Peščanik

1. Danilo Kiš
Peščanik
Ex voto na način starinski
Mirjani
Was it thus in the days of Noah? Ah no.
Anonim, XVII v.
Treperenje senki koje rastaču ivice predmeta i razbijaju površine kubusa, odmičući plafon i zidove po ćudi
grebenastog plamena koji se čas rascvetava, čas vene, kao da se gasi. Žuta ilovača donje površine podiže se
kao daske u dnu čamca koji tone, pa onda i sama uroni u tamu, kao preplavljena mutnom, prljavom vodom.
Cela prostorija treperi, šireći se ili smanjujući, ili samo menjajući svoje mesto u prostoru za nekoliko
santimetara levo-desno ili gore-dole, čuvajući pri tom svoju kubaturu nepromenjenom. Na taj se način
horizontale i vertikale presecaju u više tačaka, sasvim nejasno i zbrkano, ali po nekom višem redu i u
ravnoteži sila koje ne dozvoljavaju da se zidovi raspadnu, ili da se plafon iskosi ili čak sasvim spusti,
potone. Ta je ravnoteža postignuta zahvaljujući valjda ravnomernom pomeranju uzdužnih greda pod
svodom, jer i te grede kao da klize levo-desno i gore-dole, zajedno sa svojom senkom, bez škripe i napora,
lako, kao na vodi. Čuje se udaranje talasa noći o bokove barke-sobe: vetar u naletima zasipa prozor
pahuljama i oštrim, kristalnim snegom, naizmence. Četvrtast prozor, nalik na puškarnicu, zapušen je
raspadnutim jastukom iz kojeg proviruju krpe koje se klate kao neko bezoblično rastinje ili puzavice, i ne
može se znati pouzdano da li trepere pod udarcima vetra koji prodire kroz pukotine ili se njiše samo njihova
senka po ćudi grebenastog plamena.
Oko se sporo privikava na polutamu, na zalelujanu prostoriju bez jasnih kontura, na treperave senke.
Privučen plamenom, pogled se ustremljuje na lampu, na tu još jedinu svetlu tačku u velikom mraku sobe,
ustremljuje se na nju kao zalutala muva i zaustavlja se na tom jedinom izvoru svetlosti, koji treperi kao neka
daleka, slučajna zvezda. Na trenutak zaslepljeno i kao omađijano tom svetlošću, oko ne vidi ništa drugo do
tu svetlost, ništa, ni duge senke, ni zalelujane površine, ni krpe koje se klate; ništa. Oko vidi samo tu
svetlost, taj grebenasti plamen, nekako izvan prostora, kao što su zvezde izvan prostora, a zatim počinje
polako da je rastvara (tu svetlost), da je prelama kroz svoju prizmu, da otkriva u njoj sve boje spektra. I tek
tada, kada ju je rastvorilo, kada ju je raščinilo, oko otkriva, u sporim talasima sve bleđe svetlosti koja se širi
oko plamena, sve ono što se još otkriti može međ naborima senki i praznine: prvo cilinder, taj kristalni
omotač plamena, u prvi mah sasvim neprimećen, apstrahovan, kao da je to samo eho plamena i svetle jezgre,
eho iza kojeg nastupa tama, jasno, kao da je svetlost izrezana staklom, kao da je smeštena u jamu, ukopana u
mrak, pa okolo vlada ne samo pomrčina, nego neka druga materija, gusta, i sasvim različite specifične težine
od one kojom je obavijen plamen. Ali to traje samo tren. Samo dok se oko ne privikne ne na tamu, nego na
svetlost. Tada oko otkriva polako varku i vidi garež na bokovima cilindra, garež koja se preliva iz
karatamnog u srebrnkasto, kao na oslepelom ogledalu, i vidi da taj stakleni omotač nije granica svetlosti, kao
što otkriva, ne bez čuđenja, i da je srebrnkasti preliv gareži takođe varka, a da poređenje sa oslepelim
ogledalom nije igra duha nego igra svetlosti, jasno vidljiva u okruglom ogledalu koje stoji uspravno iza
cilindra i u kojem se vidi drugi plamen, plamen-blizanac, gotovo nestvaran, ali plamen; i ako ga oko sve
dosad nije primećivalo, to je bilo samo stoga što se duh opirao toj varci, što duh nije hteo da prihvati privid
(kao na onom crtežu gde oko vidi belu vazu, vazu ili peščanik, ili putir, sve dok duh – volja? – ne otkrije da
je ta vaza praznina, negativ, dakle privid, a da su pozitivna i, dakle, stvarna ona dva identična profila, ona
dva lika okrenuta licem jedan prema drugom, taj simetrični en face, kao u ogledalu, kao u nepostojećem
ogledalu, čija bi osa prolazila kroz osu sad već nepostojeće vaze-peščanika, putira, sasude, dvostrukom
zapravo ogledalu, kako bi oba lika bila stvarna, a ne samo jedan, jer u protivnom onaj drugi bio bi samo

2. odraz, odjek onog prvog, i tada više ne bi bili simetrični, ne bi bili čak ni stvarni; kako bi, dakle, oba lika
bila ravnopravna, oba platonovski prauzori a ne samo jedan, jer u protivnom onaj drugi bi bio nužno samo
imitatio, odraz odraza, senka; pa stoga ta dva lika, posle dužeg posmatranja jednako se približavaju jedan
drugom, kao u želji da se spoje, da potvrde svoju identičnost).
Sad već priviknuto na svetlost, kao što se duh privikao na varku, oko počinje da rije po tami i poluseni,
oslobodivši se magijske privlačnosti plamena, pa sad vidi i petrolejku, kao što vidi i treperavu senku i
razaznaje velike tamne kubuse senki. U onom delu koji je zaklonjen ogledalom još vlada potpuna tama (a
plamen dopire upravo iz te tame, kao da se njome hrani), dok se levo i desno od lampe pomeraju velike sive

3. plohe, suviše svetle da bi bile senke, suviše nejasne da bi bile svetlost. Ali tada duh pritiče u pomoć oku i
otkriva, kao dodirom ruke, čvrstu površinu sivobelih zidova, kao što otkriva, jasno podvojivši senku od
svetlosti, i tri duge grede na plafonu, tri duge grede udvostručene svojim senkama, isprekidane kao štap u
vodi poprečnim senkama nejasnog porekla. Smestivši se u prostoru, našavši čvrst oslonac, odredivši sever,
oko pronalazi veliku senku šporeta izmešanu sa šporetom, udvostručen šporet od crnog zarđalog lima i
tanane senke, osmonogi šporet koji se klati na svojim dugim nogama kao neka zamrzla psina koja drhturi na
vetru. Iza ogledala na lampi, iza plamena-odraza, tamo je tama, tamo je slepi prozor: odatle bije studen,
odatle dopire igličasti zvuk i prigušeno treperenje stakla. S druge strane, preko puta slepog prozora, nalazi se
drveni sanduk s jednim jedinim vidljivim bokom koji se klati, ali nikako da padne. Kraj drvenog sanduka,
pri njegovom dnu, senka se lomi neravnomerno, talasasto: tu se nalazi jedna izbočina na glinenom podu,
duga nekih metar, metar i po, pre nalik na zaraslu ranu nego na grob. Više slućeno nego viđeno, u uglu, kraj
samog sanduka, naslonjeno na njegov bok od tame, kao izbačeno iz mutne vode, zakačeno između
podlokanog zida i dasaka sanduka, nalazi se ono što je tražilo oko: jedna torba zaobljenih bokova.
Obletevši sobu kao noćni leptir, sudarivši se sa lepršavim senkama, bupnuvši o zidove i grede, pogled se
vraća prema svetlosti, gde leže kao skrivene (jer pogled ih otkriva poslednje, ne tražeći ih u blizini plamena,
ne tražeći ništa u blizini svetlosti) stvari poređane na sve dosad nevidljivom stolu, u senci ili svetlosti, sve
dosad. Levo, pored same lampe, tabaci kockaste hartije; pored njih dvostruko presavijene novine, gotovo na
sredini stola; sasvim desno, dva-tri broja nekog zamašćenog časopisa i jedna knjiga crnih korica, čiji
zlatotisak kao da je od iste materije od koje i plamen; zaklonjena senkom ogledala, malo iznad površine
stola, kao da lebdi u vazduhu, dopola dopušena cigareta. Dim dospeva nekim nevidljivim putevima do
lampe i kulja, plavičast, kroz cilinder.
Ruka koja se bliži plamenu.
Zaustavivši dah, glave okrenute prema vratima, čovek osluškuje. Ima utisak da oni u drugoj sobi ne spavaju,
nego da su budni i da se samo pretvaraju. Čeka, dakle, da ih san prevari. Čini mu se da bi mogli svojom
budnošću, svojom blizinom (odvajaju ih samo rasklimatana vrata sa velikom pukotinom pri dnu), strujanjem
svojih misli da utiču na njega. Jer misao se, naročito za takvih tihih noći, pred spavanje, kondenzuje takvom
silinom da poput električnog naboja treperi u vazduhu, gotovo vidljiva, kao jara iznad usijane peći.
S one strane vrata, međutim, ne čuje se disanje, ne čuje se ništa. Ili to što se čuje, ta uzdrhtala tišina, to je
njihov dah, tišina njihovih misli i njihova sna.
Sad je leđima okrenut stolu. Njegova duga senka, sasvim nejasna i treperava, preseca prostoriju po
dijagonali, i bezoblična, deformisana senka glave prelama se uz bok nekog drvenog sanduka. Gazeći po
svojoj senci, kao mesečar, čovek zakorači prema uglu. Zaklonjena od svetlosti njegovim telom, ruka se
spušta naslepo prema nevidljivom predmetu što ga je nazreo onda kada je krenuo prema uglu ili onda kada
je ušao u prostoriju. Oseća pod prstima zaobljene ivice kartonske kutije kao i glatku hladnu površinu
mesingane kopče. U ruci sad drži malu đačku torbu bez kaiševa (kaiševi su po svoj prilici pokidani, jer se na
poleđini još cakle sjajne nitne), zaobljenih drvenih bokova i s poklopcem od kartona koji oponaša svinjsku
kožu. Podiže poklopac i pridržava ga podbratkom. Ispod tankih svezaka napipa četvrtastu bočicu. Bočica je
hladna i glatka kao kocka leda. Stiska je u dlanu, zatim je odšrafljuje, ne okrećući se još uvek prema
svetlosti. Zatim prinosi grlić nosu, čuvajući se da ga ne dodirne, i oseti miris mastila. Onda zatvara bočicu i
malo je protrese, okrenuvši je prema svetlosti. Na izbrušenim uglovima zatitra mutni plamen lampe, liznu
tamnoljubičasto mastilo niz unutrašnje bokove staklenke. Čovek počinje ponovo da rije po kartonskoj torbi,
pridržavajući poklopac bradom. Ispod svezaka pronađe tanko vretenasto držalo i stisnu ga sa tri prsta,
ispisavši u vazduhu neku arabesku. Zatim pritiska vrh pera o nokat palca; pri tome se čuje zvuk nalik na
pucketanje krila nekog insekta.
Sad je ponovo za stolom, na trenutak nepokretan. Izvadio je iz unutrašnjeg džepa kaputa duge listove
kockaste hartije i položio ih na novine. Hartija je presavijena uzduž, kao za akta, ali ne i prelomljena. U
početku još se naziru sitne kocke, a zatim se linije polako rastaču, stapaju se i iščezavaju, da bi nemalo zatim

4. iščezle i ozarene ivice listova. Na njihovom mestu ostao je samo izvor bledožute svetlosti. Da ne beše u
njegovom džepu nadvoje presavijen koncept pisan poslednjih dana (u nekoj bezimenoj restauraciji, kraj
užarene peći, na stolu prekrivenom masnom mušemom; u sumračnoj sobici iza butika za prodaju uzoraka za
zidne vezove, na starom kartaškom stolu, pri svetlosti gasne lampe; u kupeu brzog voza, takođe noću, pri
beloj acetilenskoj svetlosti; ali i u polusnu, u ovoj istoj prostoriji); da ne beše, dakle, u taj koncept uloženo
toliko truda, možda bi sad odustao od svega. Ali taj ga koncept mami, uprkos snažnoj želji da ga prinese
plamenu i da legne da spava. Ipak mu se ne dâ da sve to baci u vatru, sad kada je već načinio prvi korak i
oteo od praznine tih nekoliko stranica. Bez obzira na trenutnu klonulost i sumnju, u njemu se javi, na granici
saznanja, slutnja da možda taj mali isečak porodične istorije, ta kratka hronika, nosi u sebi snagu onih
letopisa koji kada iziđu na svetlost dana, posle dugog niza godina, ili čak milenija, postaju svedočanstvo
vremena (i tu je nevažno o kom je čoveku bila reč), poput fragmenata rukopisa nađenih u Mrtvom moru ili u
razvalinama hramova ili na zidovima tamnica.
Izvadi, dakle, iz unutrašnjeg džepa koncept pisan olovkom na istoj takvoj kockastoj hartiji, i prelete ga
pogledom.
Koncept mu stoji pored same lampe. Fitilj talasasto plaminja, rascvetava se plamen iz ljubičaste jezgre,
preko crvenog, sve do bledožutog. Cilinder lampe je zagaravljen, a oko gareži nazire se srebrnkasta opna,
kao na oslepelom ogledalu. Čuje se kako u tišini jedvačujno šišti talasasti greben plamena. Šum vremena.
Odložio je na trenutak pero. Novine-upijač. U njima, preko štampanih slogova o golubima-pismonošama
Golubovi ne mogu odmah da se snađu kad ih izbace iz aviona. Oni, koji već imaju iskustva u tom pogledu,
bacaju se dole kao kamen, i lete tako sve dok se ne oslobode uticaja vazdušnih struja. Ali početnici
pokušavaju odmah da lete. Usled toga vetar ih baca na sve strane kao lađu za vreme bure, i oni moraju
izvesno vreme da kruže, sve dok ne dođu k sebi i dok ne pronađu pravac kojim treba da lete kako bi stigli do
cilja.
, prve reči pisma, kao u ogledalu, kao na hebrejskom.
Čovek pogleda u šiljasti plamen što trepće u struji ledenog vazduha koji bije iz nevidljivog prozora sučelice
njemu, zatim mu pogled kliznu naniže, prema staklenoj posudi lampe. Posuda se sužava po sredini u dubok
žleb stegnut zarđalim limenim prstenom. Taj se prsten ne zatvara sasvim u krug, nego se dva simetrična
polukruga razdvajaju spreda u razmaku od santimetar-dva. Iz limenog prstena štrče naviše dve paralelne žice
koje se pri vrhu spajaju u trougao zaobljenih ivica i drže u okviru od zarđalog lima poluslepo okruglo
ogledalo rastočenih ivica. Ogledalo stvara dva plamena blizanca, dva grebenasta plamena koji stoje jedan
naspram drugog, ravnopravno, bez obzira na to što jedan od njih, onaj u ogledalu, onaj što se zrcali, živi
zahvaljujući samo varci i prividu, milosti prvog plamena. Posuda je iznutra zelenomrka kao akvarijum
napunjen ustajalom vodom i, čini se, ljigava od nekih jedvavidljivih algi i lišajeva. Čovek posmatra posudu,
tražeći onu liniju koja treba da označi nivo petroleuma, površinu tečnosti, i koja se sasvim izjednačila sa
bojom stakla, izvršivši na nju svoj uticaj, dajući joj svoju sopstvenu boju: prljavosivu, zelenomrku,
rđastoriđu. Prvo je potraži pogledom pod rebrastim prstenom, prodirući pogledom kroz sitne kvržice kojima
je prekrivena naklobučena polukugla staklene boce i gde se nahvatala, između tih kvržica, masna skrama
petroleuma pomešana s čađu i prašinom. Ne našavši razinu tečnosti (a lenj da izvede rizičan i komplikovan
pokret da zanjiše lampu kako bi se tečnost sama otkrila), prelete pogledom preko zarđalog limenog prstena
na suženom delu posude, tačno po sredini, u njenom struku, i taman pomisli da se linija površine tečnosti tu
negde skriva, kad otkri u korenu zasićenog fitilja, belog i tromog kao kakva presisana stomačna glista,
jedvaprimetno sužavanje, malo izobličenje, kao kad se štap prelama u vodi. Shvati ne bez zebnje da u posudi
jedva da ima petroleuma koliko s prsta. Sve će to ona posisati, sve požderati. I kao uplašen od te pomisli (da
će utrnuti svetlost petrolejke), on ponovo hitro zamahnu perom, črčnu po hartiji, da nastavi započeto, da
preduhitri tamu.

