SlideShare a Scribd company logo
Да се подсетимо
 Шта је рељеф?
 Рељеф је изглед Земљине површине
 Рељеф чине сва удубљења и узвишења, све равнине и
неравнине на Земљи.
 Шта су планине?
 Планине су узвишења у рељефу, виша од 500m
надморске висине.
 Шта су равнице?
 Равнице су простани заравњени делови копна.
 Равнице до 200m надморске висине називају се
НИЗИЈЕ
 На обликовање рељефа, осим унутрашњих утичу
и спољашње силе Земље.
 Спољашње силе добијају енергију од Сунца. Због
сунчеве топлоте стене се шире и скупљају, одвија се
процес кружења воде у природи, кретање ваздуха,
таласа и ледника.
 Вода, лед и ветар разарају облике рељефа својом
снагом и односе стеновити материјал.
 Таложењем однешеног разореног материјала настају
нови облици рељефа
 Процес разарања постојећих облика у рељефу и
одношење разореног материјала назива се
ЕРОЗИЈА. Овим процесом настају ЕРОЗИВНИ
ОБЛИЦУ РЕЉЕФА
 Процес таложења разореног материјала назива се
АКУМУЛАЦИЈА. Овим процесом настају
АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА
Распадање стена
 Током дана Сунце
загрева површину, стене,
које се због топлоте шире. Током
ноћи оне се охладе и скупљају.
Услед наизменичног ширења и
скупљања, долази до пуцања и
распадања стена.
 Овај процес је посебно изражен у
пустињама, јер су тамо
температурне разлике између дана
и ноћи највеће.
 У поларним или планинским
пределима вода улази у пукотине
стена. Услед ниских температура,
вода се претвара у лед који се шири
и тако ломи стене.
https://www.youtube.com/
watch?v=E-VmsusyKhw
Процес распадања стена
Рад река
 Реке својом снагом разарају стеновиту подлогу
преко које теку и преносе разорени материјал.
Тамо где им слаби транспортна моћ, реке таложе
пренешени материјал.
 На тај начин стварају речне ерозивне и
акумулативне облике у рељефу
Речни облици рељефа
Ерозивни Акумнулативни
Речно корито
Речна долина
Аде (речна
острва)
Алувијалне
равни
Делте
Ерозивни речни облици рељефа
 Речно корито– жљеб којим река
тече
 Речна долина– уже или шире
удубљење у рељефу са обе стране
речног корита
 Састоји се од долинског дна
у коме је усечено ечно корито
и долинских страна
 Река својим ерозивним радом
продубљује речно корито и
проширује речну долину.
Планинске реке имају дубоке
и уске речне долине. Речне
долине равничарских река су
плитке и широке.
Долинско дно
Долинске стране
Речне долине
НОРМАЛНЕ КЛИСУРЕ КАЊОНИ
Широко дно и благо
нагнуте стране
Уско дно и стрме
стране
Без долинског дна са
готово вертикалним
странама
 У речном кориту налазе се стене различите
отпорности, од којих се неке брже, а неке спорије
разарају. Зато на додиру мекших (мање отпорних) и
чврстих (отпорнијих) стена могу
настати водопади, слапови и брзаци.
https://www.youtube.com/
watch?v=6KiG7layw-
Q&feature
Акумулативни речни облици рељефа
 Настају таложењем материјала који је река еродирала и
однела
АДА (речно острво) ДЕЛТА АЛУВИЈАЛНА РАВАН
речно острво настало
таложењем речних наноса
у доњем току
равничарских река на
местима где је смањена
механичка снага водотока.
тип речног ушћа, који
настаје акумулацијом
честица на месту
уливања реке у море
или океан.
уже или шире
равнице поред
река.
https://www.shtreber.com/uploads_gallery/origin
als/Geografija/5.%20razred/Unutra%C5%A1nja%2
0gra%C4%91a%20i%20reljef%20Zemlje/Oblikovanje
%20reljefa%20dejstvom%20spolja%C5%A1njih%20si
la/geografija_5_18_7_ada_na_dunavu.jpg?14699585
58502
https://sites.google.com/site/stariegipat/_/rsrc/1472
689743890/geografska-podela-egita/08.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8
/84/Waimakariri02_gobeirne.jpg
Рад таласа
 На језерима, морима и океанима, ветар ствара таласе који
често великом снагом ударају о обале.
 Таласи разарају стене од којих је обала изграђена, руше их и
стварају нове облике рељефа.
 Рад таласа назива се АБРАЗИЈА
 Радом таласа настају АБРАЗИОНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА
Абразиони облици рељефа
Ерозивни Акумнулативни
Клиф
Таласна
поткапина
Жало
Томболо
Ерозивни абразиони облици рељефа
ТАЛАСНА
ПОТКАПИНА
КЛИФ
Стрм стеновити одсек
изнад мора, који настаје
разарачким дејством
таласа.
удубљење у подножју
клифа настало
ударањем таласа
https://www.youtube
.com/watch?v=dk8Ps
LbJnl8&feature
https://i2.wp.com/geografijazasve.me/wp-
