1. Број: 2 Децембар 2012
Сајт школе: www.es.edu.rs
Економска школа “9. мај”
- Награђена фотографија
- Феликсов лет
- Поетска страна
- Једанаест порука Бил Гејтса
- Конобари на градској слави
- Реферати из којих су се добијале петице
- Монетура—финансијска игра
Štikle su veoma popularne i mogu biti raznog - Поетска страна
oblika, raznih visina, boja, i materijala
- Бисери
1
2. Економска школа “9. мај”
Дан реке Саве обележен у Засавици
На који начин си сазнала за конкурс?
Пошто сам пар пута поменула на часу информатике да се
повремено бавим фотографијом, професорица Светлана
Авакумовић ме је обавестила да се одржава фото конкурс за
Дан Реке Саве, који организује Еколошки Клуб Сремска
Митровица. Тако сам један дан отишла на плажу, направила пар
фотографија и одабрала ону најлепшу за конкурс.
Каква је твоја реакција на освојено 2. место?
Па, била сам врло изненађена. Прво, нисам очекивала да освојим
било које место, јер ми је то први конкурс на који сам послала
неку моју фотографију. Када сам отишла на доделу награда, и
када сам видела остале фотографије, била сам још више
изненађена. Било је доста фотографија и то јако добрих, тек онда
сам схватила величину свог успеха. Морам напоменути и то да су
прво и треће место освојиле фотографије две ауторке које
похађају уметничку школу у Шапцу. Током дружења у Засавици,
када смо се упознале, прво су питале у коју школу идем. Након
мог одговора, у Економску школу, биле су изненађене, јер су
2
3. Економска школа “9. мај”
мислиле да похађам неку школу фотографије или курс. То је још
више допринело да будем поносна на освојено друга место.
Шта би поручила осталим ученицима који се баве неком врстом
уметности?
Ону стару пословицу: Важно је учествовати. Можда и не успете да
освојите неко место, али треба покушавати и никада не одустајати. И
сама сам имала, после тог конкурса, безброј промашаја, али ништа
вас не кошта да пробате. Уосталом, то је хоби, то вас испуњава и то
волите. Горана Ристески IVE2
Etwas über Felix Baumgartner
Felix Baumgartner ist 43 Jahre alt. Er ist am 20. April 1969. in Salzburg,
Österreich geboren. Er ist Fallschirmjäger und Extremsportler. Er hat ein paar
Rekorde gebrovhen und ist dafür bekannt.Am 14. Oktober 2012 hat er von
Stratosphäre gesprungen. Als er ein kleiner Junge war, träumte er von
Fliegen. Felix absolvierte eine Lehre als Maschinenschlosser und arbeitete
danach als Mechaniker. Er begann Fallschirmspringen im Alter von 16. Als er
18 war unterzeichnete er einen Vertrag mit dem Militär. Im Jahre1988
begann er eine Zusammernarbeit mit Red Bull. Bis heute hat er 2500 Sprünge
ausgeführt. Er ist mit der ehemaligen Miss Niederösterreichs Nicole Öttl
verlobt. Er ist über La Manche zwischen Dover in Großbritannien und Kale in
Frankreich geflogen. Felix ist ein Held des Extremsports.
Kristina Šuša IIItt
3
4. Економска школа “9. мај”
МОНЕТУРА
Средином новембра ове године у месној заједници 29.Новембар за
ученике наше школе Народна Банка Србије организовала је такмичење у
игри „Монетура“.
У игри учествовала су три разреда четврте године – економски
техничари и финансијски администратори.
Аутор ове занимљиве игрице објаснио нам је начин играња.
Игра је везана за инфлацију. Постоје картице мера и ситуација, које вас
воде кроз читаву игру. У једном кругу може да учествује по четири
такмичара. Игра може да траје сатима, али жеља за победом гура вас даље и
даље.
Играјући Монетуру науче се нове ствари: које све мере постоје да би се
савладале одређене препреке и ситуације, шта све може да буде препрека
или ситуација, и слично. Онај ко први стигне до краја, онај ко успе да
примени мере и савлада препреке које му се нађу на путу је победник.
