2. Pregled izlaganja
1. Pojam autentičnih materijala
1.1. Pesmom do znanja
2. Muzika, autentični čuvar hispanske kulturne baštine
2.1. Metodološke implikacije primene muzike i pesama u
nastavi španskog jezika
2.2. Neki od predloga za korišćenje muzike u nastavi španskog
3. Zaključna razmatranja
Bibliografija
3. 1. Pojam autentičnih1. Pojam autentičnih
materijalamaterijala
Kako je jezik neraskidivo povezan
sa kulturnim kontekstom, autentični
materijali, nastali u nenastavne svrhe,
neizostavno predstavljaju dragocene
resurse u nastavi jezika.
Novine, časopisi, poslovice, brošure,
književni tekstovi, poeme, pesme i sl.
jezički uzorci, omogućavaju
predavačima da na neposredan način
razviju interkulturnu kompetenciju
učenika i upoznaju ga sa socio-
kulturnom stvarnošću ciljnog jezika.
4. 1.1. Pesmom do znanja1.1. Pesmom do znanja
Zbog svoje specifične forme i izražajnosti, muzika i pesma lako
se usvajaju, pamte i doživljavaju se lično, zbog čega se koriste
kao jedno od najefikasnijih motivacionih nastavnih sredstava.
Pored filma, muzika danas predstavlja umetnički izraz od
najšireg društvenog značaja. Međutim, iako je muzika sama po
sebi neodvojivi deo kulturne baštine, pesmi se retko pristupa kao
kulturnom sadržaju per se.
Cilj ovog rada je da ukaže na poseban značaj i didaktičku
vrednost koju muzika i pesme mogu da imaju u upoznavanju
hispanskog kulturnog nasleđa, naročito iz perspektive predavača
iz nehispanskih zemalja.
5. 2. Muzika, autentični čuvar2. Muzika, autentični čuvar
hispanske kulturne baštinehispanske kulturne baštine
Zahvaljujući Internetu, danas je
učenike moguće upoznati ne samo sa
klasičnim folklornim i narodnim
pesmama Španije, već i sa različitim
formama modrene pop muzike, čime
se dočaravaju ne samo kulturne
vrednosti nacije, već i duh prošlih
vremena.
Istovremeno, na zabavan i
autentičan način može da se
predstavi raznolikost bogatog
hispanskog kulturnog nasleđa i
specifičnosti društvenog konteksta u
više od 20 zemalja hispanskog sveta.
6. Različiti muzički žanrovi povezuju se sa određenom
geografskom oblašću, instrumentima i plesovima, i često, poput
zvučnih razglednica oslikavaju mentalitet različitih etničkih
grupa i društvenih klasa.
Kao i književna dela, oni imaju svoja specifiča obeležja
(muzička, tematska, stiliska) i nastaju kao proizvod različitih
istorijskih, geografskih, kulturnih i društvenih uticaja.
Tako se, npr., rumba može predstaviti učenicima u cilju
upoznavanja sa procesom kreolizacije kubanske kulture ili
novih religioznih pokreta Santerije (la Santería) i vudu magije.
7. Salsa se može iskoristiti u cilju upoznavanja sa
oslobodilačkim pokretima i kulturnim revolucijama u
bivšim kolonijama, kao i aktuelnim društveno-političkim
stavovima hispanoamerikanaca ili "Latinosa“ iz Njujorka.
Flameko, seviljane (sevillanas), bolero i kople (copla) mogu
da se iskoriste u cilju predstavljanja istorijskih činjenica
vezanih za kolonijalni period Španije, društvenog miljea,
običaja i tradicija Andaluzije.
8. Originalni rumba folk ples ima
seksualnu konotaciju i simbolično
predstavlja agresivni stav muškarca
i odbrambeni stav žene
Paso doble dočarava matadorovu borbu
sa bikovima, hrabrost i muževnost
muškarca koji je u centru pažnje
9. 2. 1. Metodološke implikacije primene muzike
i pesama u nastavi španskog
Eksploatacija muzike i pesama kao izvora kulturnih sadržaja
iziskuje od predavača da u prvi plan stavi poruku pesme, tj.
prvenstveno se posveti analizi teksta i konteksta u kome je on
nastao.
U skladu sa potrebama i interesovanjima svojih učenika,
predavač mora da izvrši selekciju materijala i sam osmisli
odgovarajuće nastavne aktivnosti koje bi sistematski integrisale
njima svojstvene kulturne sadržaje.