content/uploads/2017/04/Cliffs-of-Moher-
dreamstime_l_20671331.jpg?resize=640%2C379
https://encrypted-
tbn0.gstatic.com/images?q=tbn%3AANd9GcQIMTTSYv1
cOAJy7b-a38oYXf2wKAZpWl0AuQ&usqp=CAU
https://www.you
tube.com/watch
?v=kYK557nldqo
Стварање клифа и
т.поткапине
Акумулативни абразиони облици рељефа
 Настају таложењем материјала који су таласи разорили
и пренели.
ТОМБОЛО ЖАЛО
Ниска песковита обалаПешчани спруд
https://ww
w.youtube.c
om/watch?
v=dk8PsLbJ
nl8&feature
Стварање
жала
Рад ветра
 Назва се још и
ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА
 Највише је испољена
у сувим областима
 У сувим областима,
пустињама, ветрови
могу преносити
велике количине
песка. Тај песак се
нагомилава у облику
узвишења која се
зову дине. https://www.youtube.com/
watch?v=iMCY9WMnzaw
Пустиња Намиб у Африци
Рад ледника
 Ледничка ерозија
 На високим планинама и у поларним
областима, снег који напада не може
да се отопи у потпуности.
 Надморска висина изнад које се снег
нагомилава и задржава током целе
године назива се СНЕЖНА
ГРАНИЦА
 Снежна граница није на истој висини
на свим планинама. Висина снежне
границе зависи од
 географске ширине,
 положаја планине и
 удаљености од мора.
Нагомилавањем нових слојева преко
старих слојева, снег се претвара у
лед. На тај начин настају ледници.
 Удубљење на планини у коме
ледник настаје назива
се цирк.
 Под тежино масе лед почиње
да се креће низ планинске
падине и на тај начин настаје
ледник
 Долина којом се ледник креће
назива се валов
Ерозивни леднички облици
Акумулативни леднички облици
 У току кретања ледници
откидају и разарају
стеновиту подлогу преко
које се крећу и са собом
носе велике количине
стеновитог материјала. Тај
стеновити материјал
назива се моренски
материјал.
 Ледник почиње да се отапа
када се спусти испод
снежне границе. На том
месту, од моренског
материјала који је ледник
носио настаје полукружни
бедем - чеона морена.
 Иза чеоне морене вода од
отопљеног леда може да
формира ледничко
језеро.
Ледничко језеро
Крашка ерозија
 Обликовање рељефа растварањем кречњачких стена назива се
крашка ерозија
 Вода може да раствара кречњачке стене. Ове стене су испресецане
бројним пукотинама кроз које вода лако понире и раствара
површинске и дубље слојеве кречњачких стена.
Крашки облици рељефа
Површински Подземни
Шкрапе
Вртаче
Пећине
Јаме
Увале
Крашка поља
Површински крашки облици рељефа
Шкрапе су
уске бразде
које настају на
голим и
стрмим
кречњачким
површинама.
Шкрапе Вртаче Увале Крашка поља
Вртаче су
удубљења која
настају проши
ривањем
пукотина кроз
које вода
понире
Увале су
издужена
удубљења која
настају
пајањем више
вртача
Крашка поља су велика
затворена удубљења у
кречњачким пределима.
Стране крашког поља су
обично стрме, а дно је
заравњено и прекривено
нераствореним
седиментима.
Подземни крашки облици рељефа
 Вода раствара кречњачке стене, проширује, зидове пукотина, продубљује
их и све више понире у дубину, у унутрашњост кречњачких стена.
 На тај начин настају подземни крашки облици рељефа
ЈАМЕ ПЕЋИНЕ
Вертикални канали
који се спуштају у
дубину кречњачких
стена
Пећине су претежно
хоризонтални подземни
канали, ходници и дворане,
различите висине и ширине.
У пећинама постоји
разноврсан пећински
накит. Најпознатији су
сталактити и
сталагмити. Сталактити
висе са таванице пећине,
а сталагмити се дижу са
пода пећине. Њиховим
спајањем настају
пећински стубови.
https://www.youtube
.com/watch?v=HioQ
bAQKwwU
Рајкова пећина
Да поновимо
 Спој појмове
ЕРОЗИЈА АКУМУЛАЦИЈА
Нагомилавање
разореног
материјала
Разарање
овршинског слоја
стена
 Ерозивни облици рељефа настали радом река су....?
РЕЧНО КОРИТО РЕЧНА ДОЛИНА
 Спој слику са обликом речне долине коју
представља.
КЛИСУРА
КАЊОН
НОРМАЛНА ДОЛИНА
 Допуни реченице...
 Ударањем таласа о стрму обалу настаје
док обурвавањем стрме обале у воду настаје
 Место изнад снежне границе где настаје ледникк
назива се . Долина којим се ледник
креће зове се
 Спајањем вртача у кречњачким теренима настају
 Пећински накит који виси са пећинских таваница
називамо док се са дна пећина дижу
Т. поткапина
Клиф
Цирк
Валов
Увале
Сталактити
Сталагмити
Домаћи задатак
https://www.purposegames.com/game/recna-erozija-i-
akumulacija-slika
https://www.purposegames.com/game/reljefni-oblici-spojnice

