1. M E S I J E O V I O B J E K T I Milan Milošević

3. 21. januara 1759. – video Halejevu kometu

4. 28. avgusta 1768. – “magličasta mrlja u sazve`|u Bika”

5. septembra 1763 – prvi put uočio novu kometu, nije uspela prva mogućnost da postane član Francuske aakademije nauka

6. 1764. – postao član Kraljevskog društva u Londonu

7. 1765. – objekti od M3 do M40

8. 1769. – prva verzija kataloga (do M45)

9. 1780. – druga verzija kataloga (do M68), naredne godine (do M100)

10. 1784. – konačno izdanje (do M104), kasnije dopunjavano

11. otkrio 21 kometu (“svega” 13 Mesijeove)

12. 12. jula 1801 – poslednji put otkrio novu kometu

13. 1806. – Krst legije časti, Napoleon

14. umro 12. aprila 1817. god

15. jedan krater na Mesecu nosi Mesijeovo ime

17. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78)

19. lentikularn e (M84, M85, M86, M102)

20. eliptične (M32, M49, M59, M60, M87, M89, M105, M110)

22. Otvorena jata (M6, M7, M11, M16, M18, M21, ...)

23. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)

25. naziv - opis koji je dao V. Heršel na osnovu svojih teleskopskih posmatranja

26. nemaju nikakve veze sa planetama

27. nastaju kad crveni d`inovi trenutno gube deo svoje mase i postaju beli patuljci

28. nije prsten, sfernog oblika

29. najčešće gasni oblak sadr`i oko 1/10 solarne mase

30. brzina udaljavanja: 20 km/s; trajanje oko 35.000 god

31. centralna zvezda – jezgro umiruće zvezde

32. temperatura oko 125.000 K

34. najsjajnija +7,4 m

35. zvezda +13.5 m

36. patuljak 85.000 K (tip O7)

37. dvojni sist. (pratilac 17 m )

38. rastojanje 800 – 1.500 s.g.

39. ranije od 490 do 3.500 s.g.

40. oko 100 puta sjajnija od Sunca (-0,5 m ), zvezda +6 m 1/3 sjaja Sunca) i +9 m (oko 100 puta manje od Sunca)

42. maglina apsorbuje to zrčenje zvezde i reemituje kao vidljvo zračenje

43. većina vidljive svetlosti samo u jednoj spektralnoj liniji – zelenom delu spektra

44. otkrivena jedna promenljiva zvezda M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)

46. emitovanje svetlosti – diskretne talasne du`ine, linijski spektar

47. najizra`enije: jonizovan kiseonik i vodonik

48. zeleno – dvostruko jonizovan O, najveća apsorbovana energija

49. zvezda emituje isti spektar u svim pravcima, razlike u boji – gustina oblaka M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)

51. razlika u boji slojeva – jonizacija opada sa povećanjem daljine od vrele centralne zvezde

52. unutrašnji region prstena – taman, emituje UV

53. srednji – zelene boje, jonizovan kiseonik i azot

54. spoljni – crven, vodonik

56. ostatak zvezde tipa Sunca

57. tepm. zvezde 100.000 do 200.000 K

58. zvezda će uskoro početi da se hladi

59. za oko milijardu godina postaće crni patuljak

60. rastojanje nije tačno odre|eno

62. oblak me|uzvezdanog gasa i prašine

63. gustina prašine 10 6 atoma/m 3 , tj. 10 4 do 10 9 at/m 3 (najbolji vakuum 10 10 at/m 3 ); gustina gasa 10 -6 č estica/m 3

64. me|uzvezdani oblak veličine Zemlje – par kockica za jamb

65. sastav: 90% vodonik, 9% helijum a ostalo te`i elementi

66. oblasti galaksije u kojima se odigravaju procesi nastanka zvezda

68. refleksione – sijaju zahvaljujuci reflektovanoj svetlosti obli`njih zvezda

69. apsorpcione – tamn oblaci, uočavaju se kao silueta naspram neke sjajne pozadine

71. 140 x 60 svetlosnih godina

73. prisustvo “tamnih” maglina

74. globule – kolapsirajući oblaci protozvezda prečnika oko 10.000 AU

75. Maglina “Peščani sat” – u okviru najsjajnijeg dela; prvi uočio D`. Heršil

76. trenutno odigravaju procesi nastanka zvezda

77. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g)

79. zvezdano porodilište

80. sjaj potiče od ogromne energije mladih zvezda

81. u unutrašnjosti magline jato od oko 35 zvezda

83. velika koli~ina tamne materije

85. sjajna maglina 15 s. g, ukupne dimenzije oko 40 s.g.

87. danas izme|u 5.000 i 6.000 s.g.

