2. • Primarni biomolekuli, čine osnovne komponente ćelije
• Rasprostranjeni u biljnom i životinjskom svetu
• Ime im potiče od grčke reči lipos – mast
• Po sastavu veoma različita jedinjenja sa dve zajedničke
karakteristike:
- Nerastvorljivi u vodi, rastvorljivi u nepolarnim organskim
rastvaračima (hloroform, dietil etar, benzen, petrol etar,
heksan, ugljentetrahlorid, ...)
- Sadrže polarne (hidrofilne) i nepolarne (hidrofobne)
grupe.
3. • PODELA – Na osnovu sposobnosti da podležu hidrolizi u
baznoj sredini
Glikolipidi
4. Alkoholi koji ulaze u sastav lipida
Alkoholi sa azotom Alkoholi bez azota
Glicerol Sfingol
6. • Drugu alkoholnu komponentu složenih lipida čine alkoholi
holin, etanolamin i inozitol.
Holin Etanolamin
Inozitol
7. MASNE KISELINE
• U prirodnim lipidima su nađene masne kiseline sa 4-32 C-
atoma, ali su najbitnije one sa 16 i 18 C-atoma
• ZASIĆENE MASNE KISELINE:
CH3(CH2)14COOH CH3(CH2)16COOH
Palmitinska kiselina Stearinska kiselina
• Nezasićene masne kiseline su normalnog niza i mogu imati
jednu ili više (do šest) dvostrukih veza, koje su uvek cis-
konfiguracije.
• NEZASIĆENE MASNE KISELINE:
12. • Podela na masti i ulja je izvršena na osnovu agregatnog
stanja na sobnoj temperaturi
• Prirodne masti su životinjskog, a ulja biljnog porekla.
Tripalmitoilglicerol 1-Palmitoil-2-oleanoil-3-stearoilglicerol
Tripalmitat Palmitooleostearat
MAST ULJE
13. SAPONIFIKACIJA MASTI I ULJA
• Ovu reakciju katalizuju i kiseline i baze
Triglicerid Glicerol Sapun
• Sapuni u vodenom rastvoru reaguju BAZNO jer
HIDROLIZUJU:
pH>7
14. ODREĐIVANJE KVALITETA
• Koriste se tri reakcije – neutralizacija kiselina bazama,
hidroliza estarskih veza i adicija I2 na dvostruku vezu.
• KISELINSKI BROJ broj g KOH potrebnih za
neutralizaciju slobodnih masnih kiselina u 100g masti ili ulja
• SAPONIFIKACIONI BROJ broj g KOH potrebnih za
neutralizaciju svih (slobodnih i estarski vezanih) masnih
kiselina u 100 g masti ili ulja
• ESTARSKI BROJ = S.B. – K.B.
• JODNI BROJ broj g joda koji se adira na 100g ulja
16. II SLOŽENI LIPIDI
• Hidrolizom daju više od dve vrste jedinjenja.
• Predstavlljaju heterogenu grupu koja ima niz zajedničkih
fizičkih i hemijskih osobina
• Osnovne su komponente ćelijskih membrana, a svojim
osobinama omogućavaju njihove biološke funkcije
• Na osnovu proizvoda hidrolize podeljeni su na:
1. FOSFOLIPIDE
2. SFINGOLIPIDE
3. LIPOPROTEINE
17.
18. 1. GLICEROFOSFOLIPIDI
• Derivati glicerol-3-fosfata.
*
• Svi prirodni fosfogliceridi su derivati L-glicerol-3-fosfata.
*
L-glicerol-3-fosfat D-glicerol-3-fosfat
20. • Esterifikacijom dve preostale OH-grupe L-glicero-3-fosfata
višim masnim kiselinama nastaju L-fosfatidne kiseline –
osnova svih fosfoglicerida.
1
2
• Obično je položaj 1 esterifikovan zasićenom MK sa 16 ili 18
C-atoma
• Položaj 2 je esterifikovan jednom od nezasićenih MK
L-fosfatidna kiselina
23. FOSFATIDILHOLINI
• Isto kao i kefalin, samo u većim količinama
• Predstavljaju najveći deo lipidnih komponenata ćelijskih
membrana
• U fiziološkim uslovima se nalaze u obliku dipolarnog jona
Holin
25. OH-
FOSFATIDILSERINI
• Nalazi se u srcu, jetri i mozgu.
• U fiziološkim uslovima se nalazi u obliku anjona jer ima
-COOH grupu koja u tim uslovima disosuje
Serin
29. KARDIOLIPINI
• Vezivanjem 2 molekula fosfatidne kiseline preko ostatka
glicerola nastaju – KARDIOLIPINI
• Nalaze se u membranama mitohondrija.
