Akrilat prezentacija

4. Akrilat se sastoji od praha (polimer) i od tečnosti
(monomer). Odnos praha i tečnosti je 3:1.
Kada se odredi količina tečnosti u nju se usipa
tačno određena količina praha. Kad se zasiti,
meša se lopaticom od nerđajućeg čelika u čistoj
posudi, i to najbolje od porculana ili stakla.
Meša se približno 1minut, i ostavi pokriveno 7-8
minuta.

5. Zamešana smesa prolazi kroz nekoliko faza:
 Prva faza: smesa je granularna ili zrnasta; ima
izgled vlažnog peska, zrnca su još razdvojena
 Druga faza:vrlo lepljiva masa, lepi se za
zidove posude

6.  Treća faza: faza testa, radna faza, ne lepi se za
zidove posude, testaste je konzistencije, sjajne
površine i naizgled homogena
 Četvrta faza: monomer nestaje iz mešavine,
akrilat gubi plastičnost
 Peta faza: faza očvršćivanja; dolazi do
polimerizacije

7. Ako se smesa upotrebljava pre radne faze, suviše je
tečna što dovodi do poroznosti gotovog rada.
Ako se primenjuje nakon radne faze, smesa je
čvrsta i žilava, što otežava rad.

8. Nedostaci akrilata:
 Poroznost akrilata
 Rezidualni monomer
 Unutrašnja napetost
 Apsorpcija vode

9. Poroznost akrilata
-nastaje zbog stvaranja malih šupljina u
polimeriziranom akrilatu.
Razlikujemo: kontrakcijsku i granularnu poroznost.

10. Kontrakcijska poroznost nastaje kao posledica
nedovoljne mase akrilata u kiveti pri
polimerizaciji. Na površini proteze nastaju
beličaste pege.
Granularna poroznost nastaje ako mešavina
polimera i monomera nisu same po sebi
homogene ili zbog naknadnog dodavanja
monomera već zamešanoj količini testa.

11. Rezidualni ili zaostali monomer
-je monomer koji se nije polimerizovao nakon
završenog procesa polimerizacije. Njegova
količina zavisi od vrste akrilata, trajanju
polimerizacije i temperaturi na kojoj se sprovodi
polimerizacija. Rezidualni monomer ima uticaj
na fizikalna, mehanička,estetska i biološka
svojstva gotove proteze.

12. Tokom obrade i poliranja izgubit će se znatna
količina monomera, a nakon završene obrade i
poliranja protezu treba staviti u hladnu vodu.

13. Unutrašnja napetost
-tokom rada s akrilatom u njemu dolazi do
promena koje utiču na kvalitet materijala i na
ponašanje proteze u ustima. Te promene
izazivaju stvaranje unutrašnje napetosti u
akrilatu, te kao posledica nastaje deformacija
proteze i osetljivost proteze na lom.

14. Apsorpcija vode
-akrilat apsorbuje vodu tokom procesa
polimerizacije i tokom nošenja proteze.
Apsorbovana voda u akrilatu slabi fizička
svojstva akrilata. Apsorbovana voda ima i
pozitivan učinak, jer omogućuje akrilatu da se
oslobodi unutrašnje napetosti

15. AKRILAT I PROMENE U USNOJ ŠUPLJINI
 Mehanički nadražaj
-nastaje zbog loše prilagođene baze na sluzokožu
alveolarnog grebena
-zbog loše okluzije

16. Ako proteza ne leži mirno i ravnomerno na
alveolarnom grebenu, dolazi do preopterećenja
sluznice, a posledica je pojava dekubitusa.
Nepravilan rad s akrilatom ima za posledicu
deformaciju baze.

17.  Hemijski nadražaj
-nastaje zbog delovanja nevezanog monomera koji
na sluznici izaziva upalne pomjene.
 Termička reakcija
-akrilat je toplotni izolator, tj. onemogućuje
odvođenje toplote sa sluzokože. Pojedini pacijenti
imaju osećaj žarenja i pečenja ispod protezne
ploče.

18.  Alergijska reakcija
-vrlo je rietka. U slučaju dokazane alergije
pacijentu se izrađuje proteza od metala.