88. M16 i M17 – zvezdana porodilišta, dosta blizu, u istom spiralnom kraku

90. emisijona i refleksiona maglina

91. crvena oblast – emisiona maglina, sjaj odr`ava sjajna trojna zvezda

92. plava oblast – refleksiona maglina, prelama svetlost jedne obli`nje zvezde O klase

94. najčešće 5.200 sv. god.

95. procene sjaja od +9,0 m do + 6,8 m

97. komponente +7,6 m, +10,7 m i +8,7 m

98. spektralne klase O5 ili O6

101. vidljiva golim okom

102. Galilej – teleskopom posmatrao Orion, nije je otkrio

103. 1618 – Cizates , tra`io teleskopom komete, najverovatnije ga je ovaj objekat u prvi mah zbunio

105. zvezdano porodilište

106. većina ovih zvezda završiće svoj `ivot za nekoliko miliona godina u grandioznoj eksploziji – za kosmičke pojmove one `ive tek jedan tren

107. mo`da baš dok gledate tamo nastaje neka zvezda

109. prečnik magline – 30 s. g.

110. deo mnogo većeg oblaka me|uzvezdanog gasa, dimenzije oblaka – nekoliko stotina svetlosnih godina

111. najsjajnija maglina

112. jedan od najsjajnijih Deep Space objekata

115. od glavne magline razdvojena tamnom “linijom”

116. uočio de Mairan 1733. – “zvezda sa oreolom”

117. zvezda NU Orionis, sjaj 6,5 - 7,6 m ; spekt. tipa BIV

118. sjaj magline – refrakcija sjaja zvezda, doprinosi i obli`nje zvezdano jato

120. veliki broj zvezda i me|uzvezdana supstanca u obliku gasa (neutralan ili jonizovan)

121. broj zvezda od nekoliko miliona do više hiljada milijardi

122. mase u intervalu 10 6 do 10 13 solarnih masa

123. prema morfološkim osobinama – viljuškasta klasifikacija

124. E. Habl 1925. i 1935. god.

126. Eliptične (E) – spljošteni rotacioni elipsoidi; 8 klasa – odnos poluosa (stepen vidljive spljoštenosti), masa 10 12 do 10 13 M O

127. Lentikularne (S0) – debeo centralni zvezdani disk, ponekad okru`en prstenom

128. Spiralne (S) – spiralni kraci, obično dva, dele se na obične i barirane, od 10 10 do 10 12 M O

129. Nepravilne (Ir) – ne postoji simetrija sjaja, malih masa, nema jedinstvenih karakteristika, tipovi IrI i IrII, od 10 8 do 10 10 M O

131. me|uzvezdani gas i prašina – oko 3% vidljive mase

132. va`na komponenta magnetna polja i kosmički zraci

137. taj mali oblačić – ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko planeta, drugih tela

138. najpoznatija i najbli`a galaksija

139. sa svojim pratiocima (M32 i M110), Mlečnim putem i ostalima – “Lokalna grupa”

140. persijski astronom Al Sufa – “mali oblak”, opisao u knjizi “Fiksirane zvezde” 965 god.

141. Šarl Mesije – neobavešten, otkriće pripisao Simonu Mariusu , dao prvi teleskopski opis – 1612

142. Hodierna – neobavešten, 1654. god. ponovo otkrio

143. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)

145. Vilijam Heršel – njena daljina ne prelazi daljinu 2.000 Sirijusa (17.000 s.g.)

146. najbli`im “ostrvom” u svemiru nalik Mlečnom putu

147. disk prečnika 850 daljina Sirijusa i debljine 155 daljina Sirijusa (daljina Sirijusa je 8,6 sv. god).

148. Hajgens – pionir spektroskopije, razlika izme|u maglina (linijski) i “maglina” – (kontinualan spekt.)

150. Habl (1923) – prva promenljiva zvezda tipa Cefeide, nije mu bilo poznato postojanje tipa Cefeide, napravio grešku, dva puta manje rastojanje od stvarnog

151. greška ustanovljena tek 1953 - 200-incni teleskop Palomar

153. Mesije – uočio i M32 i M110, najsjajniji pratioci, poznato je još 10 pratioca

155. pre~nik 200.000 s.g; na daljini od 2,2 miliona sv. god.