More Related Content

What's hot

Pismo
PismoPismo
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
Aleksandra Jakovljevic
 
кOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaкOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaljubicadj1
 
Klimatske promene
Klimatske promeneKlimatske promene
Klimatske promene
Ivana Damnjanović
 
1 tablica-mnozenja-prazna
1 tablica-mnozenja-prazna1 tablica-mnozenja-prazna
1 tablica-mnozenja-prazna
Nuraga Kavgic
 
Zdrava hrana - pravilna ishrana
Zdrava hrana - pravilna ishranaZdrava hrana - pravilna ishrana
Zdrava hrana - pravilna ishranaGordana Janevska
 
Ppt pisanje recce ne uz glagole
Ppt pisanje recce ne uz glagolePpt pisanje recce ne uz glagole
Ppt pisanje recce ne uz glagole
Gorica Mladenovic
 
пипи дуга чарапа
пипи дуга чарапапипи дуга чарапа
пипи дуга чарапаos21majpodgorica
 
Zapremina
ZapreminaZapremina
Zapremina
Nataša Jovanov
 
Pisanje recce li i ne
Pisanje recce li i nePisanje recce li i ne
Pisanje recce li i ne
Žaklina Jevtić
 
Tvorba reči
Tvorba rečiTvorba reči
Tvorba reči
Marina Tokin
 
Rod i broj prideva
Rod i broj pridevaRod i broj prideva
Rod i broj prideva
SnezanaSelenic
 
Zbirne imenice
Zbirne imeniceZbirne imenice
Zbirne imenice
Aida Kurtanović
 
Molekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologijaMolekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologija
Ivana Damnjanović
 
Reciklaža plastike
Reciklaža plastike Reciklaža plastike
Reciklaža plastike
VečitiStudent
 