Милица Анђелић IVE2
4
5. Економска школа “9. мај”
Креативно испуњени слободни тренуци
Изложбу ученичких радова је организовала професорка Мирјана Опсеница.
Слике је прикупила на часовима грађанског васпитања
5
7. Економска школа “9. мај”
Интервју са надареним ученицима
Волим да цртам још свог талента.
од малих ногу. То је Међутим задовољна
тај неки дар који у сам и овде, у овој
себи носе сви школи, и трудим се
чланови моје да увек пронађем
породице. Цртање неко слободно
је нешто што ми време које ћу
прво падне на памет посветити сликању.
када ми неко Моји пријатељи су
помене омиљене приметили моју
слободне љубав према
активности. сликању, те с
Док сам ишла у времена на време
основну школу, још траже да нацртам
код учитељице, њихове портрете.
похађала сам Осим што, по
часове сликања. њиховим
Кажу да ми је добро реакцијама,
ишло. Међутим, у закључујем да су
петом разреду сам они задовољни. Ја
престала да тако учим,
похађам часове. напредујем и
Било ми је исувише откривам који стил
тешко да ускладим сликања ми се
све обавезе. Сада највише одговара.
ми је жао због тога. Веома сам им
При упису у средњу захвална на томе.
школу размисљала Тренутно највише
сам да се уписем у волим да цртам
умтеницку сколу у портрете.
Шапцу, али Сматрам да свако у
родитељи су себи носи неки
сматрали да сам таленат, само треба
исувише млада да да га открије, ако до
бих се одвајала од сад већ није.
њих, тако да сам и
ту остала ускраћена Елена Стојановић
у даљем школовању IIIФА
7
8. Економска школа “9. мај”
Реферат из географије
def.
jedan od najviših oblika zaštite životne sredine
uključeni su u Evropsku federaciju nacionalnih
parkova – EUROPARC
su:
* FRUŠKA GORA
* ĐERDAP
ovaj nacionalni park osnovan je 1960. i najstariji je u
* KOPAONIK Srbiji
* TARA najvecu vrednost imaju listopadne šume kitnjaka,
* ŠAR-PLANINA graba i bukve
specifičnost ovom prostoru daju zajednice trava
reliktnog karaktera
predstavnik faune-orao krstaš
17 pravoslavnih manastira
po površini najveći nacionalni park Srbije (63 608 ha)
najveće prirodne vrednosti su mešovite listopadje
prašume koje čine orah, mečja leska, koprivić,
bukva i šibljik jorgovana
kompozitna dolina Dunava
u okviru ovog parka se nalazi arheološko nalazišre
Lepenski vir
krečnjačke litice predstavljaju stanište retkim
biljkama, od kojih su 43 vrste strogo zaštićene a 124
zaštićene (hrast, orah, ruj, zvončić,...)
obuhvata delove istoimene planine
nalazi se više od 70 glacijalnih jezera
preko 2000 biljnih vrsta, najveće vrednosti Šar-planine
su šume molike i munike
30-ak vrsta sisara od kojih su neki: divlja mačka, ris,
medved, divokoze
obuhvata delove istoimenog planinskog masiva
preko 1500 različitih biljnih vrsta od kojih se izdvajaju:
šume smrče (‘balkanska tajga’), jele, bukve, javora i
polenske kleke
vodeći turistički centar Srbije
Перишић Тамара и
Авакумовић Андреја I ФА
8
9. Економска школа “9. мај”
Бил Гејтс, амерички бизнисмен и
информатичар, оснивач компаније
Мајкрософт и најбогатији Американац,је
одржао говор у средњој школи о 11 ствари
које нисте и нећете научити у школи.
Правило 1: Живот није фер, навикни се на то!
Правило 2: Свет не интересује твоје самопоштовање. Свет те прихвата ако
постигнеш нешто пре него што почнеш да се осећаш добро у својој кожи.
Правило 3: Нећеш зарађивати 60,000 долара годишње чим изађеш из средње
школе.
Нећеш бити потпредседник са службеним телефоном, све док то не зарадиш.
