GEOSINTETICI_U_INFRASTRUKTURNIM_PROJEKTIMA.pdf

1/354
Autor:MSc Mirko Stanković, dipl. inž.,Beograd, Gen.Štefanika 20/17, mirsta@eunet.rs tel:+381 1163-281-371 (063/281-371)
GEOSINTETICI U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA
Treća revolucija u građevinarstvu
PRIMENA PLASTIČNIH MATERIJALA (GEOSINTETIKA) U IZGRADNJI I ODRŽAVANJU
SAOBRAĆAJNICA I DRUGIH OBJEKATA
PLASTIC MATERIALS (GEOSINTHETICS) USE IN ROADS CONSTRUCTION AND MAINTENANCE
AND OTHER OBJECTS
MSc Mirko Stanković, dipl. inž.
Beograd, april, 2019.

2/354
Sizif je vrlo predano radio svoj posao i postao pojam.
Hvala, Sizife!
Posvećeno mojoj porodici, supruzi dr Snežani, ćerkama - dia Maji i dr Sanji, koje su
izdržale moju “tiraniju”tkom pisanja ovog rada.
Takođe sam zahvalan roditeljima koji su me školovali u teškim uslovima.
Posebnu zahvalnost i Sizifu koji me je naučio upornosti…

3/354
SADRŽAJ:
1. Uvod - uopšte……………………………………………………………………………...........8
1.1. Materijali, podela i tipovi geosintetičkih proizvoda……..………………………………….. 16
1.1.1.Vrste geosintetika -podela geosintetika…………………………………………………… 16
1.1.2. Klasifikacija geosintetika…………………………………….…………………................ 17
1.2 . Funkcije i primena …………………………………………………………………………. 20
2. GEOSINTETICI - vrste proizvoda i njihova upotreba…………………………………………23
Oblasti gde se upotrebljava geosintetika……………………………………………………….. 23
2.1. GEOMREŽE (geogrids)…………………………………………………..…………………. 26
2.1.1. Ekstrudirane geomreže…………………………………………………………………… 28
2.1.2. Pletene geomreže………………………………………………………………………….. 28
2.1.3. Vezane geomreže ………………………………………………………………………….. 28
2.1.4. Mehanička svojstva ……………………………………………………………………….. 31
2.2. GEOTEKSTILI (geotextiles)………………………………………………………………... 33
2.2.1. Netkani geotekstil (non-woven geotextiles - GTnw)……………………………………… 36
2.2.2. Tkani geotekstil (woven geotextiles- GTw)………………………………………………. 37
2.2.3. Kompozitni geotekstili………………………………………………………………......... 38
2.2.4. Sirovine koje se koriste za………………………………………………………………… 38
2.2.5. Funkcija geotekstila……………………………………………………………………….. 39
2.2.6. Hidraulična svojstva geotekstila……………………………………………………………47
2.3. GEOMEMBRANE …………………………………………………………………………. 51
2.3.1. HDPE glatka geomembrana ……………………………………………………………… 52
2.3.2. HDPE hrapava geomembrane……………………………………………………………. 52
2.3.3. LDPE geomembrane……………………………………………………………………… 52
2.3.4. Bentonitske geomembrane GCL………………………………………………………….. 52
2.3.5.Spajanje geomembrane……………………………………………………………………. 54
2.3.6. Ugradnja HDPE geomembrana …………………………………………………………… 58
2.4. GEOMKOMPOZITI - Geocompositi ……………………………………………………… 58
2.4.1. Geokompoziti od geomreže i geotekstila………………………………………………….. 58
2.4.2. Geokompoziti od geotekstila i geomembrane……………………………………………… 59
2.4.3. Geokompoziti od geomembrane i geomreže……………………………………………….. 59
2.4.4. Geosintetički glineni tepisi - geosynthetic clay liners (GCL)……………………………... 59
2.5. GEOPLETIVA (Geonets)……………………………………………………………………62
2.6. GEOSAĆE - geoćelije (Geocells) …………………………………………………………… 63
2.7. GEOPENA - stiropor (Geofoam)……………………………………………………………. 68
2.8. GEOMAT…………………………………………………………………………………….. 68
2.9. GEOCEVI……………………………………………………………………………………. 68
2.10. SPECIJALNI PROIZVODI………………………………………………………………. 68
2.10.1. Gabioni……………………………………………………………………………………. 68
2.10.2. Madraci…………………………………………………………………………………… 73
2.10.3. Geotube - (Geotubes)…………………………………………………………………….. 75
2.10.4. PVC talpe…………………………………………………………………………………. 85
3. FUNKCIJE I OSNOVNE OBLASTI PRIMENE GEOSINTETIKA……………………… 86
3.1. Primarna funkcija geosintetika……………………………………………………………… 86
3.1.1. Odvajanje- separacija(Separation) ………………………………………………………. 87
3.1.2. Ojačanje (Reinforcement)…………………………………………………………………. 88
3.1.2.1. Učvršćivanje(stiffening)………………………………………………………………… 89
3.1.3. Filtracija (Filtration)……………………………………………………………………… 89
3.1.4. Drenaža (Drainage)………………………………………………………………………. 91
3.1.5. Erozija (Erosion)…………………………………………………………………………. 92

4/354
3.1.6. Barijera za tečnost/gas (Hydraulic/Gas Barrier)………………………………………..... 92
3.1.7. Zaptivanje……………………………………………………………………………….... 93
3.1.8. Zaštita (Protection)……………………………………………………………………….. 93
3.1.9.Trajnost (Durability of Geosynthetics)…………………………………………………….. 93
3.1.10.Ostale funkcije …………………………………………………………………………… 94
3.2.TRAJNOST GEOSINTETIKA............................................................................................... 95
3.2.1. Faktori koji utiču na degradaciju geosintetika…………………………………………...... 107
3.2.1.1. Otpornost na klimatske uticaje………………………………………………………….107
3.2.1.1.1. UV (ultraljubičasto) starenje geotekstila…………………………………………..... 110
3.2.1.2. Otpornost na hemijske i mikrobiološke uticaje…………………………………………. 112
3.2.1.3. Otpornost na dugotrajno opterećenje…………………………………………………… 113
3.2.1.4. Otpornost na mehanička oštećenja tokom ugradnje……………………………………. 115
3.2.1.5. Procena trajnosti………………………………………………………………………… 116
3.2.1.6. Parcijalni koeficijenti sigurnosti………………………………………………………… 116
3.2.1.6.1. Faktori redukcije za primenu ojačanja (armiranja)......................................................... 117
3.2.1.6.2. Proračunavanje faktora sigurnosti fs…......................................................................... 122
3.2.2. Pristup projektovanju geosinteticima - Aspekti trajnosti za projektovanje...........................125
3.2.2.1. Aspekti projektovajna i svojstva materijala....................................................................... 127
3.2.2.2. Aspekti trajnosti za projekat.............................................................................................. 127
3.2.2.3. Glavni projekat................................................................................................................... 128
3.3. SVOJSTVA GEOSINTETIKA…………………………………………………………….. 129
3.3.1. Fizička svojstva…………………………………………………………………………... 134
3.3.2.Mehanička svojstva………………………………………………………………………... 135
3.3.3. Hidraulična svojstva………………………………………………………………………. 138
3.3.3.1. Geosintetička poroznost………………………………………………………………… 139
3.3.3.2. Propusnost Permeability (vodopropusnost u smeru normalnom na geotekstil)………… 140
3.3.3.3. Transmisivnost (Prenosivost) - Transmissivity…………………………………………. 141
3.3.3.4. Filtriranje………………………………………………………………………………… 142
3.3.3.5. Zadržavanje čestica tla i dugotrajno delovanje filtra……………………………………. 144
3.3.3.6. Geotekstili koji se koriste u filtraciji - Hidrauličke osobine filterskog geosintetika……. 152
3.3.3.7. Mehaničke osobine filterskog geosintetika……………………………………………… 154
3.3.3.8. Izbor geotekstila za saobraćajnicu………………………………………………………. 156
3.3.3.9. Primer izbora netkanog geotekstila za filtriranje u saobraćajnicama…………………….156
3.3.3.10. Propusnost - (permeabilnost bez opterećenja i pod opterećenjem)……………………..160
3.3.3.11.Transmisivnost planarnih - ravnih materijala (Transmittivity (in-plane permeability)… 162
3.3.3.12. Projektovanje elementa za drenažu geotekstilom……………………………………… 164
3.3.3.13. Zaptivanje……………………………………………………………………………… 166
3.3.4. SVOJSTVA OTPORNOSTI PREMA OKOLINI………………………………………… 167
3.3.5.SVOJSTVA IZDRŽLJIVOSTI……………………………………………………………. 168
4. RASPODELA NAPONA U TLU……………………………………………………………. 170
4.1. Analiza nosivosti tla………………………………………………………………………… 170
4.2. Osnovni koncept armiranog tla - funkcije i primena geosintetika………………………....... 176
4.2.1. Interakcije tla i armature u armiranom tlu - ispitivanje izvlačenja……………………….. 186
4.2.2. Mehanizam smicanja u ravni kontakta tla i armature .......................................................... 192
4.2.3. Mehanizmi interakcije pri izvlačenju armature iz tla…………………………………....... 196
4.2.3.1. Koeficijenti interakcije (međudelovanja) tlo/geosintetika za niske vertikalne napone…. 209
4.2.4. Mehanizmi interakcije pri izvlačenju armature iz tla……………………………………... 212
4.2.4.1.Testovi kose (strme) ravni - Inclined Plane Tests……………………………………… 212
4.2.4.2. Ravnotežni uslovi u testu kose (strme) ravani………………………………………… 212
4.2.4.3. Standardni postupak (evropski standard EN ISO 12957-2, 2005)………………………. 214

5/354
4.2.4.4. Interakcija armature i nasipa u uslovima opita izvlačenja………………………………. 215
4.2.4.5. Osnovni pojmovi i koncept opita izvlačenja…………………………………………… 218
4.2.4.6. Geotekstil kao ojačanje - veza tlo/geotekstil - kompozitni materijal ………………….. 221
4.3. Osnove proračuna potpornih konstrukcija od armiranog tla……………………………..223
4.3.1. Unutrašnja stabilnost……………………………………………………………………… 224
4.3.2. Proračun spoljne stabilnosti (više u delu 5.5.1.) ………………………………………….. 233
4.3.2.1. Unutrašnja stabilnost (više u delu 5.5.2.) …………..………………………………… 235
5.0. GEOSINTETICI U SAOBRAĆAJNICAMA…………..………………………………….. 237
5.1. Kategorizacija javnih puteva - klasifikacija puteva na klase i ………………………………...238
5.2. Noseći sloj od zrnastog kamenog materijala bez veziva (tampon)…………………………… 242
5.3. Faktori koji utiču na projektovanje kolovoza………………………………………………… 245
5.3.1. Uticaj opterećenja točkova na kolovoze……………………………………………………246
5.3.2. Konfiguracija osovine……………………………………………………………………... 246
5.3.3. Kontaktni pritisak pneumatika na kolovozu………………………………………………. 247
5.3.4. Brzina vozila……………………………………………………………………………… 247
5.3.5. Ponavljanje terete…………………………………………………………………………. 247
5.3.6. Podgradni tip tla………………………………………………………………………….. 247
5.3.7. Temperaturni efekti na oblikovanje kolovoza……………………………………………. 248
5.3.8. Padavine………………………………………………………………………………….. 248
5.4. Primena geosintetika kod izgradnje saobraćajnica……………………………………… 249
5.4.1. Upotreba i karakteristike geomreža……………………………………………………….. 249
5.4.1.1. Ojačanje (armiranje) tla - geomreža, geotekstil…………………………………………. 254
5.4.1.2. Za separaciju i stabilizaciju - geotekstil…………………………………………………. 257
5.4.2. Geomrežni mehanizmi za ojačanje……………………………………………………….. 263
5.4.2.1. Bočno ograničenje (Lateral Restraint)………………………………………………….. 264
5.4.2.2. Poboljšanje nosivosti (Increase bearing capacity)……………………………………… 265
5.4.2.3. Učinak zategnute membrane (Tensioned membrane effect)…………………………… 265
5.4.2.4. Značaj različitih mehanizmima (Relevance of the Various Mechanisms)……………… 266
5.4.3.Ojačanje nosećih slojeva kolovozne konsturkcije geosinteticima…………………………. 268
5.4.3.1. Armiranje kolovoznih kontrukcija primenom geomreža……………………………….. 272
5.4.3.2. Mehanizmi projektovanja ojačanja tla………………………………………………….. 274
5.4.4. Metode oblikovanja kolovoza ……………………………………………………………… 280
5.4.4.1. Neasfaltirane saobraćajnice………………………………………………………………280
5.4.4.2. Asfaltirane saobraćajnice…………………………………………………………………281
5.4.4.3. Određivanje projekta saobraćaja………………………………………………………… 282
5.4.4.4. Određivanje potrebnih debljina slojeva…………………………………………………. 285
5.4.5. Postupak projektovanja ojačane krute saobraćajnice……………………………………… 288
5.4.5.1. Metoda proračuna Žirua i Hana (Giroud i Noiray)…………………………………….. 291
5.4.5.2. Metoda proračuna Leng - Gabr…………………………………………………………. 296
5.4.5.3. Projektovanje krute kolovozne konstrukcije AASHTO 1993……………………………299
5.4.6. Postupak projektovanja ojačane konstrukcije fleksibilnog kolovoza………………………304
5.4.6.1. AASHO putni test - AASHTO jednačina projektovanja 1993………………………….. 305
→ Strukturni broj
→ AASHTO metoda za asfaltirane saobraćajnice (1993)
5.4.6.2.Projektovanje fleksibilnih kolovoza metodom CBR (California Bearing Ratio)…………313
5.5. Stabilnost potpornih zidova ojačanih geosinteticima………………………………………320
5.5.1. Stabilnost potpornih zidova ojačanih geosinteticima ‐ spoljašnja………………………… 321
5.5.2. Stabilnost potpornih zidova ojačanih geosinteticima ‐ unutrašnja……………………….. 323
5.5.3. Stabilnost kosina nasipa ojačanih geosinteticima………………………………………… 325

