HOD

1. autor: Nataša Igić

2.  Lokomotorni aparat
 Lokomocija
 Funkcionalna nezavisnost
 Normalni hod Patološki hod

3.  PNS
 CNS
-Moždano stablo
-Bazalne ganglije
-Cerebelum
-Korteks

4.  Složena prirodna ciklična aktivnost
 Čine ga ciklusi pokreta koji se naizmenično
smenjuju
 Hod započinje destabilizacijim ležernog stojećeg
stava tj. uspostavljanjem kretanja u napred.
 Omogućava premeštanje tela sa jednog na drugo
mesto
 Obrazac hoda jedinstven je za svaku osobu i
predstavlja rešenje za problem kako preći
određeno rastojanje sa minimalnim naporom,
odgovarajućom stabilnošću i prihvatljivim
načinom

5.  Ciklus hoda – period između dva uspostavljanja
kontakta pete sa podlogom iste noge
 FAZA OSLONCA - potporna faza
 Kontakt stopala sa podlogom, 60% ciklusa hoda
◦ 40 % oslonca na jednoj nozi
◦ po 10% oslonca na obe noge
 FAZA NjIHANjA – faza oslonca na jednoj nozi
 Odsustvo kontakta stopala sa podlogom
 40% ciklusa hoda
 Noseća noga – ona koji nosi težinu tela
 Klateća nogu – ona koja se kao klatno prebacuje napred

7.  Udar petom – početak faze oslonca, momenat kada peta dodirne
podlogu, inicijalni kontakt
 Ravno stopalo – sledi iza inicijalnog kontakta, plantarna strana
stopala dodiruje podlogu
 Sredina faze oslonca – težina tela preneta na noseću nogu
 Odizanje pete – momenat kada klateća noga dodirne podlogu
 Odizanje prstiju – nadovezuje se na odizanje pete, prethodi početku
faze njihanja

8.  Uzlazna faza – početak klaćenja od momenta kada prsti noseće
noge napuste podlogu do tačke kada je klateći ekstremitet najviše
podignut od podloge
 Sredina faze - deo faze kada klateći ekstremitet prolazi direktno
ispreed tela
 Silazna faza – klaceća noga se spušta i priprema za oslonac petom,
inicijalni kontakt.

9.  Šema hoda u normalnim okolnostima
 Poznavanje terminologije hoda
 Normalne vrednosti amlitude pokreta u
zglobovima pri hodu
 Normalne vrednosti pomeranja značajnih
segmenata tela
 Posturalna prilagođavanja

10.  Pri započinjanju iskoraka aktivnošću fleksora
kuka prisutra je abdukcija i spolja rotacija u
zglobu kuka sve do momenta oslonca petom
 Pri inicijalnom kontaktu dolazi do addukcije i
unutrašnje rotacije u kuku koji traju za vreme
opterećenja
 Addukcija je rezultat spuštanja karlice sa strane
suprotno osloncu
 U fazi oslonca karlica je u neutrallnom položaju,
kuk rotiran unutra, trup počinje da se pomera
kako bi pomogao u prenošenju težine na
suprotnu stranu

11.  Skočni zglob oko neutralnog položaja
 Koleno 40-60° flex
 Kuk 20-30° flex

12.  Skočni zglob: 15° DF, 20° PF
 Koleno: 30-40° flex, puna ext
 Kuk: 30° flex, 15° ext

13. 1. Rotacija karlice
2. Naginjanje karlice
3. Lateralno pomeranje karlice
4. Fleksija kuka
5. Pokreti stopala
6. Pokreti kolena
Ovi pokreti omogućavaju normalan
hod i minimiziraju pomeranje
centra gravitacije koji se pomera
gore, dole, levo i desno sa svakim
napravljenim korakom.

14. Predstavljaju praćenje/merenje kontakta stopala u prostoru
za vreme hoda:
◦ Dužina koraka – step lenght, longitudinalno rastojanje
izmedju dva koraka
◦ Dužina dvostrukog koraka – stride lenght, rastojanje od
jednog inicijalnog kontakta do ponovnog inicijalnog kontakta
istog stopala
◦ Kadenca – broj koraka u minuti
◦ Širina baze oslonca – 5-10 cm
◦ Ugao progresije stopala - 15°

15.  Odnose se na vremenski sled u ciklusu hoda,
uključuju:
- vreme oslonca jednog DE
- vreme duplog oslonca
- vreme njihanja
- vreme iskoraka i koraka
- ritam
- brzina
 Svaka promenjiva može biti pod uticajem faktora
kao što je starost, pol, veličina i oblik kostiju,
raspodela mase u segmentima tela, mobilnost
zglobova, jačina mišića, tip obuće i odeće, navike i
psihološki status.

16.  Kombinacija vremenskih i prostornih
parametara dozvoljava izračunavanje brzine
hoda koja utiče na kinematiku.
 Spori hod 70 koraka u minuti
 Srednje brzi hod 70-90 koraka u minuti
 Brzi hod oko 120 koraka u minuti
 Najjekonomičniji hod 5 km/h
 Prijatna brzina hoda - potrošnja E
minimalna, 80 koraka u minuti
 Kod poremećaja hoda , povećava se utrošak
energije koji se kompenzuje sporijim hodom.

