ИСТОРИЈА
На месту пробојаСремског фронта, на
106. километру аутопута од Београда
према Загребу, уз леву обалу реке Босут,
покрај села Адашевци, подигнуто је
величанствено спомен обележје „Сремски
фронт“.
То је композиција чији садржај трајно
подсећа све генерације на једну од
највећих и најтежих одлучујућих битака
ИИ светског рата. Аутор спомен обележја
је академски вајар Јован Солдатовић. У
оквиру комплекса постоји сувенирница
која ради сваки дан од 7-19х. Улазница за
музеј се наплаћује.
3.
Адашевци су насеље
исве оно што карактерише савремено
насеље. Са Шидом, који је и
административни центар општине,
Адашевци су повезани модерним
асфалтним коловозом, железничком
пругом и пешачко-бициклистичком стазом.
На око 4км јужно од насеља се налази
ауто-пут Е70. Због развијене путне мреже и
близине државне границе која има веома
велики значај на развој трговине, повећан
је и интезитет теретног саобраћаја.
4.
У насељу Адашевциживи 1687 пунолетних становниУ насељу
Адашевци живи 1687 пунолетних становника, а просечна старост
становништва износи 39,9 година (37,8 код мушкараца и 41,9 код
жена). У насељу има 697 домаћинстава, а просечан број чланова
по домаћинству је 3,11. Ово насеље је великим делом
насељено Србима (према попису из2002. године). Према попису
из 2002. било је 2166 становника (према попису из 1991. било је
2080 становника).ка, а просечна старост становништва износи 39,9
година (37,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 697
домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. Ово
насеље је великим делом насељено Србима (према попису из2002.
године). Према попису из 2002. било је 2166 становника (према
попису из 1991. било је 2080 становника).
ЉУДИ
5.
У Шиду сунизом манифестација у
суботу, 6. децембра, обележени Дан
општине и Дан ослобођења града.
Тог дана свечану седницу одржали су
чланови СУБНОР-а, борци и
представници локалне сампуправе,
који су затим положили венце и цвеће
на споменик на градском гробљу, где
је служен и парастос палим борцима.
6.
Моја дестинација заједноса још
тројицом историчара било је село
Адашевци у коме нас је
домацћински дочекала драга нам
историчарка уметности и права
Сремица (пр. домаћа штрудла од
мака, пите, хандмаде резанца за
супу од старе коке и ринфлиш...).
Топлина шпорета на дрва,
дремљива мачка на каучу, киша
која сипи напољу, нису нас
охрабривали да кренемо у
обилазак. Али прва јутарња шетња
кроз двориште, жуте дуње на
тераси оронуле куће из 1902.
године, и још по која радосна боја
из дворишта покренуле су нас
путем спомен обележја Сремски
фронт.