156. dva puta ve}a od Mle~nog puta, masa 300 – 400 milijardi M O , masa prili~no mala u odnosu na na{u galaksiju

157. dvostruko jezgro (HST) – mo`da je “pojela” manju galaksiju, ili samo opti~ka iluzija koju stvara tamni oblak pra{ine u blizini jezgra

161. X-zraci nastaju kad materija pada na povr{inu crne rupe ili zvezde

162. za~u|uju}e – procenjena temperatura u centralnom delu prili~no niska (samo oko milion stepeni), kod binarnih zvezda – nekoliko desetina miliona stepeni

164. mala u pore|enju sa M31

165. galaksija prosečne veličine

166. zarobljena grav. uticajem M31, ima svoji satelit LGS3

167. prvi uočio Hodierna (1654), nezavisno Mesije (1764)

168. rastojanje – najnovije oko 3 miliona s.g, dosad procene izme|u 2,3 i 2,4 miliona sv. god)

169. prečnik 50.000 s.g. (1/2 Mlečnog puta)

170. tamnije spoljne oblasti 60.000 s.g.

172. nijedna supernova, nekoliko ostataka

173. 112 promenjljivih zvezda (4 nove, 25 cefeida)

174. jaki izvori X-zraka

175. za većinu ljudi najdalji obj. vidljiv golim okom

176. na slici – crveno – vidljiva svetlost, plavo – UV zračenje

177. najdalje zvezde ikad proučavane spektroskopski

179. pratilac NGC 519 5 otkriven 1781, u katalogu iz 1784 – “dvostruka maglina”

180. dominantan član male grupe galakija

181. dosta sjajan objekat

183. nekad se naziva i Roseova galaksija

184. nepravilnosti u spiralnoj strukturi – posledica NGC 5195 – dovodi do nastanka neobično velikih zvezda

185. slika: eksplozija supernove 1994. god. (HST)

187. spiralna galaksija, slična kao Mlečni put, vidi se “odozgo”

188. HST otkriveno 20 cefeida – procenjena daljina na 56 +/- 6 miliona sv. god.

189. dimenzije – slična M31

190. registrovane 3 supernove

192. više manjih krakova

193. plave zvezde – vrele, masivne i skoro formirane

194. vidljiva pomoću teleskopa srednje snage

196. dodao u svoj lični katalog 11. maja 1781. god, kao “vrlo tamnu maglinu”

197. ime Sombrero zbog izgleda

198. posmatramo je iz pravca – 6 O ju`no od ekvatora

200. galaksija tipa Sa-Sb

201. dobro diferencirani spiralni kraci

202. prvi put uočen veliki crveni pomak – 1.000 km/s

203. isuviše brzo da bi bila u našoj galakisiji

204. registrovana i rotacija, Slifer

205. masa 1.300 milijardi masa Sunca

207. mali sjaj, relativno manjih masa (10 8 do 10 10 M O )

208. nemaju jedinstvene karakteristike

212. otkrivena 31 decembra 1774. god. – J.E. Bode, zajedno sa M81 – “magličasta mrlja”

213. dva tumačenja nepravilnog oblika

215. duga vlakna materije koja ističu iz središnjih zona do daljine i do 10.000 s.g, brzinama i do 1.000 km/s

216. najnoviji pristup – nema eksplozije

217. “ bliski susret” sa M81

219. mnogo ostataka supernova i X-binarnih zvezda – svetle ta~ke

221. infracrveni deo spektra – najsjajnija galaksija, mogo sjajnija u IC nego i VIS delu spektra

223. dva tipa: rasejana i zbijena

224. rasejana – nekoliko stotina; zbijena – nekoliko stotina hiljada zvezda, jače grav. privlačenje, zvezde ih ne mogu napustiti (grav. zatvorena)

225. rasejana jata – mla|a, starost – nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona godina; zbijena – nekoliko milijardi godina

226. dvojne zvezde - češće u rasejanim, promenljive (tip Cefeida) – u zbijenim

227. zbijena – sfernosimetrično oko centra galaksije, rasejana – u galaktičkoj ekvatorijalnoj ravni

229. otkrio 3. maja 1764 . god.

230. najpoznatije globularno (zbijeno) zvezdano jato

231. pola miliona zvezda !

232. 212 promenljivih (186 odre|en period), više nego u bilo kom drugom jatu u Mlečnom putu

234. veliki oblak gasa i prašine – jasan proces formiranja zvezda

235. pored magline – zvezdano jato

236. staro oko 5,5 miliona godina, još nastaju zvezde

238. zrače veliku količinu energije – daje sjaj čitavoj maglini

239. maglina ispresecana oblacima tamne materije

240. u jatu dominiraju vruće, gigantske zvezde – klase O i B

241. jako radio zračenje

243. oko 100 zvezda, nekoliko crvenih i narand`astih d`inova

244. najsjajnija zvezda +6,9 m , spektar K3, blizu centra jata – 700 puta sjajnija od Sunca

245. zvezde “razbacane” u sferi prečnika 25 s.g, udaljavaju brzinom od 34 km/s

246. starost izme|u 190 i 240 miliona godina

247. zabele`io Aristotel 325. g. pne. – najtamniji objekat u Antičko doba

248. Hodierna – prvi uveo u katalog 1654. god.

249. poslednji put “otkrio” – Flamstid (februara 1702.)