To pak nalaže istraživački rad i često ovladavanje znanjima van
matične oblasti (iz istorije, muzikologije, sociologije,
antropologije, etnografije muzike itd.).
10. U toku dvočasa učenici se upoznaju sa muzičkom tradicijom
Španije:
- prikazivanjem muzičke mape hispanskih zemalja ( 5 min.)
- konsultovanjem sl.Internet izvora:
o
http://musica-ybaile.practicopedia.lainformacion.com/baile/como-c
(10 min.)
o Flamenco Hoy de Carlos Saura – YouTube (10 min.)
- Čitanjem teksta Flamenco de la A a la Z dostupnog na sajtu
http://espaprender.free.fr/spip/IMG/pdf/Flamenco.pdf (20 min.).
2. 2. Neki predlozi za korišćenje2. 2. Neki predlozi za korišćenje
muzike u nastavi španskog jezikamuzike u nastavi španskog jezika
12. Na drugom času sprovode se sledeće aktivnosti:
- Prikaz video klipa Spanish Gypsy flamenco song – YouTube
( 10 min.)
- Diskusija o socio-kulturnim aspektima razvoja flamenka
(poređenje folklornog i modernog ili novog pop-flamenka) i
analiza aktuelnog pitanja socijalne diskriminacije Roma u
Španiji. (20 min.).
- Testiranje poznavanja prezentovanih kulturnih sadržaja
putem:
o dopunjavanja ili prisećanja (10 min.)
o zaokruživanja tačnih odgovora. (5 min.)
13. 1. El origen del cante flamenco proviene del pueblo ……………...
2. Los gitanos vienen de .....................................................................
3. El zapateado es una expresión de ………………………………..
4. El jaleo sirve para …………………………………………………
5. El caló es …................................ de los gitanos españoles.
6. Los estilos de flamenco se llaman ………………………………..
7. Palabras del español coloquial que provienen del caló están
aceptadas por ………………………………………………………..
RELLENA LOS ESPACIOS CON LARELLENA LOS ESPACIOS CON LA
INFORMACIÓN QUE FALTA:INFORMACIÓN QUE FALTA:
14. 1. El Día de la Hispanidad se celebra el 12 de octubre. VV // FF
2. La jota se baila en todo el territorio español, pero la más
conocida es la de Aragón. VV // FF
3. El tango es de origen cubano. VV // FF
4. Las sevillanas son un cante y baile típico de Sevilla. VV // FF
5.5. La salsa se originó en el Caribe. VV // FF
6. El pasodoble está asociado con el mundo del toreo. VV // FF
7. El merengue se considera un género nacional de la República
Dominicana. VV // FF
DI SI LAS SIGUIENTESDI SI LAS SIGUIENTES
AFIRMACIONES SON VERDADERASAFIRMACIONES SON VERDADERAS
O FALSAS:O FALSAS:
15. 3. Zaključna razmatranja3. Zaključna razmatranja
U praksi većina nastavnih aktivnosti baziranih na
eksploataciji muzike ne doprinosi razvoju interkulturne
kompetencije.
Da pesma ne bi bila samo izgovor za razgovor o pejzažu,
ljubavim problemima, hrani ili drugim banalnim temama,
neophodno je pristupiti joj kao autentičnoj kulturnoj
tvorevini, tj. analizirati je kao kulturnu manifestaciju jezičke
zajednice.
U tom cilju, neophodno je da predavač španskog jezika
poznaje istorijsku pozadinu i društveni kontekst hispanskih
zemalja, ali i volju da ovlada novim znanjima.
16. Bibliografija
• Akirov, A. (2004). Materiales auténticos: un punto de vista
teórico práctico. EntreLenguas, 9, pp. 65 - 74
• Cristina Cruces Roldán. (2002). Más allá de la música.
Antropología y flamenco (I). Sociabilidad, Transmisión y
Patrimonio, Sevilla, Signatura Ediciones.
• Flor, Clara de la. (2011). Flamenco. Difusión, Centro de
Investigación y Publicaciones de Idiomas, S.L.
• Martínez, A. (2002). Authentic Materials: An Overview.Karen’s
Linguistics Issues. [ O n - l i n e ] . preuzeto 14 marta 2011.:
http://www3.telus.net/linguisticsissues/authenticmaterials.html
• Vujović, Ana. (1998). Muzika i pesma u nastavi stranog jezika,
XVI, 1, 79−82.
