#EarthDay2019, and #ProtectOurSpecies, and tag us @EarthDayNetwork

1. ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
22.04.2019.
Ученици IV -4 ОШ Милан Вукотић Голубовци
Учитељица Ивана Милић

3. Као и сваке школске године на сајту
https://www.earthday.org/ пријавили
смо се за учешће у глобалном догађају.
Пријава је прихваћена и очекујемо значку за
учешће.

4. Упознали смо се с овогодишњим свјетским
мотом обиљежавања
Дана планете Земље
ЗАШТИТИ НАШЕ ВРСТЕ ( биљке и животиње)

5. Погледали смо едукативни филм који је
гоогл посветио данашњем дану

13. Затим смо на сајту
https://www.earthday.org/ истражили о
најугроженијим врстама

14. Шта требате знати о пчелама и како
их можете заштитити
Пчеле су изузетна створења која
постоје у свим типовима климе широм
свијета, од шума у ​​Европи до пустиња
у Африци, па чак иу арктичком кругу. За
разлику од пчела и њихових кошница,
дивље пчеле у живе на различитим
мјестима: под земљом, у рупама и на
дрвећу.

15. Зашто требамо заштитити пчеле
Биљке требају пчеле које опрашују.Оне су неопходним опрашивачи већине
екосистема. Постоји 369.000 врста цвјетних биљака, а 90% њих зависи од опрашивања
инсектима. Пчела обично може посјетити 50-1000 цвијетова у једном лету; колонија са
25.000 пчелара може опрашити 250 милиона цвјетова у једном дану.
Пчеле су кључна врста, док друге врсте зависе од њих да преживе. Опстанак многих
врста зависи од пчела, јер се њихови извори хране. Ту спадају и орашасти плодови,
бобице, сјемена и воће сви су ослоњени на опрашивање инсектима.
Опрашивање не само да чини храну доступном другим организмима, већ омогућава и
цвјетни раст, који пружа станишта за животиње, укључујући и друге инсекте и птице.
Како опрашивачи нестају, утицај на здравље и одрживост усјева и природних биљних
заједница може бити катастрофалан. Ми једноставно не можемо преживјети без
пчела.

16. Пријетње пчелињим врстама
Широко распрострањена употреба пестицида,
ГМО,промјена климе
губитак станишта, укључујући промјене
кориштења земљишта, фрагментацију станишта,
губитак биодиверзитета

17. Чињенице о жирафама
•жирафа је највећи сисар на свету.
•Док дугачке ноге и врат жирафе помажу да се брине о опасности
за Афричку Савану, висина жирафе чини га лаком метом за
грабежљивце.
•Популација жирафа су опале са 155.000 у 1985. на 80.000 у 2018.
према афричкој фондацији за дивље животиње. Од девет
подврста жирафа, три подврсте пале су испод 1.000 јединки.
•У Африци има мање жирафа него слонова.

18. Зашто требамо заштитити жирафе
•Жирафе изазивају знатижељу и чуђење. Као једна од најпознатијих врста
на свету, жирафе покрећу екотуризам .
•Жирафе живе у хармонији са другим биљоједима и служе виталну улогу у
локалном екосистему. Када биљке и плодови прођу кроз своје пробавне
системе, они шире семе и дозвољавају биљкама да клијају.
•Научници НАСА-е истраживали су крвне судове ногу жирафа за идеје о
томе како створити боље одијела у свемиру.
•Будући да жирафе могу уочити предаторе, као што су лавови и хијене,
далеко, многе животиње користе жирафе као свој систем раног
упозоравања. Када жирафе почну да бјеже, и друге животиње трче.

19. Пријетње за жирафе
•Губитак станишта, грађански немири, илегални
криволов и лов и климатске промјене заједнички
доприносе паду популације жирафа.
•Климатске промјене и губитак станишта
такођер су допринијели паду стабла багрема,
главног извора хране за жирафе.
•Жирафовини репови и месо сматрају се
статусним симболима.

20. Шта требате знати о корлним гребенима
Корални гребени се налазе у више од 100 земаља широм свијета, и обично се налазе у тропским и
субтропским водама близу површине и сунчеве свјетлости. Више од 25% свих морских животиња на
планети живи у коралним гребенима широм планете, укључујући Атлантски, Пацифички и Индијски
океан, а само један гребен има способност да смести хиљаде различитих врста. Највећи корални гребен
на свијету, Велики корални гребен, дом је 1.500 врста риба укључујући морске псе и зраке, као и многе
различите врсте тврдих корала, меких корала и разних морских сисара. 25 % коралних гребена у свијету
се већ сматра оштећеним, а близу шездесет пет процената коралних гребена је под озбиљном
претњом.

21. Зашто требамо заштитити коралне гребене
Корални гребени подржавају изузетно широк спектар морских врста и играју кључну
улогу у хранидби и заштити ових врста, као и чувању потомака великих врста риба
све док не могу сами да се боре.
Кораљи су древне животиње које потичу из стотина хиљада година.
Биљке и животиње које позивају коране гребене су критични извори нових лијекова,
укључујући оне за Алцхајмерову болест, срчане болести, рак и друге болести.
Корални гребени играју важну улогу у индустријама од еко-туризма до рибарства. Они
такође штите обале од олуја, које се сваке године повећавају због климатских
промјена.

22. Претње коралним гребенима
Климатске промјене узрокују закисељавање океана, што резултира
Бактерије, хемикалије и други загађивачи, укључујући оне из пољопривреде и
необрађене отпадне воде, угрожавају здравље коралних гребена.
Прекомјерни излов, који укључује употребу динамита и других експлозива који се
користе за убијање риба, узнемирава равнотежу морског живота на гребену. Рибље
мреже, пластика и други морски остаци су стални напади на гребене и њихове
становнике.
Развој обале и седиментација доводе до уништења гребена.

23. Чињенице о китовима
•Китови су сисари, што значи да они дјеле са нама неколико особина; они
су топлокрвни, рађају живе младе и одгајају их, имају неку врсту косе или
крзна и дишу кроз плућа на површини океана. Њихови преци живјели су на
копну, развијајући се и прилагођавајући се животу у океану кроз
формирање пераја, маслаца (слојева масти) како би остали топли
. Постоји 48 познатих врста китова.Плави кит је највећа животиња која је икада
постојала на Земљи. Најдуже потврђени узорак био је 30,5 метара
дужине.Популације китова су у великом паду широм свијета. Током прошлог вијека,
популација китова Финаца пала је са 720.000 на око 20.000

24. Пријетње китовима
Загађење воде и буке: Отпаци и остаци од изливања нафте и хемикалија могу
имати катастрофалне последице на здравље китова продирањем у њихово месо и
чак млијеко женских китова.Загађење буком - велики, громки звуци - из чамаца и
сонарних уређаја могу одвести китове од њиховог природног станишта и чак их
директно убити.
Судари: Судари између китова и чамаца, великих и малих, могу директно
повредити или чак убити животињу.
Лов: Комерцијални лов, познат као китолов, током двадесетог века процењен је
од стране експерата да је избрисао скоро три милиона китова.
Климатске промјене: Пораст температуре мора нарушава природну миграцију
китова и може утјецати на његове способности репродукције.

25. Затим смо на сајту
https://www.earthday.org/ пријавили за
учешће на Дану планете Земље за 2020.
годину када је јубилеј 50 година
обиљежавања Дана планете земље.