L-fosfatidna kiselina
Glicerol
31. OSOBINE FOSFOGLICERIDA
• Svi su bele supstance.
• Rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaračima
• HEMIJSKE OSOBINE – podležu hidrolizi
• U baznoj sredini sve estarske veze hidrolizuju osim one
između glicerola i fosforne kiseline
Fosfogicerid Masne kiseline + aminoalkohol + G-3-P
hidroliza
• U kiseloj sredini hidrolizuju sve veze
• U biološkim uslovima, hidroliza se vrši dejstvom enzima
fosfolipaze. Ima ih četiri (A, B, C i D) i svaka hidrolizuje
određenu vezu.
32.
33. • Osnovna alkoholna komponenta je nezasićeni dvohidroksilni
amino alkohol
• Ima dva asimetrična C-atoma, ali sfingol, kao i prirodni
sfingolipidi imaju D-konfiguraciju.
*
*
trans-2-aminooktadec-4-en-1,3-diol
5
4 1
2
3
18
Sfingol (sfingozin)
34. • Osnovnu komponentu svih sfingolipida čini ceramid koji
nastaje acilovanjem amino grupe nekom masnom kiselinom
Pseudopeptidna
veza
Podela izvršena
na osnovu
prirode grupe
vezane za OH
35. • R= CH3(CH2)16- ili CH3(CH2)22-
Zwitter-jonska
veza
Estarske
veze
Pseudopeptidna
veza
• R'= CH3 ili H
• Nalaze se u membranama mijelinskih vlakana i nervnih ćelija
SFINGOMIJELINI
36. GLIKOLIPIDI
• Ne sadrže fosfornu kiselinu i aminoalkohol, već je za primarnu
OH grupu vezan neki šećer.
• PODELA:
• Cerebrozidi
• Sulfolipidi
• Gangliozidi
40. LIPOPROTEINI
• Kompleksi lipida i proteina u kojima oni nisu međusobno
vezani kovalentnim vezama, već se celina drži vodoničnim i
jonskim vezama i van der Wals-ovim silama.
• Nisu tačno definisana jedinjenja i mogu biti različitog
sastava.
• Podela:
• Uloga: transport krvlju lipida nerastvornih u vodi do
odgovarajućih organa.
• Lipoproteini vrlo male gustine (VLDL)
• Lipoproteini male gustine (LDL)
• Lipoproteini velike gustine (HDL)
41.
42. 1. STEROIDI
• Heterogena grupa jedinjenja za koje je zajedničko da sadrže
policiklični skelet – ciklopentanoperhidrofenantren
• Ubrajaju se u lipide zbog toga što ih prate u biološkim
sistemima i što su nerastvorni u vodi, a rastvorni u slabo
polarnim organskim rastvaračima.
A B
C D
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
*
*
*
*
*
*
6 asimetričnih
C-atoma; broj
izomera = 26
43. STRUKTURA STEROIDA
• Svi prirodni steroidi imaju metil-grupe u položajima 10 i 13
• U položaju 17 imaju alifatični niz (ugljovodonični ostatak sa
nekom funkcionalnom grupom ili bez nje)
• U položaju 3 imaju neku kiseoničnu funkciju
A B
C D
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14 15
16
17
19
18
R – alifatični supstituent
X - -OH, -OR ili >C=O
*
*
*
*
*
*
*
*
8 asimetričnih
C-atoma; broj
izomera = 28
44. • Kod prirodnih steroida B i C su uvek, a C i D skoro uvek
trans-kondenzovani.
• Prstenovi A i B mogu biti cis- i trans-kondenzovani – 5a-
(trans-kondenzovani A i B) i 5b-serija (cis-kondenzovani A i
B)
5a-Steroid
(trans-A/B)
5b-Steroid
(cis-A/B)
A A B
B
C
C D
D
45. STEROLI
• Steroidni alkoholi ili steroli su jako zastupljeni u živom svetu,
bilo slobodni, bilo u obliku estara.
• Podela:
• Zoosteroli
• Fitosteroli
• Mikosteroli
50. ŽUČNE KISELINE
Koprostan
• Prirodne žučne kiseline su hidroksi derivati holanske kiseline,
koja nastaje oksidacijom koprostana.
Holanska kiselina
[O]
52. • U organizmu žučne kiseline nastaju u jetri iz holesterola i
uglavnom se nalaze u obliku amida glicina i taurina.
• Najvažniji su derivati holne kiseline, poznati pod nazivom
glikoholna, odnosno tauroholna kiselina.
