Izazovi religije i savremeno doba

1. 7. седмица
ПРЕДМЕТ:__Култура религија__
МОДУЛ:___опште образовни __, изборни_
РАЗРЕД:__други__1,2,3,4,6,8_____________
БРОЈ ЧАСА: 30. Изазови религије и савремено доба (вјерска толеранција и злоупотреба религије)
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Професор : Нада Димков
Наставна јединица :Изазови религије и савремено доба (вјерска толеранција и злоупотреба религије)
Слобода вјероисповијести је право које се почиње гарантовати , још у 19.вијеку, у уставима већине
европских држава . Ово право је заштићено и Универзалном декларацијом о људским правима коју је
усвојила ОУН 1948.године. у којој још пише: „ Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству
и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу па једна према другима требају поступати у духу братства“.
А у члану 18. Пише: „ Сваки човјек има право на слободу мисли, савјести и вјероиспосвјести или конфесије,
која обухвата слободу промјене вјероисповјести или конфесије и слободу исповиједања религије како
самостално, тако и у заједници са другима, јевно или приватно, у обрзаовању,вршењу вјерских послова и
вјерских ритуалних обреда“ . Овакав приступ је основа за вјерску толеранцију и међусобно поштовање свих
људи без обзира на вјерско опредијељење, а што води мирном и складном суживоту. А и сама религија је
по својој суштини, окренута миру и неспојива је са насиљем. Мир је пут до Бога.
Међутим, религија је често злоупотребљвана у политичке сврхе, па се јављају и тврдње да може постојати
и свето насиље . Примјери вјерског насиља кроз историју су: Крсташки ратови, Тридесетогодишњи рат у
Европи,инквизиција итд. И у савременом свијету је видљива манипулација вјером у политичке сврхе и ратна
употреба вјере, посебно је опасан вјерски фундаментализам. Тероризам је најопаснији облик злоупотребе
религије и вјере и у супротности је са основним вриједностима за које се залажу вјерске заједнице, као што
сумир и слобода.
Хришћанство, јудаизам и ислам садрже тврдњу да се мир с Богом не може остварити ако нема мира међу
људима. Хришћанство захтијева потпуно прихватање другога, чак и непријатеља.Јудаизам и ислам виде
другога као особу чије достојанство и част треба поштовати и штитити, уколико он не угрожава нас. У Тори
(светој књизи Јевреја) се каже : „Љуби ближњега свога као самог себе“. Појам „ближњи“ , код Јевреја,
углавном означава оног ко је у непосредној близини. И хришћанство прихвата ово тумачење ближњега.
Хришћанство је заговарало етику мирења, праштања и љубави.У исламу постоји принцип заједништва свих
људи. Заговара се једнако поштовање према другима као и према себи, говори се о различитости људских
језика и боја. Наглашава се, такође, поштовање „сљедебеника Књиге“, односно Јевреја и хришћана: „И са
сљедбеницима књиге расправљајте на најљепши начин...“ Религије увијек могу да шире толеранцију својим
учењима и својом праксом. Свјетски савез цркава је основан 1948.с циљем да унепруђује дијалог између
различитих религија, а дијелог је увијек пут за очување мира и најбољи начин супротстављања изазовима
савременог свијета.
Питања:
1. Да ли религијске заједнице треба да се баве политиком? Образложи!
2. Какав однос треба да постоји између различитих вјерских заједница?

2. .