SUPERNOVE na kraju je opet početak Milan Milo šević www.mmilan.com Jun 2006 www.alfa.org.yu
E P P
21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Organizatori:  </li></ul><ul><li>AD Lira, Astronomski magazin, Astro...
21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Šta vam je neophodno :  šator, hrana i dobra volja da signete na Let...
 
21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Informacije: </li></ul><ul><li>http ://www.astronomija.co.yu/ </li><...
Da li smo deca zvezda?
 
 
Z vezd a je rođena
<ul><li>Gustina: </li></ul><ul><li>10 atoma vodonika/cm 3 </li></ul><ul><li>16 vodonika – 1 helijum </li></ul><ul><li>(vaz...
 
 
 
<ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><li>10 miliona stepeni </li></ul><ul><li>Zvezda je rođena ! </li></ul>
 
 
Početak kraja
<ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><li>10 0  miliona stepeni </li></ul><ul><li>Sagorevanje helijuma </li></ul><ul><li>Pepe...
<ul><li>Zvezda raste, površina hladi </li></ul><ul><li>Zapremina oko milijardu puta veća </li></ul><ul><li>Crveni džin </l...
<ul><li>Najpoznatiji crveni džinovi: </li></ul><ul><ul><ul><ul><li>Aldebaran (Bik) </li></ul></ul></ul></ul><ul><ul><ul><u...
<ul><li>Aldebaran (Bik) </li></ul><ul><ul><li>15 najsjajnijih zvezda </li></ul></ul><ul><ul><li>39 puta veći prečnik nego ...
<ul><li>Antares (Škorpija) </li></ul><ul><ul><li>13. po sjaju </li></ul></ul><ul><ul><li>12.000 puta sjajnija od Sunca </l...
<ul><li>Betelgez (Orion) </li></ul><ul><ul><li>11 zvezda po sjaju </li></ul></ul><ul><ul><li>20 puta veća masa od Sunca </...
Kad Sunce postane crveni d žin...
 
 
 
<ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><ul><li>100 hiljada stepeni </li></ul></ul><ul><li>Planetarne magline – kratkotrajne </...
Maglina M27
Maglina M57
Maglina  “ Mačije oko ”
Maglina  “ Mačije oko ”
Evolucija...
Život posle smrti
<ul><li>Paulijev princip isključenja </li></ul><ul><li>Pritisak degenerisanih elektrona </li></ul><ul><li>1,4 solarne mase...
 
 
 
<ul><li>Sjaj - 10 hiljada puta! </li></ul><ul><li>Masa – 1/10 solarne </li></ul><ul><li>beli patuljci – obja šnjeni ~1930 ...
Nestanak masivnih zvezda
<ul><li>Ve ćina zezda – slične Suncu </li></ul><ul><li>Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne </li></ul><ul...
<ul><li>Brzina: </li></ul><ul><ul><li>20 solarnih masa </li></ul></ul><ul><ul><li>vodonik  - 10 miliona god. </li></ul></u...
Kolaps gvozdenog jezgra <ul><li>Nagomilavanje gvožđa </li></ul><ul><li>Ljuska u kojoj sagoreva silicijum – udaljava se od ...
<ul><li>8 milijardi stepeni – apsorpcija gravitacione energije </li></ul><ul><li>Gvožđe    jezgra heljuma, protoni, neutr...
<ul><li>Jezgro – elektroni, protoni, neutroni i fotoni </li></ul><ul><li>Gustina – ogromna; jezgro smanjuje     gustina r...
Supernova ! <ul><li>Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s </li></ul><ul><li>Eksplozija – odbacivanje spolja...
 
<ul><li>100 miliona  </li></ul><ul><li>milijardi triliona atomskih bombi </li></ul>
Supernova SN1987A
 
Nekoliko časova kasnije...
Nove i supernove <ul><li>Supernova NIJE velika nova </li></ul><ul><li>Do 1920. godine – ista pojava </li></ul><ul><li>Supe...
<ul><li>Apsolutni sjaj dostiže -15 m , nekad -20 m </li></ul><ul><li>1937. god –   supernova 100 puta sjajnija od galaksij...
 
Kraci spiralnih galaksija, češće od SNI Zvezda O i B klase, starost 10 6 -10 8  g. U svim galaksijama, jednom u 650 g. Sta...
SN   II SN  I Širi brzinom 6-12 hiljada km/s Temperatura 20.000K, opada 5.500K Plavi pomak, 5-20 hiljada km/s Spektar maks...
 