Правило 4: Ако мислиш да ти је учитељ строг, чекај док не добијеш шефа.
Правило 5: Печење хамбургера није ти испод части. Твоји преци имали су другу
реч за печење хамбургера: звали су то приликом.
Правило 6: Ако погрешиш, нису твоји родитељи криви, не кукај над својим
грешкама, учи из њих.
Правило 7: Пре твог рођења твоји родитељи нису били досадни као сада. Постали
су такви због плаћања твојих рачуна, чишћења твоје одеће и слушања тебе како
причаш како си “kool”
Правило 8: Твоја школа има начин за решавање и победника и губитника, живот
нема. У неким школама укинули су негативне оцене и дају ти безброј прилика да
даш прави одговор, али то нема никакве сличности са стварним животом.
Правило 9: Живот није подељен у семестре. Нема слободног лета и врло мало
запослених је заинтересовано да ти помогне да нађеш себе. То чини у своје
слободно време.
Правило 10: Телевизија није прави живот. У правом животу људи морају да
напусте кафић и оду на посао.
Правило 11: Буди љубазан према штреберима. Велике су шансе да ћеш радити за
једног.
9
10. Економска школа “9. мај”
Поетска страна
Остани човек Мени можеш рећи све,
Тајне и страхове,
У животу пролази све, Љубави болне и срушене,
љубав, лепота, године, Мени можеш признати све,
све потамни или избледи, И када си сретна и тужна
емоције сећања, и када те боли,
пролази све, Знај да те твоја другарица
зато човек треба себи да се окрене, Разуме...
да уочи своје квалитете,
да нађе себи циљ, Све што би ти хтела
и да живот какав год да је проживи, Раћи састоји се из
с љубављу, Две речи: Буди сретна...!
или без ње,
треба човек, човек да остане! Благо оном који Уме ђачко доба
Да разуме...
Јелена Гаруновић III-б Јована Миланковић I-Т1
Слобода је вековна бајка, Сада земље огољене, уништене.
Mашта је њена мајка, Oва је земља тлачена, наша
Борба је њено средство је прошлост измучена, будућност
A ми смо јој посредство песимистички настројена и сумњом
и немиром обогаћена, рећи ћу да
Mи је изговарамо, сам ром и на улицама настаће лом.
пре нас је у молитви испонављана Рећи ћу да заступам братство и
заставом истицана јединство и
У жару извикивана и графитом на зиду написано
пљеском поздрављана. подсмехнуће ми се
Слобода говора, слобода уметности, моје сопствено писмо, али на колена
слобода мишљења, сви смо ми нећемо пасти, другима слободу нећемо
слободни а нисмо, слобода физичка. красти.
Имамо слободу на све а опет и не. Већ пружимо руке, скупимо позитивне
Јер ми смо спутавани, мисли ,
златном омчом правила ограничени, прихватимо сваког ко другачије мисли.
скоро ућуткивањем задављени, Јер за слободу се треба борити
политичка слобода, слобода деловања, и о догађајима горким проговорити.
Све што имамо не дајемо и не смемо
да дајемо, jeр то је слобода и то је
праведно и то је поносито и ово је Наташа Мудрић IVЕ2
камен слободне земље од славних
песника нахваљене, од старих јунака
избављене.
10
11. Економска школа “9. мај”
Један тренутак
Како заглушити буку? Смањити повремени притисак у глави назван савест, ако
она уопште и постоји? Колико год да се његов мир одржавао, увек му је слично
питање испливало из ко зна ког дела мозга. Само по себи његово стање које је он звао
''мир'' није био опште прихваћен појам мира. Шта више уопште није био ни близу
нормалног. Тај мир подразумевао је задовољену јаку, скоро не задрживу и опсесивну
жељу да осети гашење живота, ослушне последњи издисај и нагло опуштање тела
после мучне борбе за још један минут живота.
