redosled poslovo kod građenje objekata

1. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
1
1.0. GRAĐENJE OBJEKTA
Pod gradnjom objekta podrazumeva se realizacija zamisli investitora da izgradi objekat
do završetka građenja objekta, odnosno do početka njegove upotrebe. Realizacija objekta
ostvaruje se kroz: faze (prethodni radovi, izrada tehničke dokumentacije i građenje,
odnosno rekonstrukciju objekta) i podfaze (sl. 01) koje se sastoje od izvođenja pripremnih
radova, građevinskih radova na objektu u koje su uključeni zanatski radovi, ugradnja
tehničke opreme, postrojenja i uređaja i raspremanje gradilita.
DOKUMENTACIJA2
3.
4.
5.
. TEHNI^KA
GRAEWE
OBJEKATA
GARANTNI
ROK
KORI[]EWE I
ODR@AVAWE
OBJEKATA
Glavni projekat
Izvo|a~ki projekat
Tehni~ka kontrola T.D.
Gra|evinska dozvola
Ustupawe radova
Pripremni radovi
Gra|ewe objekta
Nadzor nad gra|ewem
Arhivski projekat
Tehni~ki prijem i ra-
zgrani~ewa Inv/Izv.
Uklawawe nedostataka
u garantnom roku
Kona~ni prijem objekta
Upotreba objekta u na-
dle`nosti investitora
Odr`avawe objekta u
nadle`nosti investit.
Sl. 01. Koraci i aktivnosti u procesu građenja objekta
Kod nas je na snazi Zakon o izgradnji objekata koji pripada grupi propisa o investicijama
(Sl. glasnik RS, br. …/… sa izmenama i dopunama u brojevima ../.. i ../.. i Pravilnikom o
sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole
objavljenom u “Službenom glasniku Republike Srbije” broj …/...
Ovi pravni akti sadrže odredbe o izgradnji objekata i vrlo često se menjaju te ih treba
stalno proučavati i pratiti.

2. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
2
Zakon o izgradnji objekata ima više poglavlja i tretira sledeće aktivnosti:
1. Osnovne odredbe,
2. Prethodni radovi i donošenje odluke o izgradnji investicionog objekta,
3. Tehnička dokumentacija i tehnička kontrola tehničke dokumentacije,
4. Odobrenje za gradnju objekta,
5. Građenje objekta,
6. Izrada tehničke dokumentacije i izgradnja objekata na zemljotresnom području,
7. Odobrenje za upotrebu objekta,
8. Izgradnja objekata građana i pravnih lica,
9. Upravni nadzor,
10. Kaznene odredbe,
11. Prelazne i završne odredbe.
Izgradnju objekata kod nas reguliše više stotina tehničkih normativa, više hiljada
standarda, desetina zakona i drugih propisa, odluka, dogovora i raznih uputstava. To su:
republički, odnosno opštinski zakoni i propisi.
Zakon o izgradnji objekata utvrđuje uslove i način izgradnje objekata, prava i dužnosti
aktera u poslu, ali propisuje i kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja odredbi ovog
zakona. Zakon predstavlja pravnu nadgradnju koja reguliše odnos između projektanata,
investitora, izvođača i drugih zainteresovanih, tj. definiše pravila vrlo složenog posla -
izgradnju objekata.
Važan korak u realizaciji objekta za investitora je svakako obezbeđenje raznih odobrenja
i dozvola, po donošenju definitivne odluke o investiranju. Ova odobrenja i dozvole mogu
biti finansijske prirode (kredit, pozajmica), planske prirode (urbanističke i ekološke
saglasnosti) i zakonske prirode (dozvole od države i strukovnih udruženja).
1.1. Građenje objekta
1.1.1. Odluku za izgradnju objekta investitor donosi na osnovu investicionog
programa. Investicioni program je tehnoekonomski elaborat u kome su razrađeni uslovi
za građenje, razlozi i dokazi o ekonomskoj, tehničkoj, tehnološkoj i društvenoj
opravdanosti građenja, definiše osnovne karakteristike objekta i utvrđuje vreme
izgradnje. Idejna dokumentacija je obično sastavni deo investicionog programa. Građenje
objekta ne može se započeti pre nego što to odobri organ uprave nadležne za izdavanje
građevinske dozvole (odobrenje za građenje). Po zakonskim propisima to je opštinski
organ, osim za objekte od posebnog značaja za koje je nadležan republički (državni)
organ.
Na osnovu generalnog i idejnog projekta, kao i studija koje se u ovoj fazi rade-studija
opravdanosti (oportunity study), predstudija izvodljivosti (prefesibility study) i studija
izvodljivosti (feasibility study) – defineše se strategija projekta u celini, a time se definiše
i generalno rešenje projekta.

3. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
3
Tehnička dokumentacija je elaborat u kome se tehnički razrađuje koncepcija objekta
prihvaćena investicionim programom, odnosno idejnom dokumentacijom, i daju se
tehnička rešenja za njegovu realizaciju. Sastoji se od jednog ili više projekata. Stepen
razrađenosti tehničke dokumentacije zavisi od namene i od faze razrade projekta i
realizacije objekta. Tako se izrađuje dokumentacija za dobijanje lokacijske dozvole,
građevinske dozvole, ustupanje radova (tender dokumentacija) ili za izvođenje radova.
Proizvod građenja je građevinski objekat. Izgradnju, korišćenje i održavanje regulišu
zakoni, propisi, tehnički normativi, standardi, odluke, dogovori i drugi akti. To su:
republicčki zakoni, opštinski propisi, društveni dogovori, sporazumi i razni akti. Osim
tehničke regulative, državni zakoni regulišu i neka pitanja koja se odnose na izgradnju
objekata (investicioni radovi, finansije, izgradnja vojnih objekata posebne namene i
uređenja teritorije, radovi u inostranstvu, radovi inostranih izvođača i dr.).
Investicioni program investitoru služi kao podloga za donošenje odluke za izgradnju
objekta. Investicioni program je ekonomsko-tehnički elaborat koji sadrži analizu uslova
za građenje, razloge i dokaze o ekonomskoj, tehničkoj, tehnološkoj i društvenoj
opravdanosti gradnje, definisanje osnovne karakteristike objekata, utvrđivanje vremena
izgradnje, vrednost objekta i izvore finansiranja. Idejna dokumentacija obično je sastavni
deo investicionog programa.
1.1.2. Građevinska dozvola se izdaje samo na osnovu tehničke dokumentacije i to ako
je dokumentacija izrađena u skladu sa uslovima koji proizilaze iz prostornih planova i
propisa kojima se regulišu pojedine oblasti (energetika, vodoprivreda, narodna odbrana,
zaštita zdravlja itd.). Pre zahteva za građevinsku dozvolu potrebno je rešiti imovinsko-
pravna pitanja, osigurati finansijska sredstva i potpuno otkloniti sve druge probleme bilo
koje vrste. Građevinska dozvola se redovno izdaje za ceo objekat, izuzetno za delove
objekta ako predstavljaju celinu (ekonomsko-tehnička celina) koja se može samostalno
eksploatisati. Odobrenje nije potrebno ako se objekat izvodi radi otklanjanja posledica
elementarnih nepogoda, u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti i takav objekat može
postati stalan po prestanku opasnosti zbog kojih je izveden, ako mu investitor naknadno
dobije (nabavi) odobrenje.
Sastavni deo građevinske dozvole je tehnička dokumentacija. Izdaje se samo u slučaju
kada je tehnička dokumentacija izrađena u skladu sa uslovima koji proizilaze iz
prostornih planova i propisa kojima se regulišu pojedine oblasti. Pre zahteva za
građevinsku dozvolu potrebno je rešiti imovinsko-pravna pitanja u vezi sa upotrebom
zemljišta i osigurati sredstva za izgradnju.
Izdavanje građevinske dozvole nije diskreciono pravo organa uprave već je to njegova
dužnost ako podnosilac zahteva ispunjava sve propisane uslove za to.
1.1.3. Građenje objekta
Pod gradnjom objekta podrazumeva se obavljanje svih prethodnih radova koji su u vezi
sa gradnjom objekta, izrada tehničke dokumentacije i građenje, odnosno rekonstrukcija

4. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
4
objekta. Građenje objekta se sastoji iz faza i podfaza tehnološki povezanih u "životni
ciklus objekta". Gradnja objekta se sastoji od izvođenja pripremnih radova, građevinskih
radova na objektu i raspremanja gradilišta i napuštanje objekta. Zapravo, izgradnja
objekta obuhvata sve radove od zamisli investitora da izgradi objekat do završetka
građenja objekta, odnosno do početka njegove upotrebe. Građenje objekta je, u stvari,
materijalizacija društveno-ekonomskog plana razvoja određenog prostora ili šire
društveno-političke zajednice.
Građenje objekata obuhvata skup mera i postupaka u toku pripremnih građevinskih
radova, kao i u toku ugradnje i montaže opreme postrojenja i uređaja. Pripremni radovi
su oni radovi koji se preduzimaju na gradilištu pre ili u vreme njegovog građenja (montaža
ili demontaža skela, dizalica, izrada baraka za smeštaj radnika, skladišta, nadstrešnica,
deponija građevinskog materijala, asfaltne baze, separacije i dr.).
1.1.4. Pripremni radovi
U ovoj fazi obavljaju se radovi koji su u vezi sa pripremom za uspešno izvođenje radova
po dobijanju svih saglasnosti i odabiranja izvođača radova. Tada se pristupa početku
izvođenja objekta. Prethodni radovi se realizuju kroz prethodna ispitivanja i laboratorijske
analize uzoraka materijala - fizičko-mehanička svojstva stenskih masa za kolovoze,
betone, asfalte i dr., nalazišta građevinskog materijala, deponije viška materijala iz
iskopa, putevi i izvori snabdevanja materijalima. Od dobavljača materijala i opreme
neophodno je prikupiti atestnu i drugu verifikacionu dokumentaciju za obavljanje
poslova.
Za pripremne radove izrađuju se geotehničke, organizacione, finansijske i druge podloge
u vidu elaborata, koje su osnovna podloga uspešnog izvođenja građevinskog objekta.
1.1.5. Finansijski plan realizacije
Finansijski plan se sačinjava radi obezbeđenja podataka o visini i dinamici angažovanja
finansijskih sredstava investitora, kao i angažovanja sredstava izvođača neophodnih za
odvijanje tehnološkog procesa realizacije. Tu se precizno definišu izvori i dinamika
priliva finansijskih sredstava, kao i odgovarajuće garancije.
Prema predviđenoj dinamici i fizičkoj realizaciji mora se predvideti i dinamika potrebnih
finansijskih sredstava, pa se kao takva naziva finansijski plan realizacije objekta
(Projekta). Obično se radi mesečno i kumulativno za ceo period građenja. Tako
realizovan daje se investitoru na znanje i služi kao osnova za praćenje finansijsko-fizičke
realizacije objekta.
Izvođač radova, pored "ugovornog finansijskog plana", za svoje potrebe, radi finansijske
planove materijalnih troškova, ličnih dohodaka, nabavke opreme i ostalih troškova
realizacije objekta (Projekta). Na osnovu ovih planova radi se finansijski plan priliva i

5. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
5
odliva sredstava. Dobro napravljen plan priliva i odliva sredstava je pola uspeha
poslovanja gradilišta.
Za finansijski plan bitna su dva početna uslova, vreme (T) i vrednost projekta (V). Na
osnovu ovih uslova konstruiše se finansijski plan realizacije radova.
Na osnovu empirijskih podataka proverenih pri realizaciji velikog broja objekata, kako u
zemlji, tako i u inostranstvu, grafičko konstruisanje finansijskog plana zasniva se na
upotrebi približno "trećine i četvrtine" vremena i vrednosti ugovora. Naime, ugovoreno
vreme se deli na tri jednaka dela, a ugovorena vrednost na četiri jednaka dela (sl. 02).
Prva trećina ugovorenog roka se deli na vreme pripreme (oko 1/6) i početka izvođenja
glavnih radova (oko 1/6). Smatra se da pripremne radove i mobilizaciju gradilišta treba
završiti za najviše šestinu vremena (1/6) ugovorenog roka, a u isto vreme raditi koliko je
god moguće na izvršenju glavnih radova. Vrednost izvršenih radova u finansijskom
iznosu, u ovoj trećini intervala, treba da iznosi četvrtinu (1/4) vrednosti ugovora.
1/2
1/2
1/4
1/8
1/6
1/12
T/6 T/6 T/3 T/9 2T/9
1/3 1/3 1/3
G L A V N I R A D O V I Zavr{ni radoviPripremni
radovi
Vreme (T)
V(Dinara)
V (T,V)
5
V (2/3T,3/4V)
4
V (7/9T, 7/8V)
3
V (T/3, V/4)
2
V (T/6, V/12)
1
Sl. 02. Grafikon fizičke i finansijske realizacije investicionog objekta
Druga trećina ugovorenog roka je udarna u izvođenju glavnih radova, tj. fizička
realizacija 2/3 radova korespondentna je sa 3/4 realizovanih finansijskih sredstava.
Planirani glavni radovi, uz dobru organizaciju i tehnologiju izvođenja radova sa
potrebnim resursima (materijala, radne snage, mehanizacije) treba da se izvrše oko 3/4
ugovorene vrednosti objekta.

6. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
6
Treća, poslednja trećina ugovorenog roka predstavlja poslednji deo vremena u kome
treba završiti objekat, odnosno ugovorene radove. U ovom vremenu treba završiti
demobilizaciju sredstava, raščišćavanja gradilišta i naplatiti sva potraživanja od
investitora. Vrednost izvršenja u ovom periodu treba da je oko 1/4 ugovorene vrednosti
realizacije objekta (Projekta).
Po završetku izgradnje investicionog objekta, investitor je dužan da izvrši konačan
obračun vrednosti izvedenih radova i da o tome sačini izveštaj koji dostavlja organu
upravljanja radi informacije i obrade informacije za storiranje (čuvanje) u bazi podataka.
Izveštaj se dostavlja Službi finansijskog prometa i organu uprave nadležnom za izdavanje
odobrenja za građenje i to u roku od 90 dana od dana pribavljanja odobrenja za upotrebu
objekta (Sl. glasnik SRS br. ../..).
Građenje objekata, pored tehniče dokumentacije, prate i radnje koje regulišu kvalitet i
zakonitost. To su:
Ugovaranje
Pre početka građenja svakog objekta investitor i izvođač radova sklapaju pisani ugovor o
građenju.
Zakonima je predviđeno i ustupanje radova putem inženjeringa, tj. građenje objekta
zajedno sa nabavkom i ugradnjom opreme, osposobljavanje kadrova za eksploataciju
objekata, stavljanje objekta u eksploataciju i izrada dela tehničke dokumentacije i sl.
Atesti
Zakonima i propisima posebno se obrađuje pitanje dokazivanja kvaliteta izvedenih
radova. Izvođač je dužan da dokaže kvalitet celog objekta i radova u pojedinim fazama
građenja rezultatima ispitivanja, atestima ili na drugi način, u skladu s tehničkim
propisima i uslovima iz projekta.
Nadzor
U toku izvođenja objekta investitor je dužan da nadzire ispunjenje ugovornih obaveza
izvođača i drugih učesnika za vreme izgradnje (sl.5.03). Odgovoran je za izradu
investicionog programa, obim izvršenih istraživanja, finansijsku konstrukciju (po količini
i dinamici), ustupanje izrade tehničke dokumentacije (idejne i izvedbene), ustupanje
izgradnje i izbor izvođača radova i proizvođača opreme i uređaja koordinaciju svih
učesnika za vreme građenja, realizaciju investicije u celini, rokove građenja, opravdanost
i ekonomičnost investicionog ulaganja i drugih poslova u vezi sa investicijom.
Inspekcija
U toku građenja, pored stalnog investitorovog nadzora, primenu propisa kojima se
reguliše izgradwa objekata vrše inspekcijski organi. To su, u prvom redu, građevinska
inspekcija, elektroenergetska, inspekcija parnih kotlova, zaštite na radu, finansijska i
druge inspekcije. Organizacija i delovanje pojedinih inspekcija reguliše se posebnim

7. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
7
zakonima. U svim zakonima predviđene su kaznene mere u slučaju kada se učesnici za
vreme građenja ne pridržavaju propisanih zakona i propisa.
Sudovi
U regulisanju izgradnje objekata, primene propisa i izvršavanja međusobnih ugovornih
obaveza između svih učesnika u procesu izgradnje objekata, važnu ulogu ima i sudska
praksa. Iako se pojedine presude sudova odnose samo na konkretne slučajeve, ipak deluju,
u izvesnom smislu, kao regulator ponašanja u toku građenja i kao tumač primene
određenih zakonskih propisa u praksi.
1.1.6. Upotrebna dozvola
Upotreba i korišćenje novoizgrađenog ili rekonstruisanog objekta moguća je tek posle
izdavanja dozvole za upotrebu (odobrenje za upotrebu-upotrebna dozvola). Izdaje je
nadležni organ, najčešće je to organ koji je izdao građevinsku dozvolu (odobrenje za
građenje). U postupku izdavanja upotrebne dozvole obavezno se proverava da li je
tehnička dokumentacija izrađena u skladu sa propisima, javnim interesima i da li je
objekat izgrađen u skladu s tim interesima i propisima. Utvrđivanje ovih postavki vrši se
komisijskim tehničkim pregledom, na osnovu zahteva za tehnički pregled. Po pravilu,
upotrebna dozvola za objekat izdaje se za celi objekat, a ne za pojedine njegove delove.
Izgrađeni objekat ne sme se upotrebiti pre nego što se od nadležnog organa (najčešće je
to organ koji je izdao građevinsku dozvolu) ne pribavi dozvola za upotrebu (upotrebna
dozvola). Kako se u postupku izdavanja građevinske dozvole proverava da li je tehnička
dokumentacija izrađena u skladu sa propisima, odnosno javnim interesima, u postupku
izdavanja upotrebne dozvole proverava se da li je objekat izgrađen u skladu sa propisima
i s tim interesima. To se utvrđuje komisijski tehničkim pregledom. Po pravilu, upotrebna
dozvola izdaje se za objekat u celini, a ne za pojedine njegove delove ili celine.
1.1.7. Rekonstrukcija objekta
Rekonstrukcija objekta obuhvata radove na postojećem objektu kojima se utiče na
stabilnost objekta, zdravlje i život ljudi, sigurnost saobraćaja i susednih objekata, zaštitu
od požara, izmenjeni spoljni izgled i njegovu namenu.
Rekonstrukcijski radovi su: adaptacija, sanacija i modernizacija.
Radovi na postojećem objektu koji se ne smatraju rekonstrukcijom su: tekuće održavanje,
investiciono održavanje, zamena uređaja i mašina.
Građevinski objekti su obično velikih dimenzija, odlikuju se trajnošću, koja skoro uvek
prelazi ljudski vek i troše se upotrebom i vremenom.

8. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
8
Sl.03. Model jedinstvenog ugovora za izvršenje građevinskog objekta uz
praćenje projektovanja i vođenje izgradnje
Strukturalni sastav i obim građevinskih objekata je vrlo raznolik i podložan je stalnim
promenama pod uticajem razvoja društvenih potreba za građevinskim objektima.
Praćenje strukturalnog sastava i obima izgrađenih objekata obuhvaćeno je
nomenklaturom građevinskih objekata, pod čime se podrazumeva jedinstveni sastav
klasiranja građevinskih objekata i utvrđivanja njihovih veličina.
Uspešno upravljanje javnim kompleksnim objektom zahteva i kvalitetne i pravovremene
informacije, kako o vrsti, kategoriji i podkategoriji objekta, tako i o prostornoj i fizičkoj
strukturi objekata. Iz tih razloga moraju se stvarati informacioni sistemi i banke podataka
o svim objektima u okviru Arhivskog projekta izgrađenog objekta.

9. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
9
Realizacija investicionog objekta, kako je rečeno, izuzetno je složen poslovni proces, a
uspešno izvršavanje ovog procesa, od izrade Generalnog projekta do formiranja baze
istorijskih podataka, nemoguće je bez primene savremenog informaciono-upravljačkog
sistema.
1.2. Informacioni sistem gradilišta
Gradilište je prostor na kome se gradi neki objekat i prostor oko njega potreban za
organizaciju građenja. Organizacija procesa građenja i uređenja gradilišta zavisi od vrste
objekta i sistema građenja koji se za taj objekat primenjuje. Organizacija gradilišta može
se prikazati šemom organizacije upravljanja i rukovođenja (sl. 04).
Gradilište građevinske operative može se smatrati proizvodnim sistemom. To je, u stvari,
deo jednog informacionog sistema preduzeća u celini. Izvođenje radova odvija se prema
predviđanjima i rešenjima datim u projektu, odnosno investiciono-tehničkoj
dokumentaciji. Izložen je nizom neizvesnosti, koje se mogu predvideti, pa je neophodan
stalan uvid u odvijanje procesa, kao i vršenje potrebnih korektura zbog dejstva raznih
poremaćaja. Zato gradilište predstavlja upravljani sistem koji dobija i daje informacije
sistemu upravljanja koji ima veći hijerarhijski nivo, tj. donosioc odluka i saopštava ih
izvršnom organu - gradilištu (sl. 05).
Upravljački sistem, odsek za organizaciju i tehnologiju građenja ili tsl., može biti vezan
za veći broj upravljanih sistema-gradilišta, ima podsistem za planirawe i evidenciju. U
zavisnosti od cilja i obaveza, gradilište je deo informacionog sistema, tj. pripada
optimalno upravljanim procesima u uslovima niza neodređenosti i uticaja spoljnih faktora
poremećaja.
Za optimalnu realizaciju neophodne su informacije kojima se definišu uslovi ograničenja.
Informacije se dobijaju iz investiciono-tehničke dokumentacije i "in situ" izvora a odnose
se na:
- količinu radova,
- klimatske, hidrološke, geološke i druge uslove,
- mogući broj napadnih mesta (frontova rada),
- raspoloživu mehanizaciju, učinke, stanje ispravnosti i doticaje-nestašicu
pojedinih materijala, neočekivane kvarove, nedostatak rezervnih delova,
- elementarne nepogode,
- neočekivane pojave podzemne vode, klizišta, odronjavanje stenskih masa itd.

10. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
10
TEHNI^KA
SLU@BA
FINANSIJE
I RA^UNOVOD
OP[TA
SLU@BA
OPERATIVA
ORGANIZACIJA
RADA
KONSTRUKCIJE
LABORATORIJA
PLAN I
KALKULACIJE
KWIGOVODSTVO
NABAVKA
SKLADI[TE
TRANSPORT
OBRA^UN
RADNIKA
LIKVIDATURA
BLAGAJNA
RADNI
ODNOSI
SME[TAJ
PREHRANA
RADILI[TA
MEHANIZAC.
POGONI
RADIONICA
PROIZVODWA
POMO]. POG.
DIREKCIJA
GRADILI[TE
- UPRAVA -
Sl. 04. Organizaciona šema upravljanja gradilištem
Kako nije moguće u potpunosti sve predvideti, zbog čega prilikom realizacije dolazi do
odstupanja od planiranog izvršenja radova, neophodno je na gradilištu (upravljanom
sistemu) voditi stalnu i ažurnu evidenciju o svim aktivnostima (utrošak materijala,
realizacija plana), poremećajnim faktorima i dr. Informacije se, kako je prikazano na slici
05, dostavljaju upravljačkom sistemu - centrali (sl. 07) koji će, zajedno sa upravom
gradilišta razmotriti:
- uzroke nastalih pojava i odstupanja,
- preradu plana novim informacijama, novim rokovima, kritične puteve, nove
utroške i dr.,
- novonastale ekonomske posledice,
- nove potrebne odluke tehničko-tehnološke, organizacione ili ekonomske
prirode, kako bi se otklonio uzrok i posledice poremećajnih faktora.

11. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
11
UPRAVQA^KI SISTEM
ZADACI I OBAVEZE
UPRAVQANI SISTEM
- GRADILI[TE -
UPRAVA
GRADILI[TA
Dejstva
Ulaz
(resursi)
POREME]AJI
IZLAZ
(PROIZVODWA)
Informacije o
Informacije o
Informacije o
Informacije o
poreme}aju
realizaciji
izvr{avawu planova
realizaciji
radova
Sl. 05. Tokovi informacija između upravljačkog i upravljanog sistema
Mnogi manje značajni poremećaji, propusti i drugi faktori u projektnoj dokumentaciji i
izvođenju radova mogu se otkloniti na samom gradilištu. Kako je gradilište vrlo složen
dinamički proces i stohastičkog je karaktera, tako su i problemi obrađivanja i upravljanja
podacima vrlo veliki i zahtevaju veliku bazu podataka i znanja.
Konvencionalni sistemi baza podataka omogućavaju predstavljanje semantike realnog
sistema u terminima modela podataka i modela transakcija. Model podataka poseduje
strukturne koncepte, standardne operacije i neka pravila integriteta. Modelom transakcija
predstavljene su korisničke definisane jedinice rada (transakcije), koje zadovoljavaju
određene kriterijume kvaliteta i koje se izvršavaju "na zahtev".
U osnovi svih aktivnih sistema nalazi se opšta ideja:
- prepoznati prethodno opisane situacije (u bazi podataka, aplikacijama, okruženju),
- pokrenuti definisane reakcije (operacije nad bazom podataka ili programe) po
nastanku situacije.
Aktivni sistemi imaju mehanizme za prepoznavanje "aplikaciono definisanih situacija" u
bazi podataka i van nje i za automatsko pokretanje "aplikaciono definisanih reakcija" po
nastanku situacija, sl. 06.

12. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
12
DBS
Naru~iti...
Utro{eno je ......
Skladi{e
PRAVILA
Kada koli~ina
na skladi{tu
postaneod...
naru~iti.....
operacije
informacije
o situaciji
[EMA SITUACIJA/AKCIJA
PRAVILA
REZULTATI
DBMS
Sl. 06. Osnovni princip aktivnog sistema baze podataka
U pasivnim sistemima u bazi podataka čuvaju se samo podaci o trenutnom stanju robe.
Sva ostala semantika nalazi se u programima. U aktivnim sistemima, pojedini programi
služe za ažuriranje stanja na skladištu, dok poseban, jedinstveni program baze pravila i
podataka, ispituje stanje i generiše narudžbenicu ako je stanje zaliha manje od određenog
minimuma.
Na slici 06 ilustrovan je aktivni sistem baze podataka na primeru skladišnog poslovanja
gradilišta iz koga se vidi da aktivni sistem predstavlja novi sistem za obradu podataka.
Pored upravljanja objektima, čime se povećavaju mogućnosti modeliranja podataka uz
uključivanje korisnički definisanih operacija, nastoji se da ti sistemi budu i deduktivni, tj.
da omoguće izvođenje novih informacija na osnovu postojećih činjenica, koje se izvode
na osnovu znanja predstavljenog u formi pravila.
Prema tome, ovako realizovan plan je vrlo važno sredstvo upravljanja operacijama,
radnim procesima i donošenju celokupnih odluka. Ako se ovakve korekcije ne vrše
svakodnevno i ažurno, a prvobitni plan shvati kao formalni dokument, što se, nažalost, u
praksi dešava vrlo često, dolazi do vrlo velikih poslovnih i tehničkih rizika i gubitaka za
društvo u celini.
Ostvarivanje ažurnog praćenja izvođenja izgradnje objekta, tj. redovno ažuriranje
Projekta izvedenog objekta i kompletne prateće dokumentacije, omogućava savremeni
računarski sistem instalisan na gradilištima (sl. 07).
Ažurirane podatke računarski sistem na gradilištima (upravljani sistemi) moraju redovno
prosleđivati centrali gde se vrše globalne (ali i detaljne) analize za sve nastale probleme i
za sva otvorena gradilišta.
Gradilištu je potrebna potpuna tehnička dokumentacija sa nacrtima, statičkim
proračunima, dokaznicama mera, troškovnikom i dr., kao i projekat organizacije radi
zaštite na radu.

13. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
13
O
D
R
@
A
V
A
W
E
Eternet
Laserski printer A3
Laserski ploter A3
INTERNA
BANKA
PODATAKA
UPRAVA
PROJEKAT
Grafi~ka stanica
2 3 5
1
2
3
4
DIREKCIJA
(CENTRALA)
1 2 3 4 5 6 ....
.....
SLU@BE
GRAEWE
G R A D I L I [ T A - O B J E K T I
Sl. 07. Računarski sistem gradilišta
Za vreme gradnje prikupljaju se podaci radi kontrole izvršenja plana, intervencija pri
poremećaju i za eventualno ažuriranje plana, ali se posebno mora raditi dokumentacija za
Projekat izvedenog objekta koji je "nulto stanje"- baza za Arhivski projekat i za bazu
podataka.
Na gradilištu, shodno Zakonu o izgradnji objekata vodi se:
- Građevinski dnevnik u koji se svakodnevno upisuju sva važna zbivanja na
gradilištu: vremenske prilike i temperatura, broj zaposlenih, angažovana
mehanizacija, radovi koji se izvode toga dana, uzimanje uzoraka za ispitivanje i
dokazivanje kvaliteta, nadolazak velikih voda, padavine, uzroci eventualnih
zastoja, naknadni radovi i višak radova sa skicom i regulisanje njihove naplate
itd. Potpisuju ga rukovodilac radova i nadzorni inženjer investitora.
- Građevinska knjiga u koju se upisuju sve ugovorene stavke iz predmera i
predračuna, kao i neugovorene stavke koje su se pojavile ažuriranjem
poremećajnih uslova ili kao rezultat nekompletnosti projekta. Ove stavke se
upisuju u dnevnik i knjigu uz potpis nadzornog inženjera ili uz dopunu projekta
od strane projektanta i saglasnost investitora. U građevinsku knjigu, na kraju
meseca ili posle završene faze radova, upisuje se proračun izvršenih radova sa
potrebnim dokaznicama. To je materijalno-finansijski dokument a potpisuje ga
nadzorni inženjer i rukovodilac radova.
- Radna beležnica (karnet) predstavlja dokument koji se vodi svakodnevno o
prisutnosti na radu. To je materijalno-finansijski dokument gradilišta, a vodi ga
poslovođa uz kontrolu rukovodioca gradilišta.
- Situacije - za naplatu izvršenih radova izvođač radova ispostavlja privremene

14. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
14
situacije, obično krajem meseca, u koje unosi izvršene radova iz građevinske
knjige i jedinične cene iz troškovnika, na osnovu čega se vrši obračun radova.
Po završetku objekta ispostavlja se okončana situacija, a kolaudacijska
komisija radi konačni obračun nakon svih provera ili revidiranja okončane
situacije.
- Materijalno poslovanje gradilišta vodi se kroz narudžbenice, izdatnice, kartoteke
i povremene izveštaje za snabdevanje ili obračun.
- Službena prepiska tokom građenja objekta (investitor-nadzorni organ-kooperant -
službe inspekcije) i dr.
- Izveštaji o atestima i kontrolama izvršenim tokom izvođenja radova (geološka
i geotehnička istraživanja, utvrđivanje kvaliteta materijala (prethodna
ispitivanja i ispitivanja uzorkovanja u toku izgradnje), probna opterećenja
(nosivosti i sigurnosti), kontrolni nivelman i dr., kao i odgovarajuća foto i
video dokumentacija.
Zbog ogromne dnevno potrebne dokumentacije i često novonastalih situacija u izvođenju
radova, neophodno je na gradilištu imati računarsku tehniku, lako prenosivu i dovoljno
robusnu i izdržljivu u svim uslovima. Međutim, najvažnije je da ima karakteristike koje
omogućavaju rad sa CAD programskim paketima, da je kompatibilna sa centralom i da
omogućava ažurno vođenje celokupnog posla, počev od pripreme i projektovanja do kraja
gradnje investicionih objekata i stvaranja Arhivskog projekta i baze podataka, odnosno
integrisanog informacionog sistema. Za efikasnije praćenje realizacije radova izrađuju se
prateći obrazci za dnevna, nedeljna, mesečna i druga izveštavanja i praćenja stanja, sl. 08,
09 i 10, koji su sastavni deo sistema automatske obrade podataka prilagođen gradilištima.
Zbog toga, kao logično rešenje, usvaja se primena personalnih računara i prateće opreme,
na bazi procesora 80486 ili 80586, može i jače, sa matematičkim koprocesorom i
ekranima srednje rezolucije u boji. Vrlo dobro je i rešenje sa prenosnim - lap-top
računarom sa istim karakteristikama, ali sa LCD ekranom u boji, izuzetno povoljnim za
rad na terenu. Za uspešan rad računarskog sistema gradilišta neophodno je imati i
odgovarajući broj izmenjivih spoljnih diskova (minimum dva komada) za realizaciju i
storiranje Projekta izvedenog objekta. Za prenos podataka računarskom sistemu u centrali
putem redovnih telefonskih linija, svaki disk mora imati kvalitetan modem/faks uređaj.
Za crtanje manjih crteža, detalja i izmena na njima, na gradilištu treba imati odgovarajući
broj plotera manjeg formata (A3 - A4) i štampača.
U okviru opštih i posebnih uslova ugovora o realizaciji projektovanog objekta potrebno
je precizno definisati potreban računarski sistem gradilišta, programsku podršku i
neophodne kadrove koji će realizovati projekat, a zatim i Arhivski projekat, svakako u
skladu sa projektnim zadatkom.

15. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
15
DNEVNI IZVE[ TAJ
(h) izvedena koli~ina
(a) Trasa ________________ Deonica ________________ Objekat __________ dan i datum _______________
(b) Stavka br. _____________ Stavka _____________________________ (e) Inspektor radio od ______ do ____
(c) Crte` br. ____________________ (d) potpis __________________________________ ~ovek/sat za stavku
(f) Lokacija(staciona` a-staciona` a)
(opis objekta)
(g)
(h)
koli~ina
(i) beton
projekt. ugradj.
(i) Izvodja~ radio od do
(k) radna snaga i mehanizacija (l) sati
Klimatski uslovi i temperatura vazduha
(m) PRIMEDBA: (uslovi zemlji{ ta, materijal i sl.)
Sl. 08. Dnevni izveštaj o izvedenim količinam
Sl. 09. Dnevni izveštaj o ugrađenom bitumen

16. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
16
Sl. 10. Obrazac dnevnog izveštavanja o ugrađivanju materijala
1.3. Odnos investitor – izvođač
Za konačni ekonomski uspeh investicionog projekta (objekta), kako sa stanovišta
investitora, tako i sa stanovišta izvođača, u fazi građenja, odlučujući uticaj imaju
aktivnosti:
1. Da se proces građenja odvija pod nadzorom investitora i za investitora, i
2. Da se proces građenja odvija u okviru izvođača-nosioca posla ili generalnog
izvođača.
Ustupanje građenja redovno se sprovodi na tri načina:
- javnim konkursom,
- neposrednom pogodbom i
- putem inženjeringa.
Javni konkurs može se sprovesti i uz prethodni konkurs u odnosu na pogodnost
učesnika, a zatim od onih koji su proglašeni pogodnim, prikupiti ponude. Ustupanje
poslova neposrednom pogodbom ponekad postoje zakonska ograničenja, a zavisi od vrste
i važnosti objekta i zahteva investitora.
Nakon izbora najpogodnijeg izvođača, investitor i izvođač radova sklapaju pisani ugovor
o građenju. U svim zakonima sveta slično su regulisane dužnosti, obaveze i prava
DNEVNI IZVE[ TAJ - BITO[ LJUN^ ANI KOLOVOZ
(a) Trasa ________________ Deonica ________________ Objekat __________ dan i datum _______________
(b) Stavka br. _____________ Stavka _____________________________ (e) Inspektor radio od ______ do ____
(c) Crte` br. ____________________ (d) potpis __________________________________ ~ovek/sat za stavku
(q) Proizvodja~
(p) Nova koli~ina
Me{avina
br.
(f)
[ ar`a
br.
(g)
Lokacija
Osovina i staciona`a-staciona`a
(g)
Kolovozna
traka
(i) (i)
Debljina
(k)
Te`ina
primljena
(l)
Te`ina
ugradjena
(m) (n) (o)
Klimatski uslovi i temperatura
(f) PRIMEDBE: (stanje podloge i sl.)
(s) Izvodja~ radio od do
(s) Radna snaga i mehanizacija (s) sati
Vrsta primenjene automatske kontrole
Temperatura
me{avine
(t)
Min. prose~na dnevname{. br. Max.

17. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
17
izvođača radova, koji se treba pridržavati tehničke dokumentacije na osnovu koje je
izdata građevinska dozvola; da izvedu radove prema tehničkim normativima i
standardima (JUS i ISO 9.000 i dr); da ugrađuju materijale, elemente i opremu koju
propisuje JUS i drugi tehnički propisi; da preduzimaju mere zatite, sigurnosti objekta i
radova, radnika i drugih učesnika, opreme i materijala, saobraćaja, susednih objekata i
okoline.
Investitor je dužan da nadzire ispunjavanje ugovornih obaveza izvođača i drugih učesnika
za vreme građenja. Pitanje dužnosti i odgovornosti investitora za vreme građenja objekta
definisano je zakonom (promenljivi). Prema ovom zakonu investitor je zadužen za:
- izradu investicionog programa,
- obim prethodnih istraživanja,
- osiguranje finansijskih sredstava za građenje (po količini i dinamici),
- ustupanje i izradu tehničke dokumentacije,
- ustupanje izgradnje i izbor izvođača,
- izbor proizvođača opreme,
- koordinaciju svih učesnika za vreme građenja,
- realizaciju investicije u celini (trošenje sredstava, rokovi građenja,
ekonomičnost investicija),
- obavljanje drugih poslova u vezi s investicijom.
Dakle, investitor nadzire sprovođenje ugovornih obaveza svih učesnika, posebno
troškove finansijskih sredstava, kvalitet radova i poštovanje ugovornih rokova.
Vrlo važan i neizbežan učesnik u procesu nadziranja je i građevinska inspekcija. Ona
nadzire primenu zakona i propisa kojima se reguliše izgradnja objekta. Njeno delovanje
propisano je posebnim zakonom. Sve obaveze i prava regulišu se ugovorom a
nepridržavanje se kažnjava zakonom, koji deluje kao regulator ponašanja u procesu
realizacije ugovora i kao tumač primene određenih zakonskih propisa u praksi. Očigledno
je, dakle, da ključnu ulogu (obaveze i prava) ima organ koji u ime društva upravlja svim
aktivnostima izgradnje objekta, a posebno u procesu stvaranja projekta i dokumenata u
procesu izgradnje objekta - Projekta izvedenog objekta, tj. baze za stvaranje Arhivskog
projekta, bez koga se ne mogu uspostaviti neophodni odnosi građenje - održavanje -
upravljanje investicijskim objektom.
1.3.1. Pravna dokumentacija
Izgradnju svih građevinskih objekata reguliše građevinska regulativa, tj. skup propisa i
drugih akata kojima se uređuje izgradnja građevinskih objekata. U širem smislu,
građevinska regulativa obuhvata izgradnju objekta u celini, tj. objekte sa ugrađenim
postrojenjima, uređajima i opremom. Regulativa se uređuje i sprovodi putem: zakona,
pravilnika, standarda, upustava, i zadataka.
Zakoni se donose i sprovode na nivou zemlje. Iz njih proizilazi sva niža regulativa.

18. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
18
Pravilnici se donose na osnovu Zakona, a regulišu pitanja projektovanja, vođenja knjiga,
tehničkih pregleda i sl.
Standardi - donosi ih Državni zavod i druge ovlašćene ustanove za standardizaciju, a
određuju pojedine tehničke detalje, npr. za projektovanje, građenje i dr.
Uputstva za rad objašnjavaju primenu zakonskih odredaba i standarda.
Zadaci su opšti akti, opisi radova i društvenih dogovora i sl.
Građevinska regulativa uređuje: prava, dužnosti, odgovornost i uslove poslovanja svih
učesnika za vreme izgradnje, nihove međusobne odnose i pravila ponašanja u pojedinim
fazama izgradnje, nadležnosti, prava i dužnosti proizašle iz međusobnih ugovornih
obaveza.
Po izboru najpovoljnijeg ponuđača, ugovaraju se radovi i definišu međusobna prava i
obaveze investitora i izvođača radova putem opštih i posebnih ugovornih obaveza. U
okviru ove aktivnosti, izrađuje se dokument u pisanoj formi koji definiše:
- opšte nadležnosti, tj. odnos investitora i izvođača radova,
- obaveze izvođača u odnosu na treća lica,
- obaveze u pogledu zaštite životne sredine,
- kvalitet mehanizacije i kvalifikacione strukture radne snage,
- opremu gradilišne uprave i odnos sa javnošću,
- uslovljene mere fizičke i finansijsko-pravne zaštite,
- uslove za vođenje gradilišne dokumentacije i izradu Arhivskog projekta.
Ugovaranje rezultira zaključivanjem kupoprodajnog obligacionog ugovora između
investitora i izvođača, gde svaka od ugovornih strana preuzima određene obaveze i jasno
se definišu predmet ugovora, cena, rokovi, način i dinamika isplate, način kontrole,
specifični zahtevi i t. sl.
Definisanje ugovornih obaveza vrši se preko: okvirnih ugovora, osnovnih ugovora, i
aneksa ugovora.
Pored osnovne ugovorne dokumentacije vodi se i druga tekuća korespondenciona
dokumentacija, koja mora biti sastavni deo Projekta izvedenog objekta, kako ona koja se
vodi na gradilištu, tako i ona koja se vodi eksterno između izvođača i investitora, resornih
službi Ministarstva, inspekcija i dr. Izvođač radova je dužan da vodi i sledeću
dokumentaciju:
- građevinski dnevnik,
- građevinsku knjigu,
- knjigu inspekcije i obilazaka,
- dinamički plan izvođenjwa radova sa finansijskim planom,
- atestnu dokumentaciju ugrađenih materijala i opreme,
- zapisnike o ispitivanju uređaja i instalacija sa garantnim listovima,
- drugu dokumentaciju u skladu sa zakonskim propisima.

19. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
19
Ovako formirana dokumentacija je od izuzetnog značaja, kako sa tehničkog, tako i sa
pravnog i finansijskog stanovišta. Zbog svoje istorijske važnosti, mora se trajno sačuvati
i tako sačuvana je deo Arhivskog projekta, pri čemu će neki podaci biti dragoceni za
uspešnu eksploataciju i održavanje objekta.Storiranje ove dokumentacije vrši se u formi
nepromenjivih istorijskih zapisa-čuvanje originalnog baznog podatka. Pristup ovim
podacima je strogo kontrolisan.
1.3.2. Finansijska razgraničenja
Faza finansijske realizacije posla - ugovora izvodi se kroz redovne situacije, koje se
ispostavljaju mesečno, odnosno po završetku određene celine, ali svakako u skladu sa
ugovornim obavezama. Po izvršenju svih ugovornih obaveza i tehničkog pregleda
ispostavlja se okončana situacija - konačni obračun i kolaudacija.
Posle redovnih pratećih dokumenata, često se javljaju dodatni zahtevi (višak radova,
vanplanski radovi, odštetni zahtevi - claims i dr.).
Proces građenja objekta je vrlo složen i komplikovan poslovni proces pa se često
pojavljuju odštetni zahtevi (Claims), čijom se uspešnom realizacijom obezbeđuje
finansijska nadoknada na ime povećanja troškova, elementarnih nepogoda, nekvalitetne
isporuke materijala za ugradnju ili opremu od strane dobavljača ili proizvođača,
produženje roka i tsl. Za sve to mora se jasno i ažurno voditi sva dokumentacija i
korespondencija sa svim učesnicima u procesu izgradnje investicionog objekta. Storiranje
ove dokumentacije mora biti u formi koja će omogućiti trajni i nepromenjivi podatak, tj.
istorijski bazni podatak Arhivskog projekta, a pristup je strogo kontrolisan.
1.3.3. Tehnička razgraničenja
Na osnovu definisanog projekta upravljanja izgradnjom objekta, u okviru tehničkih
uslova za izradu Projekta izvedenog objekta, odnosno Arhivskog projekta, definiše se
sastav i oprema tehničke dokumentacije, finansijska i pravna dokumenta datog objekta,
kao i način storirawa i čuvanja relevantnuh podataka.
U okviru opštih uslova ugovornih obaveza, investitor je dužan da precizira tehničke
uslove izrade Projekta izvedenog objekta, odnosno Arhivskog projekta, saglasno
funkcionalnim i tehničkim karakteristikama izgrađenog objekta.
Osnovu tehničkog dela Arhivskog projekta čini Izvođački projekat sa unetim izmenama,
tj. Projekat izvedenog objekta, koji je saglasan sa promenama nastalim za vreme njegovog
izvođenja.
Tehnički uslovi definisani ugovornim uslovima decidno i jednoznačno definišu elemente
koji su apsolutno nepromenjivi od strane izvođača (npr. medijumi za čuvanje informacija,
formati tekstualnih i grafičkih priloga i sl.) i elementi opšteg karaktera koji se mogu
promeniti na osnovu analiza i odobrenja investitora. Ponudom i ugovorom utvrđuju se

20. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
20
potrebna računarska oprema, programska podrška i kadrovi potrebni za realizaciju
Arhivskog projekta.
Praćenje realizacije izgradnje objekta vrši se preko dnevnih, nedeljnih i mesečnih
izveštaja overavanih kontinualno tokom izgradnje, zajedno sa tehničkom
dokumentacijom koju overava nadzorni inženjer. Na osnovu ovih podataka, utvrđuju se
stvarne količine izvedenih radova i formiraju elementi za obračun i ispostavu mesečnih
situacija kojima se realizuju finansijska potraživanja od investitora. Podaci o količinama
i tehničkim razgraničenjima su "nulto stanje" Arhivskog projekta i, prema tome, storirani
su u formi trajnog zapisa koji čuvaju istinitost baznog podatka.

21. 1.0. Građenje objekta – mr Mirko Stanković,dipl.inž. mirsta@eunet.rs +38163-281-371
21
DOKUMENTACIJA
INVESTICIONA
DOKUMENTACIJA
Generalii projekat
Prefeasibility study
Idejni projekat
Feasibility study
Ivesticioni program
1.
2
3.
4.
5.
6.
7.
. TEHNI^KA
GRAEWE
OBJEKATA
GARANTNI
ROK
KORI[]EWE I
ODR@AVAWE
OBJEKATA
REKONSTRUKCIJA
OBJEKTA
NAPU[TAWE
OBJEKTA
Glavni projekat
Izvo|a~ki projekat
Tehni~ka kontrola T.D.
Gra|evinska dozvola
Ustupawe radova
Pripremni radovi
Gra|ewe objekta
Nadzor nad gra|ewem
Arhivski pojekat
Tehni~ki prijem i ra-
zgrani~ewa Inv/Izv.
Uklawawe nedostataka
u garantnom roku
Kona~ni prijem objekta
Upotreba objekta u na-
dle`nosti investitora
Odr`avawe objekta u
nadle`nosti investit.
Ponavqaju se faze od
1-4 po programu pre-
dvi|enom za rekonstru-
kciju
Napu{tawe objekta
Ru{ewe objekta
Rekultivacija i revi-
talizacija prostora
Sl. 11.- Koraci i aktivnosti u procesu građenja građevinskih objekata