunarodnih Kapušćinski predavanja o razvoju u organizaciji European Commission, UNDP, FEFA i Centra za socijalnu politiku

1. Predavanje o nejednakosti na FEFA:
Globalizacija, migracije i budućnost srednje klase
Branko Milanović, jedan od vodećih međunarodnih stručnjaka za pitanje nejednakosti, održao je
predavanje na temu Globalizacija, migracije i budućnost srednje klase, 13. oktobra 2016. godine, na
Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu. Ovo predavanje deo je međunarodnog
serijala Kapušćinski predavanja o razvoju, koje zajednički organizuju Evropska komisija, UNDP,
Centar za socijalnu politiku i Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Predavanje je
održano u prepunoj sali Fakulteta, a pored studenata predavanju su prisustvovali vodeći ekonomisti
Srbije, predstavnici međunarodnih organizacija i šire stručne javnosti. Stručni osvrt na predavanje
Branka Milanovića dali su prof. Gordana Matković, profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i
administraciju i prof. Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Branko Milanović je ukazao na promene u distribuciji dohotka na globalnom nivou i posledice koje ove
promene donose. Globalizacija je uticala da se pitanje nejednakosti sve više posmatra kao globalno
pitanje, a ne pitanje od značaja za pojedinačne države. Jedna od najvažnijih posledica nejednakosti
distribucije dohotka na globalnom nivou su povećane međunarodne migracije, smatra Milanović, i ovaj
trend će biti sve izraženiji u budućnosti. Milanović je naglasio da postoje dva jasna rešenja za smanjenje
faktora koji podstiču velike svetske migracije: "ili se dohoci siromaših ljudi moraju podići u zemljama u
kojima trenutno žive, ili će oni u sve većem broju odlaziti u bogatiji svet".
Nejednakost je globalni fenomen, koji ima sve veći značaj i uticaj na politike u Evropi i svetu. U
razvijenijim zemljama izazovi koji se tiču različitih aspekata nejednakosti su poslednjih godina, između
ostalih, prisutne u radovima Piketija, Štiglica i Milanovića. Sa rastućom globalizacijom, povećanjem
međunarodne ekonomske razmene, migracija i različitim političkim procesima kao što su ciljevi
održivog razvoja i proces evropskih integracija – pokazatelj nejednakosti dobija na značaju. Studija
OECD-a o socijalnoj koheziji upozorava da je rast nejednakosti "zvono na uzbunu za kreatore politika
koje sugeriše da je socijalna kohezija u društvima u riziku". Trajno stanje nejednakosti "iscrpljuje"
društva i smanjuje sve pozitivne efekte ekonomskog razvoja. Osim toga, trajna visoka nejednakost stvara
povišeni nivo nepoverenja u društvu, upozoravaju Vilkinson i Piket, niži nivo pripadnosti društvu i manji
socijalni kapital.
Branko Milanović je vodeći međunarodni stručnjak o pitanjima koja se tiču nejednakosti dohotka. Od
2014. godine Milanović radi u Graduate Centru (City University of New York) kao gostujući profesor i
kao naučni saradnik na LIS istraživačkom centru. Pre toga, Branko Milanović je bio vodeći ekonomista u
istraživačkom odeljenju Svetske banke. Milanović je autor knjige Bogataši i siromasi: kratka i neobična
istorija globalne nejednakosti (Službeni glasnik, 2012), brojnih članaka o globalnoj nejednakosti, kao i
nedavno objavljene knjige Globalna nejednakost: novi pristup u doba globalizacije koja razmatra pitanja
ekonomske i političke globalizacije, uključujući i redefinisanje kuznjecove krive (Harvard University
Press, 2016).
Kapušćinski predavanja o razvoju su diskusije u kojima učestvuju međunarodni stručnjaci koji
razmatraju relevantna pitanja koja se tiču razvoja evropskih zemalja. Ova serija predavanja su dobila ime
po Ričardu Kapušćinskom, poljskom izveštaču i piscu koji se bavio zemljama u razvoju. Predavanja
ovog formata organizuju Evropska komisija, UNDP, partnerski univerziteti i razvojne (think-tank)
organizacije. Od 2009. godine od kada se organizuju, do danas je održano preko 80 ovakvih diskusija i u
njima učestvovalo preko 25.000 učesnika.