За људе као што је он, каже се да су бескрупулозни, у својим поремећеним,
настраним жељама, сурови, не обазирући се на све што представља појам тога да си
људско биће. Он сам је себи и говорио, да није људско биће. Пред спавање шапутао је
себи како је натчовек, како су сви људи исти, истих емоција, предвидивог понашања
само је редослед њихових радњи и догађаја у њиховим животима био различит. Као
урезано у његовој глави стајало је да су они ту, да постоје и постојаће само ограничено
временом. Каква је смисао њихових живота уопште, свеједно ће умрети? Зашто
оснивају породице ако ће њихова деца умрети кад-тад под неком околношћу? И зар
није он кад већ постоји и кад је у могућности, да пружи себи тај осећај који силно
жели изнова и изнова, способан да истински ужива у ономе што у њему буди живот.
Довољно је да у себи смисли место, начин и како да се отараси свих трагова и доказа.
Иако га ухвате, а једног дана можда и хоће, у већини држава закон све више попушта
и зашто би бринуо. Смртна казна готово и да не постоји, не могу га прогласити
ментално поремећеним зна он да се понаша као и сви други, и после пар година
затвора, изаћи ће поново у свој поход и мисију.
Поново у успону снаге, спреман да, не бирајући по годинама, можда ни по
каквом критеријуму жртву, изврши убиство. И да доспе у медије, оставиће траг који ће
избледети у свести људи, као и све друго што пролази. Неки људи су опрезни, неки
нису.Увек ће бити оних мање опрезних, и они што су опрезни, њима њихов опрез не
зна увек сачувати главу дословно. Доказ тога је сваки леш који је закопао као и они
слични њему. Једном кад он не буде могао да извршава своја дела, или кад умре он зна
да ће и даље постојати други. Сличних жеља и амбиција, скоро увек у покрету.
Наташа Мудрић IVE2
11
12. Економска школа “9. мај”
Савети за бољи успех
Учи на више начина
Цртај цртеже и скице
Бежбај благовремено за писмене задатке
Записуј тешке речи на картице
Не учи сличне предмете један за другим
Добро обрати пажњу на поставку задатка
Сажми важну материју и запиши
Тешке податке повежи са нечим што ти је познато
Искључи радио и телевизор док учиш
Не стиди се да питаш наставника
Ради на часу активно и концентрисано
Не дај се обесхрабрити неуспехом
Разговарај са другим људима о свом проблему са учењем
Подвуци и маркирај оно што је важно
Састави сам један тест помоћу кога ћеш да увежбаваш
Не дозволи да те други ученици ометају
Добро погледај своје грешке и учи на њима
Веруј у себе и веруј у свој успех
Редовно ради своје домаће задатке
С времена на време направи паузу
Направи дневни и недељни план рада
12
13. Економска школа “9. мај”
Штикле - и из овога су
се добијале петице
Visoke potpetice- sinonim za eleganciju, stil i
seksipil
Ţene ih ne doţivljavaju samo kao modni detalj, Štikle su veoma popularne i mogu biti raznog
nego i kao odraz ličnosti oblika, raznih visina, boja, i materijala
Kroz istoriju čovečanstva se gledalo kakvu obuću
ko nosi i prema tome se “sudilo” o čoveku
ISTORIJA VISOKIH POTPETICA
Razvojni put cipela na štiklu trajao je
vekovima, stilovi su se menjali, ali je
1 400. godine, prvi put su se u Turskoj
ljubav ostala
pojavile cipele na platformu Chopines i bile
Samo pripadnici više klase mogli su da ih su popularne u Evropi do sredine 17. veka
nose, kako muškarci tako i ţene
u 15. veku konj bio osnovno prevozno
U starom Rimu, recimo, prostitutke su bile sredstvo, stoga su napravljene cipele sa
lako prepoznatljive po svojim visokim visokom petom kako bi se rešio problem
potpeticama proklizavanja ravnih cipela
POSLEDICE NOŠENJA VISOKIH
POTPETICA
Skolioza
Oštećenje hrskavice
Išijas
osteohondroza,
odnosno poremećaj Činjenica je da se
snabdevanja krvlju ţene osećaju posebno
kostiju i mekih tkiva na “visokoj nozi”
stopala
Nekoliko centimetara
više za žene znači
mnogo
Fetiš koji ženu
usrećuje jesu
visoke potpetice
Predmet su želja
svake žene i česti POZNATE MARKE
razlog
nerazumevanja
među partnerima GUCCI
Koriste ih kao JIMMY CHOO
oružje prilikom GUESS
zavodjenja ALDO
BURBERRY
CHANEL
ARMANI
Сања Ковачић и Милана Лукић IVE2
13
14. Економска школа “9. мај”
Посета Народној скупштини, Народној банци и берзи
Почетком децембра ове године, ми, ученици четвртог разреда профила економски
техничар и ФА, ишли смо у једну малу посету нашој престоници. Овај мали излет
замишљен је као стручна екскурзија у којој је требало да на живом примеру видимо како
раде неке од државних институција о којима смо ове четири године доста тога научили.