6/354
5.5.4. Nasipi na mekom tlu………………………………………………………………………. 327
5.5.4.1. Stabilnost kosina nasipa ojačanih geosinteticima……………………………………….. 328
5.5.4.1.1. Kružna klizna površina…………………………………………………………………329
5.5.4.1.2.Granično opterećenje slabonosivog tla opterećeno geosintetički ojačanim nasipima…. 332
5.6. Primena geosintetika u stabilizaciji železnice - tračnica………………………………….. 335
6.0. GEOSINTETICI U ZAŠTITI DEPONIJA - OTPADA………………………………….. 339
7. 0. NUMERIČKA ANALIZA PLITKIH TEMELJA NA TLU OJAČANOM GEOMREŽOM…….. 346
7.1.Mehanizmi loma u tlu ojačanom geomrežama pri graničnom opterećenju………………….. 346
LITERATURA (REFERENCES)…………………………………………………………………..350

7/354
Evropski standardi i područja primene:
- EN 14249: putevi i druga saobraćajna područja
- EN 13250: železnice
- EN 13251: zemljani radovi, temelji i potporne konstrukcije
- EN 13252: sistemi za odvodnjavanje
- EN 13253: eksterni sistemi za kontrolu erozije
- EN 13254: rezervoari i brane
- EN 13255: kanali
- EN 13256: tuneli i podzemni objekti
- EN 13257: odlaganje čvrstog otpada
- EN 13265: skladištenje tekućeg otpada
Neki primeri ovih primena sa njihovim glavnim zahtevima trajnosti su:
- Putevi: separacioni sloj ispod podloge. Netkani ili tkani geotekstil. Zahtev za glavnu
trajnost: otpornost na oštećenje od saobraćaja. Takođe treba razmotriti oštećenje
instalacija.
- Železnice: separacijski sloj pod balastom. Netkani ili tkani geotekstil. Zahtev za glavnu
trajnost: otpornost na oštećenja i abraziju. Takođe je potrebno razmotriti oštećenje
instalacije.
- Kontrola površinske erozije kosina: Geomat ili geomreža, da se ograniči gubitak tla i
poveća rast vegetacije. Zahtev za glavnu trajnost: otpornost na atmosferske uticaje.
- Tunelska obloga - Geomembrane.
- Zahtev za glavnu trajnost: opšta hemijska izdržljivost, uključujući ispiranje i kvalitet
zavarenih šavova.
- Otpornost na vatru je takođe kritična, iako to nije deo predviđanja životnog veka.

8/354
Sažetak (Summary)
PRIMENA PLASTIČNIH MATERIJALA (GEOSINTETIKA) U IZGRADNJI I ODRŽAVANJU
SAOBRAĆAJNICA I DRUGIH OBJEKATA
Primena plastičnih materijala u izgradnji i održavanju saobraćajnica, pratećih
saobraćajnih površinai drugih građevinskih objekatau Svetu je veoma rasprostranjena.
Plastični materijali-geosintetici upotrebljavaju se u svim područjima savremenog
građenja, a posebno u izgradnji stalnih i privremenih saobraćajnica, parkirališta,
aerodromskih pisti, železničkih pruga, tunela, obaloutvrda, nasipa, brana, drenaža,
temelja građevina i dr. Danas su u upotrebi najčešće plastične mreže tipa Tensar®
,
Tenax®
, Plydex®
...
PLASTIC MATERIALS (GEOSINTHETICS) USE IN ROADS CONSTRUCTION AND
MAINTENANCE AND OTHER OBJECTS
Plastic materials have been widely used in construction and maintenance of roads and pertaining service
pavements and other construction objects in theworldwide. Plastic materials, geosynthetics, are used in
all segments of moder construction, and especially in construction of permanents and temporary roads,
parking places, airport strips, railway tracks, tunnels, dams, drains, building foundations etc.
Nevertheless, use of such materials is still insufficient with us.
The paper presents some materials which are mostly used in roads construction and maintenance.
At present, Tensar, Tenax®
, Plydex®
...plastic meshes produced are most often used.
1 . UVOD - OPŠTE
Poboljšanje tla je opšti termin koji se koristi za modifikaciju tla kako bi se povećala
njegova čvrstoća i druge inženjerske osobine. Postoje mnoge metode poboljšanja tla, kao
što su upotreba aditiva (cement, kreč i sl.) i zbijanje (statički i dinamički). Takođe, primena
geosintetika je dobro poznata tehnika u poboljšanju i učvršćivanju tla. Uključivanje
geosintetika u izgradnju, npr. saobraćajnica, poboljšava njihove performanse. Ova
poboljšanja mogu se odnositi na četiri funkcije: odvajanje, filtracija, drenaža i
ojačanje. Najkorisnije funkcije u izgradnji saobraćajnica su odvajanje i ojačanje.
Pre 35-40 godina, prva generacija geosintetika zauzela je svoje mesto u geotehničkom
inženjerstvu. Prestalo je inicijalno odbijanje da se prihvati geosintetika kao građevinski
materijal. Danas su geosintetici klasifikovani kao neophodan građevinski materijal zbog
svoje raznolikosti i specifičnih karakteristika. Postojeći kao geotekstili, geomreže,
geomembrane i srodni proizvodi, oni omogućavaju tehnički jednostavna, jeftina i
alternativna rešenja. Mnoge geotehničke primene danas se ne mogu zamisliti bez
geosintetika. Ova prezentacija se bavi pristupima za dimenzionisanje i primene
geosintetika i odražava stvarnu nacionalnu i međunarodnu svest o primeni nove generacije
geosintetika u kontaktu sa tlom u obliku kompozitne strukture.
Dakle, upotreba geosintetika ima jedinstvene prednosti u odnosu na druge tehnike ojačavanja tla,
zbog tehničkih, ekonomskih i održivih razloga (npr. jednostavnost konstrukcije, širok
spektar fizičkih i mehaničkih svojstava kao što je visoka masa po jedinici površine, zatezna
čvrstoća i karakteristike zatezne čvrstoće; niži troškovi transporta; niska emisija CO2; itd.).
Armaturni elementi ugrađeni u tlo, kroz mehanizme prenosa opterećenja između tla i

9/354
inkluzija armature, poboljšavaju i stabilizuju to tlo i objekte na toj lokaciji. Preraspodela
unutrašnjih napona unutar ojačane mase tla i deformacioni odziv konstrukcije mogu biti
vrlo složeni. To zavisi od svojstava mehanike tla i strukturne, geometrijske i mehaničke
karakteristike geosintetika i namehanizmima transfera napona koji se odvijaju između tla i
inkluzije.
Prvi autor koji je zagovarao koncept ojačanog tla je verovatno bio C.W. Pasley,
1822.Tehniku ojačavanja tla u ovom modernom obliku prvi je razvio M. Henri Vidal, koji
je svoj sistem nazvao "pojačanom zemljom"(la terre armée). Zemlja (tlo) je jaka u
kompresiji a slaba u naponima, pa je zbog toga potrebna zatezna čvrstoća tla.
Sl.1- M. Henri Vidal - Originalni koncept armiranog tla (Vidal, 1966, 1969)
Tri glavna područja gde se može primeniti ojačanje tla su: nagibi -kosine i nasipi,temelji i
saobraćajnice I potporni zidovi. Uvođenje geomaterijala veće čvrstoće i veće zatezne
čvrstoće čine novo rešenje za geotehničke probleme.
Uopšte, zbog raznolikosti geometrije površina koja se nalazi u geosintetici, interakcija između tla i
inkluzija može biti od različite vrste. Glavni mehanizmi interakcije koji utiču na otpornost
izvlačenja geomreža ugrađenih u zbijenim zrnastim tlima su trenje, između tla i čvrste
površine tla i otpori podloge, koji se razvija u odnosu na poprečne elemente. Posebno, što
se tiče nosivosti koja se mobilizuje na međupovršini tlo-geomreža, igraju važnu ulogu
interferencijski fenomeni koji se mogu pojaviti kada je razmak između poprečnih nosivih
elemenata manji od fiksnog ograničenja, zavisno od proširenja aktivne i pasivne površine
mobilisane na poprečne nosače.
Testovi izvlačenja su neophodni za proučavanje mehanizma prenosa napona između tla i
geosintetika (sidra) u zoni sidrenja. Dok testovi izvlačenja pružaju neprocenjive
informacije o ukupnoj interakciji ojačavanja tla, jasnije razumevanje elementarnih
mehanizama koji se javljaju tokom stanja izvlačenja i dalje zahteva i može pružiti vredan
uvid u ponašanje i projektovanje pojačanih struktura tla.
Dakle, primena plastičnih materijala (geosintetika) u građevinarstvu u Svetu je veoma
rasprostranjena. Naročito se primenjuje u privredno razvijenim zemljama u kojima je
postignut visoki nivo građevinske tehnike i tehnologije.
Plastični materijali (geosintetici) koji se koriste u građevinarstvu mogu imati konstruktivne
i noseće funkcije. Znači da je polje primene plastičnih materijala (geosintetika) u
građevinarstvu prilično rasprostranjeno.

10/354
Zajednička karakteristika svih plastičnih materijala koji se primenjuju u građevinarstvu je
laka tehnologija ugrađivanja i čistoća rada. Mala zapreminska masa olakšava transport i
daje veću manipulativnost pri ugrađivanju, što snižava troškove gradnje.
Plastični materijali koji se primenjuju u građevinarstvu su, u principu, otporni na dejstvo
kiselina i baza, temperaturnih promena, dejstva vode itd., što ih čini dugotrajnim, gotovo
večnim, što je bitna i važna karakteristika.
Građevinski objekti su skupi i za njihovu izgradnju i održavanje potrebno je mnogo
prirodnih ili proizvedenih građevinskih materijala. Primenom "plastike" - geosintetika u
građevinarstvu znatno se smanjuje količina građevinskih materijala i cena izgradnje.
Sl.2:- Uporedni pregled neto cene građenja za 1 m2
podgradne konstrukcije visine 5 m.
U našoj zemlji plastični materijali, pri izgradnji i održavanju građevinskih objekata se, još
uvek, nedovoljno primenjuju. Zato je potrebno uložiti napor u smislu marketinške
predstave plastičnih materijala, koji se mogu primenjivati u građevinarstvu, kako bi naše
građevinarstvo postalo savremenije, brže, racionalnije i konkurentnije.
U razvijenim zemljama Sveta, plastični materijali (geosintetici) se često primenjuju u
niskogradnji, a naročito pri gradnji i održavanju saobraćajnica. Saobraćajnice su veliki
potrošači plastičnih materijala. Međutim, kod nas se plastični materijali veoma malo
koriste pri izgradnji i održavanju saobraćajnica, mada u poslednje vreme ima tendencije za
većom primenom ovih materijala pri izgradnji i održavanju saobraćajnica i drugih
objekata.
Geosintetici su polimerni materijali koji svojim karakteristikama omogućavaju izvanredna
tehno-ekonomska rešenja u svim područjima savremenog građenja. Geosintetici se
upotrebljavaju u izgradnji stalnih i privremenih saobraćajnica, parkirališta, aerodromskih
pisti, železničkih pruga, tunela, odlagališta otpada, veštačkih jezera, obaloutvrda, nasipa,
brana, drenaža, temelja građevina, izolacije ravnih krovova, sportskih igrališta, retenzija
itd. Geosintetici omogućavaju značajne uštede u materijalu, povećanje racionalnosti
izgradnje i održavanje građevinskih objekata, zamena skupih klasičnih građevinskih
materijala, povećanje stabilnosti i trajnosti građevinskih objekata, smanjenje vremena
građenja i bolju zaštitu životne sredine.