18.  Procena i analiza sila koje učestvuju u hodu
 Spoljne sile: gravitacija, reakcija podloge,
inercija
 Unutrašnje sile: aktivnosti mišića koji se
suprotstvljaju spoljnim silama
 Energetski utrošak u hodu (gasne analize O2,
puls)
 Kinetička analiza hoda i praćenje vitalnih
parametara (PULS) dajeu neophodne
informacije o kompletnoj proceni hoda

19.  Inicira se fleksorima kuka koji podizu nogu na sledeci stepenik
 Stopalo prednje noge se postavlja celom tabanskom površinom na
gornji stepenik, potkolenica je flektirana prema natkolenici,
natkolenica prema karlici, trup i karlica prema zadnjoj nozi. Zadnja
noga uspravna.
 Težište tela je nad stopalom prednje noge.
 Koncentrična kontrakcija m.triceps surae, zadnje noge, gura se telo
napred i uvis, kontrakcija m.quadricepsa prednje noge odize trup i
zadnju nogu cime pocinje faza jednostrukog oslonca.
 Prednja noga se ekstendira i trup sa njom, za to vreme, zadnja
noga – klateća, flektira se u kuku i kolenu i priprema za
postavljanje na sledeći, viši stepenik.

20.  Minimalna aktivnost zgloba kuka
 Najveće opterećenje trpi
m.quadriceps femoris naizmenično
jedne pa druge noge
 Ovaj rad je zamorniji ukoliko je
težina tela veća, ukoliko su stepenice
strmije ili ako se nosi neki teret
 Noseća noga –flektira se
ekscentričnim kontrakcijama
m.quadriceps femoris, klateća se
pomera put napred i istovremeno
ispruža, sve dok ne dodirne donji
stepenik. Za to vreme, noseća noga
povećava fleksiju i težinu tela nosi
njen m.quadriceps femoris.

21.  MEHANIČKI
• oštečenje skeletnih
struktura-frakture,
osteoporoza, bol
• slabost mišića DE
• smanjen obim pokreta u
zglobovima
 NEUROLOŠKI
• poremećaj mišićnog
tonusa
• oštećenje posturalnih
refleksa
• gubitak osećaja celine
tela – hemipareze,
kvadriplegija,
• odsustvo senzornog
feedbacka-a sa stopala ili
iz proprioceptora
dubokih mišića i
zglobova

23.  Hod spor, koraci kratki
 Redukovano prenošenje težine na zahvaćenu
stranu
 Kratak oslonac na zahvaćeni ekstremitet
 Izbegava se inicijalni kontakt sa podlogom
zbog pogoršanja tegoba

24.  Unilateralan
 Bilateralan – gegajući hod
 Uzrok – slabost abduktora
kuka, bol u kuku –
radikulopatije
 Lateralno naginjanje trupa
prema nozi na koju se
oslanja u toku potporne faze
 Štap!

25. Kada se postavi prava indikacija, mogu:
 Značajno povećati brzinu hoda
 Smanjiti potrošnju energije
 Omogućiti poboljšanje šeme hoda
 Sprečiti ili odložiti pojavu deformiteta

26.  Funkcija :
 proširuje površinu oslonca
 poboljšava balans
 u suprotnu ruku od ugroženog ekstremiteta
 prevenira se naginjanje karlice na suprotnu
stranu
Vrste:
sa jednom ili više
tačaka oslonca

27.  Upotreba:
 normalan hod nemoguć,
 noge se ne smeju opteretiti
prelom (kalus, povrede mekih
tkiva), pareze, paralize,
amputacije
 Upotrebom štaka:
 olaksava se kretanje,
 deo tereta se prenosi na njih
 hod se izvodi snagom mišića
(ruke, trup, rameni pojas)
 Visoke pazušne štake ;
podlakatne štake

28.  m. triceps brachii – opterećeniji pri hodu sa
podlakatnim štakama
 m. pectoralis major, m. latissimus dorsi, m.
trapezius – pars descendens :sprečavaju
podizanje ramena
 m. trapzius, m. rhomboidei - adduktori i
unutrašnji rotatori lopatice
 m. deltoideus pars clavicularis et pars
acromialis- sprečavaju fleksiju, odnosno
ekstenziju nadlakta zavisno da li je štaka ispred
ili iza tela

29.  Dvotaktni
 Trotaktni – slabije i nesigurne osobe
 Četvorotaktni (telo uvek ima tri tačke oslonca)
 Hod za rasterećenje jedne noge – vrše se
pokreti kao pri običnom hodu, štake se
istovremeno i paralelno premeštaju napred,
ali se uvek postavljaju ispred istog stopala i
to istovremeno. Cilj ovog hoda je rasterećenje
jedne noge, dok druga nosi puni teret
(pareza, paraliza noge).

31.  Očuvana mišična snaga/slabost mišića/kontrakture
 Pacijenti bez stopala i dela potkolenice –
nedostatak mišića pokretača stopala ,
nemogućnost amortizovanja udara pete protezom
nadoknađuje se elastičnošću veštačkih zglobova.

35.  Analiza hoda zauzima značajno mesto u
evaluaciji pacijenata
 Pomaže u postavljanju dijagnoze, odabiru
adekvatne terapije kao i praćenju rezultata
primenjene terapije.