strip

1. DM,FRANCUSKA12,00ff,SAD3US$,SVAJCARSKA■
BROJ
CENA40 DINAAARRRAAAI
Ninđa i duHovi

3. Derek Finegan
NINĐA I DUHOVI

4. SE RIJA
Borilačke veštine
NINĐA
Naslov rom ana:
NINĐA I D UHOVI
Autor:
Derek Finegan
Recenzent:
Slobodan Lukič
Lektor:
M irjana Sterijevski
Korektura:
Fotoslog N IR O Dečje novine
© DEN PRESS
PONY W EST - B O R IL A Č K E VEŠTIN E - NINĐA 9 - V A N RE D N O IZDA­
NJE - FEBRUAR 1984. godine. Cena 40 dinara. Izdaje N IR O Dečje novi­
ne, 32300 Gornji M ilanovae, T ihom ira M atijevića 4. Glavni i odgovorni
urednik M irjana Sterijevski. Izdavački savet: M ilica Bogojević (predsed-
nik), M ilela Obradovic, Vera Sm rekić, Dragan Sim ić, Milisav Ilić, Miod-
rag Vućićevic, M iljana Tomič, Nada Mijatović, N ikola Maslovara, Ljilja­
na M ilovanovic, Ljiljana Spajako ič, Petar Jerković, Gojko Stulović. Te-
leloni: (032) 711-549 uredništvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. Štam pa
»Glas«, Beog rad.

5. Derek Finegan
NINĐA I DUHOVI
Loni Osmond nije bio tip koji bi
lako pao u tmurno raspoloženje. Obič­
no nije. Uostalom, da je bio sklon me-
lanholiji, Loni Osmond ne bi proveo
svojih četrdeset i nešto godina po uli­
cama Los Anđelesa, najčešće ne znaju­
ći gde će zanoćiti i šta pojesti. I naro­
čito popiti. Jer, Loni Osmond je bio
ono što pristojni građani s notom pre­
zira obično nazivaju »skitnica«. Dakle,
da je skitnica Loni Osmond dozvolja­
vao sebi luksuz da očajava kad god
nešto ne bi išlo po njegovim željama,
već davno bi završio u nekoj od onih
ustanova za mirne pacijcte sa plitkim
džepom, koje je država ne baš obilato
linansirala.
Mnogo puta provcrcni stoicizam
Lonija Osmonđa ovoga puta se među­
tim. našao na odista teškom ispitu. Ma
sm stanov niei kaiilornijc o tome govo­
rili, novembar nije najprijatniji mesec
u njihovoj državi, naročito kada čove-
ka po licu šiba gusta i sitna kiša noše­
na vetrom sa okeana. Najgore od sve­
ga bilo je to što se Loni Osmond nije
nalazio u gradu koji je poznavao mno­
go bolje ođ svog džepa i gde se uvek
mogao naći neki miran i topao kutak
da čovek preživi još jednu noć u nadi
da će toplo kalilornijsko proleće ko­
načno stići.
Povijen u pasu, s rukama duboko
zavučenim u džep prekratkog kaputa,
Loni je uporno šljapkao u pravcu os-
vetljenog horizonta. Uprkos magli i
oblacima, svetlosti grada privlačile su
ga kao noćnog leptira i on je po stoti
put proklinjao svoju glupost što je
zbog pišljivih deset dolara napustio
dobro poznate ulice. I poznata lica. Sa­
moća je nešto na sta se skitnica pre ili

6. 4 l’o n i Wesi - B o rila čke vešline 9
kasnije navikne, ali je Lt)ni imao svoje
društvo koje mu je, eto, upravo u
ovom času najviše nedostajalo.
Istina, teško bi se moglo reći da je
Loni Osmond bio sam ... U poslednjih
pola časa pored njega je prošlo najma­
nje pet hiljada ljudi, ali ljudi zavaljenih
u udobna sedišta luksuznih kola ili vit­
kih autobusa koji su svakih nekoliko
minuta donosili nove putnike u grad
anđela. Već davno je odustao od poku­
šaja da zaustavi neko od vozila, njego­
vu mokru pojavu u otrcanoj odeći s
prezirom su gledali čak i vozači teških
kamiona, obično željni društva i razgo­
vora posle mnogo hiljada pređenih
milja.
No grad je bio blizu i svima se žurilo
da se što pre uklone sa kolovza šiba­
nog kišom ...
Iskusno Lonijevo uho uoči u ht^ja-
nju saobraćaja dobro poznati zvuk i,
čak i ne osvrnuvši se, slrča niz niski
nasip u mrak pored puta. Policijska
kola su projurila zavijajući sirenom i
bleskajući jezivim plavim svetlima.
Teško da bi policajci izašli na ovaj plju­
sak zbog jedne skitnice, ali s njima se
nikad ne zna ...
Besno pljunuvši na zemlju koja je,
prepuna vode, cvilala pod njegovim
nogama, Loni se pribi uz stablo jednog
drveta koje je pružalo kakvu-takvu za­
štitu od kiše. Vlažnim prstima pipao je
ispod kaputaježeći se od dodira sopst-
venc ruke. Potkošulja mu je, hvala
bogu, još uvek bila suva ... što znači
da će biti suve i cigarete koje je pred-
ostrožno gurnuo u džep na grudima.
Nav ukavši niže na ćelo obod klorn-
pavog šešira, Loni oprezno izv uče jed­
nu cigaretu i zgužvanog omota, »he-
he«, smejuljio se u sebi secajuci se
kako je došao do ovih cigareta. Onaj
ćelav i debeljko nije smeo onako bezb­
rižno da ih baci na stoćić u holu kada
je na trenutak izašao da potraži deset
dolara za Lonija ...
»Budala«, gnevno je mislio Loni o
ćelav ku. »Čovek koji nema deset dola­
ra u džepu. Ne nosi gotovinu, kaže,
samo čekovnu knjižicu. Kakav mi je to
čovek, kao da neka bezvredna šarena
harlija može da zameni divno šuštanje
novčanice od deset ili dvadeset dolara
ili sitno, toplo zveckanje sitniša u dž­
epu!«
Prokletstvo!
U kartonskom omotu sa šibicama
koji je digao iz jednog ne baš otmenog
restorana na obali bila su svega još
dva zrna, a jedno od njih je samo be-
šumno zasvetlelo i ugasilo se uz neu­
godni miris parafina.
Drhteći od iznenadne želje za ciga­
retom, Loni navuče kaput preko lica,
naginjući se da što bolje zakloni bledi
plamićak poslednje šibice. Gotovo da
je uspeo u tome; ali, kada se nagnuo
nad plamen sa cigaretom u ustima,
kap vode, krupnija od ostalih, perv erz­
no je skliznula sa šešira pravo na vrh
cigarete!
Bujica psovki koja je doprla iz tog
mračnog ugla kraj autoputa bila je,
možda, ravna samo bujici koja se već
satima slivala sa neba. Umoran i bez
daha, Loni konačno odustade od po­
kušaja da uđe u Riplijevu knjigu i ne
znajući da je veoma blizu rekorda u
neprekidnom psovanju postavljenog
svega nekoliko meseci ranije.
Klizajući se, on se nekako ponovo
uzvera uz nasip, mrko gledajući za ko­
lima koja su jezdila pored njega. »Kao
pas«, pomisli. »Pas koga vozači pogle­
daju samo ako postoji opasnost da iz­
leti pred kola i ošteti njihovu uglačanu
limariju!«
I onaj prokleti celavko, danas, na