11/354
Međutim, upotreba sintetičkih materijala u građevinarstvu, odnosno u kontaktu sa tlom,
vodom ili rastinjem, mora biti kontrolisana, jer jedino tako nam donosi značajne koristi.
Geosintetici ugrađeni su u sve značajnije objekte niskogradnje koji su se zadnjih godina
gradili ili se još uvek grade u Svetu, pa i u Srbiji, ali, kod nas još uvek, nažalost,veoma
malo. Usko sarađujući sa projektantima, investitorima, izvođačima, a pre svega
autoritetima iz građevinske struke, treba promovisati geosintetike kao način razmišljanja
koji je u skladu sa strategijom održivog razvoja, a istovremeno kvalitetno, dugotrajno i
ekonomski opravdano tehničko rešenje.
Uključivanje geosintetika u izgradnju, npr. saobraćajnica, poboljšava njihove karakteristike
- performanse. Ova poboljšanja mogu se odnositi na četiri funkcije: odvajanje, filtraciju,
drenažu i ojačanje. Na primer najkorisnije funkcije u izgradnji saobraćajnica su odvajanje
i ojačanje.
Funkcija odvajanja armiranog(ojačanog) elementa sprečava da agregat nosećeg
sloja potone u tlo podloge. Prema tome, debljina nosećeg sloja ostaje konstantna bez
pogoršanja kroz životni vek saobraćajnice. To znači da će biti u stanju da efikasno
rasporedi opterećenje vozila, a da pri tome ne izazove oštećenja u kolovoznoj
konstrukciji. Mnogi istraživači kao što su Loulizi iost. i Narejo proučavali su ovu
teoriju. Funkcija ojačanja sadrži tri osnovnamehanizma za ojačanje:
- bočna ograničenja;
- poboljšanje nosivosti i
- efekat tenzione membrane kao što su naveli Giroud i Noiray i Bhosale i Kambale.
Geosintetici danas su u upotrebi u gotovo svim segmentima - saobraćajnice, železnice,
mostovi, hidrotehničke građevine, zgradarstvo, objekti zaštite okoline (odlagališta otpada),
a upotrebljavaju se i u poljoprivredi i šumarstvu.
Geotekstili, geomreže, geomembrane i geokompoziti objedinjeni su pod zajedničkim
nazivom GEOSINTETICI (geos - zemlja, sintetic - veštački proizvod). To su polimerni
materijali, koji zbog svojih izuzetnih tehničkih karakteristika, omogućavaju veću trajnost i
kvalitet kontrukcija, racionalizaciju troškova građenja, jednostavnu i brzu ugradnju, te
harmoniju sa okolinom. Pri projektovanju i pravilnom izboru geosintetika, moguća su
sledeća područja primene:
SAOBRAĆAJNICE - povećanje nosivosti slabo nosivog tla, temeljenje nasipa, osiguranje
stabilnosti kosina, potporni zidovi, zaštita od erozije, sanacija klizišta, armiranje asfaltnih
konstrukcija, tuneli, drenaže.
HIDROTEHNIČKE GRAĐEVINE - zaštita obala i dna vodotoka, regulacija vodotoka, luke i
marine, nasute brane, sanacija hidrotehničkih objekata, hidrotehničke melioracije.
ZAŠTITA OD EROZIJE -uređenje odlagališta otpada, zaštita voda i tla od mogućeg
onečišćenja, izolacija onečišćenog područja, plivajuće brane, uređaja za prečišćavawe
otpadnih voda, ozelewavawe površina, zaštita od odrona.
Geosintetici su proizvodi od sintetičkih materijala koji su napravili pravu revoluciju u
građevinarstvu. Američko društvo za testiranje i materijale (ASTM) u normi D4439

12/354
definisalo je geosintetike kao proizvode načinjene od polimernih materijala u upotrebi sa
zemljom, stenom ili drugim sličnim geotehničkim materijalom kao integralni deo
čovekove delatnosti, strukture ili sistema.
Generalno, geosintetici su materijali slični tkanini napravljeni od polimera kao što su
poliester, polietilen, polipropilen, polivinil hlorid (PVC), najlon, hlorisani polietilen, i
drugi.
Kako su prvi značajniji proizvodi takve vrste bili sintetički tekstili, koji su se upotrebljavali
u saobračajnicama i hidrotehnici u cilju stabilizacije odnosno ojačanja tla, svi slični
proizvodi u početku su nazvani geotekstili. No, kako su se u građevinarstvu počeli koristiti
i proizvodi od polimernih materijala, koji se nikako ne mogu svrstati pod geotekstile,
uveden je naziv geosintetici.
Geomembrane, geomreže, geotekstili...i mnogi drugi tipovi proizvoda koji se sve češće
pominju i kod nas, još uvek su velika nepoznanica za ogromnu većinu naših graditelja.
Nejasna je podela, razlika u karakteristikama i ulogama pojedinačnih vrsta proizvoda,
međusobne kombinacije različitih tipova, uslovi i prednosti korišćenja, itd.
Ovo možda i ne bi bio preveliki problem da ništa bolja situacija nije ni među onima koji bi
morali znati mnogo više - putari, projektanti u hidrogradnji i niskogradnji, prostorni
planeri, izvođači radova... Za sada su možda jedino HDPE (High Density PolyEthylen -
polietilen velike gustine) membrane stekle poverenje ovdašnjih izvođača i projektanata, ali
ipak bilo je premalo ili nimalo prilika da pokažu sve svoje odlike.
Geosintetici svoj razvoj doživljavaju u poslednje tri-četiri decenije i svi proizvodi iz ove
oblasti još uvek mogu se smatrati relativno mladim, što svakako ne znači da se nisu
dokazali na mnogim zahtevnim projektima u različitim prilikama klime, konfiguracije tla,
težine projektnog zadatka... Njihova "mladost" prvenstveno se ogleda u činjenici da skoro
svakih sedam dana dolazi do novog otkrića ili zaključka, pojavljuje se novi proizvod,
oprema ili know-how.
Pre svega moramo istaći tri osnovna faktora koji su uticali na razvoj geosintetika kao
podgrane građevinske industrije:
• razvoj savremenih tehnologija, materijala i sistema omogućio je adekvatan odgovor i
rešavanje rastućih problema zagađenja na svakom onom mestu gde za to postoji dobra
volja.
• jednostavnost ugradnje, niska cena u upoređenju sa drugim tehnikama poboljšanja i
dugi vek trajanja,
• zagađenje okoline - u razvijenim zemljama Evrope još 70-ih godina došlo je do osetnog
pogoršanja životne sredine (brojne deponije zatrovale su podzemne vode, kontaminirano
je zemljište pored puteva i fabrika, uticaj čoveka više se nije odnosio samo na
neposredno mesto zagađenja već se nekontrolisano širio u ekosisteme
Jednom kada se pojavila potreba da se sačuvaju najvažniji prirodni resursi (svest o
njihovom značaju za naš opstanak na planeti), industrija i nauka su dobile podsticaj da
udruženim snagama iskoriste sva poznata dostignuća i prilagode ih komercijalnoj i
bezbednoj upotrebi.

13/354
Tako se izdvojila i jedna od osnovnih karakteristika geosintetika po kojoj se bitno
razlikuju kao grupa među svim ostalim građevinskim proizvodima - zadatak koji oni
moraju da ispune u skoro svim slučajevima tiče se ogromnog broja ljudi!
Ne može se govoriti o odgovornoj gradnji i dobro urađenom poslu ukoliko na čvrstom ili
mekom tlu, u ravnici ili planinskom predelu, pored okeana ili reke, gradite mostove, tunele,
obaloutvrde, puteve, veštačka jezera, skladišta otpada ili otpadnih voda, a sve bez upotrebe
geosintetičkih proizvoda. Važnost geosintetika možda najbolje ističe podatak da se opšti
zakoni EU mogu nazvati blagim u odnosu na standarde skandinavskih zemalja ili npr.
Nemačke, a često su neprecizniji i od standarda izvođenja koje preporučuju i primenjuju
sami proizvođači odnosno izvođači radova. Samo tako i može biti garantovan kvalitet
investitoru - poreskim obveznicima.
U međuvremenu se pojavilo sve više razloga za primenu geosintetika:
 promena klime može ugroziti i vodotokove koje smo izbegli da zagadimo direktnim
putem, te ih moramo zaštiti, i sačuvati što veće zalihe vode.
 porast cene energije uslovio je da svaka prevremena intervencija na infrastrukturi košta
višestruko više (bez obzira da li se mora izvesti zbog posledica habanja ili opet, promene
klime koja nepredviđenim vremenskim neprilikama sve češće i surovije napada naše
saobraćajnice).
 geosintetici mogu činiti važnu kariku zaokruživanja procesa koji ide od deponovanja
otpada, njegove višedecenijske izolacije i ponovne upotrebe za proizodnju energije,
npr.(kalifornijske deponije promrežene su cevima koje pod zemljom akumuliraju metan i
druge gasove sprovodeći ih direktno u termoelektrane).
 ojačavanje tla i sprečavanje erozije tlaneće samo otkloniti opasnost za ljudske živote ili
imovinu, već će omogućiti racionalnu eksploataciju poljoprivrednog, šumskog ili
građevinskog zemljišta...
Dakle, opravdanost primene geosintetika najbolje pokazuju upravo primeri gde je korist
jednovremena i višestruka: pravilno zaštićena obaloutvrda istovremeno je pouzdana
podloga za saobraćajni koridor, obezbeđivanje kosina kod saobraćajnica neće štititi samo
saobraćajnicu i doprinositi bezbednosti učesnika, već će štititi i okolinu od štetnih uticaja
vozila (vibracije, izlivanje ulja, nafte i naftnih derivata)...
Srbija se sada donekle nalazi u raskoraku i kada je reč o geosintetici. Uzmimo primer gde
izgradnja savremene deponije postaje imperativ za mnoge lokalne vlasti. Stanovništvo
oseća direktne posledice višedecenijskog nemara za okolinu, izdvajaju se sredstva, ali tek
onda se dolazi do krajnjeg problema: ne postoje standardi koji služe kao smernice
izvođačima, pa ni samom investitoru (koji je u ovom slučaju i lokalno stanovništvo) kako
bi mogao pravilno da odredi najboljeg izvođača.
Kada se uzme u obzir da jedna deponija ne sme propustiti toksični materijal u okolinu u
narednih 100 godina, i da se po pravilu radi o višemilionskim iznosima cene radova, onda
je jasno koliki su rizici ovakvog stanja, i kakvo je iskustvo i strogo praćenje standarda
neophodno da bi zadatak bio ispunjen kako valja.

14/354
U balkanskim zemljama (u EU ili van nje) već nekoliko puta je dolazilo do ozbiljnih
grešaka, nemara, prevara... Nedavno je u Albaniji morala biti zamenjena HDPE membrana
površine 8.000 m2
zato što je izvođač za spojnice na dnu deponije koristio svoja iskustva sa
krovopokrivačkih projekata. Cena popravke neodgovarajuće izvedenih šavova procenjena
je između 30 i 40 hiljada evra, pa je jeftinije bilo kupiti nov materijal i početi sve iz
početka.
Dakle, geosintetici nisu novotarija, nisu luksuz, nisu nepouzdani... Geosinteticisu
neophodnost skoro svih projekata niskogradnje ili hidrogradnje. Bez njih je nemoguće
postići zadovoljavajući kvalitet gradnje i, posebno - osnovni nivo održivog razvoja, gde
budućim generacijama možemo ostaviti pouzdanu infrastrukturu, očuvane resurse i
zdraviju životnu sredinu.
Geosintetici su rešenje za brojne konkretne probleme sa kojima se suočavaju stručnjaci u
oblastima niskogradnje, ekologije, prostornog planiranja... Mnogobrojni su primeri gde se
primenjuju različiti geosintetički proizvodi (zavisno od zahteva i namene objekta):
potporni zidovi, spečavanje klizišta i odrona tla, zaštita poljoprivrednog zemljišta, zaštita i
obezbeđenje dugotrajnosti puteva i železnica, objekti hidrogradnje, sakupljanje i čuvanje
pitke vode, prenos i transport vode, smetlišta i lagune za otpad, itd.
Koncept stabilizacije tla nije nov, a principi stabilizacije vidljivi su i u prirodi, npr. kod
gnezda ptica, korenja drveća i slično. Stabilizacija tla bila je poznata još u
Mesopotamijigde su hramovi građeni od zemlje pojačani tkanim granjem - trskom.
Delovi Kineskog zida izrađeni su od mešavine gline i šljunka, pojačane granjem. Rimljani
su tehnike stabilizacije tla koristili pri izgradnji utvrđenja, a to se postizalo sanaizmeničnim
slaganjem slojeva trupaca i zemljane ispune.
Još su se pre nekoliko stotina godina u jugoistočnoj Aziji nasipi na močvarnom tlu armirali
bambusovim trskama. Trupci su bili postavljani ispod nasipa na prelazima preko
močvarnih tla u Skandinaviji i Severnoj Americi u doba kolonizacije. Prilikom iskrcavanja
Saveznika u Normandiju 1944. godine, za stabilizaciju peščanih plaža korišćeni su
svežnjevi pruća i platna. Za vreme izgradnje brana u Kaliforniji, 1904. godine, kamena
ispuna brana ojačana je tračnicama što je bio uvod u razvoj tehnika stabilizacije tla u 20.
veku.
Međutim, do prve opsežnije primene geosintetika u građevinarstvu došlo je 1953. godine u
Holandiji kada je nakon velikih poplava počeo ostvarivati tzv. “Delta - projekat” za
obnovu zemlje. Zbog nedostatka kvalitetnih prirodnih materijala, upotrebljeni su sintetički
materijali u kombinaciji sa peskom.
Henri Vidal je 60-tih godina prošlog veka predložio novi koncept ojačanja tla načinjen od
ravnih “armaturnih” traka položenih horizontalno u nekoherentno tlo. Interakcija između
tla i ojačavajućih membrana nastala je uticajem težine tla, razvijanjem trenja. Vidal je taj
materijal opisao kao armirano tlo -“la terre armée”. Ovaj termin postao je univerzalan
termin kojim su se opisivali svi oblici stabilizacije tla. U to vreme geotekstili su se počeli
masovno upotrebljavati i za kontrolu erozije, kako u Europi, tako i u SAD-u.

