Holiday4All - Aleksandar Janković - osobe sa invaliditetom i turizam

1. Osobe sa invaliditetom i turizam
Beograd, 11.-12. septembar 2013.
Aleksandar Jankovid
Udruženje za reviziju pristupačnosti

3. MODELI PRISTUPA INVALIDNOSTI
Šta zapravo prestavlja invaliditet?
Svako od nas se u nekom delu svog života
suočavao sa situacijom u kakvoj su osobe sa
invaliditetom.
Medicinski VS Socijalni model

4. “Dizajn za sve je dizajn koji podstiče
bogatsvo različitosti, socijalnu inkluziju i
jednakost.”

5. PRINCIPI DIZAJNA ZA SVE

6. NEPRISTRASNA PRIMENA
Dizajn je koristan i može se
prodati ljudima sa
različitim sposobnostima.
Na primer,
web sajt koji je dizajniran da
bude pristupačan
svakome, uključujudi
studente koji su slepi i koji
koriste softver za čitanje,
primenjuje ovaj princip.

7. FLEKSIBILNOST
Dizajn se prilagođava širokom opsegu
individualnih potreba i sposobnosti. Primer je
muzejski kompleks koji omogudava posetiocu
da čita ili sluša opis sadržaja tematske izložbe.

8. JEDNOSTAVNOST I INTUITIVNOST
Upotreba dizajna je
jednostavan za upotrebu,
bez obzira na korisnikovo
iskustvo, znanje, jezičko
umede ili trenutnog nivoa
koncentracije.
Navigacioni ekran za
onlajn sistem registracije
koji je pristupačan za
korisnika koji je slep i koji
koristi softver za čitanje
predstavlja primer primene
ovog principa.

9. PRIMETNA INFORMACIJA
Dizajn saopštava efektivno potrebnu informaciju korisniku,
bez obzira na okolne uslove ili na korisnikove senzorne
sposobnosti. Primer primene ovog principa je kada
multimedijalni materijal prikazan u bučnom studentskom
domu/klubu uključuje i titlovanje

10. TOLERANCIJA GREŠKE
Dizajn smanjuje na minimum rizik i štetne posledice slučajnog ili
nenamernog postupka. Primer proizvoda koji primenjuje
taj princip je obrazovni softver koji pruža podršku kada korisnik
napravi neodgovarajudi izbor.

11. MALI FIZIČKI NAPOR
Dizajn može biti
upotrebljen
efikasno i udobno i uz
minimalni napor.
Na primer,
vrata koja se
automatski otvaraju
ljudima sa širokim
spektrom
fizičkih karakteristika
demonstrira primer
ovog principa.

12. VELIČINA I PROSTOR ZA
PRILAZ I UPOTREBU
Odgovarajuda veličina i prostor je obezbeđen za prilaz, domet ,
manipulaciju i upotrebu bez obzira na korisnikovu veličinu tela,
položaj ili mobilnost. Učionica sa podesivim stolovima dizajniranim
za upotrebu od strane studenata sa velikom raznovrsnošdu fizičkih
karakteristika i sposobnosti je primer primene ovog principa

14. Karakteristike
pristupačnog
okruženja

15. Okruženje koje je čovek izmenio
sa ciljem da ga koristi i da u njemu
živi. Osmišljeno je od ljudi za
ljude.
Izgrađeno okruženje

16. Helsinki SuRaKu
http://www.hel.fi/hki/hkr/en/Helsinki+for+All/Accessibility+Guidelines+(SuRaKu)

17. Izgradnja pristupačnog okruženja
treba da poštuje:
RAZLIČITOST KORISNIKA
FUNKCIONALNOST REŠENJA
BEZBEDNOST KORISNIKA
ZDRAVLJE KORISNIKA
PREPOZNATLJIVOST I RAZUMLJIVOST
ESTETIKU

18. Uopšteno posmatrano, ljudi se razlikuju u
odnosu na:
1. Godine starosti
2. Fizičke karakteristike
3. Senzorne karakteristike
4. Intelektualne karakteristike
5. Privremene karakteristike
6. Demografske karakteristike
RAZLIČITOST KORISNIKA

20. FUNKCIONALNOST
Elementi moraju biti osmišljeni
na taj način da služe svrsi kojoj
su namenjeni bez ikakvih
problema ili poteškoda.

21. Helsinki SuRaKu
http://www.hel.fi/hki/hkr/en/Helsinki+for+All/Accessibility+Guidelines+(SuRaKu)

22. BEZBEDNOST
Elementi koji su deo okruženja
moraju biti osmišljeni uz svest o
bezbednosti (klizave podloge,
izbočine, naprsline, ulegnuda,
taktilna upozorenja).

23. Helsinki SuRaKu
http://www.hel.fi/hki/hkr/en/Helsinki+for+All/Accessibility+Guidelines+(SuRaKu)

24. ZDRAVLJE KORISNIKA
Pristupačno okruženje ne sme
da uzrokuje zdravstvene
probleme za one koji imaju
zdravstvene probleme ili
alergije.