7. Pititi Wcst - Borilačke ve.štine 9
ulici. I on mu je zviznuo kao psu.
- Mene zovete, mister? - Loni je ug­
lađeno prineo prst obodu šešira.
- Tebe, do đavola! - dahtao je de­
beljko, crven u licu, brišući ogrom­
nom ljubičastom maramicom oznoje­
nu ćelu. Loni se seti kako se začudio
lome; istina, kiša još ni je bila počela da
pada, ali je vazduh bio prilično hladan
za ovo doba godine.
- Hajde - nastavio je - pomozi mi da
ubacim ovaj sanduk u kola!
- Težak, a? - rekao je Loni iskusnim
okom odmeravajući sanduk od glat­
kih dasaka, pažljivo premazanih cr­
nom bojom. - Mislite da smo nas dvo­
jica dovoljni?
- Nije toliko težak ... samo moramo
paziti, unutra su lomljive stvari, staklo
- objasnio je debeljko. - Nego, slu­
šaj ... kad si već tu ... mogoa bi mi po­
moći da ga istovarim kod kuće, a?
Loni se zamišljeno češkao ispod še­
šira.
- Ne znam ...
- Dobićeš pet dolara, do đavola!
Loni odmahnu glavom. Istina, pet.
dolara nisu bili za bacanje, a li... šta
su pet dolara za momka u ovako finom
odelu koji vozi najnoviji »mercedes«.
- Dobro - osmehnu se debeljko, ali
se Loniju njegov osmeh nije dopao.
Valjda zbog ledenih očiju koje su ga
fiksirale sve vreme. - Deset dolara?
- Deset dolara - složi se Loni. - Nije
daleko?
- Neeee, tu blizu - neodređeno
mahnu debeljko rukom. - Lako ćeš se
vratiti. Uostalom, sa deset dolara mo­
žeš i taksi da platiš, zar ne?
Sanduk zaista nije bio težak, ali su
Lonija ljutila neprestana debeljkova
upozorenja da bude pažljiv. Gotovo je
odustao od toga da pođe sa njim u
kola, odlučivši već da se odrekne tih
prokletih deset dolara, ali je sudbina
htela drukčije .. .
Samo da Debela Mod nije baš u tom
trenutku prošla, ulicom i mahnula
mu ...
- Hej, Loni! - zakikotala se. - Bićeš
večeras kod Pablita?
Loni je obliznuo usne. Sastanci kod
Pablita bili su jedino uživanje za ljude
slične njemu. Pablito, gluvonemi Mek­
sikanac, ponašao se prema njima kao
prema najboljim gostima i mogli su ra­
diti što god su hteli, sve dok ne utroše
onih nekoliko dolara na jeftini viski i
odlične tortilje koje je Pablito spre­
mao svojim rukama. Debela Mod bila
je stalni gost i mnogi su dolazili upra­
vo zbog nje. naime, Debela Mod u stva­
ri i nije bila naročito debela; u to se
Loni sopstvenim očima uverio kada je
poslednji put, za dva dolara, pristala
da im pokaže svoje ogromne grudi.
Bilo je, naravno, i drugih ponuda, ali
se Mod zaklinjala da se nijednom muš­
karcu nikada neće dati za manje od
deset dolara.
Deset dolara koje te večeri niko nije
imao u džepu ...
- Idemo, mister! - iznenada se užur­
bano Loni dok ga je debeljko iznena­
đeno gledao. - Biću sigurno večeras
kod Pablita, Mod - povikao je za že­
nom koja je već produžila ulicom. -
Čekaj me!
I eto, zbog ogromnih grudi Debele
Mod i tih deset dolara koji su značili i
nekoliko minuta u njenom krevetu,
Loni Osmond učinio je ono što nikada
pre toga nije učinio: pristao je da na­
pusti svoj grad.
Nije to, istina, bio veliki put. »Mer­
cedes« se zaustav io nekoliko milja van

8. 6 Poni West - Borilačke vestine 9
grada, na mostu gde se uski sporedni
put završavao pred velikom gvozde­
nom kapijom. Loni se trgao na pro­
stranom zadnjem sedištu u kojem je
zapao u ugodan dremež.
- Stigli smo?
-M hm - odgovorio je eelavko ne
okrećući se. Debelim prstima nešto je
čačkao oko instrumenata pred so­
bom. Loni bi mogao da se zaklune da
postavlja kombinaciju za otvaranje
seta, kad to ne bi bila očigledna glu­
post. Bilo kako bilo, kapija se bešum-
no otvorila i »mercedes« je kliznuo da­
lje asfaltno trakom koja se provlačila
između zavijutaka živice sa obe njene
strane. Bilo je već mračno, a i kiša je
već počela da pada, pa Loni nije obra­
tio mnogo pažnje na zgradu ispred
koje je debel jko zaustavio kola. Stekao
je jedino utisak da je to ogromna,
mračna građevina koja se u mraku
preteći nadnosi nad njega.
»Tako je to bilo«, umorno je klimao
glavom u hodu. Uneli su taj čuveni sa­
nduk i s mnogo pažnje ga spustili na
sto u holu. Debeli je zbacio mantil,
preturio džepove i nekud nestao kada
je otkrio da kod sebe nema deset do­
lara. Vratio se brzo, tako da Lonijeva
urođena radoznalost nije jm ala vre­
mena da se iskaže. U svakom slučaju,
uspeo je bar da mu digne ono paklo ci­
gareta ...
I sada je ovde, na ko zna koliko milja
van grada, umoran, promrzao i mo­
kar, sa deset dolara u džepu koje bi
ovog trenutka zamenio za suv kutak i
kutiju šibica. Neka Debela Mod ide do
đavola!
- Hoćeš li da uđeš ili nećeš? - glas
koji je Lonija Osmonda trgao iz preoz-
biljnih misli bio je dubok i snažan i u
njemu se osećao osmeh. Loni zastade
kao ukopan i gotovo protrlja oči.
Na ivici auto-puta, pored njega, za­
ustavila su se jedna niska sportska
kola sa podignutim krovom. Kroz
spušteni prozor jedva je naslućivao
lice vozača koji se preko praznog se-
dišta naginjao prema njemu.
Prokletstvo, kako su mu se ta kola
prišunjala da ih on ne čuje?
- Dakle? - u glasu se već osećalo
nestrpljenje.
- Hoću, hoću, hvala! - užurba se
Loni, nespretno pipajući oko vrata.
Nepoznati mu pomože da ih otvori i
Loni s teškim uzdahom klonu u pre­
nisko sedište.
Kola su krenula gotovo u istom tre­
nutku, tako da ga je ubrzanje zalepilo
za naslon. Loni zatvori oči pred svet-
lim sa suprotne trake koje su mu sve
brže proletala pred očima.
- Uh! - promumla. - Brza ova kola,
a?
- Brza - klimnu nepoznati glavom i
Loni posveti malo više pažnje tom
neočekivano dobročinitelju. Kfupan,
gotovo preveliki za ova niska kola, sa
kratko kosom iznad otvorenog lica sa
očima koje su ozbiljno gledale u put
pred sobom. Obučen ne baš prikladno
za ovakvo vreme, zaključi Loni, po-
smatrajući farmerke, i tanku majicu
ispod lake jakne raskopčane na grudi­
ma.
- Idete u Los Anđeles? - osmeli se
Loni.
-Aha - ponovi i Loni tiho. Većina
vozača stopere prima zato što su željni
razgovora. Postoji, međutim, i ona
druga grupa koja ne voli brbljanje u
kolima. A u tu grupu očigledno je spa­
dao i mladić pored njega. Loni je voleo
da brblja, ali ne toliko da bi ostatak

9. Puni West - Borilačke vešline 9 7
pula do grada prešao pcšice po ovoj
kiši.
Oči mu iznenada zasvetleše. Do đa­
vola, ako ovaj momak nastavi ovako
da vozi, još će stići na váreme do Pab-
lita. Sa deset dolara u džepu!
- O v a j...- zausti - nemale ništa
protiv da zapalim cigaretu?
-Ne.
Lonijev instinkt grebaroša ni ovoga
puta nije otkazao. - Uh - uzdahnu on
tiho pipajući po džepovima svog vlaž­
nog kaputa.
- Cigarete su tu, sa strane - osmeh-
nu se mladić. - I upaljač ...
- Hvala. Izgleda da sam ... mis­
lim ...
- Nema na čemu.
»Čovek po mom ukusu«, mislio je
Loni, uvlačeći požudno dim izvrsne ci­
garete. Udobnije je ispružio noge. Ovaj
momak zna da živ i... i ne davi svoje
bližnje tražeći protivusluge za koji do­
lar ili besplatnu cigaretu.
U kolima je bilo toplo i Loni se pre­
pusti maštarijama. Kada bi imao još
samo dva dolara... ne, bolje
pet ... naručio bi najpre viski za društ­
vo, a onda bi zamolio Mod da im još
jednom pokaže grudi... Strpeo bi se
malo, tek koliko da im oči pobele od
želje, naročito onom šašavom Edu Za­
vrnutu koji tvrdi da može imati svaku
žensku koju poželi, a onda ... onda bi
polako razvio onu deseticu i pokazao
je Mod »Ne zakopčavaj se, l'ušo, ne­
marno bi dobacio. Ionako ćemo od­
mah gore, što da se zamaraš bez potre­
be ...
Uh!
- Dibra ženska, a?
- Sta? - zinu Loni. - Prokletstvo,
ja ... otkud znaš?
- To se odmah vidi - nasmeja sc
mladić. Oci su li užagrile kao koti
maćora i počeo si da se vrpoljiš na se-
dištu. Odmah sam znao da misliš na
neku dobru žensku!
- Tako, znači - odahnu Loni. - Čas­
na reć, već sam pomislio da si
tele ... tele ... znaš oni što čitaju misli.
- Telepata? Ne, nažalost, nisam tele-
pata. Ti si iz LA?
-Od rođenja. I tu ću i umreti - po­
nosno izjavi Loni.
-Baš lepo ... preporuči mi neki ho­
tel. Ne znam gde bih mogao da preno­
ćim.
- Hmmm - Loni je procenjivao kola
i mladićevu odeću. Njena jednostav­
nost odudarala je od blistavih kola i
skupe kože u njihovoj unutrašnjosti. -
Za ovakva kola treba i dobra hotelska
garaža, a?
- Nije bitno. Hoću dobar hotel. I jef­
tin.
- Ima svakojakih hotela po LA - op­
rezno odgovori Loni. Mozak mu je,
međutim, brzo radio. - Ali, ako hoćeš
baš jeftin i dobar hotel, onda ti prepo­
ručujem Pablita. To je na samoj obali,
znaš, malo vetrovito, ali ugodno.
- Čisto?
- Kao u bolnici! - svečano podiže
ruku Loni.
- Hm. Video sam već i prljave bolni­
ce ...
-Časna reć, Pablito je strašno čist.
Videćeš, uostalom.
- U redu - sleže mladić ramenima. -
Uvek mogu da odem ako mi se ne sv i­
d i...
--Ideš iz daleka? - upita Loni neko­
liko minula kasnije. Sleđeći njegova
uputslva mladić je sišao sa auto-puta i
sada su niz jednu petlju skrciala u
pravcu okeana.
Aha.
Posao?
Tako nešto.