5. Raširenih nogu, malko pognut, čovek stoji kraj prozora. Preko ramena mu prebačeno ćebe. Ćebe miriše na
konje i na mokraću. Čovek ima na nogama kaljače, u kojima se nazire odsjaj svetlosti koja dopire kroz nizak
četvrtast prozor. Iz te visine može da vidi samo vejanje snežnih pahuljica ispred prozorskog stakla i katkada
maglene konture nekog drveta. Sneg se taloži na okvirima prozora, stvarajući malo talasasto brdo zavejano
snegom. Pod naletima vetra to brdo menja ugao svojih padina, krivulju horizonta. Čas su to dva blago
zatalasana brega, gotovo podjednake visine, sasvim shematična, a odmah zatim vetar naglo menja talasastu
liniju, spajajući dva brega u jedan ili praveći oštar greben na mestu gde je koji trenutak ranije bila udolina.
Kada se sneg malo razredi, čoveku se čini da od prozora do drveta nema više od desetak metara, a kad vetar
počne da vija krupne pahulje, drvo se udaljava od kuće, kao čamac otisnut od obale, neprimetno. Taj prostor
varljivih kontura prekriven je takođe snegom, a talasasta površina, nestalna i ona, išarana je tragovima nogu,
možda od sinoć, možda od danas, možda od pre nekoliko sati. Prozor podrhtava pod naletima vetra i čuje se
sitno, kristalno grebanje snega o staklo. Čovek podiže glavu i osluškuje. Na trenutak mu se čini da čuje u
daljini lajanje nekog psa. Ali taj zvuk nestaje u zavijanju vetra, meša se sa njim, i on više nije siguran da li je
čuo lajanje ili samo zavijanje mećave. I koliko dugo već stoji tako kraj prozora, ogrnut ćebetom? Možda ceo
dan, možda sat, možda dva, možda samo desetak minuta.
Sad je sasvim nagnut na prozor, tako da je zamračio celu prostoriju. Pokušava da kroz magličastu svetlost
prodre pogledom dalje od drveta, tamo gde se diže ograda od pletene žice, čija je okca sneg sasvim popunio.
Zvuci praporaca čuju se najednom, bez uvoda, bez uzlazne linije. Gotovo istovremeno sa tim zvukom,
jasnim i kristalnim, on vidi maglene konture konjskih glava, a odmah zatim i one koji sede u saonicama:
kočijaša s pobelelom šubarom i ženu koja upravo silazi sa saonica. I ona ima na glavi šubaru ili krznenu
kapu, ukoliko to nije kosa sa visokom punđom na koju se nahvatao sneg. Sad žena uzima nešto sa sedišta,
zatim pruža ruku prema kočijašu. Čovek gleda kako se žena s malim koferom u ruci približava kapiji i kako
pada rastresit sneg sa žičane mreže, zatim kako gazi kroz duboki sneg. Žena ide pravo prema njemu. Čovek
se naglo okreće od prozora i hitrim koracima dolazi do vrata. Čuje kucanje. Sad vidi na uzdužnoj napuklini
kako poigrava senka, a onda čuje kako se koraci udaljavaju, škripeći u snegu. Čovek gleda kroz napuklinu.
U početku ne vidi ništa, a zatim samo vejanje snežnih pahuljica. Ponovo čuje kako se škripeći u snegu
približavaju koraci. Sad vidi i ženu, onu od malopre. Sa glave je stresla sneg i on jasno razaznaje njenu
bujnu kovrdžavu kosu, skupljenu u visoku punđu, na koju sleću kristalne pahuljice. Žena je ogrnuta crnom
pletenom maramom iz koje vadi plavi koverat. Čovek naglo podiže glavu i vidi iznad vrata, iznutra,
trouglasti kraj koverte sa vlažnim otiscima prstiju. Prinosi ponovo oko uzdužnoj napuklini, ali žena je već
nestala. Koraci se više ne čuju. Odvojivši se od vrata, čovek posmatra koverat, ne dodirujući ga. Pomišlja
valjda da se žena koja je donela pismo sakrila negde i da odnekud posmatra zalepršanu plavu omotnicu čiji
je najveći deo ostao napolju, zadenut u pukotinu iznad vrata.
Čovek leži na krevetu; zapravo sedi, naslonjen na veliki jastuk. Pokriven je sivim ćebetom, iz kojeg mu
izviruju samo glava i ruke. U ruci drži neku tanku knjigu ili časopis. Na naslovnoj strani vide se reklamne
fotografije automobilskih guma različite veličine i s različitim vijugavim linijama, a preko njih velika
stilizovana slova, bez sumnje marka guma. Naslov je utisnut krupnijim slovima, ukoso, preko gornje trećine
sveske, na sivozelenoj pozadini. Listovi su zamašćeni i na mnogim mestima zavrnuti, možda slučajno,
možda zato da bi se obeležio neki značajan podatak. Čovek propušta preko palca listove koji lepeću. Od
toga se povija plamen petrolejke na mermernoj ploči noćnog ormara. Zajedno sa plamenom počinju da
trepere, kao da se pokreću, mnogobrojne saonice na zidnim tapetima, utisnute simetrično, u razmacima od
nekih deset santimetara. (Zbog te simetričnosti, kao i zbog mnogostruko ponovljenog sivog crteža, saonice
se svode na jedne jedine, kao i ličnosti prikazane na sceni, a prizor predstavljen na crtežu, umesto da deluje
statično, počinje da oživljava, uprkos identičnosti, ili upravo zbog nje.) To su starinske saonice sa visokim
zavrnutim salincima koji im daju oblik korablje. U saonice su upregnuta dva konja koji su se zaustavili ili se
tek zaustavljaju. Kočijaš velikih brkova i s krznenom kapom po kojoj je napadao sneg, zateže dizgine. Glave
konja su dignute uvis, uvis i u stranu, valjda pod poteznom silom dizgina. Sa saonica silazi jedna žena s
velikim mufom na levoj ruci, ili je to neki mali kofer, dok se desnom rukom drži za izvijenu šipku na boku
sedišta. Ispod bunde i duge haljine koja joj dopire do članaka, izviruje nestvarno mala noga u šiljatim
cipelama. Noga je zastala u vazduhu između sedišta saonica i talasaste linije snega. Desno od saonica, u
visini konjskih glava, naziru se sklopljeni kapci na prozorima neke otmene kurije sa velikom zasvođenom

6. kapijom. Žena očigledno dolazi neočekivano, jer su kapci na prozorima sklopljeni, a teška gotska kapija
zatvorena, bez sumnje zamandaljena. Plamen se umirio a ženina je noga zastala u vazduhu, sad sasvim
nepokretna. Nepomične su i glave konja. Prednje noge, savijene u kolenima pod oštrim uglom, zastale su u
vazduhu. Bacivši pogled na tek sklopljenu knjigu, čovek je odlaže na mermernu ploču noćnog ormara. Osim
knjige koju je odložio, na mermeru, kraj lampe, nalaze se jedna limena pepeljara i načeto paklo cigareta.
Lampa je od belog porcelana sa abažurom od tankog providnog stakla na kojem su islikane krupne ljubičaste
perunike. Pre nego što će dunuti u plamen, čovek zavrće fitilj. Sada se u sobi nazire samo mermerna ploča
nalik na santu leda. Kočijaš je ošinuo konje, saonice kliznuše u mrak. Ne čuju se više praporci, ne čuje se
ništa. Samo zavijanje mećave s one strane prozora i mraka. Žena u krznenom kaputu malo je zastala pred
kapijom, a onda je kapija proguta, da bi istim zevom praznine progutala tama i samu kapiju. Na jednom
prozoru, iza napola sklopljenih drvenih kapaka, nazire se linija svetlosti koja prodire kroz spojeve. Čovek
posmatra liniju svetlosti koja prodire, sučelice njemu, kroz spojeve nevidljivih vrata. Ta se linija svetlosti
pomera, kao da sa one strane vrata neko pokreće izvor svetlosti ili smanjuje i podiže plamen lampe, ili ga
samo zaklanja rukom od vetra. Ne čuju se nikakvi koraci, nikakvi glasovi, samo zavijanje vetra i mećave s
one strane prozora i mraka. Pruga svetlosti se, međutim, sve više širi, otvarajući jedan krak svetlog trougla
na podu, a duge senke počinju da se pomeraju, lučno, oko osovine stvari. Mermerna ploča noćnog ormara
izroni na svetlost, zajedno sa lampom, časopisom, emajliranom pepeljarom, načetom kutijom cigareta. U sve
široj pukotini svetlosti na vratima pojavljuje se lampa, zapravo samo porcelanski abažur osvetljen
sopstvenom svetlošću. Fitilj je izgleda zavrnut, tako da se ne vide ostali delovi lampe, ni ruka koja je drži.
Jedino se naziru na abažuru od tankog providnog porcelana ljubičasti cvetovi, valjda perunika. Taj svetli
abažur sa perunikama lebdi na trenutak u vazduhu, jedva malo zalelujan, zatim nevidljiva ruka odvrće fitilj.
Istovremeno lampa i ruka koja je drži počinju da se pomeraju napred, a plamen poigrava na promaji koja
bije iz otvorenih vrata i napola sklopljenih kapaka. Žena prolazi kroz sobu nečujno, držeći lampu u visini
glave i malo odmaknutu od sebe. Lice joj je sasvim bezizrazno, kao izliveno u vosku, oči naizgled
sklopljene. Kosa joj je skupljena u visoku punđu, crnu ili možda prosedu. Na sebi ima dugu providnu
spavaćicu koja joj dopire do zemlje i pada u dubokim naborima oko njenih nevidljivih ili tek slućenih
gležnjeva, tako da se ima utisak da lebdi u vazduhu, mesečarski prozirna i laka. Ta je spavaćica ružičasta ili
boje puti, ili se u svetlosti lampe te dve boje mešaju i uzajamno prožimaju. Na rastojanju ne većem od
dužine ruke, za njom klizi bešumno druga žena u istoj takvoj spavaćici, koja joj dopire do zemlje. I ona ima
kosu skupljenu u visoku punđu, lice kao izliveno u vosku, oči naizgled sklopljene. Ova druga ne nosi lampu,
ali pruža ruke napred, kao da želi da dohvati lampu iz ruku one druge, da je preuzme, tako da sad liči ne
toliko na bliznakinju koliko na senku one prve, na njen lik koji se odražava u nekom pobočnom ogledalu ili
u rastvorenom krilu nekog ormara ili u sjajnim površinama nameštaja.
Mećava je na trenutak prestala, sneg lebdi u malim retkim pahuljama. Čovek stoji pred vratima. Na glavi
ima siv šešir, okrzan kaput dopire mu do gležnjeva i do kamašni mišje boje, prebačenih preko sjajnih
kaljača. Jednom rukom stiska uz grudi, u visini srca, zamašćenu aktentašnu od svinjske kože, u drugoj drži
štap. Čovek polazi. Levo od njega, dva-tri metra od zasute prtine, diže se zastakljena prizemna terasa. Iza
zastakljenih vrata koja vode u kuću s terasom čuje se smeh, sasvim prigušen, i glasovi čije se značenje ne
može razaznati. Kada se čovek nađe u ravni sa vratima, smeh se najednom razbistri. Izgleda, neko je naglo
otvorio vrata. Čovek pogleda u tom pravcu. Sto je smešten u ravni prema vratima, po dužini, tako da ga on
vidi u znatnom skraćenju. Mesto na čelu stola je prazno (nije li tu sedeo koji trenutak onaj ili ona ko je
otvorio vrata?); porcelanski tanjir je postavljen i tu, kao i poluispijena čaša crnog vina. Na začelju (ako nije
to čelo stola?) sedi neka žena s visokom punđom i u crnoj haljini. S obe strane stola, u gotovo istoj visini,
simetrično, sede po dve osobe u profilu: dve žene u crnim haljinama možda nešto mlađe od one prve, kao i,
naspram njih, čovek sa žutim licem i još neka osoba koja se ne vidi jasno. Pri svetlosti koja dopire sa
suprotne strane (kroz odškrinute zavese na prozoru provejavaju sitne pahulje nalik na konfete), jasno se vide
simetrično poređani porcelanski tanjiri, posuđe i staklarija. Prase je postavljeno po dužini stola, tačno po
sredini, i malo uzdignuto. On ga vidi u skraćenoj perspektivi: kratke uši i zakovrnut rep na bronzanom
zadriglom telu koje se presijava. Njuška je okrenuta prema njemu: između pocrnelih zuba i velikih očnjaka,
zelena jabuka. Ruka čoveka sa žutim licem zastala je, zajedno sa čašom, na pola puta između stola i žutih
zuba. To se zbilo u trenutku kada je kroz otvorena vrata ugledao čoveka sa štapom.