15/354
U Srbiji geositentici se koriste oko 35-40 godina, najviše za potrebe izgradnje
saobraćajnica, a u poslednje vreme kod sanacije kosina nasipa i useka i kod odlagališta
otpada.
Prva primena netkanih tekstila za izgradnju puteva sa nevezanim zastorom potiče iz 1973.
godine, a prvi domaći proizvođač netkanih tekstila u tadašnjoj Jugoslaviji bio je “LIO”
Osijek. Pri izgradnji autoputa Beograd - Zagreb, 70-tih godina 20. veka, dolazi do
značajnije primene netkanih tekstila koji su do tada kod nas bili primenjivani samo na
poljoprivrednim, šumskim i sporednim putevima i na ispitnim deonicama.
Razlozi za brzo prihvatanje i korišćenje geosintetika u građevinarstvu su sledeći:
- zamena skupih klasičnih građevinskih materijala- prihvatljiva cena;
- smanjenje vremena gradnje- brzo postavljanje;
- povećanje stabilnosti i trajnosti građevinskih objekata;
- povećanje racionalnosti izgradnje i održavanja građevinskih objekata- efikasnost;
- zaštita životne sredine;
- bolja i sigurnija projektna rešenja- kvalitetna kontrola izrade;
- zadovoljavajući vek trajanja,slika 23;
- itd.
Pojava geosintetika najavila je treću i najnoviju revoluciju u građevinskim materijalima.
Konačno, inženjeri građevinarstva pronašli su vrlo raznovrstan materijal koji se može
koristiti za različite primene i u praktično svim poddisciplinama građevinarstva, naime,
autoputevi, kolovozi, podgradrne konstrukcije, kosine, obale ili obalna zaštita, projekti za
navodnjavanje, okolina - životna sredina, kontrola zagađenja, građevinski elementi, itd., ne
mogu se zamisliti bez učešća geosintetika. Naročito je dostupan materijal za ojačavanje tla
i pružanje bočnih ograničenja deformacija. Upotreba geosintetika podrazumeva i manju
količinu zemljanih radova, bržu izgradnju, održivi razvoj i manje ugljendioksidnih gasova i
zagađenja.
Sl.3 - Geosintetika u slojevima - geomreža za izgradnju puteva

16/354
1.1. Materijali, podela i tipovi geosintetičkih proizvoda
Pre nego što se upoznamo sa podelom i ulogama geosintetičkih proizvoda, važno je
spomenuti materijale od kojih se proizvode. Dakle, geosintetički proizvodi sastoje se od
nekoliko tipova tekstilnih, gumenih i plastičnih materijala, kao i bitumensko-polimernih i
specijalnog materijala bentonita.
Najvažniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila su, tabela 1:
Tabela 1- Najvažniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila
PE (polyethylene) – polietilen
PP (polypropylene) polipropilen
PES (polyester) – poliester
PET (polietilen terephthalate)
PVC (polyvinil chloride) polivinil hlorid
PA (polyammide) poliamid
EPDM (etylen propylene diene monomer)
FPO ili TPO (thermoplastic flexible
polyolefin kao jedna od mešavina)...
1.1.1. Vrste geosintetika - podela geosintetika
Kako je već rerčeno u uvodu, geosintetici mogu se široko razvrstati u kategorije na osnovu
vrste materijala, namene i načina proizvodnje. Specifične vrstegeosintetika odnosno
geosintetičkih materijalasu:
- geotekstili (Geotextiles),
- geomreže (Geogrids),
- geopletiva (Geonets),
- geomembrane (Geomembranes),
- bentonitni tepisi (Geosynthetic clay liners),
- geocevi (Geopipes),
- geokompoziti (Geocomposites),.
- geosaće - geoćelije (Geocells) i
- geofoam (Geofoam).
Prema predlogu IGS (International Geosynthetics Society - Internacionalno udruženje geosintetičara)
za definiciju proizvoda iz oblasti geosintetike koriste se sledeći simboli, tabela 2.
Tabela 2- Simboli podele geosintetika prem IGS (International Geosynthetics Society)
GSY(geosynthetics) – geosintetici
GT (geotextile) – geotekstil
GG (geogrid) – geomreže
BT (biotextile i biomat) biotekstili i biomati
GA geomat
GL geocell-geosaće
GN geonet
GCD geosintetika za drenažu
GCL geosintetičke bentonit membrane
GM geomembrane
GMS sintetičke geomembrane
GMB bitumenske geomembrane

17/354
1.1.2. Klasifikacija geosintetika
Sl.4 - Klasifikacija geosintetika i njihovih skraćenica prema EN ISO 10318:2008,
Sl.5-Dijagram -podela geosintetičkih proizvoda

18/354
ili
Sl. 6 - Podela geosintetika: tekstila i pletiva
Zbog mnoštva dostupnih geosintetičkih proizvoda neophodno je koristiti dosledno
terminologiju kako bi se omogućila sveobuhvatna alternativna upoređenja. Priručnik
FHWA daje detaljne definicije i detaljne opise geosintetičkih proizvodnih procesa i uslove
identifikovanja. Za bolje razumevanje ove podele korišćeni pojmovi definisani su kako
sledi.
Geosintetici - Planarni proizvod proizveden od polimernog materijala koji se koristi sa
tlom, agregatom, ili drugim geotehničkim inženjerskim materijalima kao sastavni deo
civilnog projekta.
Geotekstil - planaran, propusni, polimerni (sintetički ili prirodni) sintetički materijal, koji
se sastoji isključivo od tekstilnih materijala (koji može biti netkani, tkani ili pleteni
sastavljeni od različitih sintetičkih polimera i proizvedeni od brojnih procesa). Koristi se u
dodiru sa tlom ili drugim materijalima u geotehničkim i ostalim građevinskim radovima.
Geotekstil je najčešće upotrebljavan i najraznovrsniji geosintetik s obzirom na vrste
proizvođača i vrste zahvata u kojima se koristi. Kako se najčešće ugradnje u vrlo grubim i
teškim uslovima treba obratiti pažnju da ne bi došlo do oštećenja, zato mu je najvažnija
osobina velika otpornost na oštećenja. Namena im je za odvodnju, stabilizaciju, dreniranje,
filtraciju i zaštitu.

19/354
Geomreže - geosintetika formirana osnovnom mrežom zateznih elemenata i otvora obično
se koriste za ojačanje.
Geomreže mogu nositi:
- u jednom smeru - jednoosne (monoaksijalne),
- u dva smera - dvoosne (biaksijalne) i
- u više smerova - troosne (triaksijalne).
Geomreže mogu biti:
- tkane,
- zavarene (toplo spojene iz traka) i
- ekstrudirane.
Karakteriše ih visoka čvrstoća i velika krutost pa se zbog toga najčešće koriste za ojačanje
tla jer mu povećavaju čvrstoću, ojačavaju ga i umanjuju deformacije u tlu.
Geomembrane - nepropusna geosintetikaili polimerne geosintetičke barijere sastavljena su
konstrukcija od geosintetičkih materijala u planarnom obliku koji deluju kao barijera
(sastavljena od različitih polimernih kompozicija, površinskih tekstura i zavarivanja
/preklapanja). Izrađuju se od polietilena, ugljenika i UV i toplotnih stabilizatora. Obično se
koriste za kontrolu migracije tekućine i gde je potrebno osigurati vodonepropusnost.
Glavne karakteristike geomembrana su visoka otpornost na kidanje i probijanje, izuzetna
hemijska otpornost na organske i neorganske materije i rastvore. Poželjno je da su bele
boje zbog manje osetljivosti na sunčevu svetlost i UV zrake.
Osim glatke geomembrane koristi se i hrapava geomembrana koja može biti jednostrano ili
dvostrano hrapava. Hrapava geomembrana omogućuje veće trenje na kontaktu.
Geokompozit - geosintetički materijal proizveden od dva ili više geosintetičkih materijala
(npr. drenažni geokompozit formiran toplotnim vezanjem filter geotekstila i drenaže
geonet zajedno). Imaju vrlo široku primenu i njihova svojstva su različita zavisno od
zahteva projekta. Najčešće kombinacije od kojih se izrađuju geokompoziti su:
- geotekstil i geomreža,
- geomembrana i geotekstil i
- geotekstil i mineralni materijali za zaptivanje.
Najbolji i najtačniji izvori podataka o geosintetičkim proizvodima iz navedenih
uobičajenih termina je časopis "Geotechnical Fabrics Report" (GFR), Internacionalnog
udruženja industrijskih tkanina (IFAI) a dostupan je na www.geosyntheticsmagazine.com .
Sl.7:-Oblici geosintetičkih proizvoda:traka, platna, vlakna, niti i njihova kombinacija, ćelije-saće, mreža

20/354
1.2.Funkcije i primena
Ključni koncept projektovanja geosintetika je definisanje primarne funkcije proizvoda koja
određuje potrebna svojstva i koja treba specifikovati. FHWA priručnik definiše šest
primarnih geosintetičkih funkcija (zajedno sa uobičajenim geosinteticima za koje se
koristi):
1. Odvajanje (separation)- (geotekstil - tipično tkano za manje izduženje i za netkani
materijal)bolja odvodna svojstva).
2. Ojačanje (reinforcement) - (geomreže, geotekstili - tipično tkani, ali neke visoke
čvrstoće,netkani materijali ako je dozvoljeno više izduženja).
3. Filtracija (filtration) - (geotekstil tipično netkan, ali neki posebno proizvedenitkani).
4. Odvodnjavanje (drainage) - (geoneti, drenažni geokompoziti (geonet-geotekstil),
limovi/zidni odvodii montažne vertikalne odvode (stene).
5. Kontrola erozije (erosion control).
6. Zaštita (nerazgradivi i razgradivi valjani proizvodi za kontrolu erozije (RECPs) kao što
su otirači i pokrivači, geoćelije, geotekstili i tkani i netkani) i deo geosintetika
kompozitnog sastava.
 Fluidna barijera (geomembrane, geosintetičke gline (GCL)).
Geosintetici se proizvode u raznim oblicima i dimenzijama (mreže,folije, membrane…),
što je povoljno za mnoga tehnička rešenja jer:
brzo se postavljaju,
zamenjuju prirodne materijale,
daju bolja, i sigurnija, projektna rešenja,
imaju jaku podršku proizvođača,
ali, pored mnogo dobrih osobina, mogu se primetiti i nedostaci:
dugoročna svojstva smola, od kojih su neki polimeri napravljeni, moraju se ispitati s
obzirom na oksidiranje, uticaj svetlost i razređivače,…
kod zahtevnijeg tla javlja se problem začepljivanja geosintetika koji služe za
filtraciju,
kod rukovanja, skladištenja i ugradnje treba se paziti na kontrolu kvaliteta, zbog
ujednačenih vrednosti u konstrukciji.
Na slikama 4,5,7, 8 i 9. prikazane su tipične vrste geosintetika koje se koriste u izvođenju
geotehničkih i drugih konstrukcija i zahvata.