10. 8 Poni Wesi - Borilačke vešline 9
U gradu kao da je i kiša drugač ije pa­
dala, ili se to Loniju samo tako činilo,
[pak, bilo je neke istine u tome: ovde,
usred raznobojnih svetlosli duž dugih
bulevara sve je izgledalo toplije i pri-
vlačnije nego tamo, na mračnom putu
između mokrog drveća.
- Jesi li siguran da se ovuda ide? •
upita mladić nešto kasnije dok su se
njegova kola probijala kroz zamršeni
splet uskih ulica u blizini okeana.koji
su odavali svejači zamasi vetra i krup­
ne kapi bačene na vetrobran. Up.fkos,
svetlosti, ulice su bile gotovo . puste;
čak se i noćni život povukao pod niske
krovove okolnih zgrada pred pre-
tnjom ledene kiše.
- Šta ti je? Ovde sam rođen - uvre-
đeno odvrati Loni. - Cuj, mogu li da
uzmem još jednu cigaretu?
-Aha. Koliko još ima?
- Desetak minuta, najviše. O vaj...
ne reče mi kako se zoveš?
Lice mladića za volanom ostalo je
ozbiljno.
- To ti je toliko važno?
- Pa, ne naročito - sleže Loni rame­
nima. - Ali, kad te već vodim kod Pab-
lita, red je da mu kažem kako mi se
zove prijatelj, zar ne?
- Tačno.
Ako je Loni očekivao da čuje mladi­
ćevo ime, onda se prevario. Ovaj je
smireno posmatrao semafor koji je cr­
venom bojom osvetljavao mokri asfalt
prazne ulice.
- Ja se zovem Loni Osmond - poku­
ša Loni još jednom.
-Zgodno ime.
- A ha...
- Aha.
Loni ponovo sleže ramenima. Ako
već neće da mu kaže ime, neka mu
bude. Uostalom, Pablilo je bio blizu,
i,»; <vimt:i knii minut i . . .
- Prokletstvo!
Loni u sebi prokle sopstvenu glu­
post. Kako mu to samo nije ranije palo
na pamet!
Šta ako ona prokleta debela kučka
Mod ...
Ali više nije imao kud, iako mu je ci­
gareta iznenada potpunjo izgubila
ukus. Najzad, Loni Osmond u osnovi
je bio filozof i nikada se nije dugo uz­
buđivao zbog nečeg što se nije dalo iz-
m eniti...
-Ovde - pokaza mladiću jednu
usku sporednu uličicu. Ovaj uspori,
jer je u tom prolazu bilo mnogo mrač­
nije nego u ulici iz koje je došao. Kola
su gotovo milila između oronulih
mračnih zgrada sa praznim prozor­
skim otvorima. Tek penegde se iza jef­
tinih zavesa videla slabašna svetlost si­
jalice ili plavkasto treperenje televizij­
skog ekrana.
Na kraju te slepe ulice stajala je
nezgrapna jednospratnica sa širokim
dvostrukim stepeništem. Svetleća rek­
lama na krovu bojila je najbližu okoli­
nu bledom plavkastom svetlošću, kao
stvorenom za film strave i užasa. Mla­
dić odustade od pokušaja da protuma­
či natpis, za takvo nešto nedostajalo je
suviše slova.
- Ovde?
- Baš tu - osmehnu se Loni.
- Garaže, naravno, nema?
- Hteo si jeftin hotel - sleže Loni ra­
menima. - Ne brini, niko tvoja kola
neće dirati ni na ulici. Pablita poštuju
u ovom kraju, znaš.
- Je li? Baš svi?
- Gotovo svi - nesigurno priznade
Loni.
- Videćemo.
Mladić je zaustavio kola u blizini
ulaza osvetljenog jednom slabašnom
svetiljkom koja se klatila ispod krova

11. Poni Wesl - Borilačke vešline 9 9
verande. Loni, pognut, istrča iz kola i
zastade pred vratima iako ga je ledeni
vetar podsetio da mu je odeća još
mokra.
- Hajde - dobaci nestrpljivo. - Ne
vredi li da zaključavaš k o la... ako
neko bude hteo da ih otvori, tvoja bra­
va neće pomoći!
Mladić se osmehnu, ali ipak pažljivo
zaključa kola. Na rame je zabacio du­
guljastu torbu neobičnog oblika, nalik
torbi za golf. Hitrim i elastičnim kora­
kom bez napora je ustrčao uz stepeni­
ce. Pažljivim- pogledom zaokružio je
po prostranom holu u koji ga je Loni
uveo.
Ova zgrada nekada je verovatno slu-
ž.iula kao pansion, ali mnogo boljem
društvu, o čemu su svedočili potamne-
li ukrasi po tavanici i zidovima, propis­
no nagriženi zubom vremena, stepe­
nište koje je vodilo na sprat i pult re­
cepcije pored njega bili su izrađeni od
finog drveta, sa rezbarijom koja se još
ponegde naslućivala ispod debelog
sloja prašine i prljavštine.
- Ustaj, veštice! - lupi Loni rukom
po pultu odakle se podiže oblak praši­
ne. Mladić se malo odmače, iznenađen
podbulom bledom pojavom koja se
pomolila iza pulta. Jedna krezuba sta­
rica, nešto mrmljajući, gurnu prema
njemu debelu prašnjavu knjižurinu i
hemijsku olovku predostrožno veza­
nu ne baš tankim lancem za alku na
pultu.
Dohvatajući olovku, mladić sa os-
mehom pročita nekoliko imena upisa­
nih u knjigu. Ako se gostima pansiona
smelo verovati, a on je imao sve jači
utisak da nije, onda je ovo bilo zaista
ekskluzivno mesto. Uostalom, koji bi
se hotel na svetu mogao pohvaliti da je
istovremeno primio Julija Cezara,
maršala Montgomerija i ... Adolfa
Hitlera?
Vrteći glavom, mladić žurno nešto
našara u knjigu, skrivajući tih nekoli­
ko redova od radoznalog Lonijevog
pogleda.
- Dva dolara - vrlo razgovetno pro­
govori starica pružajući prljavu ruku.
Lonijeve oči se izbuljiše. Oho! Po­
odavno nije video ovako debeo svitak
novčanica kao ovaj koji je mladić ne­
marno izvukao iz džepa jakne.
Jedan ogromni ključ čiji je mesing
bio prekriven zelenom presvlakom
pređe preko pulta i starica ponovo
nešto nerazgovetno promrmlja.
- Koji broj? - upita on, okrećući
ključ u rukama.
- Sto dva, znam ja - osmehnu se
Loni.-Nego ... misliš da ćeš moći sam
da se smestiš?
- Aha, naravno.
- Dobro - Loni je oklevao. - Ako ti
nešto zatreba, ja ću biti u baru. Kroz
ova vrata ovamo ...
- O kej. Hvala, Loni.
Loni je, trljajući ruke, već prolazio
kroz pokazana vrata, osmehnuvši se,
mladić zabaci na rame svoju neobičnu
torbu i pođe naviše stepenicama koje
su škripale previše čak i za svoje godi­
ne
Lesli Eldridž s pažnjom osmotri so­
bicu či ja je vrata tek s mnogo muke us­
peo da otvori onim zarđalim mesinga-
nim ključem. Istina, svetio je bilo sla­
bo, ali ga prvi utisak nije prevario;
sobe u pansionu bile su mnogo čistije
i urednije nego što se to moglo pre­
tpostaviti na osnovu izgleda zgrade i
stepeništa.
»Konačno jedan vlasnik hotela koji
više daje na ono što je stvarno neop­

