NARODNE EPSKE PESME

1. Марко Краљевић

2. Нема Србина који није чуо за Марка Краљевића.
О Марку Краљевићу су певали и причали сви јужни
Словени.
Народни певачи подарили су му дуг живот, од триста година, и
учинили га савремеником и другом најистакнутијих јунака
од 14. до 16. века.

3. Заштитник је сиромашних и нејаких, борац против неправде.
Силан јунак, невероватне снаге.
Он је најплеменитији, најидеалнији међу јунацима народног
епоса, а истовремено најобичнији међу њима, најближи
стварном животу.

5. Чињенице о Марку Краљевићу
11..
ММааррккоо ККррааљљееввиићћ јјее
ббииоо ВВууккаашшиинноовв ссиинн
ии ввллааддааоо јјее оодд
11337711.. ддоо 11339955..
ггооддииннее..
22..
ППооггииннууоо јјее 11339955..
ггооддииннее уу ббоојјуу ннаа
РРооввииннааммаа..
33..
ППооззннааттоо јјаа ддаа ссуу
ппеессммее оо ММааррккуу
ККррааљљееввиићћуу ппииссааннее
ввеећћ уу 1199.. ввееккуу..
44..
ВВуукк ККааррааџџиићћ ккаажжее ддаа
ннееммаа ССррббииннаа ккоојјии ннее
ззннаа ззаа ииммее ММааррккаа
ККррааљљееввиићћаа..
55..
ЊЊееггоовв ккооњњ ззввааоо ссее
ШШаарраацц..
66..
УУ ппеессммааммаа ии
ппррииччааммаа ММааррккоо
ККррааљљееввиићћ јјее
ннаајјввеећћии јјууннаакк..
77..
ММааррккоо јјее ббииоо ссууддиијјаа
ккоојјии јјее ссттииззааоо ссввааккоогг
ззллооччииннццаа..
88..
ММааррккоо ККррааљљееввиићћ јјее
ббииоо ммууддрриијјии оодд ссввиихх..
99..
ББииоо јјее јјууннаакк
ппррееввееллииккее ффииззииччккее
ссннааггее..
1100..
ММааррккоо ссввоојјее
ппррооттииввннииккее уунниишшттаавваа
ии ббииссттрриинноомм ссввоогг
ууммаа..
1111..
ККррааљљееввиићћ ММааррккоо
ууммее ддаа ббууддее ллууккаавв,,
ссттррппљљиивв ии ооппррееззаанн..
1122..
ООнн ииммаа ссппооссооббнноосстт
ддаа ппррееввааррии
ннееппрриијјааттеељљаа..
1133..
ММааррккоо ККррааљљееввиићћ јјее
ннааддммооћћнниијјии оодд ссввоојјиихх
ннееппрриијјааттеељљаа..
1144..
ООнн ссее ббооррии ззаа
ннааддммооћћнноосстт ппррааввддее,,
ппоошшттеењњаа ии ммооррааллаа..
1155..
ММааррккоо ииммаа ии ооббииччнниихх
љљууддссккиихх ммааннаа:: ууммее
ддаа ббууддее ссуурроовв......
1166..
ММааррккоо јјее ввеерраанн ддрруугг
ии ииссккрреенн ппрриијјааттеељљ..
1177..
ООнн јјее јјууннаакк
ллееггееннддааррнниихх
ссппооссооббннооссттии,, ааллии ии
ччооввеекк ккоојјии ззннаа ддаа ссее
ууппллаашшии..
1188..
ТТеешшккии ооккрршшаајјии ззаа
њњееггаа ссуу ллааккаа ззааббаавваа..
1199..
ЈЈееллоо ии ппиићћее ссуу
ииззввооррии њњееггооввее
ооггррооммннее ссннааггее..
2200..
ЊЊееммуу ппооммаажжуу ии
ннааттппррииррооддннаа ббиићћаа
ккааоо шшттоо ссуу ввииллее..
2211..
ККрроозз ппеессммее оо ММааррккуу
ККррааљљееввиићћуу ннаарроодд
јјее ииммааоо ссммееллооссттии
ддаа ссее ссууппррооттссттааввии
ццаарруу..
2222..
ММааррккоо јјее ппллееммеенниитт ии
ннеежжаанн..
2233..
ММааррккоо јјее
ннаајјииззррааззииттиијјаа
ллииччнноосстт уу ннаашшоојј
ннаарроодднноојј ппооееззиијјии..
2244..
ММааррккоо ппррееддссттааввљљаа
ооссввееттннииччккее ии
ооссллооббооддииллааччккее
ннааррооддннее ттеежжњњее..
2255..
ММааррккоо ККррааљљееввиићћ јјее
ннаашш ннааццииооннааллииннии
јјууннаакк..