Glikoholna kiselina (X=NHCH2COOH )
Tauroholna kiselina (X=NHCH2CH2SO3H)
54. 2. TERPENI
• Prirodni proizvodi koji se najčešće nalaze u biljkama
• Uljaste tečnosti, prijatnog mirisa, a retko su čvrste
supstance.
• Po hemijskom sastavu su ugljovodonici ili njihovi
funkcionalni derivati (alkoholi, aldehidi i ketoni) različitog
stepena nezasićenosti.
• Rastvorni u mastima
• Češki hemičar Leopold Ružička je pokazao da se mnoge
supstance pronađene u prirodi formiraju kombinovanjem po
5 ugljenikovih atoma i da su oni aranžirani po istom principu
kao izopren (dobijen pirolizom prirodne gume).
55. TERPENI
• U molekulu terpena izoprenske jedinice se povezuju po
principu glava - rep i to je tzv. izoprensko pravilo.
izopren (C5H8)
Dodatna veza
2-metil-1,3-butadien
56. PODELA TERPENA
• Prema strukturi ugljeničnog niza dele se na alifatične i
ciklične.
• Prema broju izoprenskih jedinica:
Broj izoprenskih
jedinica
Broj C-atoma
(formula)
Klasa terpena
1 5 (C5H8) hemiterpeni
2 10 (C10H16) monoterpeni
3 15 (C15H24) seskviterpeni
4 20 (C20H32) diterpeni
5 25 (C25H40) sesterpeni
6 30 (C30H48) triterpeni
8 40 (C40H64) tetraterpeni
57. MONOTERPENI
• Mircen – alifatični monoterpen, sastavljen iz dve izoprenske
jedinice, formule C10H16.
• Iz njega se izvode alkoholi geraniol i citronelol i aldehid
citral.
Mircen Citral
• Geraniol –tečna supstanca žute
boje, prijatnog mirisa, nalazi se u
ruži i drugom cveću. Upotrebljava
se u industriji kao dodatak
parfimerijskim proizvodima.
59. DITERPENI
• Fitol – nezasićeni alkohol, izolovan je iz biološkog materijala.
• Vitamin A (retinol) – naziva se i vitamin rasta. Igra veliku
ulogu u funkciji vida. Nedostatak vitamina A izaziva
oboljenja rožnjače.
• Žuta, kristalna supstanca koja se rastvara u uljima
• Nalazi se u hrani, a najviše ga ima u ribljem ulju.
60. TRITERPENI
• Skvalen – međuproizvod u biosintezi holesterola.
• Karotenoidi – rastvorljivi u mastima i njihovim rastvaračima,
nisu rastvorljivi u vodi. Uglavnom se nalaze u biljkama.
• Čine narandžasto-žutu boju u pojedinim biljkama i zbog toga
se zovu biljnim pigmentima. Boja potiče od njihove hemijske
strukture, koju čini ugljovodonični niz sa većim brojem
uglavnom konjugovanih dvostrukih veza.
• Usvom molekulu mogu imati i alkoholnu funkciju na kraju
niza.
TETRATERPENI
61. • Likopen – karotenoid čiji je nezasićeni ugljovodonični niz sa
konjugovanim dvostrukim vezama sastavljen od osam
linearno vezanih izoprenskih jedinica.
• Od njega potiče karakteristična boja zrelog paradajza i šipka.
TETRATERPENI
62. • Karoten - daje žuto-narandžastu boju prirodnim proizvodima
(mrkvi). Najpoznatiji su a-, b- i -izomer. Na krajevima sadrže
cikloheksanske prstenove formirane od četiri izoprenske
jedinice.
TETRATERPENI
• b-karoten se razlikuje od a-izomera samo po položaju
dvostruke veze u cikloheksanskom prstenu, dok -karoten ima
samo na jednom kraju cikloheksanski prsten
• Karotenoidi u sastavu hrane igraju veoma važnu ulogu, a
posebno su značajni za sintezu vitamina A, zbog čega se
nazivaju provitaminom A.
63. • Supstituisani ciklični ugljovodonici ili njihovi
funkcionalni derivati
• Mogu biti monociklični i biciklični
CIKLIČNI MONOTERPENI
• Monociklični monoterpeni se izvode iz mentana.
• Limonen – nalazi se u
etarskom ulju limuna,
narandže i dr.
• Mentol – nalazi se u
etarskom ulju nane;
koristi se u medicini,
prehrambenoj industriji
i kozmetici. Menton
64. CIKLIČNI MONOTERPENI
• Biciklični monoterpeni su
derivati zasićenih ugljovodonika
pinana i kamfana.
Pinan Kamfan
• Iz pinana se izvode a- i b-
pinen, koji u svom bicikličnom
molekulu imaju dvostruku vezu
a-pinen b-pinen
kamfor
borneol