12. 10 Poni IVe.si - Borilačke veštine 9
hodno nego na spoljni izgled«, pomisli
Lesli sa zadovoljstvom, protežući udo­
ve zamorene dugom vožnjom. I mini-
jaturno kupatilo blistalo je od čistoće,
što se retko nalazilo i u hotelima viših
kategorija.
Lesli se dugo i sa uživan jem tuširao,
šibajući svoje mišićavo telo naizme-
nićnim mlazevima hladne i tople vode.
Presvukao se hitrim pokretima, a za­
tim zamišl jeno zastao, s pogledom up­
rtim u onu duguljastu torbu iz koje je
izvukao čisto rublje. Najzad je sa nje­
nog dna izvukao nekoliko sitnih me­
talnih predmeta koje je veštim pokre­
tima rasporedio po svojim džepovima
i ispod odeće. Torbu je potom nemar­
no gurnuo u uski plakar, ali je zato
mnogo više pažnje posvetio njegovom
zaključavanju. Na kraju, preko brave
plakara razvukao je tanku, gotovo ne­
vidljivu nit koju je na vrata zalepio sa
malo svoje pljuvačke.
Zadovoljno klimnuvši glavom, on iz­
ađe iz sobice u mračni hodnik, ne tru­
deći se da za sobom zaključa vrata.
Oprezno je sišao niz rasklimatane ste­
penice i kucnuo po pultu recepcije.
- Molim?-staricagaje nepoverljivo
gledala.
-Odakle mogu da telefoniram?
- Iz bara - ona pokaza glavom u
pravcu vrata.
- Hvala.
Klimnuvši glavom, Lesli odgurnu
vrata i zastade na ulazu u bar, dugu i
nisku dvoranu, jedva donekle osvetlje-
nu nizom svetiljki poredanih pod tava­
nicom. Svetlela je tek možda svaka tre­
ća, tako da se potpuno gubio nekada
svakako privlačan efekt raznobojnih
sijalica, ali je zato taavetinjska svetlost
davala veoma čudan izraz, licima ma­
lobrojnih gostiju koji, verovatno, ni na
dnevnoj svetlosti ne bi izgledali mno­
go bolje.
Covek niskog rasta, jako zalizane
crne kose i tamne puti motrio ga je iza
šanka ogromnim crnim očima.
- Mogu li da se poslužim telefonom?
- upita Lesli.
Ćovek mahnu rukom prema kabini
na kraju šanka. Staklena vrata klatila
su se okačena o samo jednu šarku i
Lesli ih oprezno povuče za sobom.
Ubacio je novčić i sačekao nekoliko
trenutaka, a zatim sigurnim pokreti­
ma okrenuo broj koji je u poslednja
dva dana pozvao najmanje pedeset
puta.
Telefon na drugoj strani zvonio je
dugo i piskavo pre nego što je neko
podigao slušalicu.
Leslijevo telo se nape. Posle svih
onih poziva, ovo je bilo prvi put da mu
se neko javi... Međutim, ćovek na
drugoj strani je ćutao i Lesli je razabi­
rao samo njegovo pritajeno disanje.
- Halo? - reče Lesli zvonkim gla­
som, glasom koji je malo ličio na nje­
gov prirodni glas.
Tišina.
- Ko je tamo? - pokuša Lesli sreću,
ponovo onim istim, višim glasom. Oči
su mu se suzile, jer je shvatio da čovek
sa druge strane nije toliko naivan da
mu kaže svoje ime.
- Perkinse, prokletinjo! - poče da
grdi Lesli. - Zašto se ne javiš, do đavo­
la?
- Ovde nema nikakvog Perkinsa -
javi se glas. - Pogrešili ste bro j...
Šum spuštanja slušalice bio je jasan,
ali se Leslijeve usne razvukoše u os-
meh. Drugi trik, iako ne manje naivan
od prvog, imao je više uspeha. Sada je
bar poznavao glas čoveka koji se nala­
zio u stanu njegovog drugara.
Ako bi požurio, možda ...
Lesli hitrim korakom izađe izgovor-

13. I’oni Ucsi Borilačke vcšiine 9 11
nicc i iz navike zaokruži pogledom po
polumraenoj dvorani, iako mu se žuri­
lo. Njegov poznanik sa auto-puta, ona
skitnica, sada je nešto užurbano govo­
rio na uvo krupnoj dami koja se glas­
no kikotala, oslanjajući se o njega čita­
vim lolom.
Ako je to bila žena o kojoj je razmiš­
ljao u kolima, onda će mu se želje, iz­
gleda. ostvariti...
Međutim, nije imao vremena za raz­
mišljanje o simpatičnom klošaru. Sta-
višo, ni dovoljno vremena da uzme još
nešto i/ torbe na spralu. Lesli štrcani/,
stepenice na ulazu i pobila svojim ko­
lima.
Snažni motor »poršca« zahuktao se
gotovo u deliću sekunde. Gume su za-
škripalo kada je izleteo iz sporedne
uličice, ispred nosa jednom taksiju
koji je naglo zakočio. Lesli se osmeh-
nurTaj taksista nema loše rellekse ...
Iako nikada nije bio u Los Anđelesu,
plan grada bio mu je urezan u pamće­
nje. Tačno je znao kojim ulicama će
najbrže sliči do kuće koju je iznajmio
njegov prijatelj, Tabasko Pil.
Samo, ubrzo se pokazalo da plan
nije uvek najbolji vodič za vožnju kroz'
nepoznati grad, to je Lesli prvi put
shvatio kada je otkrio da ne može da
skrene u ulicu koja bi ga povela na­
jkraćim putem u željenom pravcu. Iz
jednostavnog razloga; ulica je bila u
redu, ali njen smer ne.
Skrenuo je u narednu ulicu i gotovo
se izgubio u lavirinlu uskih sokačića
koji su se uvijali i preplitali kao klupko
zmija. Minuti su prolazili i on besno
opsova. Na ovakav način ne može stići
da iznenadi ćoveka koji se nalazio u Pi-
lovom stanu.
Njegov urođeni osećaj za orijentaci­
ju, međutim, izoštren stalnim i upor­
nim vežbanjem, ipak ga nije izdao. Ne­
koliko trenutaka docnije izbio je na ši­
roku aveniju kojom je nameravao da
prođe bar pol minuta ranije. Stisnuvši
zube, dodao je gas, ne obraćajući paž­
nju na zapanjene poglede kojima su ga
ispratili retki pcsaci pod kišobranima.
Mozak mu je sve vreme grozničavo
radio. Pit, Tabasko Pit, nerazdvojni
drug i/ mnogih avantura, samo četiri
dana ranije oprostio se s njim u San
Franeisku. U Los Anđelos krenuo je
poslom kojim su se njih dvojica već
duže vremena bav ili, u nameri da do­
zna nešto više o bandi velikih krijum­
čara oružja koji su svoj posao toliko
razvili da su im se kao kupci javljale
već i vlade pojedinih južnoameričkih i
afričkih zemalja. Očigledno da krijum­
čare u Americi niko nije ni pokušao da
ometa; da li zbog velikih para koje su
otišle u prave ruke ili zbog toga što je
i sama vlada bila zainteresovana da se
otarasi viškova zastarelog oružja, Lesli
nije znao.
A nije ga mnogo ni zanimalo. Po ko
zna koji put Lesli Fldridž krenuo je na
krstaški pohod protiv organizovanog
zločina, čemu je posvetio čitav svoj ži­
vot.
Ovoga puta, međutim, stvar se izne­
nada iskomplikovala; Pil se prva dva
dana javljao sa izveštajima koji nisu
govorili mnogo, ali je ipak bio ubeđen
da se nalazi na pravom tragu.
A onda je jednostavno prestao da se
javlja i Loslijevi telefonski poziv i bili
su uzaludni...
Lesli bi najradije parkirao »poršea«
nekoiiko blokova dalje i dugo razgle­
dao kuću u kojoj je Pit proveo prva
dva dana, a tek potom odabrao najbo­
lji način da neprimećen upadne u nju