21/354
Tipični geosintetički materijali
Geotekstili (Geotextiles) Izgled
Tkan
(Woven Geotextile)
Netkan
(Non-woven geotextile)
Pleten
(Knitted fabric)
Geomreže (Geogrids)
mogu biti:
- ekstrudirane,
- pletene i
- vezane - zavarene
Geopletiva (Geonets)
Geomembrane
(Geomembranes)
Bentonitni tepisi
(Geosynthetic clay liners)
Geocevi (Geopipes)
Geokompoziti
(Geocomposites)
Geosaće - geoćelije
(Geocells)
Geomat (geootirač)
Geofoam (Geofoam)
Gabioni i Geotube
(Gabions and
Geotubes)
PVC talpe
Sl.8:- Tipični geosintetički materijali

22/354
OBLASTI GDE SE UPOTREBLJAVAJU GEOSINTETICI
Ojačane tla Potporni zidovi
Osnovno
ojačanje nasipa
Ojačanje
temelja
puteva
Ojačanje
železničkih
temelja- nasipa
Ojačanje na
čelu stubova
Prelazak
šupljina- rupa
Slojevi protiv
zagađenja
1
Sl. 9: - Oblasti upotrebe geosintetika

23/354
2. GEOSINTETICI - Vrste i njihova upotreba
Geosintetici su planarni polimerni materijali koji se koriste u kombinaciji ili u kontaktu sa
zemljanim ili kamenim tlom ili ostalim geotehničkim materijalima za različite svrhe kod
gradnje inženjerskih građevina.
Geosintetici se upotrebljavaju za razdvajanje, filtriranje, dreniranje, ojačanje/armiranje,
zaptivanje i zaštitu.
Većina geosintetika proizvedena je od sintetičkih polimera: polipropilena, poliesetra i
polietilena. Ovi polimeri su visoko otporni na biološke i hemijske uticaje, dok se poliamidi
i staklena vlakna ređe koriste. Prirodna vlakna kao što su kokos, juta i pamuk mogu se,
takođe, koristiti za proizvodnju geosintetika, međutim oni su kratkotrajni - brzo se
raspadaju, zbog toga samo privremeno obavljaju svoju funkciju, razmatraju se odvojeno od
geosintetika pa se ovde neće razmatrti.
Geosintetički materijali dele se u nekoliko glavnih grupa, sl. 4,5,6,7 i 8:
♦ geotekstili- planarni, propusni, polimerni (sintetički ili prirodni) tekstilni materijal, koji
može biti netkan, tkani ili pleten, iglani ili toplo valjani, koji se koristi u kontaktu sa
zemljom/stenama i/ili bilo kojim drugim geotehničkim materijalom u građevinskim
primenama. Geotekstili se koriste u širokom rasponu primena, koje nastavljaju rasti sa
razvojem novih oblika geotekstila. Glavne primene su kontrola erozije, filtracija tla,
separatori podloge, armiranje tla u nasipima i potpornim zidovima, i zaštita
geomembrana. Međutim, pet osnovne funkcije su: odvajanje, filtracija, ojačanje,
drenaža, i zaštita.
♦ geomreže - za ojačanja - planarni materijali sa pravilno raspoređenim otvorima. Sastoje
se od mreže elemenata za zatezanje, međusobno povezanih varenjem, spajanjem ili
ekstrudiranjem. Veličina otvora je bitno veća od elemenata koji grade strukturu.
Primarna uloga im je armiranje;
♦ geomreže - drenažne - poseban oblik geomreža koji se sastoji od guste, pravilne mreže
elemenata čiji su sastavni delovi međusobno povezani čvorovima ili ekstruzijom.
Koriste se pre svega za razdvajanje i dreniranje;
♦ geopletiva - trodimenzionalna, propusna struktura izrađena od polimernih jednovrsnih
niti i/ili drugih elemenata (sintetičkih ili prirodnih), koji su mehanički i/ili termički i/ili
hemijski i/ili na neki drugi način spojeni;
♦ geomembrane - nepropusni, planarni materijali čija je glavna svrha zaptivanje;
♦ geokompoziti - proizvedeni ili na terenu sastavljeni veštački materijali koji se sastoje od
najmanje dve vrste različitih materijala, od kojih je najmanje jedan od polimernih
sintetičkih vlakana. Postoji skoro neograničen broj različitih vrsta geokompozita.
Najviše se koriste za dreniranje i zaptivanje;
♦ bentonitni tepisi - Geosynthetic Clay Liners (GCL) - oblik nepropusnih geokompozita
sastavljen od dva geotekstila, između kojih je ugrađena bentonitna glina. Upotrebljavaju
se za zaptivanje.

24/354
Prema dr. Robertu Kerneru (R.M. Koerneru), postoji osam tipova geosintetika:
geomreže, geotekstili, geoneti, geomembrane, geosintetičke gline, geocevi, geofomati i
geokompoziti. On ih ovako definiše:
Geomreže -geogrids
Geomreže su plastične mase formirane u veoma otvorenu, rešetkastu konfiguraciju - tj. sa
velikim otvorima između pojedinačnih rebara i ukrštenim pravcima. Geomreže se
formiraju na različite načine:
1- rastegnute u jednom, dva ili više smera za poboljšanje fizičkih svojstava,
2- napravljene na mašinama za tkanje ili pletenje standardnim i dobro utvrđenim
metodama, ili
3- spajanjem šipki ili traka.
Postoje mnoga područja primene, međutim, one funkcionišu gotovo isključivo kao
materijali za ojačanje.
Geotekstili
Geotekstili su u stvari tekstil u tradicionalnom smislu, ali se sastoje od sintetičkih vlakana,
a ne prirodnih, kao što su pamuk, vuna ili svila. Zato biorazgradnja i kasniji kratki životni
vek nisu problem. Ova sintetička vlakna su napravljena u fleksibilne, porozne tkanine
standardnim mašinama za tkanje ili su spojena na odgovarajući način. Neki su takođe
pleteni. Glavna karakteristika je da su geotekstili porozni za protok tečnosti kroz njihovu
horizontalnu ravan a takođe unutar njihove debljine, u širokom rasponu. Postoji najmanje
100 specifičnih područja primene za geotekstile koji su razvijeni; međutim, tkanina uvek
izvodi najmanje jednu od četiri diskretne funkcije: odvajanje, ojačanje, filtriranje i/ili
drenažu.
Geoneti
Geoneti se formiraju kontinuiranom ekstruzijom paralelnih kompleta polimernih rebara
pod oštrim uglovima jedan prema drugom. Kada su rebra otvorena, relativno veliki otvori
se formiraju u mrežastu konfiguraciju. Njihova dizajnerska funkcija je u potpunosti u
području drenaže gde se koriste za prenos svih vrsta tečnosti.
Geomembrane
Geomembrane su relativno tanke, nepropusne ploče polimernog materijala koji se
primarno koriste za obloge i pokrivače tečnih ili čvrstih skladišnih prostora, tj. sve vrste
deponija, rezervoara, kanala i drugih objekata za zadržavanje. Zato je primarna funkcija
ograničenja tečnosti ili kao parna brana ili oboje. Obim primena je, međutim, veliki i
raznovrstan, a pored područja zaštite okoline, primene se ubrzano razvijaju u
geotehničkom, transportnom, hidrauličkom i privatnom razvojnom inženjeringu.
Geosintetički glineni tepisi - Geosynthetic Clay Liners (GCL)
Geosintetičke glinene linije (GCL) su sastavljena struktura geosintetičkih materijala i
prirodnih materijala tla (glina) sa niskom hidrauličnom provodljivošću. Radi se o rolnama
fabrički izrađenih tankih slojeva bentonitne gline spojene između dva geotekstila ili
vezanih za geomembranu. Strukturni integritet kompozita dobija se probijanjem iglom,
šivenjem ili fizičkim vezivanjem. GCL se koriste kao kompozitna komponenta ispod

25/354
geomembrane ili same po sebi u primenama zaštite životne sredine i zaštite, kao i u
transportu, geotehničkim, hidrauličnim i raznim drugim razvojnim aplikacijama.
Geokompoziti
Geokompoziti se sastoje od kombinacije geotekstila, geomreža, geoneta i/ili geomembrana
u fabričkoj proizvodnji. Takođe, bilo koji od ova četiri materijala može se kombinovati sa
drugim sintetičkim materijalom (npr. deformisanim plastičnim listovima ili čeličnim
kablovima) ili sa zemljom. Na primer, geonet sa geotekstilom na obe površine i GCL koji
se sastoji od geotekstila/bentonita/geotekstilnog sendviča su oba geokompozita. Ova oblast
donosi najbolje kreativne napore inženjera, proizvođača i izvođača. Područja primene su
brojna i stalno rastu. Obuhvataju čitav spektar funkcija koje su prethodno navedene za
geosintetiku: separaciju, ojačanje, filtraciju, drenažu i zadržavanje.
Geosaće - geoćelije (Geocells)
Geosaće sastoji se od ćelija postavljenih jedna do druge spojene trakama od ekstrudiranih
sintetičkih materijala u formu saća. Osnovna funkcija geocell-a je da zadržava zemlju ili
drugi rastresiti materijal na mestu kako bi sprečio klizanje rastresitog materijala niz kosinu.
Geocevi (Geopipe)
Geocevi svrstane su kao geosintetički material jer se koriste u svim aspektima
geotehničkim, transportnim, ekološkim, hidrauličkim i drugim aplikacijama.
Geofoam
Geofoam je proizvod stvoren procesom polimerne ekspanzije koji rezultira “penom” koja
se sastoji od mnogih zatvorenih, ali plinskih punjenja. Skeletna priroda ćelijskih zidova je
neekspandirani polimerni materijal. Dobijeni proizvod je generalno u obliku velikih, ali
izuzetno lakih blokova koji se slažu jedan pored drugog, obezbeđujući lagano punjenje u
brojnim aplikacijama. Iako je primarna funkcija diktirana primenom, odvajanje je najčešće
razmatrano, pa će geofoam biti uključen u ovu kategoriju.
Sl.10:- Jedna od klasifikacija geosintetika

26/354
2.1. GEOMREŽE (Geogrids)
Geomreže predstavljaju brzo rastući razvojni segment unutar područja geosintetika. Prema
IGS (2009) geomreža definisana je kao:
Geomreža, planarna- ravna, polimerna struktura koja se sastoji od pravilne otvorene mreže
integralno povezanih elastičnih elemenata, koji se mogu povezati ekstruzijom, lepljenjem
ili prepletanjem, čiji su otvori veći od sastojaka, a koriste se u građevinskim radovima
(prvenstveno za ojačanje - armiranje tla).
Umesto da budu čvrsto tkane, netkane ili pletene tekstilne tkanine, geomreže su plastične
mase oblikovane u vrlo otvorenu mrežastu (rešetkastu) konfiguraciju (tj. imaju velike
otvore). Postoji najmanje 25 područja primene; međutim, oni funkcionišu gotovo
isključivo kao materijali za ojačanje.
Geomreže mogu biti:
- tkane - pletene (woven),
- toplo spojene (zavarene) iz traka - vezane (bonded) i
- ekstrudirane (extruded).
Sl. 11. - Geomreže
Karakteriše ih visoka čvrstoća i velika krutost pa se zbog toga najčešće koriste za ojačanje
tla jer mu povećavaju krutost, ojačavaju ga i umanjuju deformacije u tlu.
Za ojačanje i stabilizaciju slabo nosivog tla materijal čija je veličina frakcije veća od otvora
oka mreže nasipa se na geomrežu kada dolazi do uklještenja materijala u otvorima
geomreže i nastaje sistem otporan na spoljne sile.
Sl. 12. - Čvrstoća geomreže i interakcija sa tlom (uklještenje zrna) povećavaju čvrstoću tla
Geomreže se još koriste i za ojačanje asfalta tako da se između slojeva asfalta ugradi
geomreža. Ona poboljšava asfalt na način da preuzima djelovanje sila i sprječava nastanak
pukotina na novom sloju asfalta. Istraživanja i praksa pokazali su da geomreža višestruko
produljuje vijek trajanja asfaltnog kolnika i smanjuje potrebu za održavanjem.
Sl. 13. - Primer ugrađivanja geomreža i interakcija sa tlom

27/354
Geomreže mogu nositi:
- u jednom smeru (jednoaksijalne - monoaksijalne)
- u dva smera (biaksijalne)
- u više smerova (triaksijalne)
Sl. 14: - Tipovi geomreža - ratličiti tipovi geomreža za ojačanje (armiranje) tla
Geomreže su geosintetici otvorene građe kod kojih su otvori puno veći od niti, odnosno
učvršćenja i dimenzija materijala. Proizvode se od polimernih vlakana kao što su polietilen
(PE), polipropilen (PP), poliester (PET) polivinilalkohol (PVA), polietilen visoke gustine -
"high density" (HDPE), aramid (AR) i drugi. Zavisno od tehnologije izrade razlikujemo
tkane, varene, ekstrudirane i monolitne geomreže (proizvedene bušenjem i rastezanjem
polipropilenske plahte pri visokim temperaturama). Prve geomreže proizvedene su
bušenjem rupa u platnu materijala, a danas se takve mreže rade tzv. postupkom ekstruzije.
To je postupak u kojem se u materijalu buše rupice, a zatim se materijal razvlači zavisno
od veličine otvora koji želimo.
Glavna karakteristika geomreža je velika zatezna čvrstoća i velika krutost pa se geomreže
najčešće upotrebljavaju za ojačanje i stabilizaciju slabo nosivog tla. Visoka čvrstoća
geomreže i interakcija sa tlom (uklještenje zrna) povećavaju čvrstoću tla, ojačavaju ga i
umanjuju deformacije u tlu.
Sl. 15:- Primer pletene geomreže
Danas imamo geomreže od poliesterskih vlakana obloženih polietilenom. Mnoštvo
neprekinutih vlakana spaja se u nit koja se tada tka u uzdužnom i poprečnom smeru sa

28/354
određenim razmakom između rebara. Preklopi se dodatno učvršćuju te se tada vrši
oblaganje vlakana.
Prema načinu proizvodnje razlikuju se monolitne, pletene i spajane geomreže. Za njihovu
izradu se najčešće koristi polietilen viskoke gustine.
Osnovna namena im je za ojačanje i poboljšanje strukture zemljišta - tla.
kako je rečeno, geomreže mogu biti:
- EKSTRUDIRANE GEOMREŽE (extruded)
- PLETENE GEOMREŽE (woven)
- VEZANE GEOMREŽE vezane (bonded)
2.1.1. EKSTRUDIRANE GEOMREŽE
Proizvode se najčešće od polietilena velike gustine "high density" ili polipropilena koji su
ekstrudirani azatim izvlačeni u jednom pravcu (mono - directonal geogrids) prikazanim na
slici 6. i sanaponima na zatezanje u granicama 60 - 200KN/m ili izvlačeni u dva pravca (bi-
directional geogrids) koje imaju manju vrednost napona na zatezanje (20-30 KN/m) ali
zato jednaku uoba pravca.
Sl. 16:- Ekstrudirane geomreže
2.1.2. PLETENE GEOMREŽE
Proizvode se najčešće od "high modul" poliester sintetičkih vlakana obloženih zaštitnim
slojem od sintetičkog materijala koji obezbeđuje otpornost spojeva.
Sl. 17:- Pletene geomreže
2.1.3. VEZANE GEOMREŽE
Osim za stabilizaciju i ojačanje slabo nosivog tla, geomreže se koriste i za ojačanje asfalta
na način da se između slojeva asfalta ugradi geomreža. Geomreža se koristi i za sanacije
kolovoza, a u svrhu sprečavanja reflektiranja postojećih pukotina na novi sloj asfalta. Ona
preuzime delovanje sila i sprečava nastajanje pukotina na novom sloju asfalta. Vrlo bitna
namena geomreže je za zaštitu tla od erozije. Koriste se i za zaštitu od odrona i izgradnju
potpornih zidova kao i za stabilizaciju podloga za želežničke pruge. Zavisno od
proizvođača, geomreže mogu se razlikovati, ali njihova funkcija je jednaka.
Primena geomreže:
• kod odlagališta otpada:
Geomreže kao samostalni element ili kao sastavni deo kompozita primenjuje se u
deponijima u funkciji ojačanja.