Да не дужим, не бих пуно причао о самом раду и пословима ових институција, јер смо о
томе већ учили у школи, па ћу само покушати да дам слику како је то нама, као
ученицима, изгледало.
Прва станица на овом нашем “путовању” била је Београдска берза, о којој смо
много тога сазнали учећи монетарну економију. Домаћини су нас дочекали у једној
великој хали у којој су се некад одржавале лицитације приликом продаје хартија од
вредности, а данас се ту обично врше презентације, каква је и нама одржана. Приликом
ове презентације сазнали смо како се то данас тргује хартијама од вредности и чак смо и
присуствовали самој трговини, пошто се та трговина данас обавља електронским путем.
Искрено, нисам био толико концентрисан на презентацију јер није била довољно гласна,
а и умор је учинио своје па су многи од нас мало и задремали.
После посете Београдској берзи, упутили смо се ка Народној скупштини Србије.
По мени, ово је била најзанимљивија и најлепша одредница нашег путовања. Драго ми је
сто смо имали ту част да уживо видимо како то велелепно здање изгледа у скоро сваком
свом кутку. На мене је посебан утисак оставила мала сала у којој се данас обично воде
мањи састанци и састанци наших министара. Такође ми се свидела и соба за пријем
кнеза Павла, коју смо често имали прилику да видимо кад наши председници имају
посете од страних званичника. Све у свему, једна прелепа градђевина коју би свако
требао да види. Једино ми је жао што нисмо присуствовали заседању наших народних
посланика. Мислим да би већина нас имала много тога да их приупита.
Последња станица је била Народна банка Србије, коју смо имали прилику да
посетимо и пре три године. И о њој смо много тога науччили баш у овој, четвртој години
нашег школовања, па нам није тешко пало да је опет видимо. На жалост, у згради банке
трајало је реновирање, тако да нисмо могли да посетимо музеј као прошли пут, али смо
зато имали прилику да чујемо причу о самом историјату Народне банке, као и о
историјату саме грађевине у којој је она смештена. Након тога, имали смо прилику да
погледамо три краткометражна документарна филма о изградњи зграде Народне банке,
развоју новца и новчаних токова у нашој земљи, као и о, да кажем, недавном стању
хиперинфлације у бившој СРЈ.
Након овог стручног дела имали смо неких два сата да мало обиђемо Београд,
обавимо куповину, угрејемо се негде попијемо чај, кафу, сок, пиво (шта ко воли), а затим
смо се полако упутили нашој Митровици.
Лично, мислим да су овакве екскурзије заиста добре да се ученици заинтересују за
оно о чему уче. Требало би их много чешће организовати, јер, не коштају много, а може
се научити много корисних ствари које нам могу помоћи у даљем изучавању економских
предмета.
Немања Милошевић IVЕ2
14
15. Економска школа “9. мај”
Посета Народној скупштини, Народној банци
и берзи
15
16. Економска школа “9. мај”
''Разредна, ја не учим напамет, већ са разумевањем, а професорица из
пословне ме баш питала ону лекцију што сам научила напамет.''
На часу географије професорка каже ученици: ''Нацртај земљу''
а она пита: ''Је л` цео круг''
Отом потом, једном давно
А што му шараш свеску? И овако му је јадна, као и оцена,..
