MiratovacAkademija Filipovic

1. Који волим

2. Географија
У насељу Миратовац живи 1568 пунолетних становника, а
просечна старост становништва износи 27,4 година (26,5 код
мушкараца и 28,3 код жена). У насељу има 635
домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је
4,37.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према
попису из 2002. године).

3.  Миратовац (албански: Миратоци) је насеље у
Србији у општини Прешево у Пчињском
округу. Према попису из 2002. било је 2774
становника (према попису из 1991. било је
3072 становника).
Миратовац се налази на самој граници са
Македонијом, те је током распада
Југославије постао у великој мери
саобраћајно излован, с обзиром да су
његови житељи великим делом гравитирали
Куманову са друге стране границе.

4. Људи
 Demografija
 Godina Stanovnika




 1948. 1935 [1]
 1953. 2026
 1961. 2318
 1971. 2544
 1981. 2872
 1991. 3072 2604
 2002. 4664

5.  Постојали су обичаји о рођењу, свадбени
обичаји, како код градског тако и код сеоског
становништва врањског краја. Код сеоског
становништва јављало се и снохачење, које је
до Другог светског рата у потпуности
искорењено. Постојао је низ обичаја приликом
смрти неке особе, као и низ обичаја приликом
сахране и годишњице смрти. Доста обичаја је
било везано и за празнике као што су
Ђурђевдан, крсна слава и Божић. Постојао је и
обичај по имену прочка, који је карактеристичан
за јужну Србију и данашњу Вардарску
Македонију.

6. Историја
 Миратовац (албански: Миратоци) је насеље у
Србији у општини Прешево у Пчињском округу.
Према попису из 2002. било је 2774 становника
(према попису из 1991. било је 3072 становника).
Миратовац се налази на самој граници са
Македонијом, те је током распада Југославије
постао у великој мери саобраћајно излован, с
обзиром да су његови житељи великим делом
гравитирали Куманову са друге стране границе.

7.  Природа, било она жива или
нежива, саставни је дио
простора, па тако и
туристичких кретања, јер се
поред осталог, туризам
дефинише као кретање кроз
простор у одређено
вријеме. У том смислу су
природно-географске
карактеристике веома
важан утицајни чинилац,
који опредјељујуће дјелује
на атрактивност неког
простора, било визуелни,
било климатски, и његово
промовисање у туристичку
дестинацију.

8. НЕ ВОЛИМ
 Природа, било она жива или нежива,
саставни је дио простора, па тако и
туристичких кретања, јер се поред осталог,
туризам дефинише као кретање кроз
простор у одређено вријеме. У том смислу
су природно-географске карактеристике
веома важан утицајни чинилац, који
опредјељујуће дјелује на атрактивност
неког простора, било визуелни, било
климатски, и његово промовисање у
туристичку дестинацију.