29/354
A kako se odlagališta ponekad smeštaju u napuštene kamenolome, često je potrebno urediti
strme stenske pokose kako bi se što bolje iskoristio prostor za odlaganje otpada. Postupci
armiranja tla koriste se za oblikovanje veštačkih barijera uz kosinu. Posebna pažnja treba
se posvetiti kosinama strmijim od 1:7. Smičuća čvrstoća na kontaktima geosintetika i tla
može biti vrlo niska, sa uglom između geomembrane i geotekstila.
Sl. 18: - Geomreže kod odlagališta otpada i sanacija klizišta armiranjem geomrežom i geotekstilom
• poliesterske mreže za armiranje asfalta i tla:
To je posebna vrsta mreža koja je razvijena za potrebe armiranja asfaltnih slojeva, a
upotrebljava se i za armiranje tla. Takv se mreže u svetu, ali i kod nas u te svrhe koriste
već tridesetak godina.
Sastav materijala - poliester, koji osigurava mrežama dobra mehanička svojstva i dovoljnu
otpornost na visoke temperature kakve imaju asfaltne mešavine (do 1600
C) tokom
polaganja.
Mreže su pravougaone, dimenzija 20x20, 30x30 ili 40x40 mm. Izrađene su tkanjem od
kontinuiranih filamenata. Bitno je da mreže imaju površinsku obradu koja omogućuje
dobro slepljivanje sa asfaltom.
Širina im se kreće otprilike do 2 m.
Sl. 19:- Mreža za armiranje asfalta i tla
• kod izgradnje želežnica i puteva:
Geomreže koriste se za stabilizaciju tereta od ranih 80-ih za smanjenje troškova izgradnje i
održavanja kvaliteta vožnje. Kada se želežnička pruga gradi na mekom tlu, sa slabom
nosivošću, potrebno je poboljšati temeljno tlo tako da ono može efikasno podržati
železnički nasip. To može značiti dugotrajnu hemijsku stabilizaciju podloge ili iskopavanje
dubokog sloja zemlje, nakon čega sledi dovoz i postavljanje debelog i skupog sloja
granulata za podlogu nasipa. Korišćenjem geomreže za armiranje dozvoljava značajno
smanjenje debljine donjeg nosećeg sloja, uz postizanje iste nosivosti. To dozvoljava
q
potencijalna klizna ploha
geotekstil
q
T1
T2
vlačne sile
DETALJ
GEOGRIDA

30/354
smanjenje potrebnog iskopavanja i premeštanja neupotrebljivog tla, i manje potrebne
kvalitetne ispune, uz postizanje željene čvrstoće potrebne za podržavanje nasipa.
Vrste geomreža:
•SECUGRID: Geomreža za ojačavanje tla, izuzetno dobra za ojačavanje tla. Karakteriše je
velika čvrstoća, a mala istezljivost sa izbačenim rastegnutim rebrima. Robustna je zbog
monolitnih ravnih rebara. Postoje razne dimenzije sa širokim obimom geomreža tipa Q i R.
Secugrid® R Secugrid® Q
Sl. 20. Secugrid mreža za ojačavanje tla, tip R i Q
(http://www.gt-trade.hr/proiz/secugrid.htm)
•TRIAX: Zasniva se na jednom od najefikasnijih i stabilnih strukturnih oblika - trougla. Za
razliku od dvoosnih geomreža čija je zatezna čvrstoća u dva smera, Triax je sada muliti-
usmeren. Proizvod ima izotropno zatezna svojstva, kroz 3600
.
Sl. 21. - Triax geomreža (http://www.tensar.com.hr)
Sl. 22:- Trodimenzionalna geomreže Tenax 3D rešetke XL (http://www.twnax.net.)
•TENAX: Prednosti ovakve geomreže:
- moguće je smanjiti dubinu iskopa da 40%
- smanjenje učestalosti i količini građevinskih vozila iskopani materijal
Tenax 3D rešetke XL-ove geomreže karakteriziraju značajne dimenzije u sva tri glavna smera. Veličina
otvora je 60x5 mm, omogućava optimalnu interakiju sa grubo granulisanim materijalima.
Tenax 3D rešetke S- idealne za jačanje srednjih do malih granulisaih tla, ima otvor od 30x30 mm.
Sl.23.Trodimenzionalna geomreža 3D rešetke S
(http://www.tenax.net)
Sl. 24:- Tenax 3D rešetke MS
Tenax 3D rešetke MS - koristi se za finija i manje
kompaktna tla (kreč, glina ili pesak). Zbog guste mreže osigurava se visoki nivo interakcje
sa tlom.
Kako funkcionišu?
Čestice agregata uklješte se efikasno unutar otvora trougla, duboka rebra profila Triax
mreže pomažu da ograniče agregat, koji u kombinaciji sa izotropnom čvrstoćom stvara
mehanički stabilizovani sloj sa izvanrednim performansama.

31/354
U hidrotehnici, geomreže većih otvora koriste se za izradu gabiona i temeljnih madraca, a
manjih otvora za stabilizaciju slabo nosivog temeljnog tla nasutih objekata (brana,
pregrada i nasipa) te za pridržavanje humusa u izvedbi travnate zaštite pokosa.
Pri uređenju slabo nosivog temeljnog tla primijenjuju se geomreže koje preuzimaju zatezne
sile u dva međusobno normalna smera. Za osiguranje stabilnosti kosina i izradu temeljnih
madraca mogu se primeniti i geomreže nosive u jednom smeru. Za ekstremne uslove u tlu,
kada se očekuju radijalni naponi u više smerova, koriste se geomreže nosive u minimalno
tri smera u ravni.
Geomreže imaju primarnu funkciju armiranja i sporednu funkciju mehaničkog odvajanja
materijala. Kod funkcije armiranja geomreže preuzimaju zatezne sile i trenjem ih prenose u
tlo uz ograničenu deformaciju.
Tokom životnog veka armirane građevine geomreža mora zadovoljiti uslove postavljene na
merodavna mehanička svojstva i postojanost. Merodavna svojstva geomreža su:
2.1.4. Mehanička svojstva
 Zatezna čvrstoća
Zatezna čvrstoća geomreže u poprečnom i uzdužnom smeru određena prema EN ISO
10319 služi kao kontrolna vrednost za ocenu kvaliteta. Minimalna zatezna čvrstoća
polimernih geomreža, nezavisno od zaheva koji se postavljaju na geomrežu zavisno od
specifične primene, treba biti 20 kN/m.
Tabela 3
Skupovi geomreža za armiranje uz
uobičajeni raspon Fmax i εFmax Tip geomreže
Sirovina
Uobičajeni raspon
Fmax [kN/m]
Uobičajeni raspon
εFmax [%]
Ekstrudirane
dvoosne
jednoosne
PP
HDPE
20 – 50
40 – 200
10 – 20
10 – 15
Zavarene
PET
PP
20 – 600
20 – 400
5 – 10
8 – 15
Tkane, širina otvora > 5 mm,sa zaštitnim
slojem od polivinila (PVC)
PET
PVA
AR
30 – 600
30 – 600
20 – 600
10 – 20
5 – 10
3 – 5
Osetljivost na oštećenja kod ugradnje osim o zateznoj čvrstoći zavisi i od radne
sposobnosti geomreže, koju karakteriše proizvod zatezne sile i izduženja usled maksimalne
zatezne sile. Izduženje pri maksimalnoj zateznoj sili ispituje se prema EN ISO 10319. S
obzirom da je geomreža u tlu trajno izložena opterećenju, potrebno je proveriti i čvrstoću
pri dugotrajnom opterećenju.
U tabeli 3 prikazana je podela geomreža prema korišćenoj glavnoj sirovini uz uobičajeni
raspon zatezne čvrstoće, Fmax i istezanja pri maksimalnoj zateznoj sili, εFmax. Za specijalne
primene mogu se proizvoditi i geomreže znatno veće zatezne čvrstoće.
 Puzanje
Puzanje opisuje ponašanje geomreža, tj. promenu izduženja pri delovanju konstantne sile
kroz duži vremenski period.
Geomreže čije su sastavne sirovine polietilen (PE) i polipropilen (PP) nemaju sposobnost
zadržavanja mehaničkih svojstava kroz duži vremenski period (106 sati). Pri iskorišćenju
sile od oko 30-35% dolazi do pojave plastičnog tečenja materijala pa se pri proračunu

32/354
armature za nasipe ovaj tip geomreža uzima sa koeficijentom sigurnosti na puzanje od 3,5
do 4,5.
Kod ostalih tipova geomreža (PET, PVA, AR) do plastičnog tečenja usled zateznog napona
dolazi pri iskorišćenju oko 70% mehaničkih svojstava materijala. Kod armiranja tla
preporučuje se upotreba ovog tipa geomreža s tim da se koeficijent sigurnosti za puzanje
materijala uzima između 1,2 i 2,5.
 Interakcija geomreža - tlo (više u 4.2. Osnovni koncept armiranog tla)
Odnos između geomreža i tla koje se armira definisan je trenjem koje ima glavnu ulogu pri
prenosu zatezne sile sa tla na geomrežu i obratno. Ispitivanje interakcije geomreža-tlo
sprovodi se za dva slučaja: jednostrano smicanje i dvostrano izvlačenje. Određivanje
otpornosti u slučaju jednostranog smicanja sprovodi se prema EN ISO 12957-1,
ispitivanjem direktnim smicanjem, dok se u slučaju dvostranog izvlačenja sprovodi
određivanje otpornosti na izvlačenje iz tla prema EN ISO 13738.
Na osnovi rezultata ispitivanja određuje se koeficijent interakcije αi prema kojem se
određuje minimalna dužina sidrenja.
Vrednost koeficijenta interakcije zavisi od granulometrijskog sastava i kohezije tla,
prisutnosti vode i širine otvora i površinskoj strukturi geomreže.
 Postojanost, detaljnije u delu 3.2. Trajnost geosintetika
Postojanost geomreža, tj. njihova otpornost na uticaj okoline, dokazuje se ispitivanjem:
- Biološke otpornosti;
- Otpornosti na vremenske uticaje;
- Hemijske otpornosti.
Geomreže od uobičajenih polimernih sirovina po pravilu su biološki otporne.
Mikrobiološka otpornost geomreža ispituje se prema EN 12225.
Otpornost na klimatske uticaje se dokazuje prema EN 12225. Otpornost je potrebno ispitati
ako je geomreža izložena direktnim vremenskim uticajima duže od dva nedelje. Dve
nedelje (14 dana) je razdoblje tokom kojeg u evropskim klimatskim uslovima ne dolazi do
smanjenja zatezne čvrstoće pri direktnom izlaganju geomreža vremenskim uticajima.
U normalnim uslovima okoline kada tlo nije kontaminirano, a pH vrednost vode je između
4 i 9, geomreže u pravilu dugotrajno zadržavaju svoja svojstva.
Zahtevi postojanosti geomreže određeni su maksimalno dozvoljenim smanjenjem vrednosti
zatezne čvrstoće koji su definisani sledećim graničnim uslova:
- biološka otpornost maks. 5 %
- otpornost na vremenske uticaje maks. 5 %
- hemijska otpornost u:
- kiselom okruženju pH < 4 dodatni dokazi
- normalnom tlu i vodi 4 < pH < 9 maks. 5 %
- baznom okruženju pH > 9 dodatni dokazi.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju na geomreže koje se koriste su oni koji se odnose na
geometriju, mehanička svojstva i postojanost.