14. 12 Puni West - Borilačke veštine 9
i iznenadi tipa koji mu se javio telefo­
nom. Ovoga puta, međutim, nije bilo
vremena za to i Lesli se odlučio da kre­
ne najkraćim putem, naravno, i najo­
pasnijim. No opasnost je za njega bila
obična stvar...
Oniskoj kuci zaklon jenoj retkom ži­
vicom u jednoj tihoj ulici, Lesli je pri­
šao normalnom brzinom i parkirao
»poršea« po svim propisima uz tro­
toar. Kao da ništa n f sumnja, mirno je
izašao, lagodno se protegao i zaključao
vrata kola, a onda se okrenuo uskom
prolazu kroz živicu. Betonska staza
pod njegovim nogama bila je prošara­
na travom koja je izbijala kroz. pukoti­
ne, ali je opšti utisak o kućici bio povo­
ljan. Bila je u mirnom kraju, kao stvo­
rena za poslovnog čoveka koji žudi
samo za odmorom.
Osmehnuvši se. Lesli pritisnu zvono
na vratima. Svetla u kući bila su poga-
šena, ali njegovom oštrom pogledu
nije promaklo jedva primetno- njiha­
nje zavese na spratu. Već su ga očeki­
vali.
»Ako lako već hoćete, gospodo«, po­
misli, »onda ćemo igrati po vašim pra­
vilima. Samo, nemojte da vas iznenadi
ako se ova mala igra okrene protiv
vas!«
- Ko je?
Tih, prijatan ženski glas i Lesli izne­
nađeno podiže obrve. Oho! Momci
nisu oklevali i već su mu poturili neku
žensku, držeći se teori je da ona od ne­
kog muškarca može mnogo lakše da
izvuče sve što želi da dozna.
- Da li je Pit tu? - upita Lesli glasno.
»Da vidimo«, mislio je. »Ako se budu
držali uobičajenog gambita, onda će
mi otvoriti rasna plavuša sa na brzinu
obučenom kućnom haljinom i provid­
nom spavaćicom ispod nje . . .
- Pit? Mister Pilerson?
- Da, njega tražim - osmehnu se
Lesli. Piterson je, dakle, bilo ime pod
kojim je Tabasko iznajmio ovu kuću.
- Samo trenutak ...
Čulo se zveckanje lanca na vratima
i ona se naglo otvoriše, propuštajući
mlaz svetlosti na stepenice. Lesli sa
odobravanjem klimnu glavom.
Rasna plavuša u tankoj kućnoj halji­
ni koju nikako nije uspevala da priteg­
ne na bujnim grudima. Lesli se, ipak,
varao u svojim očekivanjima: žena na
sebi nije imala nikakvu spavaćicu ...
-Vi ste prijatelj iz San Franciska
koga očekuje? - upita žena sa osme-
hom, očigledno se nimalo ne uzbuđu­
jući zbog Leslijevog zadivljenog pogle­
da.
- O vaj... da ... mislim ... - Lesli je
izigravao zbunjenost.
- Oh! - ona se trže i još jednom bc-
zuspešno pokuša da sastavi kućnu ha­
ljinu na grudima. - O prostite... ta­
man sam se spremala u kupatilo kada
ste zvonili i ...
- Žao mi je što sam vas uznemirio -
galantno se nakloni Lesli. - Ali, zna­
te ... Pit mi je hitno potreban i ...
- Da, da, pominjao vas je - potvrdi
žena glavom. - Ah, kakva sam ja glupa­
ča ... stojimo oboje na ovom vetru!
Uđite samo, uđite!
Postavila se na prag tako da je mo­
rao u prolazu okrznuli njene grudi, što
mu nije naročito teško padalo. Tobože
zbunjeno, okrenuo se po uskom holu.
- Aaa ... gde je Pit?
- Nećete valjda ostati u holu? - na-
smeja se žena. - Izvolite u salon.
Opro/rio ispitujući pogledom sve
oko sebe, Lesli pođe za ženom. I protiv
svoje volje moray se diviti blagom nji­
hanju kukova ispod tanke haljine. Pla­
vuša je bila majstor svog zanata i Lesli
se osmehnu. Mosilo bi to biti i nekoli­

15. Puni West - Borilačke veštine 9 13
ko zabavnih trenutaka, naročito kada
je zaključio da mu u kući, bar trenut­
no, ne preti nikakva opasnost.
- Izvolite! - žena je pokazivala udob­
nu klub-garnituru u uglu nevelikog sa­
lona kraj koje je stajao stoćić sa prilič­
no velikim izborom pića različitih
marki.
- Neće vam biti teško da se posluži­
te sami? Čaše i led su tu, kraj vas. Od­
mah se vraćam, samo da nešto ob­
učem ...
Lesli klimnu glavom, bacajući ispod
oka pogled na pune grudi pod njenom
haljinom, i to tako da plavuša to pri-
meti. Bilo je neophodno da pomisli
kako je već opčinjen njenim neospor­
nim čarima i postane samouverena. U
toj maloj igri koja se pripremala Lesli
je bio pravi majstor; i to ne samo zato
što je na raspolaganju imao i svoju ve­
liku veštinu hipnotizera.
Sa uživanjem bi popio čašu dobrog
konjaka koji je zapazio na stočiću, ali
se to nije slagalo sa ulogom kakvu je
trenutno igrao; još uvek je morao izig­
ravati nespretnog i zbunjenog provin­
cijalca koji ne zna kuda će s rukama
pred nekom zgodnom ženom. Plavuša
je očigledno već stekla takav utisak o
njemu, jer je izostao uobičajeni trik sa
odškrinutim vratima kroz koja bi mo­
gao da vidi kako se presvlači.
Ovako, žena se vratila nekoliko mi­
nuta kasnije, zakopčavajući na grudi­
ma tanku bluzu živih boja, nemarno
prebačenu preko uske crne suknje.
»Njoj se žuri«, pomisli Lesli. »Zna da
će uskoro morati da se svuče, pa se i
ne trudi da uredi odecu ...«
-Oh, pa vi se još niste poslužili? -
uskliknu žena. - Viski? Džin? Samo re­
cite!
- Konjak ... - nervozno odgovori
Lesli prelazeći rukom preko čela. -
Oprostile, gospođo ... stvarje prilično
hitna ... možete li mi reći gde mogu da
nađem Pita?
- Pit, Pit, Pit! - tobože gnevno lupi
žena nogom o pod, izvijajući usta u jo-
gunast osmeh. - Kako ste ušli ovamo,
želite samo Pita, kao da ja ovde ne po­
stojim!
Leslijeva ruka je drhtala dok je od
nje prihvatao ćašu sa konjakom, izbe-
gavajući da pogleda u izrez ženine blu­
ze.
- U h ... ovaj... a ste, m islim ...
veoma privlačni, ali P it...
Plavuša sa uživanjem sruči čašicu
viskija niz grlo i široko se osmehnu.
- Eto, već šesti put pitate za Pita ...
a moje vas ime uopšte ne zanima?
-Oprostite! - Lesli skoči na noge. -
Potpuno sam smetnuo sa uma. --Lesli
Eldridž ...
- Drago mi je. - Ona značajno stisnu
ruku koju joj je pružio. - Rita ...
-Samo Rita?
Plavuša se smesti na trosed pored
Leslija i otpi još jedanj gutljaj i/, svoje
čaše.
- P it... - reče zamišljeno. - Pit se iz­
virijava što nije mogao da vas sačeka,
Lesli. Zamolio me je da vam pravim
društvo dok se ne vrati. Da, još neš­
to ... rekao je, ako se vama bude toli­
ko žurilo da ne budete mogli da ga sa­
čekate, možete meni preneti sve što
imate da mu poručite. Zadovoljni, mis-
ter Eldridž?
Lesli je lagano vrteo glavom.
-'Ne znam ... nismo se tako dogovo­
rili. Istina, posao nije nikakva tajna,
a li...
- Muškarci! - Irknu plavuša prezri­
vo. - Uvek neke poslov ne tajne. Mogu
vam reći da me vaš i Pitov posao nima­
lo ne zanima, mister Eldridž! Što se
mene tiče ... - ona sleže ramenima. -

