Malo o Budizmu

1. Budizam

2. Prije pojave budizma kao monoteisticke religije,u drevnoj Indiji je bio
razvijen bramanizam,indijska religija cije je glavno nacelo bilo postojanje najvise
ili opste “duse sveta”.
Ovaj princip naziva se bramanizam.
Na drugoj strani se nalazi tzv. pojedinacna dusa-atman,koju posjeduje svaka
jedinka.
Cilj ove religije je da se pojedinacna dusa oslobodi vezanosti za sve sto je
prolazno,sto cini predmet zla,dakle,za telesnost,I sjedini s Opstom
dusom,uzduzuci se do bramana.
Osnovna bozanstva ranog bramanizma su bogovi nastali iz kulta prirode:
Agni-bog vatre,
Aditi –majka bogova,
Varuna –bog vode,
Diaus pitar-ili Zevs-poter- kao Bog otac.
.
Istorijt Budizma

3. Mada je budizam religija rodjena na indijskom tlu ,ona pokriva veoma mali dio
Indije.
Medjutim budizam je veoma razvijena religija u :
 Indokini,
 na Tibetu,
 u Mongoliji,
 Kini,
 Koreji,
 Japanu.
Osnivac budizma je Gotama Buda (560-480 p.n.e.).
Izraz “buda”znaci “prosvijetljeni”.Kao princ ,rodjen u bogatoj porodici,Buda je u
29-oj g. zivota dozivio veliko preobracenje kraj jednog drveta.
Razvio je takvo religijsko ucenje koje su mogli prihvatiti svi slojevi naroda,I
obrazivani i neuki.

4. Po tom ucenju,”apsolutno blazenstvo” , koje se u ovoj vjeri naziva nirvana ,
mogu ostvariti svi ljudi, bez obzira na svoj drustveni stalez.
Budizam polazi od stava da su ljudsko tijelo i tjelesne zelje covjeka izvor njegovih
patnji,zbog toga se glavni smisao zivota ogleda u oslobodjenju od zelja.
To se postize upraznjavanjem pravila propisanih u tzv. “osmokrakom putu”.
Vrhunska mudrost je prosvetljenje koje se naziva nirvana.
Budizam propisuje 5 uputstava kojih se vjernik treba pridrzavati.To su:
 Ne ubij,
 Ne kradi ,
 Ne vrsi preljubu,
 Ne lazi, i
 Ne uzimaj alkohol.

5. Četrdeset pet godina Buda je propovijedao svoj nauk okupljajući oko sebe sljedbenike. Umro je u dobi od 80 godina za
punog mjeseca.
Sav nauk koji ima više obilježja može se sažeti u četiri plemenite istine:
 ljudska bol je sveopća (svi ljudi trpe bili bogati ili siromašni),
 uzrok boli je u požudi (požuda shvaćena kao strast za novcem, užicama, hranom, porocima...),
 bol se može prevladati (postoji mogućnost promjene),
 bol se prevladava pomoću osmerostrukog plemenitog puta.
Osmerostruki plemeniti put uključuje:
 a) pravi govor,
 b) pravo djelovanje,
 c) prava sredstva za uzdržavanje,
 d) pravi napor,
 e) prava pažnja,
 f) prava meditacija,
 g) prave ideje,
 h) prave misli.

6. Nirvana označava potpuno ugasnuće svih želja, strasti, misli, ideja.
Nirvana označava takoĎer nestanak želje za životom i smrću, potpuno
ništavilo. Svi ju mogu postići ako to doista žele, premda se radi o
malom broju ljudi.
Nakon smrti nirvana se nastavlja na način pari-nirvane (konačnom
stanju nirvane).
U pari-nirvani osobnost je po smrti nestala i prešla je u stanje
apsolutnog blaženstva i najveće sreće.
Ipak, i budisti vjeruju u ponovna raĎanja ovisno o karmi (zasluzi
odnosno krivnji).

7. Prosvetljenje, vrhunski cilj budističke prakse. Sanskritska reč “nirvana”
znači “izduvan [napolje]” i različito se prevodi kao
izumiranje/ugašenost, emancipacija [sloboda
od], prestanak/prekid, mirovanje/nemost ili ne-raĎanje [iznova].
Nirvana je izvorno prihvaćena kao stanje u kome su sve iluzije i želje kao i
ciklus raĎanja i umiranja ugašeni.
Hinajanisti razlikuju dva tipa nirvane.
Prvi je onaj arhata koji je eliminisao sve iluzije i neće se više iznova raĎati
na šest staza, ali koji je još uvek vezan za svet patnje s toga jer poseduje
telo. To se zove nirvana sa ostatkom ili nepoptpuna nirvana.
Druga je ona koju arhat dostiže u smrti, kada su i telo i um – izvori patnje –
ugašeni. Ovo se zove nirvanom bez ostatka ili potpunom nirvanom.
S toga jer hinajana budizam podučava tome da se vrhunski cilj prakse
može dostići jedino u momentu smrti, to se zove učenjem o “svoĎenju tela
na pepeo i poništavanju svesnosti.”
Nirvana

8. Mahajanisti kritikuju ovu praksu usmerenu prema ovom cilju kao
eskapističku i indiferentnu prema spasenju drugih, i verovatno su gornji
izraz [hinajana] skovali u pogrdnom smislu.
{Hina-jana: malo-vozilo/sredstvo prenosa; maha-jana: veliko-
vozilo/sredstvo prenosa.}
U mahajana budizmu, nirvana je počela da znači ne toliko kao neki
izlaz iz sveta pojavnosti koliko kao jedno buĎenje za pravu prirodu
pojava, ili postizanje mudrosti bude.
Čak i u mahajana sutrama, meĎutim, za ovo postizanje se smatra
neophodnim eliminisanje zemaljskih želja na isti onaj način kako je
izloženo u hinajana učenjima.
Prema tome, podučavano je da je za dostizanje nirvane potreban
neizmerno dug period.