33/354
Karakteristična svojstva geomreža, merodavna ukoliko se koriste za uređenje slabo
nosivog temeljnog tla ili izradu posteljice, navedena su u tabeli 3.5.6.
Zahtevi kvaliteta geomreže koja se koristi pri uređenju slabo nosivog temeljnog tla ili
posteljice moraju biti postavljeni u delu projekta koji se odnosi na temeljno tlo.
Ukoliko ti zahtevi nisu navedeni ili, kojim slučajem, izostavljeni, preporučuje se da
geomreža zadovolji sledeće zahteve:
- veličina otvora mreže, D (MD/CMD) max 40/30 mm
- zatezna čvrstoća Fmax, prema EN ISO 10319 min 30/30 kN/m
- zatezna čvrstoća pri izduženju ε =2%, F5, EN ISO 10319 min 10/10 kN/m
- zatezna čvrstoća pri izduženju ε =5%, F5, EN ISO 10319 min 20/20 kN/m
- izduženje u trenutku loma εFmax, EN ISO 10319 max 10/10 %
- otpornost na uticaj atmosferilija, smanjenje čvrstoće u %, prema EN ISO 12224
max 25%
Za prvih 20.000 m2
materijala (geotekstila ili geomreže) isporučenog na gradilište i
ugrađenog potrebno je provoditi ispitivanje na svakih 5.000 m2
, dok se za količine
materijala iznad 20.000 m2
ispitivanje sprovodi na svakih 10.000 m2
materijala.
Važno:
Geomreža svojom zateznom otpornošću od 30 kN/m do 800 kN/m odgovara za puno
zahtevnih projekata. Odličan su element za ojačavanje jer podnose visoka zatezna
opterećenja uz vrlo malo rastezanje. Posledica toga je momentalno povezivanje i spajanje
snage koju razvija geomreža sa tlom koje se nasipa bez osnovnih deformacija. Ravni
monolitni polimerni štapovi od kojih se izrađuje geomreža izvanredno su čvrsti i imaju
odličnu hemijsku otpornost. Geomreža je izrađena u saglasnosti sa DIN ISO 9000 koji
obezbeđuje njegovu homogenost i visok kvalitet. Geomreža je uspešno izdržala brojna
testiranja poznatih institucija za testiranje materijala, potvrdila je to i dosadašnja praksa.
2.2. GEOTEKSTILI (Geotextiles)
Prema IGS (2009), geotekstil je definisan kao:
Geotekstil, planarni - ravni, propusni, polimerni (sintetički ili prirodni) tekstilni materijal,
koji se koristi u dodiru (kontaktu) sa tlom/stenom i/ili bilo kojim drugim geotehničkim
materijalom u građevinskim radovima - zahvatima..
Geotekstili se sastoje od posebno složenih i učvršćenih vlakana, tako da najčešće imaju
izgled i građu neke vrste "filca". U tlu, odnosno građevinama,obavljaju više funkcija kao
što su: razdvajanje, armiranje, odvodnaj, stabilizacija, filtriranje, dreniranje i zaštita.
Geotekstil je najčešće upotrebljavan i najraznovrsniji geosintetik s obzirom na vrste
proizvođača i vrste radova u kojima se koristi. Zbog ugradnje u vrlo grubim uslovima treba
obratiti pažnju da ne bi došlo do oštećenja, i zato mu je najvažnija osobina velika otpornost
na oštećenja.
Vrste geotekstila
Kao što se može pretpostaviti po etimologiji reči "geotekstil", moderni proizvodni procesi
geotekstila prate njihovo poreklo od tradicionalnih tehnika proizvodnje tekstila. Danas

34/354
nalazimo četiri glavna tipa geotekstila, koji su definisani procesima koji se koriste u
njihovoj proizvodnji:
• netkani
• tkani
• pleteni
• kompozitni geotekstili
- Netkani geotekstil: izrađeni su od usmerenih ili nasumično orijentisanih vlakana, niti ili
drugih elemenata, koja su mehanički, termički ili hemijski povezana.
- Pleteni geotekstil: proizvedeni omčanjem jednog ili više prediva, niti ili drugih
elemenata.
- Tkani geotekstil: nastaje isprepletanjem, obično pod pravim uglom, dvaju ili više
skupova prediva, niti ili drugih elemenata.
- Kompozitni geotekstili:kompozitni (složeni) geotekstili teško se kategorizuju jer
uključuju dve ili više kategorija proizvoda. Pripadaju posebnoj klasifikaciji unutar
proširene porodice geosintetičkih tekstila.
Sl. 25. - Netkani geotekstil, pleteni geotekstil, tkani geotekstil i kompozitni geotekstil
Od ove grupe, netkani materijali predstavljaju najčešće korišćenu porodicu geotekstila
zbog širokog spektra funkcija za koje se mogu koristiti. Pošto su u svojoj primeni nešto
ograničeniji, tkani geotekstili su druga najčešće korišćena porodica. Upotreba pletenih
geotekstila je mnogo marginalnija i uopšte ograničena na specijalizovana tržišta za
specifične primene koje zahtevaju svojstva koja se ne mogu ekonomski zadovoljiti
konvencionalnim tkanim ili netkanim geotekstilima.
Takođe smo videli nove proizvode koji kombinuju materijale i proizvode sa već
spomenutim metodama, ili u kombinaciji sa drugim geosintetičkim proizvodima. Ovi novi
višeslojni proizvodi su generalno grupisani zajedno kao kompozitni geotekstili.
Geotekstili čine jezgro člana geosintetičke porodice koja se intenzivno koristi u
građevinarstvu.
Neke mehaničke, hidraulične i hemijske osobine geotekstila su detaljno razmatrane.
Nadalje, karakteristike projektovanja i trajnosti geotekstila analiziraju se posebno s
obzirom na njihove funkcije.
Geotekstili su tekstil u tradicionalnom smislu, međutim, tkanine se obično izrađuju od
naftnih derivata kao što su poliester, polietilen i polipropilen. Mogu biti i od stakloplastike.
Geotekstili se ne proizvode od prirodnih tkanina, koje prebrzo propadaju, ali mogu biti
tkani, netkani ili pleteni.

35/354
Geotekstili čine jednu od dve najveće grupe geosintetika. Gotovo svi dostupni geotekstili
na tržištu proizvode se od poliestera ili polipropilena. Polipropilen je lakši od vode
(specifična težina 0,9), jak i vrlo izdržljiv. Polipropilenski filamenti i vlakna od sintetičkih
vlakana koriste se u proizvodnji tkanih prediva i netkanih geotekstila. Visoka čvrstoća
poliesterskih vlakana i prediva takođe se koriste u proizvodnji geotekstila. Poliester je teži
od vode, ima odlična svojstva čvrstoće i puzanja, te je kompatibilan sa najčešćim
okruženjem tla.
Sl.26.- Razvoj i kretanje geotekstila širom sveta do kraja 1970-ih. Rankilor, N.R., 1981. membrane u
Ground Engineering, Wiley and Co., London, Engleska, str. 377.
Sl. 27. Primeri primene geotekstila koji deluje kao separator (From Giroud, 1981)
Najbitnija osobina tekstila je velika otpornost na oštećenja upravo zato jer se geotekstili
ugrađuju u grubim uslovima i većina oštećenja nastaje prilikom njegove ugradnje. Izrađuju
se od posebno složenih i učvršćenih poliamidnih vlakana. Prema načinu proizvodnja mogu
biti:
- netkani geotekstil (non-woven),
- tkani geotekstil (woven) i
- pleteni (bonded).

36/354
Geotekstilne strukture
Dakle, postoje dva glavna tipa geotekstila ili strukture: tkani i netkani materijali. Druge
proizvodne tehnike, na primer pletenje i spajanje šavom, povremeno se koriste u
proizvodnji specijalnih proizvoda.
2.2.1. Netkani geotekstil (non-woven geotextiles - GTnw)
Netkani materijali: netkani geotekstili proizvode se od bilo kakvih vlakana (kratka vlakna,
obično dužine 2,54 -10,16 cm (1do 4 inča) ili neprekidnih vlakana nasumce raspoređenih u
slojeve na pokretni remen kako bi se formirao filc. Mreža zatim prolazi kroz razbojnu igli
i/ili drugu veznu mašinu koja povezuje vlakna/filamente. Netkani geotekstili su veoma
poželjni za podzemne drenažne i erozione primene kao i za stabilizaciju puteva na vlažnim
tlima osetljivim na vlagu.
Ovaj geotekstil proizvodi se od sintetičkih vlakana koja se obrađuju i vezuju mehanički
(spojeni probijanjem iglama - needle-punched, sl. 27a.) ili termički (heat-bonded, sl. 27b.).
U zavisnosti od dužine vlakana netkani mehanički vezani geotekstil može biti ili od
kontinuiranih ili od kratkih vlakana (staple type).
Netkani geotekstil je prvi tip materijala iz tekstilne industrije koji je korišćen za
geotehnički inženjering i još uvek je najzastupljeniji u ovoj oblasti.
Sl. 28:- a) Netkani geotekstil (GTnw), b) termički (heat - bonded)
Tabela 4
PROIZVOD- slika NAZIV MATERIJALA
- Netkani poliesterski geotekstil GEO RPES AG, GEO PES AG
- Netkani polipropilenski geotekstil GEO RPP AG, GEO PP AG
- Netkani polipropilen/poliester geotekstil, termoobrađen sa obe strane GEO SF TC
- Netkani polipropilenski geotekstil, termoobrađen sa obe strane GEO RPP TC
OSNOVNA FUNKCIJA
- separacija
- filtracija
- zaštita membrana za hidroizolaciju
UPOTREBA
- putarstvo
- železnica
- niskogradnja
- hortikultura i uređenje zemljišta
- zeleni krovovi.

37/354
2.2.2. Tkani geotekstil (woven geotextiles - GTw)
Tkani: Tkanje je proces preplitanja pređa za izradu tkanine. Tkani geotekstili su
napravljeni od tkanja pređa od monofilamenta, multifilamenta ili proreza. Prerezane niti
pređe mogu se dalje podeliti na ravne trake i fibrilirane (ili paukove mrežaste) pređe. U
ovom procesu izrade tkanog geotekstila postoje dva koraka: prvo, izrada filamenata ili
rezanje niti radi stvaranja prediva; i drugo, tkanje pređa za formiranje geotekstila.
Proizvodi tkanjem sa dva ili više sintetička vlakna:
1. "warp yarns"- paralelno sa pravcem tkanja
2. "weft yarns" - vertikalno u odnosu na platno.
U zavisnosti od izgleda poprečnog preseka i tipa tkanja postoje tri tipa tkanog geotekstila:
1. monofilament woven geotextiles (slika 29 a)
2. trakasti tkani geotekstili - spljoštene rebraste kosti (tape woven geotextiles- flattened ribbones, slika 29 b.)
3. DOS geotextiles - directionally oriented structures (slika 29 c.)
Tabela 5
PROIZVOD- slika NAZIV MATERIJALA
-Tkani polipropilen geotekstil
KORTEX GT PP
- Tkani poliester geotekstil
TELEVEV
-Tkani polipropilen geotekstil
THRACE TPO
Sl.29a. Mmonofilament
Tkani (woven) geotekstili
Sl. 29b.Tape (woven)
Tkani geotekstili
(flattened ribbons)
Sl. 29c. DOS geotekstili
(directionaly oriented
structures)
Sl.29d. Warp pletena
višeslojna DOS struktura
Tabela 6
OSNOVNA FUNKCIJA
- SEPARACIJA
- OJAČANJE
UPOTREBA
- PUTARSTVO
- ŽELEZNICA
- STABILIZACIJA ZEMLJIŠTA-tla
- OJAČANJE ZEMLJIŠTA-tla
- NASIPI I BRANE
- POVEĆANJE KAPACITETA
- NOSIVOSTI TLA
- POTPORNI ZIDOVI
Tkiva sa prorezanim filmom - platnom obično se koriste za kontrolu sedimenta, tj. za
ogradu od mulja i za stabilizaciju puteva, ali su loš izbor za podzemne odvodne i erozione
aplikacije. Iako su ravne prerezane folije prilično jake, one formiraju tkaninu koja ima