Kraj… …  P očetak http://www.alfa.org.yu/ http://www.mmilan.com/ http://www.astronomija.co.yu/
E P P <ul><li>Astronomija broj 19  -  S A D R Ž A J   </li></ul><ul><li>POSTER: 28 x 60 cm (Visoravan na Marsu) </li></ul>...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Supernove - na kraju je opet pocetak (1. deo)

1,518 views

Published on

Predavanje odžano u AD Alfa, juna 2006. godine

Published in: Education
  • Be the first to comment

Supernove - na kraju je opet pocetak (1. deo)

  1. 1. SUPERNOVE na kraju je opet početak Milan Milo šević www.mmilan.com Jun 2006 www.alfa.org.yu
  2. 2. E P P
  3. 3. 21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Organizatori: </li></ul><ul><li>AD Lira, Astronomski magazin, Astronomija </li></ul><ul><li>Pokrovitelj: </li></ul><ul><li>Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj </li></ul><ul><li>Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine </li></ul>
  4. 4. 21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Šta vam je neophodno : šator, hrana i dobra volja da signete na Letenku. </li></ul><ul><li>Zašto ? </li></ul><ul><li>Na Letenci se priča o zaista važnim stvarima. </li></ul><ul><li>Na Letenci se vide najlepše zvezde. </li></ul><ul><li>Na Letenci devojke su i lepe i pametne u isto vreme. </li></ul><ul><li>Na Letenci se čuju najlepše priče. </li></ul><ul><li>Na Letenci ljudi su prijatelji. </li></ul><ul><li>Na Letenci vide se najbolji teleskopi. </li></ul><ul><li>Na Letenci predavanja su zanimljiva i neograničena. </li></ul><ul><li>Na Letenci put do kraja svemira je beskonačan. </li></ul><ul><li>Na Letenci... kada se vratite sa Letenke nastavićete i sami ovaj spisak. </li></ul>
  5. 6. 21-23 VII 2006. Astronomski kamp LETENKA 2006 <ul><li>Informacije: </li></ul><ul><li>http ://www.astronomija.co.yu/ </li></ul><ul><li>[email_address] </li></ul><ul><li>Ili </li></ul><ul><li>[email_address] </li></ul><ul><li>064 / 15-82-250 (Milan) </li></ul>
  6. 7. Da li smo deca zvezda?
  7. 10. Z vezd a je rođena
  8. 11. <ul><li>Gustina: </li></ul><ul><li>10 atoma vodonika/cm 3 </li></ul><ul><li>16 vodonika – 1 helijum </li></ul><ul><li>(vazduh - 30  10 18 at./cm 3 ) </li></ul>Temperatura: 100 K (-173 O C)
  9. 15. <ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><li>10 miliona stepeni </li></ul><ul><li>Zvezda je rođena ! </li></ul>
  10. 18. Početak kraja
  11. 19. <ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><li>10 0 miliona stepeni </li></ul><ul><li>Sagorevanje helijuma </li></ul><ul><li>Pepeo: ugljenik i kiseonik </li></ul>
  12. 20. <ul><li>Zvezda raste, površina hladi </li></ul><ul><li>Zapremina oko milijardu puta veća </li></ul><ul><li>Crveni džin </li></ul>
  13. 21. <ul><li>Najpoznatiji crveni džinovi: </li></ul><ul><ul><ul><ul><li>Aldebaran (Bik) </li></ul></ul></ul></ul><ul><ul><ul><ul><li>Antares (Škorpija) </li></ul></ul></ul></ul><ul><ul><ul><ul><li>Arkturus (Pastir) </li></ul></ul></ul></ul><ul><ul><ul><ul><li>Betelgez (Orion) </li></ul></ul></ul></ul>
  14. 22. <ul><li>Aldebaran (Bik) </li></ul><ul><ul><li>15 najsjajnijih zvezda </li></ul></ul><ul><ul><li>39 puta veći prečnik nego Sunce </li></ul></ul><ul><ul><li>Slika: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>centar – Sunce </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>plavo - putanja Merkura </li></ul></ul></ul>