7. Čovek sedi na steni pored puta. Stena je okrugla, grubo isklesana, i na njoj se jasno vidi učinak erozije i
vremena, u šupljikavom, sunđerastom tkivu oko kojeg se šire mrlje lišajeva u vidu sitnih kapljica nalik na
rđu. Taj kamen očigledno nije dospeo ovamo, na ivicu provalije, slučajno, nego ga je tu smestila ljudska
ruka i dala mu konačan oblik (ukoliko se to može nazvati konačnim). Na gornjem delu stene nalazi se malo
sedlasto ulegnuće, u tamnijem, sivom sloju, koji je bez sumnje različite geološke starosti i sastava od
osnovne krečnjačke mase. Sa spoljne ivice ulegnuća polazi kanal debljine palca, dug nekih dvadeset
santimetara. Kanal se pruža upravno u odnosu na osovinu stene. Ravna linija kanala svedoči o tome da je i
on izduben ljudskom rukom: pužasti lukovi su bez sumnje tragovi pneumatične bušilice ili gvozdenog klina
pomoću kojih je bušena rupa za dinamit (ukoliko stena nije bila odvaljena od osnovne mase samo
mehaničkom snagom). Čovek se osvrće. Na zaravnjenoj stenovitoj strmini koja se diže s one strane puta,
kao kakav visok zid, otkriva u steni uspravnu ravnu useklinu koja bi mogla sasvim odgovarati, kao
simetrična druga polovina, kanalu na sedlastoj zaravni, tim pre što se i na strmom zaseku mogu jasno
razlikovati dva različita sloja: gornji, tamniji, i donji, svetliji i sipkastiji. Ispod hridine, prema horizontu,
pruža se stenovit masiv ispresecan oštrim borama, usecima i napuklinama. Na nekih dvadesetak metara
ispod stene na kojoj čovek sedi, još se naziru riđaste i rujne mrlje lišajeva, koje ponegde postaju sasvim bele,
kao da su oštre litice poprskane krečom ili zasute ptičjim izmetom. Kraj stene na kojoj sedi, iz dubokih
napuklina kraj puta, izviruju dlakavi prašnjavi listovi pelina, već malo izbledeli. Čovek oseća njihov miris
kako se diže uvis zajedno sa jarom koja bije iz vrelog kamena. Retko šipražje, raštrkano po hridinama i
uvalama, jasno odudara svojim bledim zelenilom od sivobelog kamena i svetlih mrlja lišajeva nalik na mrlje
od kreča. Na sivoj, dalekoj padini koja se pruža prema horizontu, naziru se bele trake puta koji se spušta u
paralelnim kosim linijama zasečenim u stenu. Put postaje sve uži, iz padine u padinu, da bi nadomak zelenog
pojasa, već sasvim uzan kao kozja staza, počeo da se uvija u meandre i u jedno jasno, pisano slovo M, kao
tri jasne linije na dlanu. U iskidanim, krivudavim linijama gde se spajaju kopno i more naziru se duboki
fjordovi i zalivi, a između njih oštre stenovite planine. Sunce, sasvim okruglo i crveno, upravo dodiruje
šiljati vrh. Velike senke planina boje modrinu mora u tamnozeleno, podvajajući jasnom linijom plavo od
zelenog, kao dve boje koje se ne mešaju, ne bar onako lako i temeljno kao što se mešaju na dalekoj liniji
horizonta modrina neba i modrina vode.
Uz izlomljenu liniju gde se dodiruju kopno i more naziru se, između zelenila, malecne kuće zbijene na
gomilu, shematične i one: beli zidovi i crveni krovovi. Levo, malo dalje od gomile kućica, ispod stuba
dimnjaka iz kojeg se diže crn konac dima pravo uvis, blešti rumeni odraz sunca na staklenoj fasadi neke
fabrike, nalik na svetlost požara. Na kraju kratkog mola diže se kameni stub svetionika. Vrh svetionika je
obasjan bleštavom svetlošću koja iskri, i čovek ne može da zna da li je to odraz sunca ili svetlosti gasne
lampe. Po ivicama mola, s obe strane, nalaze se gvozdeni stubovi za vezivanje brodova. Čovek sedi na
jednoj od tih bitvi, negde po sredini mola, licem okrenut moru. Uz molo je vezana jedna jedina barka, neki
ribarski trabakul s jednom katarkom. Na brodiću nema nikog. Neki konopac, savijen u omču kao zmija, leži
na izbočini prema pramcu. Taj izbočeni deo je od dasaka koje su nekad bile obojene u zeleno; boja je sad
već sasvim izbledela i potklobučila se ili se samo prošarala sitnim napuklinama kao na starim platnima.
Korito brodića je takođe od dasaka; daske su povijene kao bokovi velikih buradi. Spoljni deo je ofarban u
crno, a između dasaka, na spojevima, svetluca svež, istopljen katran, koji pupi sporo kao zgrušana krv. Ivice
bokova brodića, napravljene od debljih dasaka, ofarbane su takođe u zeleno, kao i uzdignuti pramac, čija je
kobilica ojačana metalnom pločom. Uz bok trabakula vezane su dve islužene automobilske gume, sasvim
izlizane, tako da se na njima ne mogu razaznati talasasta ispupčenja ili zarezi u cik-cak, do samo neka slova
sa strane, bez sumnje marka guma. Između guma na boku brodića i kamenog mola prostire se zelena linija
vode, lučno. Brodić je okrenut pramcem prema moru, malo ukoso u odnosu na molo. More oko barke
sasvim je mirno, tamnozeleno i providno, tako da se u njemu jasno vidi cela školjka brodića, nakrivljeno
kormilo i mali propeler u vidu osmice. Dole, u neodređenoj dubini dna, nazire se senka brodske školjke,
izrešetana svetlucanjem sunčevog zraka koji se odbija od neke mrtve ribe, slomljenog ogledalca, bačene
školjke ili limene konzerve.
Najednom senka brodske školjke počinje da treperi, da se rastače, da nestaje. Svetlucanje se gasi, a zelena
površina se ljeska i talasa. Čuje se pljuskanje vode oko mola i oko bokova brodića. Škrgut konopca vezanog
uz bitvu. Lagano češanje čamaca u zalivu. Brodić se bliži molu u blagom luku. Lagano puftanje začu se tek

8. sada, naknadno, kada je motor već ugašen, jer taj zvuk se uvukao u tišinu nekako neprimetno. Zatalasana
voda otkri na bokovima kamenog mola zeleni velur algi i crne mrlje školjki. Morska trava i otpaci koji su
plutali po vodi sve dosad, gotovo sasvim nepokretni, najednom se pokrenuše, zaljuljani i bacani levo-desno,
desno-levo: kore lubenica; paradajz; zarđala ogrizina jabuke; naduti čikovi; kutija od cigareta; crknuta
ribica; kora hleba; crknuti pacov; kutija šibica; isceđena polutka limuna; trula grana; šišarka; čačkalice;
slamke; riblje krljušti; gnjila narandža; zelena pivska boca; parče daske; iscepan plavi koverat; izgriženo
drveno držalo; perje neke ptice; kočanj kukuruza; plutočep; razvaljen slamni šešir; probušena vozna karta;
dve polutke olovke bez grafita; parčići novina; list kockaste hartije na kojoj se rastaču slova; konzerva; orah;
okrugla limena kutija u kojoj je nekad bila zelena farba; odsečak neke novčane uputnice; žutozelena etiketa s
pivske flaše; okrnjen cilinder lampe; šahovska figura (beli pešak kojem samo glava pluta iznad vode), kralj-
karo okrzanih ivica, i prelomljen po sredini, ali ne i predvojen, tako da se jasno razabiraju simetrični,
shematizovani likovi; razglednica u boji na kojoj se vidi, u prvom planu, plavo more i molo sa svetionikom,
a kraj mola ribarska lađa vezana za kameni stub, dok se druga lađa bliži molu u blagom luku, zasecajući
vodu. U drugom planu, iza zelenih palmi, bele kućice s crvenim krovovima. U daljini, visoke planine uz
koje vijuga tanak put, a nad njim plavo nebo i dva-tri rumena oblaka. Negde na sredini mola, na jednoj od
bitvi, sedi neki čovek. Čovek je malo pogrbljen i nagnut napred. Na glavi ima slamni šešir zabačen na
zatiljak, a između raširenih kolena drži štap, možda trsku za pecanje. Na desetak metara od njega, nalakćena
na kamenu ogradu, stoji neka žena, kao i jedan dečak od nekih pet-šest godina i nešto starija devojčica. Svi
gledaju prema horizontu, valjda posmatraju zalazak. Oni se nalaze na samoj okuci, na mestu gde se put širi u
neku vrstu terase ili miradora. Malo dalje, uz sam parapet od grubo tesanih kamenih blokova, stoji jedan
automobil. Po crnom laku karoserije napadao tanak sloj prašine. Četvrtasta prozorska stakla spuštena su
sasvim, vrata širom otvorena. Veliki okrugli farovi osvetljeni su rumenilom zalaska. Iznad prednjeg profila,
nalik na saće, nazupčen niklovan poklopac iz kojeg suklja para. Ceo prednji deo automobila treperi u jari,
vidljivoj poput jare iznad usijane peći. Pod širokim blatobranom, nalik na blatobran fijakera, na izlizanim
gumama jedva se mogu razaznati talasasta ispupčenja ili zarezi u cik-cak. Sa strane, na bokovima guma,
naziru se slova, ispunjena prašinom: marka guma. Ruku prekrštenih na grudima, na blatobran se naslanja
neki čovek sa kariranim kačketom i velikim vozačkim naočarima od kaučuka. Osvrće se prema onima koje
je dovezao, prema čoveku koji sedi na steni, desetak metara niže od okuke, i prema grupi koja se naslanja na
kameni parapet nedaleko od njega. Onda i on gleda prema horizontu; valjda posmatra zalazak. Sad i žena
gleda prema čoveku koji sedi, malo niže, na kamenu. Ali on kao da ih ne primećuje. Zagledao se u daljinu;
valjda posmatra zalazak.
Sad gleda prema okuci, odakle se čuju koraci i grgotanje kamenčića. Uskoro se iza okuke pojavljuje
magarac natovaren šibljem. Glave pognute, ušiju opuštenih, životinja korača niz strminu. Tovar šiblja, vezan
konopcima za nevidljiv samar, visi niz prašnjave bokove. Na kvrgavom šiblju vide se kose sveže zasekline.
Zadenuta između šiblja, viri polumesečasta oštrica kosira na tankoj četvrtastoj držalji. Iznad šiblja, u mrkim
labavim mešinama bućka tečnost: vino, mleko ili voda. Na dva-tri koraka za magarcem korača žena u crnoj
izbledeloj haljini, zabrađena isto takvom izbledelom maramom, pognuta pod teretom šiblja, ne manjim od
onoga koji je vezan za samar. Čovek ih prati pogledom, sve dok ne nestanu iza oštre okuke. Nemalo zatim
ponovo ih vidi na idućoj padini, dvadesetak metara niže. Onda mu neko vreme nestaju iz vida, da bi ih
ugledao na idućoj serpentini. Više se ne čuje bućkanje mešine, ni škripanje kamenčića pod njihovim
nogama. Čovek ustaje sa stene i penje se uz padinu puta, podupirući se štapom, zatim seda na mesto kraj
vozača.
Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji
je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka... Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (čitaj: iz aspekta smrti).
Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive.
Ideja za moju letilicu stara je koliko i čovečanstvo. Ona je samo nastavak Ikarove zamisli. Jer i moj je planer
nastao posmatranjem leta ptica. Za njega, dakle, nije potrebna čak ni snaga jednog veslača. Ni ja sâm nisam
sportaš. Niti čovek izuzetne snage: moji bicepsi deluju gotovo ženstveno. Možete li da zamislite scenu:
obučen svečano, s leptir-mašnom na bobice, stavljam ruke u kaiševe i polećem poput goluba, strmoglavivši
se sa desetog sprata kao kamen, da bih se zatim, jednim jedinim pokretom krila izvukao iz lupinga i poleteo

9. u visokom luku iznad gomile. Puštam se na volju vazdušnim strujama i ateriram na livadu kraj svog rodnog
sela. (Natio borgo selvaggio; divlja rodna selendra!) Zatim svijam svoja krila u aktentašnu i stupam u svoje
selo sasvim neprimećen, anoniman, ako hoćete.
Gledano iz vaše perspektive, čak i da ste na terasi nebodera, uskoro vam ličim na ždrala, zatim na lastavicu,
zatim na šišmiša, zatim na leptira (ili leptir-mašnu), zatim na zunzaru, zatim na pčelu, zatim na muvu i,
najzad, na muvlji ispljuvak. Nestao sam iz vašeg vidokruga, nestao sasvim. Vinuo sam se u nebo, draga
moja gospodo. Da, u nebo čiste apstrakcije.
Kad bi čovek prislonio glavu uz zemlju, u pogodnom trenutku, čovek sa sluhom psa, mogao bi čuti neko
tiho, jedvačujno žuborenje, kao kad se preliva voda iz jednog suda u drugi ili pesak u peščaniku – tako bi se
nešto moglo čuti, tako se nešto čuje kada se prisloni glava uz zemlju, sa uvom pripijenim uz tle, sa mislima
koje svrdlaju u dubinu zemlje kroz geološke naslage, do mezozoika, do paleozoika, kroz naslage peska i
guste ilovače, svrdlaju kao korenje nekog džinovskog stabla, kroz naslage mulja i kamenja, kroz naslage
belutka i gipsa, kroz naslage mrtvih školjki i puževa, kroz tresetne naslage ribljih krljušti i kostura, kroz
kosture kornjača i morskih zvezda, i morskih konjica, i morskih čudovišta, kroz naslage ćilibara i finog
peska, kroz naslage morskih trava i humusa, kroz guste slojeve algi i sedefastih školjki, kroz naslage
krečnjaka, kroz naslage uglja, kroz slojeve soli i lignita, kalaja i bakra, kroz naslage kosturova ljudskih i
životinjskih, kroz naslage lobanja i lopatica, kroz naslage srebra i zlata, kroz slojeve cinka i pirita; jer tu
negde, na dubini od nekoliko stotina metara, nalazi se lešina Panonskog mora, ne još sasvim mrtva nego
samo pridavljena, pritisnuta sve novim slojevima zemlje i kamenja, peska, gline i kalofonijuma, leševima
životinja i leševima ljudi, leševima ljudi i leševima ljudskih dela, samo priklještena, jer još uvek diše, evo
već nekoliko milenija, kroz slamku zatalasanih žitnih polja, kroz trsku močvara, kroz korenje krompira, ne
još sasvim mrtva nego samo pritisnuta slojevima mezozoika i paleozoika, jer evo diše već nekoliko sati,
nekoliko minuta (mereno vremenom Zemlje), diše sipljivo i teško, kao rudar koga su pritisle grede i
potpornji i teški blokovi znojavog uglja; kad čovek prisloni glavu na tle, kad pripije uši uz vlažnu glinu,
naročito za ovakvih tihih noći, može čuti njeno dahtanje, njen produžen ropac.
Ako se sve zbiva po strogo determinističkim zakonima Boga-prirode, po opštem principu causa sui, onda
nema slučajnosti kao objektivnog fenomena, ne samo u širokim svemirskim razmerama, nego čak ni u onim
najmanjim vidovima, kao, na primer, kada neko ostavi (zaboravi?) svoju knjigu u vozu, u kupeu prve klase
(kao da ju je tu smestilo božansko proviđenje ili kao da je dolepršala iz dalekog nepoznatog, poput anđela
koji se smestio polurazvijenih krila na sedište od zelenog pliša, u prvoj klasi, na mesto broj dvadeset i šest,
upravo ono koje beše kraj prozora, rezervisano za njega u provincijskoj stanici u Šidu), a neko drugi
(predestiniran?) sedne na to isto mesto i tu nađe jednu u crnu kožu uvezanu knjigu (Tractatus theologico-
politicus) koja će na tog drugog izvršiti snažan i trajan uticaj.
Postavka:
Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da
toga možda i neće biti svestan.
Dokaz:
Da nije u drugoj prostoriji spavala moja žena, u mom se duhu ne bi, bez sumnje, pojavila crnogorska sela,
nego možda neko drugo poređenje, neka druga determinanta, jer u mom konceptu nije bilo ni reči o
crnogorskim selima, niti o bilo kakvim selima, jer u to vreme (kada sam pisao koncept) moj duh još ne
bejaše pod uticajem njenog duha, nego (što iz prethodnog proizilazi), pod uticajem nekog drugog zračenja.
Q. E. D.
Izvedeni stav:

10. Savršena samoća je nedostižna, jer kada bismo je postigli, postigli bismo savršenstvo, a to nije ništa drugo
do čista ideja iliti Bog.
Crna berza može, s jedne strane, da donese veliku dobit (uz velik rizik, naravno), a s druge strane,
neprocenjivu opasnost od zaraze. Preprodaja crknute ili bolesne živine; masovno trovanje pokvarenim
mesom (neki dan u novinama). Neka vrsta crva, crevnih parazita, koji se prenose sa svinja u čovečiji
organizam: kobasice od divljeg vepra, zatrovanog; ne crvljive kobasice: kobasice od crva.
Začini, po svoj prilici, imaju profilaktičko i dezinfekcijsko dejstvo i nekakva mimikrijska svojstva kojima
postižu izvanredan efekat na olfaktivna čula tankoćutnih kupaca pokvarenih kobasica. Zbog posledica ratnih
operacija, podmorničke blokade, itd., začini dostižu polako vrednost i cenu dragocenih metala ili, tačnije,
vraća im se njihova degradirana srednjovekovna vrednost i cena, njihov ugasli oreol retkosti.
Čelična kasa WERTHEIM & CO. Menica, ček, potpis vlasnika; proveravanje, pečati. Otvaraju se teška
čelična vrata, dobro podmazana, bez zvuka. Miris začina koji izbija iz kase u talasima. To valjda zavisi od
specifične težine. Lebde u vazduhu nevidljive čestice bibera: kijanje i kašljucanje. Probušena menica i kesa
karanfilića ili cimeta. Sluga pokoran, gospodine! Proveriti još jednom da li je kožna kesica dovoljno sigurna.
Naoružana pratnja i blindirana kola koja stoje pred sporednim vratima banke. Kada se otvore vrata
blindiranih kola, naglo se oslobađaju zarobljeni mirisi dalekih kontinenata. Duša Kolumba, Vaska da Game.
Izmeniti krovnu konstrukciju: grede, letve; staviti nove crepove, na žleb; promeniti trule ragastove i proširiti
prozore; sastrugati žbuku i sipkastu trulež; sve ponovo namalterisati i okrečiti; prekopati zemlju u dubini od
nekih metar, metar i po (u zavisnosti od toga do koje je dubine upila glina konjsku mokraću); sve to nabiti
svežom zemljom, zatim staviti daske; kuhinju popločati takođe ili staviti daske; proširiti stan za nekih metar-
dva, to jest razvaliti i pomeriti zid koji ga deli od ostave; raščistiti ostavu i pretvoriti je u koristan prostor;
svu nepotrebnu starudiju baciti na đubre: stare bicikle, kante, sanduke, amove itd., sve to na đubre. Da, i to:
njene muškatle – na đubre.
Na kraju krajeva, mleko jeste hrana. Majčino mleko, na primer. Mleko sisara. Isus, koji drži u ustima vime
krave. Ili ovce. Ili deve. Umesto prebele dojke presvete deve. Marija je takođe sisar. I njene su dojke nekad
lučile beli mlečni sok. Jer se Jehova u svojoj mudrosti pobrinuo za decu, za mladunčad. Neka bude žlezda, i
žlezda bi. Neka poteče mleko, i mleko poteče na bubuljičava usta dojke. Spasavanje života sistemom usta-
na-usta. Neka vrsta vojničkog obroka koji je naročitim postupkom obogaćen svim za organizam nužnim
sastojcima (time se olakšava transport i uprošćuje problem ishrane). Mast, belančevine, ugljeni hidrati,
encimi, vitamini, mineralni sastojci; sve ono, dakle, što su gozbenici za vreme uskršnje gozbe (lukulovske)
unosili u svoj organizam, u čvrstom stanju, i bez mere. Sve se to nalazi u mleku, u vidu sitnih,
mikroskopskih čestica. Došle su pobesnele krave i smazale u tren oka sve ono što je bilo na stolu, i prase
pečeno, i kokošku, i šunku, i kolače, i voće, i orahe, sve, sve, ali bez reda, sasvim izvan bontona, to jest po
nekom svom kravljem bontonu, tako da su prvo smazale kolače, a odmah zatim posrkale kokošju supu, da bi
na kraju, kao melšpajz, smuvale batistani stolnjak natopljen mašću, vinom i šerbetom. Onda je fabrika u
njihovom buragu sve to preradila, isitnila, skuvala, fermentirala, rafinovala, filtrirala, pasterizovala, kiselila,
bućkala, pa opet filtrirala, te najzad izmešala sa kazeinom, albuminom i laktozom, da bi se, dakle, na kraju
sve to našlo u vimenima, a zatim u limenim šoljama u rukama moje dece; tri puta uzastopce, kao u nekoj
basni.
Da li je E. S. kontradatirao svoje pismo?
Iza imena svog sela ispisao je sutrašnji datum, pravdajući svoj postupak činjenicom da je po njegovom satu
marke Longines od današnjeg dana bilo ostalo još svega šesnaest minuta, i da je, dakle, ne samo predviđen
kraj (još dalek), nego čak i početak njegovog pisma već situiran u sutrašnjicu, začet na granici jednog dana,
ali sav upućen budućem danu, budućoj zori, dalekom svitanju.
Da li je još koji put kontradatirao neki dokument?

11. Školske godine 1905/6. kontradatirao je lekarsko uverenje, produžavajući svoj školski raspust za nekih
nedelju dana; godine 1912. kontradatirao je besplatnu kartu drugog razreda brzog voza na relaciji Kameral
Moravice – Zagreb, produživši njenu važnost za gotovo četiri meseca; godine 1924. ponovio je ovaj svoj
podvig, ne izvukavši (očigledno) nikakvu pouku iz prethodne kazne (one iz godine 1912), jer ju je već po
svoj prilici bio zaboravio, pa je ponovo kontradatirao svoju voznu ispravu, ovoga puta režijsku kartu prve
klase, broj 755363, kako bi mogao putovati besplatno na liniji Vrbovsko – Novi Sad i Novi Sad –
Budimpešta (preko Subotice), produžujući njenu važnost za svega deset dana, to jest od prvog do
jedanaestog novembra; godine 1932. ponovo je kontradatirao jedan dokument: lekarsko uverenje broj 2249,
kojim se proglašava privremeno sposobnim da se stara o svojoj osobi, pod uslovom da se svakih šest meseci
podvrgne temeljnom lekarskom pregledu: ovom prilikom dokument je bio kontradatiran na čitavu godinu
dana (sa 32 na 33); godine 1934. kontradatirao je nekoliko dokumenata Fabrike četkarskih proizvoda u
Subotici, čiji je bio suvlasnik i akcionar; itd.
Da li je odgovarao zbog nekog od ovih postupaka?
Dva puta. Godine 1912 (Kameral Moravice – Zagreb) bio je kažnjen sa 10 kruna, a 1934 (Fabrika četkarskih
proizvoda) izgubio je parnicu sa ortakom Vajsom, koji nije mogao da dokaže njegove falsifikate, ali je
uverio porotu u njegovu krivicu: bilo je dosta drugih dokaza nesavesnog poslovanja.
Da li je E. S. još uvek čuvao među svojim dokumentima neki dokaz svoje krivice?
Među ostalim svojim papirima, a u fascikli sa natpisom Železnička dokumenta, držao je ono Rešenje
Glavnog inspektora Mađarskih Kraljevskih Železnica (Magyar Királyi Államvasútak), izdato godine 1912, a
pod rednim brojem 1042, dok je dokumenta koja se odnose na slučaj Vajs uništio sve do poslednjeg.
Navedite pun tekst pomenutog Rešenja.
Gospodin E. S., saobraćajni dijurnista, Kameral Moravice (posredstvom stanične uprave). – Utvrđeno je da
ste 23. februara t.g. putovali na relaciji Kameral Moravice – Zagreb, a na osnovu besplatne karte II razreda
brzog vlaka broj 1091, izdate 4. novembra prošle godine pod rednim brojem 95463. Nevažnost vaše karte
pokušali ste prikriti na taj način što ste naznačeni datum izvoljeli ispraviti sa 4. na 24. Stoga Vas kažnjavam
sa 10 (deset) Kruna, koje se imadu u dve rate odbiti od vaše plaće, a istovremeno Vas opominjem da se u
buduće dobro kanite jednog budućeg službenika nedoličnih postupaka. Saobraćajni inspektor I. Šušnjić.
Da li je ovo Rešenje pokazivao nekom?
Pokazao ga je pre dve godine gospodinu Gavanskom, a u nameri da istakne solidnost poslovanja negdašnjih
železnica (u poređenju sa današnjim), kao i u želji da se pohvali kako je on u mladosti bio pravi huncut,
spreman da izvede svaku huncutariju, ma koliko ona bila opasna.
Koga je E. S. invocirao na početku svoga pisma?
Svoju najmlađu sestru Olgu.
Da li je još imao braće i sestara?
Još četiri sestre (ne računajući Olgu) i jednog brata, što će reći (zajedno sa Olgom), pet sestara i jednog
brata.
Kome se još mogao, osim njoj, obratiti na isti način, pismom?

12. Ne očekujući mnogo bolji ishod od onog koji je očekivao i sada, mogao se još obratiti svom starom i
takoreći jedinom prijatelju gospodinu Gavanskom (Novi Sad, Železnički kej 8), svome bratu Dolfiju-
Adalbertu (Trieste, Via Lazzaretto Vecchio 11), Predsedniku Ruzveltu, Predsedniku Čerčilu, Kancelaru
Adolfu Hitleru, Admiralu Hortiju, Ministarstvu železnica, Ministarstvu Finansija, Javnom Pravobraniocu,
Međunarodnom Crvenom Krstu, Međunarodnoj Uniji, Društvu za Zaštitu Prava Čoveka, Međunarodnoj
Cionističkoj Organizaciji, Društvu za Zaštitu Životinja, Bogu Ocu Sabhaotu.
Zašto se, dakle, nije obratio nekoj od navedenih ličnosti ili nekoj od institucija?
Gavanskom zato da ga ne bi kompromitovao ukoliko policija nadgleda njegovu korespondenciju; svome
bratu Dolfiju zbog zategnute lične i međunarodne situacije; ostalima pak zato što se ni u koga od njih nije
pouzdavao, osim možda u ovog poslednjeg, s kojim je ionako često opštio.
U kakvom su se odnosu nalazili adresant prema adresatu?
U dužničkom, jer je nekadašnji adresant, sadašnji adresat, poslao pre desetak dana jedno kratko pismo
adresantu, negdašnjem adresatu.
O čemu je bila reč u tom pismu?
O atmosferskim prilikama (studen, mećava); o zdravlju (influenca, kašalj, reuma, glavobolja, nervoza,
konstipacija); o lekovima i lekovitim travama (aspirin, žalfija, kamilica, burove obloge, reumin); o
poskupljenju drva i uglja (sa 240 na 320, odnosno sa 350 na 380); o lošem stanju puteva (zavejani); o
muškoj zimskoj odeći, a posebno o pepeljastosivom kompletu; o nekim ćebadima; o limunu kao danas
nepostojećem artiklu; o šunki; o hanukijskim orasima; o svevidećem i svemogućem Bogu; o nekakvim
čarapama; o spaljenim šumama; o potaši (pepeljiki).
O čemu nije bilo reči u tom pismu, a o čemu je on želeo da nešto čuje?
O nekim muškim cipelama i o nekakvoj četkici za brijanje.
Na šta su ga podsetili njegovi sopstveni promrzli prsti?
Na kratke, zadrigle, krvave prste gospodina Hordoša, mesara.
Na kakvu je opasnost pomišljao E. S.?
Da bi se ti prsti mogli izmešati sa kobasicama i da bi g. Hordoš mogao neki od tih krvavih prstiju da otfikari
i da mu ga zavije u hartiju, zajedno sa kobasicama, pa je, dakle, odustao od kupovine krvavica.
Šta je neodlučni kupac video?
Kako g. Hordoš skida sa kuke parče svinjetine, kako zatim provlači svoj kobasičasti prst kroz prorez na
mesu i kako stavlja drusli komad na dlan, zatim kako šljapka po njemu, a meso klizi niz bokove vangle,
uvijajući se poput jegulje.
Kojom je mišlju neodlučni kupac bio zaokupljen?
Da ne sme pokazati izrazom lica, gestom ili rečju da u džepu nema više od pet penga i dvadeset i osam filira,
kako mu mesar ne bi podmetnuo otpatke ili neku mrcinu.