16. 14 Puni Wcst - Borilačka veštine 9
Pil mo je zamolio da mu učinim uslu­
gu, ništa više.
Lesli baci pogled na sat.
- Hmmm ... nije rekao kada će se
vratiti?
- Određeno ne, ali sam stekla utisak
da ga do jutra neću videli - osmehnu
se Rita. - Čujte ... zašto ne biste pre­
noćili ovde? Ujulru možete na miru
razgovarali, sveži i odmorni. A?
- Ne znam - Lesli se vrpoljio. - Bo­
jim se da ne bih mogao ... uskoro tre­
ba da se nađemo sa gospodinom Mor-
lensonom, Pit ija. U stvari. Pit je treba­
lo da vodi taj razgovor, znate ... ja ni­
sam upućen u sve detalje. Ali, kad nje­
ga nem a...
-Gluposti - čvrsto reče plavuša. -
Pozovite tog vašeg Mortensona telelo-
nom, izvinite mu se i odložite razgovo­
re za sutra. Dan manje ili više, kao da
je to važno.
- U ovom slučaju jeste ... Morten-
son ujutru poleće za Panamu ...
Lcslijevo lice pokazivalo je toliko
razočaranje da se plavuša gotovo saža-
lila na njega. Osmchnula mu se i blago
ga pogladila po ruci.
-Žao mi je ... Kad stvari već lako
stoje ... stvarno nije lepo od Pita šio se
izgubio.
- Ne znale slučajno kuda je otišao?
- Znate valjda Pita? Taj nikada ništa
ne govori - sleže Rila ramenima.
- Da, da - klimnu Lesli glavom. -
Čujte ... ako bih vam ostavio poruku
za njega ... ali ne ...
Zašlo ne? Velike poslovne lajne? -
u njenom glasu ponovo se osetio pre­
zir.
Oprostite - Lesli kao pocrvene. -
Nije da nemam poverenja u vas, ali
znate kako je ... ima još učesnika u
ovom poslu koji su meni povcrili svoj
nov ac . . .
- To me ne zanima ...
Lesli se nekoliko trenutaka kolebao,
a onda se osmehnu.
- Pa dobro, vidim da drugog izlaza
nema. Napisaću nekoliko reći Pitu i
ostavili mu broj telefona na kojem me
može naći ako se vrati pre jutra. Vi
ćete mu predati poruku?
- Svakako - osmehnu se Rila, prote­
žući se na ležaju, ali se jasno videlo da
nije više naročito zainleresovana da
zavede Leslija. Verovatno je računala
na lo da će u ostavljenoj poruci dozna­
li sve što želi.
- Imate negde hartije za pisanje? I
koverat?
Čak i laiku bi bilo jasno da plavuša
nije mnogo vremena provela u ovoj
kući. Zbunjeno je preturala po lioka-
ma glomaznog pisaćeg stola, da bi, na
svoju sreću, naišla na neki stari kove-
rat i nekoliko listova hartije.
S preleranom pažnjom Lesli poče
da savija list hartije sa kratkom poru­
kom koju je hitro nažvrljao. iako je
Rita pomno pratila svaki njegov po­
kret, promaklo joj je da je ispisani list
nestao u njegovom džepu, a da se u ko­
vertu našao drugi, potpuno prazan.
- Eto - osmehnu se Lesli ostavljaju­
ći koverat na stolu. Daćete ga Pitu,
zar ne?
- Rekla sam vam vcc - hladno odv­
rati žena.
- Hvala vam stidljivo je pogleda
Lesli. Zaista šteta sto se ovoliko žu­
rim, inače ...
- Inače?
Duga priča - odmahnu Lesli gla­
vom. Hvala vam jos jednom. Nadam
se da ćemo se češće v iđ ali...
Laku n o c...
Žena je nezainleresovanim pogle­
dom ispratila njegov odlazak, ne poka­
zujući nimalo želje da pođe za njim

17. Puni West - Borilačke vešline 9 15
bar do vrata. Lesli na trenutak zastade
u holu, tobože vezujući pertlu na svo­
joj cipeli.
Ćula ga nisu varala. Na spratu, iznad
njega, nalazio se još neko ...
- Glupačo! - siktao je ćovečuljak le­
denih očiju u previše elegantnom ode-
lu, koga čak ni cipele sa visokim po­
tpeticama nisu uspevale da izdignu
dalje od pet stopa i tri-četiri inča. - Za­
što ga nisi zadržala kada sam ti rekao?
-Ti si lud, Harvi! - oštro odvrati
Rita. - Zbog čega je, do đavola, trebalo
da ga zadržim? Hajde, reci?
- Kako zbog čega? Da bismo doznali
nešto više o onom prokletom njuška-
lu, eto zašto!
- Računala sam da će stvarno osta­
viti tu šašavu poruku? Kome bi palo
na pamet da nas je momak odmah
pročitao, do đavola? Meni svakako
ne ... izgledao je kao običan glupan!
- Glupača si ti - razočarano je mr­
mljao ćovečuljak, kriveći lice. - Znaš
šta ... ponekad pomislim da bi trebalo
prepustiti Badiju da te malo propusti
kroz šake.
Drugi čovek, grmalj tupog lica koji
je sve vreme ćutke stajao kraj njega,
sada se pohotno isceri. Njegove sitne
očice pratile su svaki pokret iene koja
je nervozno šetkala po salonu sa ciga­
retom u ruci. Ogromne šaketgrčile su
mu se u iščekivan jfi.
- Samo ti reci, Harvi - promumla-. -
Ja sam spreman ...
-Samo pokušaj, nešto - prezrivo
reče žena. - znate šta bi vam šef uči­
n io ...
- Ponekad pomislim da šef ima pre­
više poverenja u tebe - progunđa ma­
lišan. - Jednog dana će shvatiti koliko
je pogrešio, a onda ...
Sledio je veoma slikovit pokret ru­
kom ispod grla od kojeg se žena strese.
Drhtavom rukom nasula je sebi novu
čašu viskija.
- Nas nećeš poslužiti, lutkice - za-
brunda Badi.- Ili je taj viski suviše fini
za mene i mog ortaka, a?
- Služite se sami - prezrivo procedi
Rita. - Šta sada? Sefa u ovo doba ne
možemo naći. .
- Ne, nije u gradu - odmahnu Harvi
glavom. - Uostalom ...
Plavuša je iznenada došla do neke,
po nju ne baš lake odluke.
-Misliš li ti ono što ja mislim, Har­
vi? - upita tiho. Glas joj je bio promu-
kao.
- Da šef ne mora ni doznati o Pito-
vom drugaru? - usta mu se iskriviše u
neugodnu grimasu. - Veliku uslugu
tražiš od mene i mog ortaka, R ita...
veliku...
Ona se kao slučajno igrala dugmad i-
ma svoje bluze. Badi pohlepno obliz-
nu usne.
- Nije niska ni cena koju sam sprem­
na da platim ...
- A ha...
Harvi žustrim korakom priđe stoči-
ću i nali sebi veliku čašu viskija. Glas
mu je i pored toga bio nesiguran kada
je ponovo progovorio.
- Odmah? Obojica?
- Kako god hoćete? - nemarno se
osmehnu Rita. - Dogovorite se ...
meni je svejedno ...
Ćovečuljak olabavi čvor svoje kra­
vate i baci upitan pogled prema Badi­
ju. Ovaj ga je glupavo posmatrao.
- Slušaj, B adi... - poče on. - Nešto
mi pade na pam et... šta ako se onaj
momak vrati da nas uhodi, a? Već je
posumnjao, video si to ... nije ostavio
nikakvu poruku Pitu, iako je rekao ...