38/354
relativno slabu propustljivost. Osim toga, tkanine izrađene od fibriliranih trakastih pređa
imaju bolju propustljivost i ujednačenije otvore nego proizvodi sa ravnim trakama.
Tkanine od monofilamenta imaju bolju propustljivost, što ih čini pogodnim za određene
aplikacije za odvodnju i kontrolu erozije. Visoka čvrstoća višeslojnih tkanja se primarno
koristi u primenama ojačanja.
2.2.3. Kompozitni geotekstili
Kompozitne (složene) geotekstile se teško kategorizuju jer uključuju dve ili više kategorija
proizvoda. Geokompoziti pripadaju posebnoj klasifikaciji unutar proširene porodice
geosintetičkih tekstila. Konkretnije, kao podfamilija geotekstila kompozitne geotekstile
možemo grupisati u dve različite grupe:
• višeslojni geotekstili i
• višeslojni geosintetički materijali sa geotekstilnom bazom- osnovom.
Višeslojni geotekstili se sastoje od dva ili više geotekstila u kombinaciji kako bi se stvorio
novi proizvod u kojem su slojevi različiti ali se dopunjuju. Različiti slojevi mogu biti istog
tipa geotekstila ili različitih tipova: netkani, tkani ili pleteni. Kombinovanje različitih
slojeva geotekstila daje specifična svojstva proizvoda na osnovu posebnih svojstava
svakog sloja. Među najpopularnijim geokompozitima ove familije su netkani kompozitni
tekstil sa netkanim materijalima (npr. geotekstil sa drenažnim jezgrom, geotekstil sa
stepenovanim filtracionim otvorom) i netkani kompoziti sa tkanjem (npr. geotekstili za
ojačanje i drenažu, filtracioni geotekstili sa kalibrisanim veličinama pora).
Višeslojni geosintetici na bazi geotekstila su višeslojni proizvodi koji kombinuju jedan ili
više geosintetičkih materijala, od kojih je najmanje jedan geotekstil. Materijali koji se
kombinuju unutar geotekstila mogu biti geosintetički iz druge porodice ili čak različit
materijal, kao što je film od plastike, metala ili čak mineralnog ili hemijskog kompozita.
Ovaj tip proizvoda se često koristi u drenažnim aplikacijama. Oni kombinuju geotekstilnu
drenažu, minijaturne perforisane kanale, drenažne ploče ili valovitu plastičnu jezgru.
Geokompozitni proizvodi sa drenažom kao glavnom funkcijom često su kategorizirani kao
geodine. Geosintetičke gline i bitumenske geomembrane su drugi dobri primeri višeslojnih
geosintetičkih proizvoda, od kojih je jedna od glavnih komponenti geotekstil. Konačno,
videli smo geokompozite koji u fabrici kombinuju geotekstile sa geomrežom ili
geomembranom kako bi se olakšala ili ubrzala ugradnja višeslojnih struktura na gradilištu
koje se normalno isporučuju i ugrađuju odvojeno.
2.2.4. Sirovine koje se koriste za proizvodnju geotekstila
Kao što smo detaljno videli u poglavlju Geotekstilne smole i aditivi, različite vrste sirovina
mogu se koristiti za proizvodnju vlakana, pređa ili filamenata koji čine geotekstil. U
zavisnosti od upotrebljenog polimera i aditiva, tipa i dimenzija vlakana, prediva, filamenta
ili proreza, geotekstil može ponuditi specifična svojstva koja mu omogućavaju postizanje
željenih funkcija.
Zahtevana specifična svojstva uglavnom su određena njegovom glavnom funkcijom i
mogu zavisiti od toga gde će se instalisati, hemijskog i biološkog sastava zemljišta, prirode

39/354
i temperature proizvoda koji dolaze u kontakt sa geotekstilom i stepena ekspozicije na
sunčeve UV zrake. Konačno, tip geotekstila, njegov proizvodni proces, kao i dostupnost i
cena sirovina utiču na izbor polimera i aditiva koje će proizvođač koristiti u razvoju
proizvoda.
Karakteristike geotekstila blisko su povezane sa njegovom funkcijom. Čak bi se moglo
doći u iskušenje da se neke od ovih osobina ili čak određeni geotekstili pridruže ovim
posebnim funkcijama. Na primer, kada su geotekstili prvi put korišćeni šezdesetih godina
prošlog veka, proizvodi koji su bili namenjeni za razdvajanje i filtriranje zemljišta obično
su se nazivali „filterima“. Ljudi još uvek govore o debelom geotekstilu kako bi opisali
njegovu otpornost na bušenje, ili zatvoreni geotekstil da opiše svoj visoki kapacitet za
zadržavanje finih čestica.
Tabela 7- prikazuje odnos između svojstava geotekstila i funkcije za koju se koristi.
Funkcije geotekstila
(Geotextile
functions)
Fizička svojstva
(Physical properties)
Mehanička svojstva
(Mechanical properties)
Hidraulična svojstva
(Hydraulic properties)
Težina,
(g/m2
)
Weight
Debljina,
(mm)
Thickness
Dimenzije,
(m)
Dimensions
Probušenje,
(N)
Puncture
Zatezna
čvrstoća,
(N)
Tensile
strength
Kompresija,
(%)
Compression
Produženje,
(%)
Elongation
Kidanje,
(N)
Tearing
Propusnost
,
(s-1
)
Permeability
Kapacitet
protoka,
(L/min/m2)
Flow
capacity
Otvaranje
pora,
(mm)
Pore
openings
Filtration X X X
Separation X X X
Drainage X X X X
Reinforcement X X X
Protection X X X X X
Liquid barrier X X X
Da bi se informacije iz tabele 7 pravilno interpretirale, potrebno je razumeti da su neka svojstva
međusobno povezana i potrebno je dodati dva ili više svojstava kako bi se postigla potrebna funkcija.Kao
primer, kapacitet protoka povezan je sa debljinom i propusnošću geotekstila, a na njega utiče i otpornost
na kompresiju.
2.2.5. Funkcije geotekstila
Geotekstili mogu ponuditi ograničen broj dobro definisanih svojstava u svojim primenama.
Funkcije koje se generalno pripisuju geosintetičkim proizvodima su separacija, filtracija,
drenaža, ojačanje, zaštita i, u nekim slučajevima, tečna barijera. Ove ključne funkcije mogu
se definisati na sledeći način:
Velika većina geotekstila napravljena je od polipropilenskih ili poliesterskih polimera
oblikovanih u vlakna ili pređu i na kraju u tkani ili netkani materijal. Listovi
(stranice, čaršav) su fleksibilni i propusni i generalno imaju izgled tkanine.
Postoji najmanje 80 specifičnih područja primene geotekstila koji su razvijeni; međutim,
tkanina uvek obavlja najmanje jednu od pet odvojenih (posebnih) funkcija:
1. razdvajanje (separation),
2. ojačanje (reinforcement),
3. filtriranje (filtration),
4. drenaža - odvodnjavanje (drainage),
5. kontrola erozije (erosion control)i
• Tečna barijera (Liquid barrier).

40/354
Geotekstili imaju pet glavne - najvažnije primene:
1. Razdvajanje: Geotekstili pomažu u održavanju različitih slojeva tla nakon izgradnje. Na
primer, u izgradnji autoputeva, glinasta podloga može biti odvojena od granulisanog
baznog sloja.
2. Ojačanje: Zatezna čvrstoća geotekstila povećava nosivost tla.
3. Drenaža: Tkanine mogu brzo kanalisati vodu iz tla u različite ispuste.
4. Filtracija: Kada se postavi između dva sloja tla, jednog krupno zrnastog i drugog fino
zrnastog materijala, tkanina omogućava slobodno prodiranje vode iz jednog sloja u
drugi. Istovremeno štiti fino zrnasto zemljište od ispiranja u grubo obrađeno tlo.
5. Kontrola erozije (erosion control).
• Tečna barijera (Liquid barrier).
 Razdvajanje
Tkanine se koriste u kontekstu odvajanja držeći dva različita materijala odvojena. Postoji
mnogo građevinskih primena tamo gde je to važno. Uloga tkanina, naravno, jeste da se
ovaj zadatak učini ekonomičnijim i/ili boljim od drugih trenutnih metoda. Tipična područja
primene su sledeća:
- Odvajanje zoniranih delova različitih materijala unutar nasipa, zemljane brane ilinasipa.
- Odvajanje kamene baze od podloge ispod aerodromskih i kolovoznih kolnika,
parkirališta, sporednih puteva, trotoara i tako dalje, odnosno sprečavanje upada.
- Odvajanje balastne pruge od podzemnog tla ili železničkih veza od balasta, odnosno
sprečavanje upada.
- Odvajanje kamena ili drugog materijala koji se privremeno stavlja da bi se naknadno
uklonilo, na primer, dopunsko opterećenje za meka tla ili berme za nestabilnepadine.
- Razdvajanje tla osetljivih na mraz u dva različita sloja, čime se prekida kontinuitet
zone kapilarnog toka.
Sl. 30:- Geotekstili u izgradnji puteva
 Ojačanje
Trenutno se većina tkanina koristi za ovu vrsti primene. Koncept je teorijski ispravan, jer
tkanina smanjuje nivo napona u temeljnom tlu zbog horizontalnih smičućih napona
mobilisanih vertikalnim opterećenjima. Ovo stavlja tkaninu u zategnutost (slično delovanju
na tetivu prednaprezanja u armiranom betonu), koja širi opterećenje na veliku površinu i
time smanjuje njen intenzitet. To znači da se smanjuje vertikalno opterećenje po jedinici
površine. Smanjenje napona znači manju verovatnoću loma i/ili manje poravnanja. Tipični
primeri su sledeći:
- Izgradnja privremenih puteva preko močvara, treseta ili stišljivih sitnozrnih tla,

41/354
- Izgradnja parkirališta ili skladišnih mesta za rukovanje u sličnim lošim uslovima,
- Izgradnja objekata gotovo svake prirode preko permafrosta, muskega i drugih zemljišta u
hladnim područjima,
- Sva problematična područja razdvajanja navedena su gore, gde je in-situ tlo potrebno
ojačati. U tim slučajevima tkanina deluje i kao separator i kao materijal za ojačanje,
- Izrada zidova od tkanina i materijala za ojačanje,
- Izgradnja tkanina zidova i ojačavanje odabranih zona,
- Smanjenje potrebe za uklanjanjem postojećeg tla (relativno loših karakteristika),
- Povećanje stabilnosti nasipa i brana,
- Zatvaranje tla koje bi se raspršilo bočno ako se ne ojača i
- Smanjenje reflektujućh prslina kada se koristi novi bitumen-betonski sloj preko
napuknutog, razbijenog ili na drugi način neprikladnog postojećeg kolovoza.
 Drenaža
Ovo je možda drugo po veličini područje trenutne upotrebe tkanine jer se kontrolisana
propusnost tkanine može dobro i ekonomično iskoristiti u mnogim situacijama drenaže.
Glavna područja primene tkanine u drenažnim situacijama su sledeća:
- Sprečavanje migracije sitnih čestica tla u sistemu drobljenog kamena ili cevi ispod cevi.
Ovo ima glavni efekat eliminisanja potrebe za obrnutim filtrom koji se sastoji od slojeva
šljunka i peska različitih veličina.
- Sprečavanje prodora i gubitka grubog materijala visoke propusnosti u susedno tlo. Kada
se kombinuje sa prethodnim komentarom, vidi se da tkanina deluje na dva načina.
- Uklanjanje potrebe za svim ili nekim slojem peskovitog pokrivača koji se koristi u
peščanim drenažama putem izlaza za vodu.
- Uklanjanje potrebe za svim ili nekim od stepenastih filtera u izgradnji zemljanih brana u
prostorima za odvodnjavanje.
- Obezbeđivanje sistema za presretanje da blokira put protoka vode i vodi ga u drugom
pravcu, na primer, iz horizontalnog toka u sistem za odvodnjavanje.
- Obezbeđivanje drenaže iza privremenih i stalnih potpornih zidova.
 Filtracija:
Geotekstil se koristi za zadržavanje sitnih čestica tla u kojima su u kontaktu. Ova funkcija
sprečava prodiranje sitnih čestica i ispuštanje elemenata u okolnim područjima. Ovo je verovatno
najčešća funkcija geotekstila i oni su razlog za njihovo stvaranje sredinom 1960-ih.
Kontrola erozije (erosion control).
Upotrebom tkanina u kontroli erozije ima brojne primene. U mnogim slučajevima tkanina
deluje i kao separator i kao drenažni sloj, ali kada je njegova primarna funkcija da
pomogne u kontroli erozije stavlja se u ovu posebnu kategoriju. Tipične situacije su
sledeće:
- Zaštita obala i obalnih plaža, gde tkanina deluje kao mehanizam za držanje tla na mestu,
dok omogućava klijanje vegetacije i rast korova.
- Kao granični materijal ispod kamenog sloja, rip-rap ili gabiona u zaštiti padina u blizini
tekuće vode ili u plimnim područjima.
- Kao zaštita od erozije na vodovodnim i kanalizacionim ispustima.
- Kao madraci za kontrolu erozije za zaštitu kosina u blizini tekuće vode ili u plimnim

42/354
područjima.
- Kao veštačka morska trava koja omogućava stvaranje prirodnih sedimenata i rast biljaka.
- Kao muljevita ograda koja blokira migraciju tla od sitnih čestica koje se prenose vodom
ili vetrovima.
• Barijera za tečnost/gas - tečna barijera (Liquid barrier)
Barijera za tečnost/gas - geosintetika se koristi i kao nepropusna barijera za tečnosti i
gasove. Glineni geosintetički materijal GCL koristi se kao barijera za prodor neke tečnosti
ili gasa u tlo. To se može primeniti i kod gornjeg sloja asfalta u sprečavanju bubrenja tla
koje bi moglo ugroziti gornji sloj asfalta.
Geotekstili na koje je primenjen tretman ili koji je spojen sa drugim elementom, kao što je
bitumen ili glina, koriste se za zaptivanje tla delimično ili potpuno da bi se zadržao i
sprečio prolaz tečnosti ili gasa koji je u kontaktu sa geosintetičkim materijalom.

GEOSINTETICI_U_INFRASTRUKTURNIM_PROJEKTIMA.pdf

GEOSINTETICI_U_INFRASTRUKTURNIM_PROJEKTIMA.pdf

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (11)

More from mirko stankovic

More from mirko stankovic (20)

GEOSINTETICI_U_INFRASTRUKTURNIM_PROJEKTIMA.pdf