13. Da li je primetio neke znakove na osnovu kojih bi mogao da zaključi da ga je g. Hordoš, mesar, ipak
prozreo?
Jeste, na osnovu činjenice da je ovaj poslednji, posle njegove neodlučnosti, izvadio ispod pulta tepsiju,
nakrivio je pred njim, zatim je naglo vratio u vodoravan položaj, tako da je neodlučni kupac mogao da vidi,
na mestu gde je pihtija bila talasasto napukla, kako kuljnu beličasta rskavica i kako virnu dlakava kožurica
(uvo?).
Kada se E. S. uverio da ga je g. Hordoš prozreo do kraja?
U trenutku kada je ovaj poslednji počeo da vadi odnekud ispod pulta komade utrobice: ciglastocrvenu
džigericu, nalik na ukiseljenu, zgrušalu krv, ljigavu jegulju slezine, penastogumenu masu pluća, čipkasto
tkivo buraga, bubrege nalik na fetuse-blizance, srce sa užasnim ubodom mesarskog noža.
Kako je E. S. preveo u sebi neizgovoreno pitanje koje se na trenutak ukazalo u očima g. Hordoša?
Zar vi, gospodine, jedete svinjetinu?
Kako mu je E. S. odgovorio, takođe pogledom?
Da, gospodine: sve osim crkotine!
Koja slika uleće zatim u žutu mrlju njegova sećanja?
Njegovi sopstveni prsti kako barataju oko mesingane kopče na aktentašni, kako on jednako pritiskuje kopču
a ona iskače iz svog ležišta.
Koji osećaj?
Osećaj, na dlanu, druslog mesa zavijenog u novine, miris svežeg mesa pomešan sa mirisom štamparskog
sloga i na trenutak sasvim jasan uvid u prelom stranica.
Šta E. S. pokušava?
Pokušava da se priseti tog pokreta stavljanja mesa u tašnu, i to čini sa manijačkom upornošću, analizirajući
po ko zna koji put (u sećanju) svaki svoj pokret, odmeravajući u svesti težinu svakog komada mesa.
Da li je imao nekog dokaza da je to meso ipak bio stavio u tašnu, onoga dana u mesarnici?
Postoji (postojao je) neoboriv corpus delicti: parče okrvavljenih novina i odgrizak srca težine nekih gram-
dva.
Kako je E. S. pokušao da se otarasi slika koje su hrupile u njegovo sećanje i grizodušja koje su te slike
izazvale?
Lirskim skokom unapred: želeo je da u sećanju preskoči taj put od kasapnice do krčme i od krčme do sela,
ali je u tome uspeo samo delimično, jer mu je ostala mrlja u svesti, u savesti, kao kada slika pada na crnu
mrlju u oku.
Koje je egzaktno pitanje postavio sebi, ne našavši na njega odgovor?

14. Da li se može izbeći neka slika iz sećanja, kao što se namernim izvrtanjem očne jabučice može postići da
slika pada na crnu mrlju?
Kakav je efekat izazvalo to namerno izvrtanje očne jabučice sećanja?
Sećanje je drobilo i izvrtalo misli, slike i zvukove, a nad tim košmarnim sećanjem bdeo je plavokosi anđeo
sna, anđeo rumenih obraza i velikih grudi, s rukama crvenim i nateklim od pranja čaša. (Ah, ruke krčmarice,
pogubne ruke!)
Da li je video pse?
Nije, ali je mogao da proceni, na osnovu glasovnih registara, kao i na osnovu nekih jedva slućenih senki na
beloj pozadini snega, da je po svoj prilici zalutao na neki pseći sabat, na neki mračni pseći karneval, na
ljudožderski, ritualni svepseći praznik, čija je ritualna žrtva trebalo da bude on, E. S., glavom.
Šta je još čuo?
Zavijanje mećave koja je menjala, u naletima, registar psećih glasova, deformišući ih i upijajući, mešajući
svoje zavijanje sa njihovim, podešavajući njihovo zavijanje prema svom.
Kako je E. S. video sebe?
Očima psa, kao kroz bikonveksno sočivo ili kao u krivom ogledalu: šiljak štapa produžava se u dugoj
perspektivi prema kao glava velikoj pesnici u kojoj se završava pereca štapa. Ta se glava-pesnica tanji u
dalekoj perspektivi i prerasta u dugu-dugu tanku ruku, pri kraju, u predelu ramena, već tanju od samog
štapa. Gledajući uz tu tanku deformisanu ruku, odozdo naviše, nazire se mršava glava veličine pesnice.
Šta se još vidi iz pseće perspektive?
Guseničasta kaljača, u prvom planu, i crna olinjala aktentašna u kojoj se nalazi nevidljivoprisutno svinjsko
meso (kilogram, nešto više), parče buta (700 grama), rebra (200 grama), slanina (200 grama), iznutrice (250
grama), sve to zavijeno u nevidljive novine.
Kako su stajali jedan prema drugom?
Oni njuhom i sluhom i vidom, a on samo sluhom.
Na kakve ga je misli nagonio strah?
Na misao o mogućnosti ne samo mimikrije nego čak i identifikacije: kada bi promenio optiku svojih
naočara, mogao bi postati pas.
Na kakvu ga je fantaziju naveo njegov već osvedočeni reklamni refleks?
Čovek postaje po želji pas, mačka, konj ili ptica. Kupujte čarobne naočari firme ES. Po sopstvenoj želji i po
svom izboru, moći ćete sagledati svet očima životinje.
Kakav je oglas u tom smislu sastavio u sebi?
Da li biste želeli da vidite svog vernog psa-čuvara ili svoju macu-miljenicu onako kako vas oni vide,
njihovim očima. Želite li ići u lov očima psa? Ili da gledate publiku na konjskim trkama očima konja?
Postanite konj, pas ili mačka, za svega 10 penga. Ako već ne možete da kupite krila ptice, možete sagledati

15. svet očima golubice, itd. Na osnovu najnovijih optičkih, psiholoških, bioloških i oftalmoloških istraživanja.
Optička firma ES. Katalog sa mozaičnim snimcima u boji šaljemo na zahtev besplatno. Paraoptička firma
ES.
Kako su se ponašali psi?
Više se nisu zadovoljavali komađem mesa koje je bacao podalje od sebe u sneg (kako bi ih odagnao i
odmamio), nego su, shvativši svoju brojnu i taktičku nadmoć, počeli da nasrću na živo meso, shvatajući bez
sumnje i to (njegovu sopstvenu tajnu misao) da je neprijatelj opijen i omamljen i da, uprkos svom teorijskom
i taktičkom iskustvu, nije u stanju da se dugo bori po toj sibirski ledenoj zimi.
Šta je, dakle, činio E. S.?
On je jednako čupao svoje meso, otkidao ga zajedno s novinama, zahvatao nasumce krvavo, zamrzlo, druslo
komađe, cepajući ga noktima i razdirući ga zubima, bacao ga je podalje od sebe, pokušavajući jednako da
jurišnike odagna od sebe tom jeftinom i providnom taktikom.
Šta je E. S. čuo i slutio?
Kako psi jurišaju prema zamahnutim komadima mesa, kevćući i režeći nervozno, kao u lovu, prateći, glave
dignute uvis i nakostrešene dlake, mirišljavo meso koje je poletalo kroz vazduh, opisujući nevidljiv no
pravilan lûk, po strogim zakonima euklidovske fizike, ali putanjom u koju beše umešao svoje prste i onaj
šašavi Marićev zet, kao i vetar, i mećava i sam đavo, i kako psi prate tu krvavu i mirišljavu putanju, njuhom,
glave dignute uvis, nakostrešenih dlaka na leđima i na vratu, svi u istom pravcu okrenuti, ali vođeni ipak
njegovom (E. S.) rukom, njenim zamahom koji stajaše na početku svega.
Kako se završavala balistička putanja bačenog mesa?
Krvavi komad mesa, otkinut njegovim rukama, njegovim noktima i zubima, nije uspevao da do kraja ispiše
svoju krivulju, nego se ona završavala naglo, na nekih metar-dva iznad zemlje, gde su je presecali zubima i
očnjacima pomahnitali, izgladneli psi, nasilno i prevremeno.
Šta su psi učinili kada su shvatili njegovu bednu ljudsku taktiku (divide ut regnes)?
Oni su se tada organizovali, jer se u njima valjda probudio stari zakon dalekih predaka: vučjaci sa još svežim
pamćenjem povedoše četu nakaza novim putevima: dok su jedni stajali oko njega, opsedajući tu ljudsku
tvrđavu, tvrdi grad, ostavljajući mu slobodnom samo teritoriju opisanu šestarom njegove ruke-štapa,
primoravajući ga da što življe čupa komađe mesa, dotle su drugi, sad već sređeni, pratili u trku putanju
bačenog zalogaja i dočekivali ga spremno, bez međusobnog klanja i ranije pometnje.
Svestan svog poraza, šta je E. S. učinio?
Pao je na kolena i osetio pseći miris, pseće dahtanje: kao presno meso u ustima.
Kako je video sebe (sa prizvukom izvesne metaforičnosti)?
On grabi svoju jetru i psi-orlovi je rastržu; čupa svoje bubrege-blizance i psi ih gutaju; gricka sitne parčiće
svog srca i pljuje ih podalje od sebe, a njegovo očinsko srce postaje plen gladnih pasa.
Kako je, sutradan u krevetu, pokušao da protumači sebi značenje tog svog košmarnog sna?

16. Jurnjava je akt obljube (medijum: gđa Klara, krčmarka); razjapljena pseća njuška, kao i aktentašna, to je
krvava materica za kojom čezneš, u koju bi da se vratiš, da se, sklupčan, ponovo smestiš u nju kao fetus; ali
to je još i krvava ženska utroba, vagina, vulva vulgaris, vučica, vunavka, vugava, vulfica, vulfenija itd.
Kako je objasnio prisustvo pasa u svom snu?
Psi su bez sumnje izišli iz stranica Izbora što ga je čitao te noći pred spavanje.
Kako je još tumačio simboliku svoga sna?
Sneg je posteljica; srce materica; džigerica klitoris; bubrezi testisi; žuč sperma; rebra edipkompleks; pseći
zubi seksualna agresija; pseći rep penis; aktentašna vagina, vulva itd. I sve je dakle pokuljalo u tom snu iz te
materinsko-vaginalne aktentašne: srce, džigerica, rebra, bubrezi: foetus.
Kako je hteo da dokaže samom sebi ispravnost svojih tumačenja?
Pružio je ruku prema stolici kraj kreveta (na stolici je visilo njegovo mokro i iskidano odelo) i uzeo je u ruku
Izbor, koji beše presavijen na strani 36, gde se nalazio članak pod naslovom Uticaj rata na pse, preveden iz
londonskog World Reviewa.
Navedite pomenuti članak u celini.
Otkako je otpočeo rat, u Engleskoj je primećeno da su psi poveli ofanzivu na svim frontovima i stalno se
međusobno kolju. U svakom slučaju, ambulante za lečenje životinja beleže sve veći broj tih psećih borbi.
Tako je, na primer, londonski Depo za lečenje životinja u septembru mesecu 1941. godine zabeležio 198
slučajeva nastradalih pasa, a već u oktobru mesecu 410 slučajeva. Tehnički ekspert te ustanove, gospodin
Govent, objašnjava tu pojavu na sledeći način: psi su veoma osetljivi prema raspoloženju svojih gospodara.
Ako ste vi nervozni, vaš pas biće nemiran. Vi se ljutite kada čitate o napadima iz vazduha, a vaš pas, čim
iziđe na ulicu, napada susedskog kera ili samog suseda. On ne zna zašto to čini, on takoreći nema nikakvih
ratnih ciljeva. Njemu je dovoljno što je njegov gospodar ljut i nervozan. Jer pas se identifikuje sa svojim
gospodarom. Pojedini slučajevi su svakako posledica toga što psi nemaju dovoljno nege i kretanja zbog
stalnog zamračivanja gradova, kao i zbog nasilnog izbeglištva svojih gospodara. Ali psi su postali uglavnom
ratoborni, a katkad i krvoločni zbog toga što ratna psihoza njihovih gospodara prelazi na njih. Ako se vaš
pas nalazi kraj vas dok čitate izveštaje o vazdušnim napadima ili o nepovoljnom ishodu ratnih operacija na
frontovima, a ljutite se na neprijatelja, vaša ljutnja prelazi na vašeg psa i izaziva kod njega očajanje ili
ratoborno raspoloženje. Pas nije manje osetljiv od čoveka, ni manje krvoločan od njega, uprkos ustaljenoj
predrasudi.
Kojom je mišlju propratio ponovno čitanje ovog članka?
Mišlju da Frojd, praveći svoj sanovnik, nije vodio dovoljno računa o lektiri pred spavanje.
Podstaknut sumnjom, šta je u sledećem trenutku učinio?
Naglo je zbacio sa sebe perinu i spustio se niz krevet jednim jedinim odlučnim korakom, uprkos mamurluku
i glavobolji.
Šta je pronašao u kuhinji, pored drvenog sanduka?
Svoju aktentašnu, na kojoj mesingana kopčica nije bila zatvorena. Pridržavajući poklopac tašne podbratkom,
on je opipavao rukom njenu utrobu, zatim je naglo ispustio, kao da se ubo ili opekao.

17. Šta je držao među prstima?
Parče okrvavljenih novina.
Okrenuvši se naglo prema ženi, šta ju je upitao?
Da li je ona izvadila iz tašne neko meso.
Da li je očekivao od nje neki odgovor?
Nije, jer je već po njenom prestravljenom pogledu sve shvatio.
Šta joj je najzad rekao?
Da je u te novine, od kojih je jedno parče držao na dlanu, bilo uvijeno meso: kilogram svinjetine (nešto
više), parče buta, rebra, slanina i nekih dvesta grama iznutrica.
Pošto se opet bacio na aktentašnu, njuškajući po njoj i opipavajući je rukom, šta je najzad izvukao iz nje?
Među prstima je držao malecni odgrizak svinjskog srca sa otiscima svojih zuba u živom mesu: corpus
delicti.
Posumnjavši sad već u svoju javu, šta je E. S. učinio?
Naglo je ponovo jurnuo u sobu i zavirio u svoj Izbor, gde je na strani 36. našao članak pod naslovom Uticaj
rata na pse, koji je počinjao ovako: Otkako je otpočeo rat, u Engleskoj je primećeno da su psi poveli
ofanzivu na svim frontovima; itd., itd.
Kako su bili smešteni putnici u saonicama?
Na zadnjem sedištu je sedela epistolareva žena i njegova deca, a na prednjem, kraj kočijaša, sedeo je epistole
sastavljač, vođa egzodusa, kapetan broda, izgnanik.
Čime su bili ogrnuti putnici?
Oni na zadnjem sedištu sa dva ćebeta, od kojih je tanje bilo od pamuka, a deblje od kostreti, dok su oni na
prednjem sedištu zavili noge i krsta takođe ćebadima od kostreti.
Kako su mirisala ćebad?
Na konje i na mokraću.
O čemu su razgovarali kapetan broda E. S. i glavni krmanoš imenom Martin?
O vremenu, o Istočnom frontu, o zavidnom udelu mađarskih regimenti u najnovijim operacijama, o rasama
konja, o ljutoj paprici-trešnjevki, o gulašu, o breskovači, o nestašici nekih vitalnih artikala kao što su gas,
maslac, stearinske sveće, nožići za brijanje, obuća itd.
Koju je pomena vrednu primedbu stavio E. S.?
Da velik kukast nos nije nužna karakteristika Jevreja, nego da ima često i drastičnih izuzetaka.