4. razigrana matematika 4 ud benik
4. razigrana matematika 4 ud benik4. razigrana matematika 4 ud benik
4. razigrana matematika 4 ud benik
Denisa Mušeljić
 
Падежи - служба и значења
Падежи - служба и значењаПадежи - служба и значења
Падежи - служба и значења
Ивана Цекић
 

What's hot (20)

Pismo
PismoPismo
Pismo
 
Agi i ema lektira za v razred
Agi i ema lektira za v razredAgi i ema lektira za v razred
Agi i ema lektira za v razred
 
Predlog kontrolnih l ogos
Predlog kontrolnih l ogosPredlog kontrolnih l ogos
Predlog kontrolnih l ogos
 
Znaci geografski
Znaci geografskiZnaci geografski
Znaci geografski
 
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
Opisne ocene-za-i-razred-zaklina-i-milijana1 (1)
 
кOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaкOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska karta
 
Klimatske promene
Klimatske promeneKlimatske promene
Klimatske promene
 
1 tablica-mnozenja-prazna
1 tablica-mnozenja-prazna1 tablica-mnozenja-prazna
1 tablica-mnozenja-prazna
 
Zdrava hrana - pravilna ishrana
Zdrava hrana - pravilna ishranaZdrava hrana - pravilna ishrana
Zdrava hrana - pravilna ishrana
 
Ppt pisanje recce ne uz glagole
Ppt pisanje recce ne uz glagolePpt pisanje recce ne uz glagole
Ppt pisanje recce ne uz glagole
 
пипи дуга чарапа
пипи дуга чарапапипи дуга чарапа
пипи дуга чарапа
 
Zapremina
ZapreminaZapremina
Zapremina
 
Pisanje recce li i ne
Pisanje recce li i nePisanje recce li i ne
Pisanje recce li i ne
 
Tvorba reči
Tvorba rečiTvorba reči
Tvorba reči
 
Rod i broj prideva
Rod i broj pridevaRod i broj prideva
Rod i broj prideva
 
Zbirne imenice
Zbirne imeniceZbirne imenice
Zbirne imenice
 
Molekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologijaMolekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologija
 
Reciklaža plastike
Reciklaža plastike Reciklaža plastike
Reciklaža plastike
 
4. razigrana matematika 4 ud benik
4. razigrana matematika 4 ud benik4. razigrana matematika 4 ud benik
4. razigrana matematika 4 ud benik
 
Падежи - служба и значења
Падежи - служба и значењаПадежи - служба и значења
Падежи - служба и значења
 