  15. 23. <ul><li>Antares (Škorpija) </li></ul><ul><ul><li>13. po sjaju </li></ul></ul><ul><ul><li>12.000 puta sjajnija od Sunca </li></ul></ul><ul><ul><li>Temperatura 3.400K </li></ul></ul><ul><ul><li>4/5 rastojanja Sunce - Jupiter </li></ul></ul>
  16. 24. <ul><li>Betelgez (Orion) </li></ul><ul><ul><li>11 zvezda po sjaju </li></ul></ul><ul><ul><li>20 puta veća masa od Sunca </li></ul></ul><ul><ul><li>15.000 puta sjajnija od Sunca </li></ul></ul>
  17. 25. Kad Sunce postane crveni d žin...
  18. 29. <ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><ul><li>100 hiljada stepeni </li></ul></ul><ul><li>Planetarne magline – kratkotrajne </li></ul><ul><ul><li>50 hiljada godina - nestaće </li></ul></ul>
  19. 30. Maglina M27
  20. 31. Maglina M57
  21. 32. Maglina “ Mačije oko ”
  22. 33. Maglina “ Mačije oko ”
  23. 34. Evolucija...
  24. 35. Život posle smrti
  25. 36. <ul><li>Paulijev princip isključenja </li></ul><ul><li>Pritisak degenerisanih elektrona </li></ul><ul><li>1,4 solarne mase, 10.000 km; 1 cm 3  60 tona! </li></ul><ul><li>Beli patuljci se hlade  temperatura me đuzvezdanog prostora, mrki patuljci </li></ul><ul><li>Neki beli patuljci – zanimljiva sudbina </li></ul>
  26. 40. <ul><li>Sjaj - 10 hiljada puta! </li></ul><ul><li>Masa – 1/10 solarne </li></ul><ul><li>beli patuljci – obja šnjeni ~1930 </li></ul><ul><li>Čandrasekar </li></ul><ul><li>granica 1.4 solarne mase </li></ul>
  27. 41. Nestanak masivnih zvezda
  28. 42. <ul><li>Ve ćina zezda – slične Suncu </li></ul><ul><li>Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne </li></ul><ul><li>Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu </li></ul><ul><li>Masa zvezda: </li></ul><ul><ul><li>mala – žive dugo, evoluiraju polako </li></ul></ul><ul><ul><li>velika – žive kratko, evoluiraju brzo </li></ul></ul><ul><li>Crveni džin – teško se razlikuju </li></ul><ul><li>Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno </li></ul><ul><li>Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavljaj </li></ul>
  29. 43. <ul><li>Brzina: </li></ul><ul><ul><li>20 solarnih masa </li></ul></ul><ul><ul><li>vodonik - 10 miliona god. </li></ul></ul><ul><ul><li>helijum – milion godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Ugljenik – 1000 godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Kiseonik – 1 godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Silicijum  gvozdeno jezgro za 1 dan </li></ul></ul><ul><li>Temperatura raste </li></ul><ul><ul><li>700 miliona – ugljenik </li></ul></ul><ul><ul><li>milijardu – kiseonik </li></ul></ul><ul><ul><li>3 milijarde – silicijum </li></ul></ul><ul><ul><li>Inertno gvožđe! </li></ul></ul>
  30. 44. Kolaps gvozdenog jezgra <ul><li>Nagomilavanje gvožđa </li></ul><ul><li>Ljuska u kojoj sagoreva silicijum – udaljava se od jezgra </li></ul><ul><li>“ gašenje ” zvezdane vatre  narušava ravnoteža </li></ul><ul><li>Masa jezgra postaje veća od Čandraskarove granice </li></ul><ul><li>Implozija jezgra </li></ul><ul><li>Nema nuklearnih reakcija, ali temperatura raste! </li></ul>
  31. 45. <ul><li>8 milijardi stepeni – apsorpcija gravitacione energije </li></ul><ul><li>Gvožđe  jezgra heljuma, protoni, neutroni </li></ul><ul><li>Fotodisintegracija </li></ul><ul><li>Jezgro hladi  unutrašnji pritisak opada </li></ul><ul><li>1 sekunda – kontrakcija jezgra, oko 100 hiljada puta </li></ul><ul><li>Nestaje ono što je stvarano milijardama godina </li></ul>