18. 16 Poni West - Borilačke veštine 9
-Pa?
- Ne bi bilo loše da izađeš i malo
procunjaš oko kuće, a?
- Misliš? - pogled grmalja neodluč­
no je prelazio sa čovečuljka na ženu i
natrag.
-Sigurno - klimnu Harvi glavom,
oblizujući usne. - A ako nikoga nema
u blizini, ostani negde u prikrajku i os­
matraj ulicu, možda naiđe kasnije. Ja
ću za jedno pola sata izaći da te zame-
nim. Važi?
- Ako mjsliš da treba... - poslušno
klimnu glavom grmalj.
- Apsolutno sam ubeđen da treba -
čvrsto reče Harvi, a na usnama mu je
igrao lak osmeh. - Kad se vratiš, dobi-
ćeš dobar dupli viski. Može?
- Uh, fino! -Badijeve debele usne ra-
širiše se u grimasu oduševljenja. - Re­
kao si dupli, pazi!
-Znam, dupli - klimnu Harvi gla­
vom. - Idi sad, Đadi. I budi oprezan!
- Ne brini, ništa - isceri se grmalj.
Lesli je sa osmehom posmatrao tu
malu igru sa bezbednog mesta kraj
jednog od velikih prozora salona^ »Ovi
ljudi su zaista pravi amateri«, pomisli.
Pravo je čudo kako su uspeli,da uhva­
te i spetljaju Pita. Mora da je tu Rita
odigrala glavnu ulogu; Pit je uvek bio
slab prema ženama, a kada u blizini
nije bilo nijedne riđokose bio je spre­
man da se zadovolji i plavušom ... po­
gotovo ovakvom kakva je bila ta iz­
azovna Rita.
Njegov oštri sluh već je razabirao
teške Badijeve korake na betonskoj
slazi oko kuće i on se nečujno povu­
kao u senku grupice drveća u malom
vrtu. Badi je zastao nekoliko jardi da­
lje i u mraku blesnu plamen upaljača.
Čulo se ,zadovoljno roktanje kada je
grmalj bučno povukao prvi dim.
»Dobar stražar, nema Ma«, pomisli
Lesli. Od njegove neopreznosti veća je
samo njegova glupost... Kako je
samo lako dozvolio Tom Harviju da ga
ukloni iz kuće. Hm m m ...«
U mraku se njegove usne raširiše u
veseo osmeh. Ne bi bilo loše da se
malo poigra s tom neobičnom druži­
nom ...
- Halo, Badi! - prošaputa on držeći
se i dalje senke.
Cigareta ispade iz grmaljevih od za-
prepašćenja otvorenih usta.
K ... ko je to? Šefe ...?
- Ja sam, Badi - osmehnu se Lesli.
Njegov plan odvijao se čak i bolje nego
što ga je zamislio. - Šta radiš ovde?
- Harvi me poslao na stražu ... Hej,
gde ste, šefe, ne vidim vas! - Badi se
zbunjeno osvrtao oko sebe.
- Nije važno gde sam! - Leslijev ša­
pat bio je strog. - Slušaj d o b ro... priđi
prozoru salona i pogledaj šta rade Rita
i Harvi!
- Koji prozor? Ovaj?
- Ne taj, prokletstvo! Onaj drugi! -
Lesli se jedva uzdržavao od smeha.
- Sefe ... - nesigurno zausti Badi. -
A ako onaj momak naiđe?
- Ništa ne brini, ja sam na straži -
umiri ga Lesli. - Samo ti pogledaj šta
oni rade.
Badi se oprezno nadviri na prozor i
Lesli mu nečujno priđe s leđa. Znao je
da će prizor u salonu svakako privući
svu grmaljevu pažnju, ali nije očekivao
nikakvu burnu reakciju. Za takvo neš­
to Badi je jednostavno presporo mis­
lio.
Samo, ovoga puta nije računao na
instinkt. Shvatio je da nešto nije u
redu tek kada je grmalj sa obe ogrom­
ne pesnice tresnuo o prozorsko stak­
lo.
- Prokleti Harvi! - /.aurlao je. - Pr­
ljav' trik!

19. Puni West - Borilačke vešline 9 17
Uprkos svojoj težini, s lakoćom se
prebacio preko niskog prozora, ne ob­
raćajući pažnju na ostatke stakla. Sa
mesta na kojem je stajao, Lesli jejasno
video čovećuljka koji je, nag do pojasa,
hitro odskočio od troseda pridržava­
jući rukom pantalone. Rita, potpuno
gola, vrisnula je od straha i skupila se
u jednom uglu.
Harvi je bio brz kao zvečarka. Pre
nego što su Badijevi ogromni koraci
uspeli da dovedu grmalja do njega u
ruci mu se pojavio revolver...
Možda je čovečuljak bio svestan da
nikakve pretnje više ne mogu zausta­
viti razbesnelog diva; možda je i sam
bio toliko uplašen da je reagovao ins­
tinktivno ...
Ili je možda jednostavno voleo da
ubija...
Bilo kako bilo, revolver u njegovoj
ruci zalajao je tri puta i ogromno Ba-
dijevo telo zanjihalo se pod udarcima
metaka.
Nošen inercijom, grmalj je načinio
još jedan, jedan i po korak, a onda se
s troskom sručio na pod. Njegovi kao
kandže ispruženi prsti ukočili su se na
svega nekoliko inča od Harvijevih
nogu.
U iznenadnoj tišini ponovo se zaorio
Ritin kreštavi krik.
- Zaveži, prokleta bila! - zaurla čo­
večuljak i cev revolvera okrete se pre­
ma njoj. Ona začula, širom otvorenih
usta i razrogačenih očiju, nesvesno se
još više skupljajući pred pretečom cr­
nom cevi.
- H arvi... nem oj. . promucala je.
- Zaveži!
Ona nemo klimnu glavom, prateći
svaki njegov pokret.
»Oboje su u šoku«, pomisli Lesli.
Možda je ovo moj trenutak ...
Rita je ponovo vrisnula kada je on
preskočio okvir prozora i našao se u
salonu, bez ikakvog šuma. Harvijeve
oči bukvalno su iskočile iz duplji, na
trenutak je potpuno zaboravio na
oružje u ruci.
No njegova zbunjenost nije trajala
dugo; zverski iskezivši zube, ćoveču-
1jak lagano podiže revolver i uperi ga
Lesliju u grudi. Ovaj ga je posmatrao
sa osmehom na licu, potpuno nepomi­
čan i opušten.
Poznavao je tipove kakav je bio ovaj
Harvi; a posle onoga štoje video, o nje­
mu je znao gotovo sve ... bar kada se
radilo u pucanju i ubijanju ...
Harvijeve oči trijumfalno su zablis­
tale u iščekivanju trzaja revolvera u
ruci, oštrog pdenja, tupog udara met­
ka o telo... svega onog što se u njego­
voj nezreloj svesti identifikovalo sa or­
gazmom ...
Harvi je uživao u ubijanju ...
Njegov prst je pritisnuo oroz. Jed­
nom, drugi, treći p u t.. .još jednom ...
sve dok igla nije prazno škljocnula. U
oblaku plavkastog barutnog dima,
Lesli jejoš uvek stajao na istom mestu,
sa istim onim osmehom na usnama.
Pokreti tela kojima se uklan jao sa pu­
tanje mecima bili su tako hitri da su iz­
micali oku.
Bilo je to previše za Harvijeve nape­
te nerve. Ispustio je promukli krik,
kao ranjena zver i lagano skliznuo na
pod, savijajući se u kolut. Odbijao je
da prihvati ono što su mu ćula govori­
la; u svetu na koji je on navikao ljudi
su padali kada im se u telo sruči toliko
olova sa nekoliko stopa rastojanja. A
ovo ... ne, Harvi to nije mogao da po-
veruje...
Riti su uzdrhtale ruke skliznule sa
lici’ koje je zaklanjala od trenutka
ka< l je Lesli uskočio u prostoriju. Gle­
dala :j u Leslija zapanjenim poglo-