Oblikovanje reljefa dejstvom_spoljashnjikh_zemljinikh_sila_-_vesna_vidachitsh

  • 1.
  • 2. Да се подсетимо  Шта је рељеф?  Рељеф је изглед Земљине површине  Рељеф чине сва удубљења и узвишења, све равнине и неравнине на Земљи.  Шта су планине?  Планине су узвишења у рељефу, виша од 500m надморске висине.  Шта су равнице?  Равнице су простани заравњени делови копна.  Равнице до 200m надморске висине називају се НИЗИЈЕ
  • 3.  На обликовање рељефа, осим унутрашњих утичу и спољашње силе Земље.  Спољашње силе добијају енергију од Сунца. Због сунчеве топлоте стене се шире и скупљају, одвија се процес кружења воде у природи, кретање ваздуха, таласа и ледника.  Вода, лед и ветар разарају облике рељефа својом снагом и односе стеновити материјал.  Таложењем однешеног разореног материјала настају нови облици рељефа
  • 4.  Процес разарања постојећих облика у рељефу и одношење разореног материјала назива се ЕРОЗИЈА. Овим процесом настају ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦУ РЕЉЕФА  Процес таложења разореног материјала назива се АКУМУЛАЦИЈА. Овим процесом настају АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА
  • 5. Распадање стена  Током дана Сунце загрева површину, стене, које се због топлоте шире. Током ноћи оне се охладе и скупљају. Услед наизменичног ширења и скупљања, долази до пуцања и распадања стена.  Овај процес је посебно изражен у пустињама, јер су тамо температурне разлике између дана и ноћи највеће.  У поларним или планинским пределима вода улази у пукотине стена. Услед ниских температура, вода се претвара у лед који се шири и тако ломи стене. https://www.youtube.com/ watch?v=E-VmsusyKhw Процес распадања стена
  • 6. Рад река  Реке својом снагом разарају стеновиту подлогу преко које теку и преносе разорени материјал. Тамо где им слаби транспортна моћ, реке таложе пренешени материјал.  На тај начин стварају речне ерозивне и акумулативне облике у рељефу Речни облици рељефа Ерозивни Акумнулативни Речно корито Речна долина Аде (речна острва) Алувијалне равни Делте
  • 7. Ерозивни речни облици рељефа  Речно корито– жљеб којим река тече  Речна долина– уже или шире удубљење у рељефу са обе стране речног корита  Састоји се од долинског дна у коме је усечено ечно корито и долинских страна  Река својим ерозивним радом продубљује речно корито и проширује речну долину. Планинске реке имају дубоке и уске речне долине. Речне долине равничарских река су плитке и широке. Долинско дно Долинске стране
  • 8. Речне долине НОРМАЛНЕ КЛИСУРЕ КАЊОНИ Широко дно и благо нагнуте стране Уско дно и стрме стране Без долинског дна са готово вертикалним странама
  • 9.  У речном кориту налазе се стене различите отпорности, од којих се неке брже, а неке спорије разарају. Зато на додиру мекших (мање отпорних) и чврстих (отпорнијих) стена могу настати водопади, слапови и брзаци. https://www.youtube.com/ watch?v=6KiG7layw- Q&feature
  • 10. Акумулативни речни облици рељефа  Настају таложењем материјала који је река еродирала и однела АДА (речно острво) ДЕЛТА АЛУВИЈАЛНА РАВАН речно острво настало таложењем речних наноса у доњем току равничарских река на местима где је смањена механичка снага водотока. тип речног ушћа, који настаје акумулацијом честица на месту уливања реке у море или океан. уже или шире равнице поред река. https://www.shtreber.com/uploads_gallery/origin als/Geografija/5.%20razred/Unutra%C5%A1nja%2 0gra%C4%91a%20i%20reljef%20Zemlje/Oblikovanje %20reljefa%20dejstvom%20spolja%C5%A1njih%20si la/geografija_5_18_7_ada_na_dunavu.jpg?14699585 58502 https://sites.google.com/site/stariegipat/_/rsrc/1472 689743890/geografska-podela-egita/08.jpg https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8 /84/Waimakariri02_gobeirne.jpg
  • 11. Рад таласа  На језерима, морима и океанима, ветар ствара таласе који често великом снагом ударају о обале.  Таласи разарају стене од којих је обала изграђена, руше их и стварају нове облике рељефа.  Рад таласа назива се АБРАЗИЈА  Радом таласа настају АБРАЗИОНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА Абразиони облици рељефа Ерозивни Акумнулативни Клиф Таласна поткапина Жало Томболо