250. sjajna zvezda - 12 Canis Majoris , +6 m , plavi d`in, spektar BIII

252. 6 zvezda iz vidljivo golim okom, pri boljim uslovima 9, pa čak i 12 (pre otkrića teleskopa – tačno nacrtan polo`aj 11 zvezda)

253. najstariji zapisi – Hesoid 1.000 god. pne. – vezani za poljoprivrdu i smenu godišnjih doba

254. Homer – u Odiseji, spomenute i u Bibliji

255. poznate i kako “7 sestara”; japansko ime “Subaru”; staroevropski nazivi ukazuju na to da je jato upore|ivano sa kokoškom sa pilićima; u staroj grčkoj – posebno sazve`|e

256. naziv – od grčke reči “plovit”, ili od reči pleidos - puno, mnogorojno

257. pretpostavka – ime majke Pleione , ime jedne od najsvetlijih zvezda

259. u jatu oko 500 zvezda, blede, rasejane u polju od 2 O

260. gustina – mala

261. maglina – plavičaste boje, refleksiona maglina; postojanje potvr|eno spektroskopski – isti spekatar kao zvezde

262. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)

264. udaljenost – oderedila ESA, astrometrijskim satelitom “Hipparcos” , oko 380 s.g, prethodna procena 410 s.g.

265. koncentrisano ka centru

266. neke zvezde rotiraju veoma brzo - 150 do 300 km/s na površini, sferoidan oblik

267. nekoliko belih patuljaka

269. registrovano više => oduvek bili članovi jata, tj. nisu “uletele” spolja

270. spora evolucija – milijardu god, a ne samo 100 miliona

271. objašnjenje – nekad bili masivniji, br`e evoluirali, izgubili najveći deo svoje mase, prešli ispod ^andrasekarove mase

272. posmatranja 1995 – nekoliko zvezdolikih objekata – braon patuljci – masa izme|u velikih planeta i malih zvezda(teorijski svaka zvezda da bi vršila fuziju mora da ima bar 6,7% M O , tj masu od 60 – 70 Jupitera)

273. braon patuljci – 10 do 60 puta veća masa od Jupitera

274. vidljivi u IC spektru prečnik Jupitera, 10 do 100 puta veća gustina

276. dimenzije 15 x 20 minuta, 18 svetlosnih godina

277. centralni, najgušći, deo – prečnik 9 sv. god; oko 200 zvezda

278. najsjajnije spektra B8, sjaj oko +9 m

279. starost oko 78 miliona god.

280. blizu centra crveni d`in (M klasa) nasuprot okolnim plavo-belim zvezdama

282. nekoliko stotina zvezda zbijeno u “loptu” prečnika 72 sv. god.

283. jedno od najgušćih poznatih jata

284. u centralnom delu - veliki broj masivnih, plavih zvezda

285. procena – zvezde starije od jata

286. ostale bez spoljnjih slojeva tokom sudara sa okolnim zvezdama, vidimo samo jezgra

287. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)

289. unutar njega rasejano jato NGC 6603

290. zbog slabog teleskopa Mesije proglasio zvezdani oblak za maglinu

291. veoma daleko 16.000 sv. god.

293. izgledaju magličasto kroz slabije teleskope

294. nema nikakvog značaja

296. u malim teleskopima nejasna mrlja

297. ovakvi objekti se nazivaju asterizmi

299. za nekoliko dana – 6 m (četvrtina Meseca)

300. naredna 23 dana – videla po danu

301. opa`ena i na drugom kraju sveta – iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone, zabele`ili je indijanski slikari

303. 700 god. kasnije – Mesije na istom mestu video oblačak, mislio da je kometa, napravio katalog magličastih objekata

304. od materijala izbačenog u eksploziji

305. proširio na 10 s.g. u prečniku, brzinom 1800 km/s

307. X-zračenje oko 100 puta intenzivnije nego VIS

308. vidljiv sjaj ogroman, -3,2 m , više od 1.000 puta sjajnija od Sunca

309. 1968 – pulsar (NP0532)

310. 30 obrtaja/sec, brzina smanjuje zbog magnetne interakcije sa maglinom, glavi izvor energije, omogućava maglini da bude sjajna

312. mala zvezda, apsolutni sjaj pribli`no kao Sunce (+4,5 m )

313. slika snimljena VLT-om

315. plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja

317. http://juam.tripod.com

319. http://www.phys.uu.nl/~zagers/messier/messiersbt.html

320. http://zebu.uoregon.edu/messier.html