25. Helsinki SuRaKu
http://www.hel.fi/hki/hkr/en/Helsinki+for+All/Accessibility+Guidelines+(SuRaKu)

26. PREPOZNATLJIVOST
Svi korisnici treba da budu u
mogudnosti da se orjentišu bez
teškoda unutar nekog datog
prostora. Da bude logičan
raspored i jasna informacija.

28. ESTETIKA
Pristupačno okruženje treba da
zadovolji sve estetske
kriterijume pošto de ga na ovaj
način svi najbrže i najlakše
prihvatiti.

29. Helsinki SuRaKu
http://www.hel.fi/hki/hkr/en/Helsinki+for+All/Accessibility+Guidelines+(SuRaKu)

38. TURIZAM ZA SVE

39. POVEĆANJE POTRAŽNJE
Osobe sa invaliditetom
retko kada putuju
same. Uglavnom
imaju pratnju barem
jedne osobe
(profesionalna služba,
porodica, prijatelji).

40. RAST TRŽIŠTA
Mnoga istraživanja
ukazuju na to da
evropska populacija
postaje sve starija.
Drugim rečima, to
direktno utiče na
porast tržišta koje
targetira stare osobe.

41. POTENCIJAL ZA RAZVOJ
DOMAĆEG TURIZMA
Osobe sa invaliditetom
nemaju običaj da
putuju van zemlje, zato
što se plaše da de se
suočiti sa više prepreka
(ne samo fizičke, ved i
jezičke,
kulturološke,...). Zbog
toga, pristupačni
turizam može da
potpomogne razvoj
domade turističke
industrije.

42. BRIGA ZA KORISNIKE
Ponuda odmora “bez barijera” zadovoljava potrebe osoba sa
invaliditetom. Zbog toga, zadovoljni klijent može da postane
redovan gost/gošda, a takođe ova grupa predstavlja i snažan
marketinški kanal kroz “world-of-mouth” – izgradnja i
širenje pozitivne slike o destinaciji.

43. MOGUĆNOST PRODUŽENJA SEZONE
Stalno se ističe da turisti koji imaju invaliditet, uglavnom
preferiraju da putuju van sezone: lakše pronađu
odgovarajudi smeštaj i jednostavnije im je da obiđu
turističku destinaciju (faktor novca je takođe bitan, jer
osobe sa invaliditetom često imaju više troškove života
nego osobe bez invaliditeta).

44. POZITIVNI EFEKTI NA SVE
POTENCIJALNE TURISTE
Pristupačan turizam
donosi korist i drugim
ciljnim grupama,
posebno porodicama
sa malom decom i
starijoj populaciji (ili
pak osobama koje
imaju privremeni
invaliditet).

45. VIŠE KORISTI ZA LOKALNO
STANOVNIŠTVO
Kada se donese odluka da se neka destinacija učini
pristupačnom za sve, posledična unapređenja de doprineti
komfornijem i prijatnijem boravku/životu ne samo
potencijalnih turista, ved i lokalnog stanovništva. U
krajnjem slučaju, ako budemo imali srede, svi demo jednog
dana ostariti.

46. DIFERENCIJACIJA I COMPARATIVNA
PREDNOST U ODNOSU NA KONKURENCIJU
Dizajn za sve i dizajn
pristupačnih
turističkih usluga i
ponuda, može da
bude osnova za
durogorčnu saradnju
između tur operatora
i onih koji nude
turističku uslugu. Ovo,
takođe, predstavlja i
veliku prednost u
odnosu na ponude
drugih, sličnih
destinacija.

48. $$$$
Barcelona: renesansa ovog grada i ekonomski razvoj su direktno uslovili
da se grad rekonstruiše po principima Dizajna za sve.
Turizam u Barceloni:
Pre DfA (1990): 1,732,902
uključivanjme principa DfA (2003): 3,848,187
Porast: 122%
Barcelona brze železnice (7.000 poslova)
Obnavljanje stanice je doveo do porasta broja posetioca za 14%
Slobodno vreme u Barceloni
Restauracija Tibidabo zabavnog parka (230 novih poslova)
Povedanje broja posetioca tokom samo jedne godine: 22%
(izvor podataka: Design for All Foundation, Barcelona)

53. MAPA PRISTUPAČNOSTI

54. ZAKONSKI OKVIR
• Ustav RS
• Zakon o zabrani diskriminacije nad osobama sa
invaliditetom
• Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji
osoba sa invaliditetom
• Razni zakonski i podzakonski akti (npr. Pravilnik o
tehničkim standardima pristupačnosti, mart 2013.)
• Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom
(ratifikovana 2009.)
• Drugi međunarodni dokumenti i povelje

55. MAPA PRISTUPAČNOSTI
• Razvoj počeo 2011.
• Trenutno u beta fazi, dostupna za Android i IOS
mobilne uređaje
• Bazu popunjavaju korisnici i volonteri
• Pristupačni, delimično pristupačni ili
nepristupačni
• Do sada uneseno oko 5000 objekata u Srbiji
• Od oktobra 2013. dostupna i na
www.pristupacnost.info

61. “Razuman čovek sebe adaptira prema svetu;
nerazuman bitiše u tom svetu i insistira da svet
treba da se adaptira prema njemu. Zato,
svetski progres zavisi od nerazumnog čoveka.”
George Bernard Shaw