18. Kako je to primljeno od krmanoša imenom Martin?
S podozrenjem, s nevericom, s negodovanjem.
Koji je dokazni materijal potezao krmanoš, a u korist svoje teze o bogoubicama?
Raspetog bogočoveka zavejanog snegom kraj druma, plavih očiju kao plavo nebo i krvavih dlanova na koje
se beše nahvatao melem ledenih pahuljica, s krunom od trnja nalik na žalosno prazno gnezdo vrane;
raspetog bogočoveka koji se mrznuo u atarima sela, zaboravljen od svih.
Da li su kapetan-bogoubica i krmanoš (ubica bogoubicâ) našli neke tačke u kojima su se u potpunosti i
bezrezervno slagali?
Češnjak kao efikasno sredstvo za zagrejavanje krvi i za regulisanje varenja, porast cena, nestašica nekih
vitalnih artikala, a pre svega i iznad svega složili su se u pitanju breskovače, koja zagreva krv i pojačava
cirkulaciju, podmlađuje, razbistrava, razgaljuje, raspaljuje i miri svim miomirima ovoga sveta.
Kada su ispili kapetanovu plosku sa čepom-navrtačem i krmanošev šiš zapušen oklasinom, kako su se
zagrejali?
Već nadomak luke i krajnjeg odredišta, svratili su u krčmu, u Bakši, kod gospođe Klare, i naručili još pet
deci kajsijevače, a na kapetanov račun, kako to zahtevaju bonton i nepisana pravila.
Koja im se poslednja slika ukazala, pre nego što su se rastali putnici i kiridžija?
Ružičast čmar konja, nalik na ružu, kako istiskuje u trku zelenkastomrke grudve u sneg.
Zašto se putnici nisu odvezli do krajnjeg odredišta?
Jer se E. S. nije mogao pogoditi sa kiridžijom. Ovaj je, naime, smatrao da zbog zamora konja i kasnih sati
neće se moći vratiti na vreme u Lenti, pa je tražio od naručioca da mu plati i put za povratak, dok je ovaj
smatrao to ucenom, jer na početku puta nije bilo reči o tome.
Šta traži pravednost?
Pravednost hoće da istera svoju pravdu do kraja, stoga se epistolareva misao vraća na mesto gde se rastao s
kočijašem i gde zatiče kočijaša u poslednjem trenutku, jer već je zategao uzde i podigao bič, i stoji tako kao
zamrznut, kao skamenjen.
Šta je E. S. rekao kočijašu?
Sklonio je aktentašnu sa grudi gde ju je sve dotle stiskao, i pokazao mu je, bez reči, u sazvežđu toraksa, u
predelu medijastinuma, u zimskom sumraku jasno vidljivu zvezdu Davidovu.
Solét u restauraciji New York u Budimpešti (godine 1924, 1925, 1930, itd.); oštrige u Trstu, u hotelu
Imperial (godine 1921?); morune i zubatac u Fijumi (više puta tokom 1931); alaska čorba u Novom Sadu
kod Alasa; bečke šnicle kod Srebrnog lava u Subotici; šiš-kebap u Skoplju (godine 1935); zelje sa
kastradinom, na Cetinju (godine 1939); tatarski biftek u Zagrebu, Gornji grad; lungenbratna sa umakom, u
vagon-restoranu Orijent ekspresa (godine 1921); paella valenciana, takođe u Trstu (godine 1931). Sve to
zaliveno obilno žilavkom, burgundcem, tramincem.

19. Paella valenciana, taj špansko-mavarsko-jevrejski mélange flore i faune, bio mi je serviran u plosnatoj
okrugloj tavi, i ja sam, zahvativši iz nje kašikom, pomislio da su tu tepsiju držali u moru i vukli je po pesku,
zahvatajući njome neposredno iz mora sve njegove blagodeti, floru i faunu, kao nekom golemom mrežom,
ili još pre kao drvenim koritancem, poput perača zlata. U belom ispranom pirinču bejaše i po koje zrno
peska, po koji kamenčić, valjda da bi sve to delovalo prirodnije (ukoliko ta zrnca ne bejahu morska so, jer se
sve to rastapalo na jeziku), ali i alge, lišajevi i začini, lorber, šafran, kapar i majoran, ali i plosnatice i srdele,
račići i školjke (prstaci, čančići, datule), ali i jastozi, skampi, prugovi, lignje, ali i krilo pileće i zečji but i
leđa teleća, sve to u pirinač potopljeno kao u morski pesak utonulo, usađeno u rižu, zatrpano u rizoto, pa
kada se zahvati iz tog pirinča tek tada čovek shvati, pošto se pomoli crveni brčić grancina, krilo ptice, rskava
piknjasta klešta jastoga, rastvorena ljuštura datule, prugasta školjka morskog puža, ploska kamenice, tek
tada shvati da to i nije jelo u običnom smislu te reči, već da je to neki mitski obrok, hrana bogova, i da nije
spremana u kuhinji, kao ostali obroci, nego da je tom bakrenom tavom zahvaćena iz mora, nasumce, zajedno
sa morskom vodom i solju i peskom i kamenčićima, jer je ta tava valjda vučena po morskoj dubini, a zatim
uz obalu i po obali, podizana i vučena vazdan po vodi, a zatim kroz priobalno šiblje, kroz gusti pitomiš
zelenih obala – odatle ona tri lista lovora što vire iz pilava, odatle zrna maslina, odatle šafran i majoran,
odatle najzad i ona tanka kriška limuna zadenuta na ivicu tepsije, zasečena dopola, gde sija kao neko malo
mediteransko sunce što osvetljava neki daleki mitski pejzaž.
Traktat o krompiru. – Došla su vremena kada moramo misliti o sebi iz aspekta života i smrti, ne kao sebične
individue, nego iz aspekta čitave svoje rase, tog božanskog korova zemlje, raseljene po svetu, raširene po
svim kontinentima, baš kao i taj nesrećni krompir (Solanum tuberosum) koji je potekao, kao i mi, iz dalekog
mraka istorije i zemlje, no čiji se opstanak ne dovodi više u pitanje, kao naš, sve dok na svetu bude bilo
gladnih usta i dok bude zemlje. Taj se dakle bedni krompir, Kartoffel, patate, taj sirotinjski hleb koji ne
silazi ni s trpeze bogatih, serviran nekako prerušen, u vidu pirea i umaka, preliven mlekom i pavlakom i
sosom divljači, taj vulgarni krompir, ta zemaljsko-nebeska màna, taj podzemni izraštaj, zemaljska škrofula,
tvrda kila, grumuljičasti gomolj, nikad se nije izvio tokom svoje duge istorije u idealan krug jabuke ili
rajčice (tog drugog božanskog ploda), nego je ostao nesavršen kao čovek, samo prividno simetričan, pun
kvrga i guka, pun izraslina, izraštaja, rupa i poseklina, bez središta i bez semena, bez ičeg što bi
nagoveštavalo u njemu prisustvo Tvorca i njegove mudrosti, te je postao idealna slika zemlje i čoveka od
zemlje sazdana, meso i koža, bez srži i bez srca, pravi homunculus (homo-homulus-humus), sasvim po liku
čovekovu, čoveka bez duše, čoveka iz koga je prognan Bog.
Sećaš li se, sestro, kada smo još kao deca čistili proklijali krompir u ostavi, kako smo nalazili te male
čovekolike krompire, s malecnim glavama i zakržljalim, nakaznim udovima, male homunkuluse kojima smo
se igrali kao s lutkama, sve dok im ne bi otpala glava, ili dok se ne bi zgrčili, svenuli kao starci? I, vidiš,
danas, dok prosjačim taj krompir, ne mogu da se ne setim te čudesne sličnosti između krompira i čoveka, i, s
druge strane, dozvolite, između krompira i Jevrejina. Potekli smo, rekoh li, iz istog mraka istorije. Ali zašto
je krompir dugovečniji od nas, gospodo? Da li zato što smo mi, što je čovek savršeniji od njega? Ne
verujem. Što se nas tiče, mislim da je od nas, od vas, dugovečniji i savršeniji i da će nas, dakle, nadživeti;
nadživeće veliku kataklizmu. I kad se bude vratila golubica s maslinovom grančicom u kljunu, kad barka
bude ponovo dodirnula čvrsto tle, kobilica lađe iskopaće iz izrovane, isceđene, natopljene, namučene zemlje,
na nekom novom Araratu, bokor krtole. I ja počinjem ozbiljno da verujem, makar to bilo za ljubav slike i
fantazije, da je krompir (Kartoffel, patate) jedini stvor na svetu – i neka mi Bog za to oprosti – koji nije
sazdan voljom Božjom i rukom Tvorca, nego da je delo nekog jalovoplodnog i mahnitog šamana, plod neke
jalove alhemije (o čemu Paracelzusov De generatione rerum naturalium ne vodi dovoljno računa). Odatle
možda i njegova mladost, njegova žilavost. On nema ni petsto godina, a u Evropu je donesen tek negde u
šesnaestom veku, kao ukrasni cvet, i to znate li gde? – U Španiju, gospodo! Mislim da vam ovaj podatak
govori sam po sebi u okviru mog srećnog poređenja između Jevrejina i krompira, jer nema sumnje da je tu, u
Španiji, gde je izvršena selekcija za dalje putovanje – Ewige Jude – došlo do tog sudbonosnog susreta
između čoveka i krompira, povijenog sefardskog nosa i nesavršene guke krtole... da bi odatle krenuli u svet
zajedno, i da bi tako jednog dana, krajem osamnaestog veka, dospeo – krompir, razumite me dobro – na
trpezu francuskih vladara, i da bi se zatim raširio po svetu i dobio, ukrštanjem i pod uticajem raznih klima i

20. zemljišta, najrazličitije oblike i nazive, kao: brašnjenik, karanten, alatum, holanđanin, slatki i, najzad, kao
kruna kvaliteta, magnum bonum, beli.
Svinje su najmanje izbirljive od svih životinja. Nema sumnje, to je znao i Muhamed, jednako kao i jevrejski
proroci-higijeničari. Tako, jednog dana sedeo je mladi Muhamed i gledao kako svinja jede neku užasno
prljavu stvar: rastrzala je lešinu ili jela truli krompir, nalik na ljudski izmet. Tada, zasićen svinjskim
pečenjem kojim beše nedavno napunio svoj burag, Muhamed poče da povraća, jer se priseti da je ono što je
jeo bilo krmeće meso. Brzo strpa prst u usta, kao pijanci, i ispovraća se u pesak kraj mora. Onda pohita kući
i unese u zakonik što ga je tada pisao, i koji će kasnije nazvati Kuranom: ne jedite svinju, jer ćete povraćati.
Ista je stvar i sa košerom: neki se prorok najeo pokvarenog mesa... Fanatik svoj slučaj pretvara u sveto
pravilo, u zakon, u zapovest Božju. Istorija religijâ (zabrane i tabui, košer itd.) jeste krajnja konsekvenca
pojedinačnog iskustva. De gustibus: tu vrstu estetizirajuće demokratičnosti fanatici ne priznaju. Svoj
sopstveni ukus proglašavaju jedino mogućnim, kanonskim ukusom. Ista je stvar i sa zabranom alkohola.
Svetac se napio, povraćao. Pošto je počeo suviše da brblja, zapetljavajući jezikom dok je izgovarao poruke
koje su mu stizale s neba, svetac se, po naređenju saveta mudraca, odreče alkohola. Ali vernici i dalje piju,
stoka kao stoka, a njemu teku bale niz usta, niz svetu njegovu bradu. Onda odlazi u svoju kolibu i sanja kako
mu Bog naređuje da prenese ljudima Njegovu poruku: vino je greh. Prospite vino u more, a pijance bacite
zajedno s buradima u talase. Neka bude tako. Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka.
Inače...
Sklon sam da poverujem da je Njutn svoj zakon o Zemljinoj teži otkrio pomoću izmeta: čučeći u travi, pod
jabukom, predveče, kada su zasjale prve zvezde, skriven tamom od indiskretnih očiju, jer je tama bila
dovoljno gusta da ga sakrije, zvezde nedovoljno sjajne da ga osvetle, a mesec još iza horizonta; dakle, u tom
trenutku tišine, kad zakrekeću prve žabe, a lenja se creva pokrenu od nekog lirskog uzbuđenja pred lepotom
prirode i Božjeg stvaranja, jer simpatikus prenosi intelektualna uzbuđenja na creva i utiče na rad
metabolizma, u tom središtu svih uzbuđenja, pošto je počeo da sluti otkriće tog tako jednostavnog no za
budućnost nauke fundamentalnog zakona, još jednako čučeći pod jabukom i zagledan u zvezde (jabuke se
uopšte nisu videle u mraku, jer jabuka nije bilo, nego je drvo bilo načičkano zvezdama, a jabuke su bile
obrane, pre dva dana, pod njegovim ličnim nadzorom, i nije, dakle, postojala opasnost da bi ga neka mogla
strefiti dok čuči pod tim novim drvetom saznanja, inače ne bi čučnuo ispod njega, nego bi našao neko
bezbednije mesto), Njutn je, dakle, osetio kako mu izmet kliznu iz uzbuđenih creva, bez napora i lako,
uprkos hroničnoj konstipaciji, koja je bila samo posledica duga sedenja nad knjigama, a zajedno s radošću
tog otkrića koje je sinulo najednom u njegovoj svesti, to jest da Zemljina gravitaciona sila daje svim telima
isto ubrzanje od 981 cm/sek2, pa čak i govnetu, i da ta sila teže opada proporcionalno kvadratu rastojanja
tela od centra Zemlje, zajedno sa saznanjem o dalekosežnom značaju tog otkrića, koje je bilo propraćeno
novim pražnjenjem njegovih creva, on je doživeo i jedno užasno ponižavajuće saznanje: da je taj po istoriju
čovečanstva tako bitan i dalekosežan zakon otkrio na slobodnom padu svog sopstvenog izmeta, čučeći,
jedne večeri, pod jabukom... To mu je saznanje, nema sumnje, uteralo crvenilo u lice, i nateralo ga je da se
zamisli nad tim da li da uopšte saopštava čovečanstvu svoje u biti ponižavajuće otkriće u koje je, izgleda,
sam đavo umešao svoje prste. Ali, još nekako čučeći pod jabukovim drvetom saznanja, sad ponovo
konstipiran, Njutn se doseti svoje velike istorijske laži i svoje govno zameni jabukom, a da se čovečanstvo
nije nikad dosetilo prave istine, nego je proglasilo jabuku zaslužnom za to otkriće, jer je ona već imala svoj
edenski pedigre, kao i svoju mitsku prošlost pri Parisovom izboru, dakle ne bejaše nepoznata, što i njemu,
Njutnu, takođe ne bejaše nepoznato. Tako su, dakle, padale od tada jabuke po novom zakonu, Njutnovom, a
govno je i dalje pljuskalo u dubokoj anonimnosti, van zakona takoreći, čak kao da se zakoni teže i ubrzanja
od 981 cm/sek2 i ne odnose na njega!
O taj bolni napor mahnite ženske utrobe (materice), koja iz meseca u mesec, tokom nekih četrdeset godina,
uporno i mahnito ikri svoja jaja kao moruna, orna uvek za nov porod, spremna da prigrli seme smrti svakog
meseca, da ga othrani pod svojim srcem, da ga odnjiha u svom krilu!
Ja hrabro priznajem: moje srce menstruira. Zakasnela, bolesna menstruacija mog judejstva... Gospodin što
ga vidite kako prolazi pored vas, cenjene dame i gospodo, taj gospodin pedesetih godina, u sivom odelu, s

