Bajka "Pepeljuga", za vrtić

2. Била једном једна
љупка девојка, која је
живела са маћехом и
двема ружним
полусестрама.
Она је морала целу
кућу сама да спрема и
да их служи дан и ноћ.
Иако је била
награђивана само
псовкама, остала је
верна.
1 2

3. Спавала је у кухињи,
поред ватре, носила
је само дроњке.
Једнога дана стигао
је глас да се све
девојке у земљи
позивају на велики
бал, који ће бити
одржан у
краљевом
двору.
Тада ће принц
изабрати једну
девојку себи
за жену.
3 4

4. Сестре су биле
усхићене и спремале су
нове хаљине. Сатима су
стајале пред огледалом,
улепшавајући се и
најзад су биле спремне
за полазак.
"Пепељуго", викнуле су
јој пред полазак,"ми
идемо на бал, а ти
пожури да завршиш
сав посао, пре него
што пођеш на
спавање!"
5 6

5. И Пепељуга би радо
пошла на бал, али није
имала шта да обуче, а
сестре нису хтеле ништа
да јој поклоне.
Тако је она са сузама у
очима наставила да
послује по кући.
"Радо бих и ја пошла на
бал!", мислила је тужно.
7 8

6. У том часу један глас
рече: "Ићи ћеш дете
моје.”
Пред њом је стајала
драга старица.
"Ја сам вила, твоја
кума", рече она и
замахну
својом
чаробном
палицом.
9 10

7. Одједном се пепељуга
нашла одевена у
предивно рухо.
У коси јој је блистало
драго камење,
а на ногама стаклене
ципелице.
Занемела је од
изненађења.
11 12

8. Онда њена кума донесе
тикву и претвори је у
величанствену кочију.
Један миш и шест пацова
су постали кочијаш и
шест белих коња.
"Пођи сада!" рече она,
"али немој заборавити
да се мораш вратити
кући пре пoноћи, јер
тада престаје чаролија."
13 14

9. Пепељуга је уживала
на балу. Принц није
хтео ни са једном
другом да игра, а нису
је ни зле сестре
препознале.
Поноћ је пребрзо
дошла и Пепељуга је
истрчала из балске
дворане.
15 16

10. Још док је трчала низ
степенице, њена дивна
одећа почела је да се
претвара у рите.
Принц је трчао за њом.
"Немој бежати! Где си?"
викао је.
Али је нашао само једну
стаклену ципелицу.
17 18

11. Од те ноћи принц више
није имао мира. Желео
је по сваку цену да
пронађе лепу девојку.
Наредио је да све
девојке у земљи
пробају стаклену
ципелицу, надајући се
да ће тако пронаћи
њену власницу.
Стигли су и до ружних
сестара. Али као што се
могло и очекивати,
њихове ноге су биле
превелике, иако је
једна од њих штавише
одсекла палац. Нико се
није сетио да пита за
Пепељугу.
19 20

12. Принц ју је угледао, па
иако је била у
дроњцима и прљава,
наредио је да и она
проба папучицу.
Папучица јој је
савршено пристајала и
принц, срећан што је
најзад нашао своју
лепотицу, одмах је
запросио.
Одушевљена Пепељуга
пристаде и крену с њим
на двор.
21 22

13. Живели су срећно до
краја живота!
Крај
23 24