  • 12. Ерозивни абразиони облици рељефа ТАЛАСНА ПОТКАПИНА КЛИФ Стрм стеновити одсек изнад мора, који настаје разарачким дејством таласа. удубљење у подножју клифа настало ударањем таласа https://www.youtube .com/watch?v=dk8Ps LbJnl8&feature https://i2.wp.com/geografijazasve.me/wp- content/uploads/2017/04/Cliffs-of-Moher- dreamstime_l_20671331.jpg?resize=640%2C379 https://encrypted- tbn0.gstatic.com/images?q=tbn%3AANd9GcQIMTTSYv1 cOAJy7b-a38oYXf2wKAZpWl0AuQ&usqp=CAU https://www.you tube.com/watch ?v=kYK557nldqo Стварање клифа и т.поткапине
  • 13. Акумулативни абразиони облици рељефа  Настају таложењем материјала који су таласи разорили и пренели. ТОМБОЛО ЖАЛО Ниска песковита обалаПешчани спруд https://ww w.youtube.c om/watch? v=dk8PsLbJ nl8&feature Стварање жала
  • 14. Рад ветра  Назва се још и ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА  Највише је испољена у сувим областима  У сувим областима, пустињама, ветрови могу преносити велике количине песка. Тај песак се нагомилава у облику узвишења која се зову дине. https://www.youtube.com/ watch?v=iMCY9WMnzaw Пустиња Намиб у Африци
  • 15. Рад ледника  Ледничка ерозија  На високим планинама и у поларним областима, снег који напада не може да се отопи у потпуности.  Надморска висина изнад које се снег нагомилава и задржава током целе године назива се СНЕЖНА ГРАНИЦА  Снежна граница није на истој висини на свим планинама. Висина снежне границе зависи од  географске ширине,  положаја планине и  удаљености од мора. Нагомилавањем нових слојева преко старих слојева, снег се претвара у лед. На тај начин настају ледници.
  • 16.  Удубљење на планини у коме ледник настаје назива се цирк.  Под тежино масе лед почиње да се креће низ планинске падине и на тај начин настаје ледник  Долина којом се ледник креће назива се валов Ерозивни леднички облици
  • 17. Акумулативни леднички облици  У току кретања ледници откидају и разарају стеновиту подлогу преко које се крећу и са собом носе велике количине стеновитог материјала. Тај стеновити материјал назива се моренски материјал.  Ледник почиње да се отапа када се спусти испод снежне границе. На том месту, од моренског материјала који је ледник носио настаје полукружни бедем - чеона морена.  Иза чеоне морене вода од отопљеног леда може да формира ледничко језеро.
  • 19. Крашка ерозија  Обликовање рељефа растварањем кречњачких стена назива се крашка ерозија  Вода може да раствара кречњачке стене. Ове стене су испресецане бројним пукотинама кроз које вода лако понире и раствара површинске и дубље слојеве кречњачких стена. Крашки облици рељефа Површински Подземни Шкрапе Вртаче Пећине Јаме Увале Крашка поља
  • 20. Површински крашки облици рељефа Шкрапе су уске бразде које настају на голим и стрмим кречњачким површинама. Шкрапе Вртаче Увале Крашка поља Вртаче су удубљења која настају проши ривањем пукотина кроз које вода понире Увале су издужена удубљења која настају пајањем више вртача Крашка поља су велика затворена удубљења у кречњачким пределима. Стране крашког поља су обично стрме, а дно је заравњено и прекривено нераствореним седиментима.
  • 21. Подземни крашки облици рељефа  Вода раствара кречњачке стене, проширује, зидове пукотина, продубљује их и све више понире у дубину, у унутрашњост кречњачких стена.  На тај начин настају подземни крашки облици рељефа ЈАМЕ ПЕЋИНЕ Вертикални канали који се спуштају у дубину кречњачких стена Пећине су претежно хоризонтални подземни канали, ходници и дворане, различите висине и ширине.
  • 22. У пећинама постоји разноврсан пећински накит. Најпознатији су сталактити и сталагмити. Сталактити висе са таванице пећине, а сталагмити се дижу са пода пећине. Њиховим спајањем настају пећински стубови. https://www.youtube .com/watch?v=HioQ bAQKwwU Рајкова пећина
  • 23. Да поновимо  Спој појмове ЕРОЗИЈА АКУМУЛАЦИЈА Нагомилавање разореног материјала Разарање овршинског слоја стена
  • 24.  Ерозивни облици рељефа настали радом река су....? РЕЧНО КОРИТО РЕЧНА ДОЛИНА
  • 25.  Спој слику са обликом речне долине коју представља. КЛИСУРА КАЊОН НОРМАЛНА ДОЛИНА
  • 26.  Допуни реченице...  Ударањем таласа о стрму обалу настаје док обурвавањем стрме обале у воду настаје  Место изнад снежне границе где настаје ледникк назива се . Долина којим се ледник креће зове се  Спајањем вртача у кречњачким теренима настају  Пећински накит који виси са пећинских таваница називамо док се са дна пећина дижу Т. поткапина Клиф Цирк Валов Увале Сталактити Сталагмити