Слушај дете једну ствар, апсолутно си у праву, али то није тако!
Које врсте банака постоје? Па има много врста банака...
Молим оне који не говоре, да ћуте!
Јако је битно сад то што ви причате, а што је Карамалија прикована,
то није битно, јел?
Професорка географије пита ученика ''Где је заступљена
континентална клима'' Ученик одговара: ''На континентима''.
Улази професор у разред и пита : „Сунђер где је редар“
Рaзредна каже ученику: „Зваћу ја твоју маму и твог тату и ти ћеш
бити присутан и ја ћу бити ту, па ћемо разговарати у четири ока“
Ученик: „Професорице можете ли поновити задатак“
Професорица: „ја сам била јасна“
Ученик: „А како се сада зовете“
Професор: „Ви сада видите да овде ништа не видите а зашто не
видите, то ће те да видите“
Ученик: „родио се 1905 а умро 1884“
Драва да би била држава мора да има признане других дражава и
самоуверност
16
17. Економска школа “9. мај”
Насау коктел-ОВАН
Потребно је: по чашице сока од лимуна и сока од грејпфрута,4 чашице сока од
поморанџе,по две чашице вотке и сирупа од малине.
Припрема: све стастојке измешати,додати коцкице леда,сипати у расхлађену чашу и
украсити је колутом лимуна,свежим рибизлама и листовима метвице (мента)
Коктел црни сомот-ЈАРАЦ
Потребно је: чаша јаког,густог црног вина,жуманце,мало неструганог мускат
ораха,сода вода.
Припрема: у миксеру умутити све састојке,сипати у дубоку чашу,додати у јаком млазу
соду и служити одмах.
Ананас коктел-ЛАВ
Потребон је:Чаша пенушавог вина,чашица сирупа од ананаса,кришке свежег ананаса.
Потребно је: сируп од ананаса прелити леденим вином,украсти чашу
колутовима ананаса и листићима босиљка и служити одмах,док пенуша.
Обала слоновача коктел – СТРЕЛАЦ
Потребно је: 2 чашице сока од лимуна,3 чашице сока од
поморанџе,чашица вишњеваче,чашица ликера од кивија,
чашица битера.
Припрема: измешати све састојке,додати лед,сипати у чаше
и украсити поморанџе и лимуна.
Богдан Петковић IIIУ2
Ученици другог и трећег разреда, смер конобар, са наставником практичне наставе
Мајор Албертом на прослави градске славе Светог Димитрија, у Сремској
Митровици 08.11.2012
17
18. Економска школа “9. мај”
Шпагети на кинески начин
Шпагете је прославила талијанска кухиња, а своју славу заправо дугују причи
о Марку Полу и његовом морнару, госп. Шпагхеттију, који се заљубио у лепу
кинескињу која је савршено спретно попут виртуоза развлачила тесто у танке
нити.
Припрема – 50 мин
1.Поврће очистите, оперите и оцедите. Празилук и тиквице нарежите на танке
резанце, а шампињоне на листиће. Чешњак насецкајте, шаргарепу
нарежите на резанце и бланширајте.
2. Шпагете скувајте (али не до краја) у непосољеној води, оциедите их и
оставите на топломе месту.
3. На загрејаном уљу у дубоком тигању или воку кратко динстајте чешњак и
шаргарепу па их истресите на шпагете.
4. У исту посуду додајте мало уља, динстајте празилук и тиквице па их такође
истресите на шпагете. Поступак поновите са шпанатом и шампињонима
5. На крају додајте ђумбир, сојин сос и Кулинат, промешајте па вратите у
тигањ или вок. Пре тога припремљено поврће и шпагете лагано измешајте и
кратко загрејте.
Послуживање-Ово јело можете обогатити печеном пилетином нарезаном на
резанце.
Савет
Припремајући ово јело припазите да се поврће не прекува, а сасвим млад
шпанат не требате уситњавати.
Мала тајна
Поврће се реже на танке делове
(резанце(жилијен) и листиће)
те је термичка обрада кратка.
Богдан Петковић IIIУ2
18