6. ОРАО
Орао има најдужи животни век међу птицама.

7. Може живети чак и до 70 година.
КАД НАВРШИ ЧЕТРДЕСЕТУ...
Његове дуге и еластичне канџе не могу више ловити плен којиму служи
за храну.
Његов дуг и оштар нос постаје савијен.
Његова стара и тешка крила поч.ињу да сапињу о прса што му
онемогућава лет

8. Тда орлу преостају само две опције: умрети или проћи кроз болан
процес промена који траје 150 дана.
Тај процес од орла захтева да одлети на врх планине и седне у гнездо.
Ту орао кљуца својим кљуном о камен све док кљун не одпадне.
Након што кљун отпадне, орао чека да нарасте нови кљун након чега
новим књуном искњуца старе канџе.
Кад нарасту нове канџе, орао почиње књуцати своја отежала стар пера.
И тако након пет месеци, орао полеће у лет новог рађаања и живи још
30 година.

9. Наше народне песме описују нам најлепше порекло и сва
својства вила.
Виле наш народ замишља као прекрасне жене лепа лица и
прекрасна стаса, дуге до земље црне или златне расплетене
косе, у којима лежи сва тајна виле, и ако јој се самоједна влас
исчупа вила мора да умре. Виле су вечито младе и имају стално
на себу дугу и танку белу или плаву хаљину која крије козје ноге
понеким вилама.
Неке виле имају и крила, својим дивним гласом примамљују
младиће у своја кола. Очи вила севају као муње.

10. Они танки бели конци који се лети и у јесен вију по ваздуху зову
се вилинска свила анеки то зову и виле.
У свом речнику Вук под речју ВИЛА вели да виле живе по
великим планинама или по камењацима око потока.
Вила је свака малад и лепа, у у белу танку хаљину обучена и
дугачке косе низ леђа и прса распуштене косе.

11. Вила ником зла неће учинити докле их ко не увреди( нагазивши
на њихово коло), а кад их ко увреди ,онда га различито наказе.
Устреле га у ногу или руку, у обе ноге или руке или срце те
одмах умре.
Вилама постау и душе умрлих девојака; и ове виле живе у води
и по обалама увек у игри и забавама.
Према месту где живе виле могу бити: планинкињеили виле од
горице, затим водене берегиње или облакиње

12. Марко Краљевић и орао
Лежи Марко крај друма царева,
покрио се зеленом доламом,
по образу срмајли-марамом,
чело главе копље ударио,
за копље је Шарац коњиц свезан,
на копљу је сура тица орле,
шири крила, Марку чини хлада,
а у кљуну носи воде хладне,

13. Ал' беседи из горице вила:
„О, бога ти, сура тицо орле,
што је теби добра учинио,
учинио Краљевићу Марко,
шириш крила те му чиниш хлада,
и у кљуну носиш воде хладне
те запајаш рањена јунака?“
Ал' беседи сура тица орле:
„Мучи вило, муком се замукла!
Како м' није добра учинио,
учинио Краљевићу Марко?
Можеш знати и паметовати
кад изгибе војска на Косову

14. И обадва цара погинуше,
цар Мурате и кнеже Лазаре,
паде крвца коњу до стрмашца
и јунаку до свил'на појаса,
по њој плове коњи и јунаци,
коњ до коња, јунак до јунака?
А ми тице долетисмо гладне,
долетисмо и гладне и жедне,
људскога се нахранисмо меса
и крви се људске напојисмо,
а моја се крила заквасише;
плану сунце из неба ведрога,
те се моја крила окореше,
ја не могох с крил'ма полетити,
а моје је друштво одлетило,
ја остадох насред поља равна,
те ме газе коњи и јунаци.
Бог донесе Краљевића Марка,
узе мене из крви јуначке,
однесе ме у гору зелену,
па ме метну на јелову грану.
Из небеса ситан дажд удари,
те се моја крила поопраше,
и ја могох с крил'ма полетити.
полетити по гори зеленој,
састадох се с мојом дружбиницом.
Друго ми је добро учинио,
учинио Краљевићу Марко:
можеш знати и паметовати,
кад изгоре варош на Косову
и изгоре кула Аџагина?
Онде били моји орлушићи,
па их скупи Краљевићу Марко,
он их скупи у свил'на недарца,
однесе их двору бијеломе,
па их храни читав месец дана,
читав месец и недељу више,
па их пусти у гору зелену,
састадох се с моји орлушићи;
то је мени учинио Марко“.

15. Спомиње се Краљевићу Марко
као добар данак у години