21. naočarima gvozdenih okvira, sa štapom i sa žutom zvezdom (koju, međutim, ne vidite, jer ju je sakrio ispod
svoje aktentašne), taj gospodin, eto, menstruira. Molim. Gospodo sudije, moje srce menstruira. Biološka
devijacija kao oličenje jevrejskog, ženskog principa. Senzacionalistička vest za novine: prosedi gospodin
dobio menstrualne bolove! Što je najzanimljivije, reč je o čoveku fizički sasvim zdravom (ne računajući
mali nazeb), o čoveku kod koga nije primećen bilo kakav poremećaj u radu žlezda i hormona. Muška
menstruacija? Ne. Ženski princip doveden do krajnjih konsekvenci. Mesečni cvet srca. Seme smrti.
Weltschmerz.
Ako pišete o krvavom srcu ili ako vam srce prosto menstruira, mastilo mora postati crveno, a tu više nije reč
o uglu iz kojeg pada svetlost petrolejke na vaš rukopis. Pesnički je infantilno preterivanje tu činjenicu
naglašavati time što ćete načeti čeličnim perom vrh svoga prsta, kao kada vam bolničar uzima krv.
Što se tiče ovog pisma (gospođo), gospodin koji vam ga je pisao (znamo, to zvuči vrlo čudno), taj gospodin
je u drugom stanju! Analiza njegove mokraće to jasno kazuje. Kao što smo jasno razabrali iz tog nalaza da je
reč o muškarcu. Toliko. Pošto rekoste da vam je brat, posavetujte mu da se pripremi. On je bremenit,
gospođo. U njemu je seme smrti. Moje saučešće, draga gospođo.
Panonska zimska bajka. – I gle, napolju je padalo čisto belo perje, kao da na nebu čerupaju velike tovne
panonske guske. I svi su ga skupljali u džakove od jute: jevrejski trgovci i njihove žene, trgovački
pomoćnici i njihove sestre, deca jevrejskih trgovaca i deca trgovačkih pomoćnika. Jer Jehova im beše
došapnuo te noći, u snu, da će napolju padati čisto guščije perje, a da to niko sem njih, odabranih, neće znati.
A kada su već bili napunili svoje džakove, najednom videše kako poče da pada s neba, lebdeći u gustim
pahuljama, samo fino paperje, a oni nisu imali više u šta da ga sakupljaju, jer svi su džakovi već bili puni,
sve perine, sve jastučnice, svi lonci i sva korita, sve kape i svi šeširi. Lakomi na Božje darove, oni tada
izručiše, po savetu nekog starca-pravednika, sve što dotle behu sakupili, pa počeše da grabe sa još većim
žarom to paperje, nalik na mànu nebesku: cena čijanog guščijeg perja penjala se te godine na srebrnjak po
pudu. Ujutro, kada su sve to zaključali u svoje ostave i kada htedoše najzad da se odmore, priđoše poneki
svom bogatstvu, kako bi se uverili, pri svetlosti Božjeg dana, da sve to ipak ne bejaše san. Džakovi i perine,
jastučnice, lonci i korita, kape i šeširi, sve bejaše puno vlažnog ledenog snega. Tada, u ljutnji, krenuše da
potraže onog starca-pravednika, da ga kazne, da ga kamenuju, ali starac kao da beše u zemlju propao. Tada
neki najsmeliji i najpobožniji okrenuše pogled k nebu i začuše glas Božji, koji im reče: Nek vam to bude
nauk. Ne tražite od neba više no što vam ono može dati. A što se tiče prvog padanja, kažem vam, to zaista
bejaše perje, ali vi ga izručiste u vetar. Krenite za njim i naći ćete ga...
Mozak gospodina Frojda, primarijusa. To bejaše parče zamrzlog, pihtijastog mesa, sasvim dobro očuvanog,
kao jagnjeći mozak serviran iscela (u Beču, godine 1930, u restoranu Danubius). Sneg okolo, utaban
guseničastim tragovima bakandži i cipela sa ekserima, kao da bejaše malko otopljen jedino oko mozga, na
kojem su se jasno razaznavale talasaste vijuge, nalik na vijuge u orahu, kao i crvene niti kapilara. Mozak je
ležao tako u snegu, na uglu Miletićeve i Grčkoškolske ulice, i čuo sam kada je neko rekao kome je taj mozak
pripadao, čijoj lobanji. Mozak gospodina Frojda, primarijusa, ležao je dakle na maloj snežnoj adi, između
dve staze utabane u snegu, inteligencija jasno izdvojena iz kore lobanje, kao školjka iz tvrde smaragdne
ljušture, pulsirajuća, drhtava moždana masa u snegu kao u frižideru, ali (znajući kome je pripadao taj
mozak) ne kao mozak idiota u staklenoj posudi, nego kao mozak genija, konzervisan, sačuvan u inkubatoru
prirode, da bi u njemu (tom inkubatoru), oslobođen okova telesnog, izrastao neki mračan biser misli, misao
najzad materijalizovana, kristalizovana.
Cigareta mi je dogorela do nokata, a sa nje se osu beskičmeni crv sivobelog pepela, nalik na a) iz tube
isceđenu pastu za zube, b) na resu lešnjaka koja je počela da truli, c) na ugljenisani fosil nekog crva. To
naglo mrvljenje trule kičmene moždine cigarete zbilo se namah, na granici sna, na granici pokreta i daha, i
nije sasvim izvesno da li se porozni stubić pepela raspao u paramparčad, u prah i pepeo, u trenutku kada
sam se trgao iz svoje letargije i umornog razmišljanja, ili se sve to zbilo obratno, to jest da sam se ja trgao iz
letargičnog polusna na mahnitom kovitlacu i preseku svih misli, slika i slutnji, na samoj granici sna, u
trenutku kada se srušio porozni stubić pepela moje cigarete, uz jedvačujan zvuk, pućnuvši kao d) golubiji

22. izmet na tananu membranu kockaste hartije koja leži preda mnom na stolu. U tom trenutku bejah ponesen
snažnim osećanjem proticanja, kao da je taj stubić pepela (još uvek vidljiv kao stub, mada već srušen i
raspadnut, prebijena kičma vremena), taj srušeni stub vremena predstavljao sâmo proticanje, bolnu i jasnu
sliku proticanja, poput onog što ga čovek oseti (nasluti) kada se pomeri kazaljka na satu (na velikom
električnom časovniku železničke stanice u Subotici, Novom Sadu, Trstu, Budimpešti), gde se pomeranje
kazaljki ne zbiva postepeno i neosetno, nego naglo, uz tup zvuk i udar, nalik na štrecanje, pa metalna
kazaljka podrhtava još neko vreme od tog naglog skoka, trgnuta i sama iz dremeži i bezvremenosti, kao da
se u poslednjem času dosetila, ili ju je neko podsetio, probudio, trgao iz mirnog mirovanja, neki časovnik
nad časovnicima, car časovnika, neumitni i strogi neki budilnik, bog-budilnik, Hronos-Jehova, koji
ritmičnim udaranjem svog srca, svog damara, opominje i budi i ne da vremenu da stane.
Prolegomena za svaku istoriju. – Znojave, prljave mase gradske sirotinje, dronjci; ohrabrena gomila,
zagrejana idejom Božje i ljudske pravde; patetične scene majki koje drže izgladnelu decu na rukama, tražeći
hleba; verovanje u Boga, u Dobrotu, u Pravednost, u Nebo; krici očaja, osvete; govornici i provokatori koji
se penju na improvizovane govornice; plač dece koja ne shvataju ništa; užasan žamor istorije.
A šta se za to vreme zbiva s druge strane, extra muros?
Kroz jedvazalelujane zavese od zlatnorujnog pliša dopire žamor te izgladnele svetine, kroz vitraže i zavese,
kao kroz upijač, kao sa morskog dna, jedvačujno; treperenje sveća u golemim kandelabrima od zlata i odraz
tih sveća u venecijanskim ogledalima, ili u rastvorenom krilu nekog ormara ili u sjajnim površinama
nameštaja. Jedino pas i paževi, konji i posluga čuju jasno glas svetine, i čak im se čini, paževima i slugama,
da prepoznaju glas svojih bližnjih, kao prekor i kao pretnju...
I gle, ustaje iz pene svojih mirišljavih jastuka Kraljica, belih ruku i začuđenih očiju, jer ta joj je galama
sasvim nepoznata i tuđa, pa se zatim, jedva malo uznemirena, oblači uz pomoć svojih dama, stavlja na lice
crn proziran veo i crn lovački šešir, jer je u koroti, ko zna za kim i zašto, ako i to nije samo hir mode – to
narod ne zna, to narod ne može znati. I gle, u sjaju haljina svojih, moćna kao vojska pod oružjem, s
kraljevskim prstenjem na rukama svojim prebelim, očiju plavih kao jezero u parku dvorca, s lepezom među
tananim svojim prstima, s lepezom na kojoj je predstavljena, kao u zrcalu, scena u kojoj Kraljica stoji na
svom balkonu i maše levom rukom svom obožavanom i obožavajućem puku, držeći u desnoj ruci lepezu, a s
druge strane (s lica? naličja?), s one strane koja se ne vidi, koju svet ne vidi, i kojom zaklanja svoje
kraljevske božanske grudi, s te strane lepeze, sad razvijene kao a) špil tarok-karata (tarrot de Marseille) ili
kao b) rep neke egzotične ptice ili paunice iz njenog vrta, s te strane je pesnik ispisao jedan tužan sonet na
njenu lepezu –
zube joj treba razbiti, toj kuji, viče razjarena rulja –
i diže prebelu ruku da mahne svom obožavanom i obožavajućem (ipak) puku, kad tamo, puk ostaje na
trenutak nem, a zatim grune u tu naglo nastalu tišinu glas vođa i demagoga koji traže (ne za sebe, za puk)
Hleba i Pravde, i Kraljica više ništa ne shvata, jer sve je izvan načina i protokola, to više nisu uzvici
obožavanja i vernosti, nego neka čudna pobuna.
Šta li taj svet hoće, ah, za ime neba?
Hleba, gospo.
Hleba? O Elviro, zar nemaju hleba?!
Ne, gospo!

23. A onda Kraljica, bez metra i rime: Zašto onda ne jedu kolače, draga moja Elviro? Gospođe i gospodo, zašto
ne jedu kolače? Pri tom joj se nadimaju grudi, njene kraljevske grudi uz koje se pribija zatvorena lepeza, da
bi se odmah zatim namah otvorila, raskošna i bogata kao paunov rep ili kao da se Kraljica sprema da izbaci
adut iz špila.
Kako bi glasio novinski izveštaj o tragičnom udesu epistolara koji je odbio sramnu ponudu da samelje svoje
žito bez dozvole, a u mlinu nekakvog Rozenberga?
Juče je u svom domu u K. Barabašu nađena mrtva porodica gospodina E. S., železničkog nadinspektora u
penziji. Na osnovu policijskog izveštaja, zasnovanog na stručnom medicinskom uviđaju, do smrti je došlo
još pre pet dana. Uzrok smrti su glad i studen. Nesrećna porodica: otac (53), majka (40) i dvoje dece (9 i 7),
izdahnula je posle duge agonije, na dva koraka od svojih imućnih rođaka, udove Ignacija Boroske, trgovca
iz istog mesta. Gospođa je Boroska izjavila policiji da je smrt pomenute porodice nije nimalo začudila, jer
da on, to jest pokojni E. S., nije bio uračunljiv. Kao razlog za ovu svoju tvrdnju navela je podatak da je
pokojni E. S. odbio pomoć koju su mu oni nudili pod sasvim povoljnim uslovima (sic!), to jest dva centa
pšenice po ceni od svega 40 penga po metričkoj centi!
Sastavite izveštaj sa suđenja epistolaru, pod pretpostavkom da je prihvatio rizičnu ponudu da samelje svoje
žito bez dozvole a u mlinu nekakvog Rozenberga, vlasnika parnog mlina u Bakši.
Kako saznajemo od našeg dopisnika, ovih je dana pred specijalnim sudom u Subotici odgovarala za krivično
delo utaje poreza, nedozvoljene trgovine, mita i ratnog bogaćenja grupa jevrejskih trgovaca. Glavni
optuženi, gospodin E. S., penz. žel. nadinspektor, priznao je da je u dogovoru i po nagovoru gospodina Đule
Boroske, zvanog Žorž, kupovao kod seljaka žito po liferantskoj i zelenaškoj ceni od 20 penga po metričkoj
centi, a da je zatim tu istu pšenicu nosio u mlin gospodina Rozenberga, vlasnika parnog mlina, nastanjenog u
Bakši, koji mu je tu pšenicu samleo bez dozvole, čime su optuženi pribavljali sebi materijalnu korist, a na
račun naših vrednih ratarskih ruku i ratarskog znoja.
Kako bi glasio deo članka koji se odnosi na neku gospođu Rebeku?
Gospođa Marija, ranije Rebeka – koju je prvooptuženi nazivao Marija Antoaneta – sestričina
prvooptuženog, izjavila je pred sudom da se ne smatra krivom za smrt svog rođaka i njegove porodice.
Pojavivši se sa crnim šeširom i velom preko lica, sa lepezom u ruci, gospođa Rebeka nije mogla uveriti ni
sud ni porotu u iskrenost svoga bola.
Šta se nazire na ovom mestu u rukopisu koncepta pisanog olovkom?
Učinak seizmičkih potresa brzog voza na relaciji Lenti – Novi Sad.
Šta je predstavljeno na fotografijama u kupeu prve klase?
1. Iznad njegovog sedišta: panonski predeo. Snegom pokrivena ravnica unedogled, crne plase oranica koje
se pomaljaju ponegde iz snega, a u prvom planu, u desnom donjem uglu, jedno golo kvrgavo stablo na
kojem čuče crne prozeble vrane. Koso, bezmalo po dijagonali, i kao izvan predela, debele snegom ovijene
telegrafske žice, njih šest-sedam na broju, koje su s leve strane, na samoj ivici fotografije, malko već
zahvaćene drvenim okvirom, spojene sa belim kruškastim izolatorima. Ovaj prvi plan (žice i beli
porculanski izolatori) rastočen je i neprecizan, predmeti gotovo providni, tako da ih gledalac u prvi mah
apstrahuje a pogled se sav usredsređuje na sivi zimski pejzaž u pozadini.
2. Naspram putnika uvaljenog u plišano sedište: panorama nekog grada sa katedralom koja se nazire u
daljini, a u prvom planu vidi se nasip sa šinama i neke straćare. U pozadini, ravnica i jedan đeram, daleko. S
leve strane, takođe u drugom planu, neke rupčage i nešto nalik na ciglanu, a kraj njih velika troma reka koja
preseca ceo desni deo slike i uliva se u donji desni ugao ispod drvenog okvira.