  32. 46. <ul><li>Jezgro – elektroni, protoni, neutroni i fotoni </li></ul><ul><li>Gustina – ogromna; jezgro smanjuje  gustina raste </li></ul><ul><li>Neutronizacija jezgra: p + e  n +  </li></ul><ul><li>Gustina 10 12 kg/m 3 , neutrini odlaze </li></ul><ul><li>Pritisak degenerisanih neutrona – gustina 10 1 8 kg/m 3 </li></ul>
  33. 47. Supernova ! <ul><li>Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s </li></ul><ul><li>Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva </li></ul><ul><li>Ogromna oslobođena energija </li></ul>
  34. 49. <ul><li>100 miliona </li></ul><ul><li>milijardi triliona atomskih bombi </li></ul>
  35. 50. Supernova SN1987A
  36. 52. Nekoliko časova kasnije...
  37. 53. Nove i supernove <ul><li>Supernova NIJE velika nova </li></ul><ul><li>Do 1920. godine – ista pojava </li></ul><ul><li>Supernova – prvi put 1934. god (eksplozija sa snagom ve ćom od 10 33 W) </li></ul><ul><li>Jednom u 200 godina/galaksiji </li></ul><ul><li>Do danas oko 500 </li></ul><ul><ul><li>najpoznatija 1054. godine </li></ul></ul><ul><ul><li>1604. godine – Kepler </li></ul></ul>
  38. 54. <ul><li>Apsolutni sjaj dostiže -15 m , nekad -20 m </li></ul><ul><li>1937. god – supernova 100 puta sjajnija od galaksije </li></ul><ul><li>Sjaj milijardu Sunaca </li></ul><ul><li>Ukupna energija – Sunce emituje celog života </li></ul><ul><li>Dva tipa supernova – SNI i SNII </li></ul>
  39. 56. Kraci spiralnih galaksija, češće od SNI Zvezda O i B klase, starost 10 6 -10 8 g. U svim galaksijama, jednom u 650 g. Starost zvezda oko 10 10 god. ‘ uži’ maksimum Maksimum dostižu za nedelju dana, traje nekolio dana Apsolutni sjaj, manji: -17 m Apsolutni sjaj: -19 m (retko -21 m ), razlika pre eksplozije i maksimuma u proseku 19 m -20 m Krive sjaja – međusobno razlikuju Prvih 100 dana – opada sporo, zatim mnogo brže nego kod SNI Krive sjaja – slične 20-30 dana sjaj opada brzinom 0,1 m na dan, zatim usporava SN II SN I
  40. 57. SN II SN I Širi brzinom 6-12 hiljada km/s Temperatura 20.000K, opada 5.500K Plavi pomak, 5-20 hiljada km/s Spektar maksimuma – kontinualan Pojavljuju linije vodonika i drugih elemenata Spektar maksimuma – kontinualan Pojavljuju linije Fe, Ca, Si, S, He, nema H Velika masa, nekad više od 8 solarnih Izbaci 1-10 solarnih masa Masa – manja od 1,2 solarne Izbaci manje od 0,1 solarnih masa
  41. 59. Kraj… … P očetak http://www.alfa.org.yu/ http://www.mmilan.com/ http://www.astronomija.co.yu/
  42. 60. E P P <ul><li>Astronomija broj 19 - S A D R Ž A J </li></ul><ul><li>POSTER: 28 x 60 cm (Visoravan na Marsu) </li></ul><ul><li>VESTI... 4 </li></ul><ul><li>TOTALNO POMRAČENJE SUNCA... 8 </li></ul><ul><li>MARATON... 10 </li></ul><ul><li>ČERNOBILJ - 20 GODINA KASNIJE (ATOM iv) ... 12 </li></ul><ul><li>HELIJUM... 15 </li></ul><ul><li>TAJNA STONHENDŽA... 16 </li></ul><ul><li>MAJ - JUN... 26 </li></ul><ul><li>KRATKA ISTORIJA POTRAGE ZA MARSOVCIMA... 28 </li></ul><ul><li>MARS NA INTERNETU... 31 </li></ul><ul><li>“ CRVENA PLANETA” SVE TEČE, SVE SE MENJA... 32 </li></ul><ul><li>“ IZVIDNIK” KRUŽI OKO MARSA... 36 </li></ul><ul><li>KAMENČIĆI SA MARSA... 38 </li></ul><ul><li>TERAFORMIRANJE... 40 </li></ul><ul><li>U Astronomiji SF fanzin NOVA, </li></ul><ul><li>ARECIBO – EL RADIO TELESCOPIO... 45 </li></ul><ul><li>KAKO TESTIRATI OPTIKU TELESKOPA ... 48 </li></ul><ul><li>TRAGEDIJA PRVE ORBITALNE STANICE ... 52 </li></ul><ul><li>ASTRONOMSKI ZABAVNIK... 56 </li></ul><ul><li>KAKO DA NAPRAVITE ZVEZDU... 58 </li></ul>

×