9. Nasuprot ovome, Lotos sutra podučava da se probuĎenjem za svoju
uroĎenu prirodu bude može dosegnuti stanje nirvane u sadašnjem obliku
kao obična osoba koja ima zemaljske želje i podnosi patnje raĎanja i smrti.
Ovime se otkriva princip da su patnje raĎanja i smrti ništa drugo do
nirvana.
Sa stanovišta Lotos sutre, roĎenje i smrt su dve integralne faze večnog
života.
Nirvana, prema tome, nije prestanak raĎanja i smrti, već je stanje
prosvetljenja koje se doživljava dok se ciklusi raĎanja i smrti ponavljaju.
Patnje roĎenja i smrti i nirvana, ili prosvetljenje, nerazdvojivi su: nije
neophodno da se ugasi jedno da bi se dostiglo drugo.
Ove patnje pripadaju područjima devet svetova, a nirvana svetu budastva.
Ovih devet svetova i svet budastva uzajamno su uključivi.
Manifestujući stanje budastva, uživa se u nirvani dok se ciklus roĎenja i
smrti ponavlja

10. Nirvana je summum bonum Budizma. To nije nešto što se može izraziti
rečima, niti nešto što se domašuje intelektom. Nirvana je stanje višeg
sveta koje se postiže intuitivnom mudrošću.
Čisto intelektualno razumevanje Nirvane nije moguće, zato jer to nije
stvar logičkog rasuĎivanja.
Ipak, kao kontra-distinkcija postojanja uslovljenih fenomena, proističe
logički zaključak da mora postojati i neuslovljeno stanje: stanje bez
žalosti, bez smrti.

11. Reč Nibbāna sastoji se od “ni” i “vāna”. Ni označava negaciju; vāna znači
tkanje ili žudnja - to je nit koja povezuje živote jedan za drugim. Što duže
biva sputan žudnjom ili vezivanjem, čovek tim više akumulira sveže
karmičke aktivnosti, koje se materijalizuju u večnom krugu raĎanja i
umiranja.
Nirvana je gašenje korena nečistoća: žudnje, mržnje i neznanja. Onda kad
su svi oblici žudnje iskorenjeni, reproduktivne karmičke sile prestaju da
funkcionišu: čovek postiže Nirvanu, izbavljujući se iz kruga raĎanja i smrti.
Pitanje Nirvane najteže je u Budinom učenju. Arahanti, koji poznaju oba
sveta, “realni” i viši svet, ne mogu ljudima običnim jezikom objasniti šta je
zapravo viši svet, niti ljudi samo svetovnim znanjem mogu razumeti viši
svet.
Ako Nirvanu shvatimo kao ništavilo, to onda nužno koincidira sa prostorom,
koji je takoĎe večan i nepromenljiv. Prostor je večan zato što je on sam po
sebi ništa, Nirvana je besprostorna i bezvremena. U odnosu na razliku
izmeĎu njih možemo kratko reći da prostor nije, ali Nirvana jeste.

12. Za jedan od planova egzistencije, Buda koristi izraz “kraljevstvo
ništavila”(ākiñcaññāyatana). Shvatanje Nirvane kao jednog od mentalnih
objekata pokazuje da to nije stanje ništavila. Nirvana u Budizmu stoga nije ni
stanje ništavila, niti samo prekid.
Moguće je reći šta Nirvana nije, ali šta ona tačno jeste, nije moguće izraziti
običnim jezikom.To je nešto neuporedivo, stvar praktične samo-realizacije.
Zavisno od toga da li je stanje Nirvane postignuto pre ili nakon smrti, koriste
se izrazi Sopādisesa odnosno Anupādisesa Nibbāna Dhātu. Nirvana je
dostižna još u ovom životu, ukoliko je tragalac spreman za to.
U Budizmu nema stava da je krajnji cilj moguće postići jedino u nekom
sledećem životu. Nasuprot “zemaljskoj” egzistenciji, samsāri, Nirvana je
večna(dhuva), poželjna (subha) i srećna (sukha).
Sve zemaljske stvari, kao i viši svetovi, u Budizmu su dele na one uslovljene
uzrokom i one koje nisu bilo čime uzrokovane. Suštinska karakteristika svih
uslovljenih stvari jeste stanje neprestanog nastajanja, menjanja
i raspadanja.

13. U kosmosu sve podleže promeni, od najsitnijih partikula do najmasivnijih
objekata. Mada neosetne za nas, promene uma su čak brže nego kod
materije.
Kao stanje višeg sveta, Nirvana, postignuta od Buda i arahanta, odreĎuje
se kao neuslovljena u bilo kom smislu. Stoga ona nije subjekt nastajanja ili
menjanja. To je stanje bez raĎanja, bez propadanja i bez smrti. Zapravo,
Nirvana nije ni uzrok ni efekat. Stoga je neuporediva.
Buda kaže: Nibbanam paramam sukham - Nirvana je najviše blaženstvo.
Sreća Nirvane razlikuje se od obične svetovne sreće. To je vrhunsko
blaženstvo, jer to nije sreća doživljena čulima. Blaženstvo Nirvane uvećava
se ne podležući trošenju i monotoniji; to je oblik sreće koji nikad ne
posustaje niti varira.
Buda razlikuje deset stepena sreće, počev od grubih čulnih zadovoljstava,
preko finije sreće na moralnom planu, do transcendentalne sreće pojedinih
stanja apsorpcije. Najviši nivo transcendenralne sreće
jeste nirodhasamāpatti, što je zapravo samo iskustvo Nirvane.