24. 3. Levo od sedišta na kojem je sedeo putnik, levo i pozadi: u prvom planu, more i molo sa svetionikom; kraj
mola ribarska lađa vezana za kameni stub, dok se s druge strane jedna ista takva lađa bliži molu u blagom
luku, zasecajući vodu. U drugom planu, iza palmi, kućice sa krovovima od povijene šindre, a u daljini
visoke sive planine uz koje vijuga tanak put; iznad njih svetlo nebo sa dva-tri oblačka. Negde na sredini
mola, na jednoj od bitvi za vezivanje brodova, sedi neki čovek, snimljen s leđa. Čovek je malo pogrbljen i
nagnut napred. Na glavi ima slamni šešir zabačen na zatiljak, a između raširenih kolena drži štap, po svoj
prilici trsku za pecanje.
4. Levo od sedišta na kojem je sedeo putnik, levo i naspram: ponovo panorama nekog grada sa katedralom.
Možda je to onaj isti grad i ista katedrala kao i naspram gledaoca, ali iz druge perspektive. Sada je katedrala
jasno vidljiva, na desnom delu slike, kao i toranj i čipkasta rozeta iznad lučnih vrata. Vrata katedrale širom
su otvorena i na ulazu se nazire neka silueta zaklonjena senkom portala. Nije mogućno utvrditi da li je to
muškarac ili žena. Kazaljke sata iznad visokog gotskog prozora pokazuju tri. Po svoj prilici tri posle podne.
Ulice su puste. Osim siluete u senci portala, na ulici se nalazi još samo jedan čovek, po svoj prilici čistač
ulica, jer mu se u rukama nazire neki alat, valjda lopata kojom je do ovog časa raščišćavao sneg koji je kraj
njega nabacan u veliku gomilu. Na mutnotamnom nebu – jedan crn oblak koji je legao na gotske zgrade
jasno vidljive u drugom planu, sa svojim lučnim prozorima i vratima koja su sada zaklopljena, kao što su
sklopljeni i kapci na prozorima. U prvom planu se nalazi neki trg i nazire se nekoliko golubova kako
kljucaju po snegu. Izgleda, ne slute nikakvu opasnost. Ili osećaju da se pas koji se vuče za kolima
natovarenim nameštajem i neće osvrnuti na njih. Kola prolaze ispod zatvorene kapije gotske građevine. U
kolima sede dva čoveka, jedan sa šeširom, a drugi sa šubarom, bez sumnje kočijaš. Teško je razabrati šta je
natovareno na kola. Naziru se samo neke lučno povijene plohe. Stvari su vezane konopcem, ali nisu
pokrivene. U ovom trenutku kola se nalaze kraj nekog spomenika, tako da su glave konjâ sasvim zaklonjene
telom velikana iza kojeg prolaze u pravcu katedrale, nalevo. Spomenik se vidi iskosa. Na mermernom
postolju je neki čovek koji je čvrsto iskoračio desnom nogom, dok mu težina tela počiva na levoj nozi.
Desna mu je ruka dignuta u patetičan gest, a prst okrenut prema vrhu tornja, ili prema nebu. Na njemu je
neki kaftan ili dugačak kaput ili šinjel. Pelerina prebačena preko kaftana zalepršana je u bronzanim
naborima koji prate lepezasto zamah ruke. Na ramenima kao i na postolju belasaju se plase tek napadalog
snega. Ili je to na uglu postolja, kraj velikanove noge, sleteo neki golub koji se ne razlikuje jasno na slici od
snežnih mrlja. S ove strane trga, u sasvim iskošenoj perspektivi, i malo zamućeno, naziru se reklamni panoi
na kojima se mogu pročitati natpisi: Astra, Royal, Фото i još neki koji se gube u maglini.
Kako sada vidi sebe epistolar, vrativši se u vremenu nekih petnaest dana unazad, a u prostoru nekih dvesta
kilometara daleko od fiksne tačke u kojoj se sada nalazi?
Kako uzdrhtalim rukama sakuplja svoje papire sa patent-stočića kraj prozora, u vagonu prve klase, mesto
126, i kako trpa te papire u aktentašnu među boce s pivom i sendviče sa sušenom haringom, koje mu je
njegova sestra Berta stavila u tašnu, uvijene prvo u kockastu hartiju za pisma, a zatim u novine, i kako
jednako petlja oko mesingane kopče, ne uspevajući da je zatvori.
Ko je stajao pred njim u tom času?
Mlad plavokos kondukter koji bejaše uperio svoja niklena klešta u njegove grudi, u njegovu zvezdu, kao
revolver.
Ko je posmatrao ovaj prizor, osim konduktera i onog koji pokušava (videći sebe) da zakopča svoju
aktentašnu?
Gospođa sa šeširom i velom preko lica (oko trideset godina) koja je privijala uza se zaspalu devojčicu (oko
tri godine), kao da će se u vozu, u kupeu prve klase brzog voza, dogoditi sada nešto strašno, krv i zločin, kao
u romanu; mladić crne zalizane kose (oko dvadeset i pet godina), student ili špijun, koji je iza svojih
ilustrovanih novina pokušavao da uhvati parče beline među crnim haljinama dame u crnom; zadrigli
gospodin (oko pedeset godina), po svoj prilici crnoberzijanac, sa satom na zlatnom lancu, koji u tom

25. trenutku posmatraše svoj zlatni sat dugo, pažljivo, kao da ga procenjuje; stara gospođa (oko šezdeset godina)
sa molitvenikom u koricama od sedefa; dremovni oficir (oko trideset), sa zveckavim mamuzama.
Kojoj od navedenih ličnosti bijaše E. S. posvetio najveću pažnju?
Udovi belih udova.
Kako je obudovela?
Muž joj je poginuo negde na Istočnom frontu. Pri vršenju velike nužde.
Kako je glasio službeni izveštaj o pogibiji njenog supruga, izveštaj što ga je sastavio u sebi epistole
sastavljač?
Ovim vas izveštavamo da je vaš suprug, rezervni kapetan prve klase slavne Prve mađarske husarske
regimente, junački položio svoj život za Otadžbinu, vršeći svoju najsvetiju dužnost.
Kako je ona primila tu vest?
Odmah je izabrala iz modnog žurnala crnu haljinu po najnovijoj modi za jesen–zimu 1941/42 (sa velikim
naramenicama, u struku cigovanu, s dubokim razrezom spreda, srednje dužine: do listova), kao i crn
kombinezon sa crnom čipkom, i, bez sumnje, crne gaćice, takođe sa čipkanim porubom, kao i šešir sa iglom,
crn veo i crne rukavice do lakata.
Šta je primetio radoznali posmatrač?
Da je Crna Gospa stavljala na blede obraze malo rumenila.
Odakle je mogao da potiče sjaj u očima Udove belih udova, ukoliko to ne bejaše od plača i žalosti?
To bejaše ozarenje zbog mogućnosti predstojeće avanture, koja ako se i ne svrši srećnim brakom sa nekim
bogatim supružnikom, ono se može pretvoriti u stalnu, i sve noviju i noviju vezu, s nekim mladim
ljubavnicima koje bi ona besplatno, a na obostrano zadovoljstvo, mogla da poučava ljubavnim veštinama.
Koga je E. S. sumnjičio kao prvog mogućnog ljubavnika Crne Gospe, dakle i kao prvog potencijalnog
rivala?
Mladića zalizane kose koji je virio iza svog ilustrovanog žurnala i pokazivao živ interes za njene svilene
(crne) čarape.
Pre nego što je napustio kupe prve klase, koje je vesti uspeo E. S. da pročita krišom iz mladićevih novina?
Nemački ambasador Jagov sa suprugom i Okubo Tašitaka, japanski generalni konzul, takođe sa suprugom,
prisustvovali paradi OBRUČ SE STEŽE OKO...
Koju fotografiju?
Belobradi čovek (oko četrdeset godina), sa kapom-ušarom, u nekoj vrsti vojničkog šinjela, predaje ikonu
golobradom vojniku (oko trideset godina) koji se zadovoljno smeška pod šlemom.
Šta je predstavljeno na ikoni?

26. Presveta Deva i dete Isus, sa velikim oreolima.
Kako su tekle njegove misli u trenutku kada je napuštao kupe prve klase? (Sinkope).
Vrlo sam nervozan. Anatomija ženskog tela. Élan vital. Alkohol, alkohol! Holandski crni tulipan. Taj klipan
će sad da joj se nesmetano ud. Udova belih udova. Valjda je shvatila značenje mog naklona. Ona zrači.
Čipka, crna čipka, kao... O, zbogom, zauvek zbogom, gospo!
Šta je E. S. učinio pre nego što se našao u hodniku?
Bacio je kroz prozor prve klase jedan brz pogled.
Šta je ugledao?
Snegom pokrivene ravnice unedogled, crne plase oranica koje se pomaljaju ponegde iz snega i jedno golo
kvrgavo stablo na kojem čuče crne prozeble vrane.
Prešavši u drugu klasu, šta je osetio?
Najpre mirise.
Koje?
Prljavih nogu, pokislih kokošaka, vojničkih šinjela, pokisle kože, pokisle abe, raskvašenih cipela, crnog
luka, krdže, uzdaha creva.
Koga je sve ugledao?
Vojnike, seljake, finanse, šumare, železničare, trgovce, crnoberzijance.
Koje predmete?
Uniforme, drvene sanduke, pletene košare, puške, bajonete (u tokama), cokule, uvijače, remenike, živinu,
karte, noževe.
Koje boje?
Prljavosivu, maslinastozelenu, pačjeprolivzelenu, drečavocrvenu, prljavobelu, rđastoriđu, čeličnosivu.
Šta je na trenutak otkrilo da je njegov dolazak primećen?
Kriva seljačka britva zastala je na pola puta između slanine s paprikom i masnih brkova.
Ko ga je osmotrio sa najvećom radoznalošću?
Jedna guska čiji je dug vrat izvirivao iz korpe od pruća i koja ga je posmatrala svojim crvenim očima,
okrećući glavu čas na jednu čas na drugu stranu.
Šta je E. S. fiksirao pogledom čim je zauzeo mesto?

27. Golemu nogu u gipsu koja se klatila sa drvenog prtljažnika, na nekih pet do deset santimetara od njegovog
nosa, i na kojoj behu mastiljavom olovkom iscrtani nimfe, ženski i muški polni organi, kukasti i strelasti
krstovi, kao i srce probodeno strelom, a ispod njega ispisana imena ljubljenih devojaka.
Navedite ih.
Marica, Ana, Fanika, Uršula, Doroteja, Rozika, Grethen, Juliška, Pandora, Ilonka, Lili, Lulu, Hajnalka,
Milena, Gracija, Melanija, Piroška, Margita, Katica, Anita, Lana, Helena, Romi, Ingrid, Kora, Bela,
Jelisaveta, Tatjana.
Šta je video putnik, sve po redu, pri ulasku u stanicu?
Izvidnicu broj 2, montažnu zgradu, tovarne prostorije za ugalj, depo sa kružnom skretnicom, napoj za
punjenje rezervoara, magacin, službene prostorije, žutosivu zgradu stanice, korpe sa cvećem, staničnu
restauraciju.
Da li je u času kada je voz ulazio u stanicu neka lokomotiva punila svoj rezervoar?
Nije, ali to mora da se dogodilo koji minut ranije, jer voda je još curkom curkala iz usta napoja, čiji je trup
od livenog železa bio uvijen pletenom slamom na kojoj se beše nahvatala tanka skrama leda.
Na šta je to podsetilo putnika?
To ga je podsetilo, ne bez tuge, na surovost i sumornost zime i na nedostižnu lepotu sunčanog bogomdanog
leta.
Kojim je to stihovima izrazio?
Ovo je preko svake mere
Žalosno doba, gospo!
Kome su bili upućeni ti stihovi?
Ti stihovi bez sumnje bejahu upućeni Udovi belih udova, koja u tom trenutku spuštaše svoje drusle bele
noge (u crnim svilenim čarapama) sa rešetkaste papučice vagona prve klase, tamo, malo podalje od njega.
Ko je dočekao Udovu belih udova?
Suprotno njegovim zlobnim predviđanjima, udovicu je dočekala jedna starica takođe u korotnoj crnini, i dve
žene padoše jedna drugoj u zagrljaj, nemo, stiskajući devojčicu između sebe.
Ko je dočekao E. S.-a?
O njegovom dolasku ne beše niko obavešten.
Da li je primetio među putnicima vojnika s nogom u gipsu?
U jednom trenutku učinilo mu se da je među svetom koji je hrlio ka izlazu primetio i gipsanu nogu kako se
klati.
Da li se naš putnik zadržao u staničnoj restauraciji?