20. 18 Poni West - Borilačke veštine 9
dom, a zatim prenela pogled na Harvi-
ja koji je cvileo u svom uglu.
- Ti? - prošaptala je. - Šta se dogo­
dilo? Nisi... nisi mrtav? A Harvi?
- Ko vas je poslao ovamo? - oštro
upita Lesli, strogo gledajući ženti. -
Govori!
Ona je nemo odmahivala glavom,
lica bleđeg od kreča.
U dva koraka Lesli se stvori pred
njom.
- Govori!
- Š ... š ... šef...
- Ko vam je šef? Ime? Adresa? Brzo!
- Lesli je snažnim rukama tresao nje­
na naga ramena, i protiv svoje volje se
diveći njenom savršenom tclu.
- Džonas ...
- To mu je ime?
- Da ... jedino koje znam ... mister
Džonas.
Lesli podiže glavu. Iz viažne tame,
odnekud sa zapada, dopiralo je tužno
zavijanje policijske sirene. Ovoga puta
policija je bila brža nego obično.
- Gde ga mogu naći?
- Ne znam ... on uvek traži nas ...
niko još nije bio u njegovom stanu.
Sirena policijskih kola postajala je
sve snažnija. Nije imao još mnogo vre­
mena.
- Gde je Pit?
- Ni to ne znam. Džonas ga je neku­
da odveo?
- Uz tvoju pomoć, naravno?
Žena je lagano dolazila sebi i to se vj-
delo po pogledu koji je prvi put poka­
zivao nešto drugo osim straha. Od­
mahnula je glavom.
- Ne, ja nisam ...
Uz oštro škripanje guma policijska
kola skrenula su u ulicu u kojoj se na­
lazila iznajmljena kuća. Sirena je zavi­
jala glasnije nego ikad.
Dva policajca, sa revolverima u ru­
kama, upala su u salon svega tridese­
tak sekundi kasnije. Nemo su se zgle-
dali kada su ugledali prizor pred so­
bom. Mrtvac na podu, naga žena na
kauču i čovek koji zastrašeno cvili zg­
rčen u jednom uglu.
Biće to još jedna naporna noć za io­
nako premorene policajce Los Anđe-
lesa...
Iz ulaza jedne od susednih zgrada
Lesli je sa osmehom posmatrao poli­
cajce koji su se leno vrzmali oko njego­
vog »poršea«, verovatno proveravaju-
ći Ritinu priču o čoveku koji se iznena­
da pojavio, ubio Badija, obračunao se
sa Harvijem i nju pokušao da siluje.
Bilo je to priča koje će se Rita i Harvi
svakako držati, ukoliko je ovaj drugi
već uspeo da se povrati iz šoka.
Samo, ako su se policajci i tehničar,
koji je uz pomoć svetiljke posipao pra-
homk volan i unutrašnjost kola, nadali
da će naći nekakve otiske, onda su se
grdno varali. Leslijevo pravilo već go­
dinama je bilo da pazi na svoje trago­
ve, a teška obuka koju je prošao stvo­
rila je od njega pravog majstora u
tome. A bilo je tu još nešto...
Čak i kada bi njegove otiske prona­
šli u kolima, oni policiji ne bi govorili
ništa.. .jer, čovek po imenu Lesli Eld-
ridž nije ni postojao, bar što se policij­
skih i drugih kartoteka po Americi ti­
calo.
Držeći se mračnog ulaza, Lesli nači­
ni nekoliko hitrih pokreta kako bi po­
vratio malo topline svom telu. Ovo če­
kanje se oteglo, a napolju je postajalo
sve hladnije. Kiša nije pljuštala onako
snažno kao pre toga, ali se zato pretvo­
rila u dosadnu izmaglicu koja se pro­
bijala do kostiju.

21. I’uni Hl's i - Borilačke vešline 9 19
Srećom, lo nije potrajalo još dugo.
Lcsli s ć zadovoljno osmehnu, jer se
potvrdila još jedna od njegovih pre­
tpostavki. Ma ko bio Ritin, Harvijev i
Badijev sel, taj tajanstveni mister Dž-
onas imao je dugu i široku ruku. Pred
ulazom u zgradu zaustavio se ogromni
blistavi »ševrolet« iz kojeg je žustrim
korakom izašao visok i vitak covek u
kišnom mantilu. Njegova seda kosa za­
blistala je pod svetlom sa policijskih
kola; zaista dostojanstvena pojavu, sa
elegantnom kožnom tašnom u ruci.
»Još jedan od onih izvrsnih adv oka­
ta koji veoma uspešno izbegavaju po-
reske obaveze«, zaključi Lesli. Bez
mnogo skrupula, posvetili su se zaštiti
krupnih kriminalaca, naplaćujući svo­
je usluge najčešće u gotovom novcu ili
nekretninama kojima čak ni najsaves-
niji poreznici nisu mogli da uđu u trag.
Ako se Lesli nije varao, čitava družina
će za koji trenutak pred nekog dre-
movnog sudiju koji će odrediti krup­
nu kauciju. Advokat će hladnokrvno
ispisati ćek i Rita i Harvi će ponovo
biti na slobodi.
A do suđenja za Badijevo ubistvo
može se mnogo loga dogodili...
Zavukavši ruke u džepove, Lesli se
nemarnim korakom uputi u pravcu
kuće ispred koje su bila parkirana već
troja policijska kola. Radoznalo je za­
stao i zagledao se u širomk otvoreni
ulaz, sve dok ga jedan policajac mrzo­
voljno nije opomenuo da se udalji.
Promrmljavši nešto, Lesli se izgubi u
mraku, ali je njegov cilj bio postignut.
Svetio koje je spolja prodiralo u og­
romni »ševrolet« bilo je dovoljno da
njegove oštre oći pročitaju natpis na
kartici pričvršćenoj pored volana.
Adv okat A. A. Hargrejvz, Keslcr Bil-
ding, Los Anđeles ...
»Laku noć, mister Hargrejvz«, os-
mehnu se Lesli u sebi. »Čini mi se da
ć u uskoro doci u posetu vašim van
svake sumnje raskošnim odajama u
keslcr Bildingu. A dotle, spavajte mir­
no i ne dozvolile da vašu savest uzne­
miri koja hiljada dolara koju ćete pri­
miti zato što ste još jednog ubicu po-
štedeli gasne komore!«
Izašav ši iz taksi ja, Lesli baci još je­
dan pogled na sal. Njegovo osećanje za
vreine, izoštreno dugim i napornim
vežbama, govorilo mu je isto što i ća-
sovnik: od trenutka kada je krenuo do
Pitove kuće prošlo je svega nešto više
od jednog časa.
Polumračni bar sada je bio gotovo
pun i Lesli se mukom progura do šan­
ka.
- Konjak.
Pablito klimnu glavom, osmehujući
se. Njegove vešte ruke izvukle su iz ne­
kog zapećka flašu odlične francuske
marke i on je podiže upitno gledajući
u Leslija, kao da naslućuje da pred
njim nije obična mušterija.
-Odlično! - osmehnu se Lesli. -
Hvala!
Sa uživanjem je udahnuo blagi miris
plemenitog pića, nežno grejući čašu
među dlanovima. Pogled mu je lutao
po onih nekoliko stolova.
Loni Osmond bio je još uvek na is­
tom mestu, samo što one zamašne
dame više nije bilo pored njega. Njego­
vo natušteno lice se razvedri kad ugle­
da Leslija.
- Hej, ortak! - uskliknu vešto se pro­
bijajući do njega. - Gde si, do đavola,
bio? Tražio sam te u sobi, znaš.
- Imao sam posla - nemarno odgo­
vori Lesli. - Da popijoš nešto?
-To nikada nisam odbijao - sveca-

22. 20 Poni Wesi - Borilačke veštine 9
no odvrati Loni, stavljajući olucani še­
šir na srce. - Pablito ...
Morao je sačekati da gluvonemi
Meksikanac pogleda u njega. - Viski -
pokazao je pokretima usana i Pablito
klimnu glavom. Čaša s pićem stvorila
se pred Lonijem samo trenutak kasni­
je.
-Oho! - oduševljeno huknu Loni
okusivši piće. - Ovoje već bolje ... de­
set puta bolje od viskija koji nam ob­
ično služi. Zna da ovo ti plaćaš ...
- Zar je on takva škrtica?
- ko? Pablito? Taman posla! Dovolj­
no je što nas stalno kreditira kad vidi
da zaista nemamo love. Ipak, bilo bi
previše očekivati da nas časti najbo­
ljim viskijem, zar ne?
- ko bi rekao da još ima takvih ho­
telijera - nasmeja se Lesli. - Nego,
L oni... novi sam u ovom gradu, govo­
ri li ti nešto ime misler Džonas?
- Džonas? Cime se laj džentlmen
bavi?
- Konkretno ne znam, ali je posao u
svakom slučaju prljav.
Loni sleže ramenima.
- Takvih u ovom gradu ima bar sto­
tinu hiljada, ortak. Džonas sigurno
nije ništa posebno, jer nikada nisam
čuo za njega.
- Hmmm ... a, eto, ja imam utisak
da su njegov i poslov i prilično krupni,
Loni.
Siguran si?
Potpuno.
-Onda ti ja, ortak, ne mogu pomoći.
Tvoj Džonas je svakako jedan od onih
takozvanih poštenih građana, znaš na
sta mislim. Njegovi poslovi retko izbi­
jaju na vidclo, jer uživa podršku na
pravim mestima. Vcrovatno nikada
nije ni uprljao svoje manikirane ruči­
ce. Drugi to rade za njega, /naš.
To bi ec molilo biti (»smelinu se
Lesli. - Još jedan viski?
-Odličan pred log. Slušaj... taj Dž­
onas te mnogo zanima?
- Prilično.
-Ako hoćeš, mogu da se raspitam
kod drugara. Možda je neki od njih
već čuo za njega, šla ga znaš.
- Ideja nije loša, sam o... meni se
žuri, Loni.
Videlo se da Lonijev mozak pod ot­
rcanim šeširom ubrzano radi, potpo­
mognut drugom čašom dobrog viskija
koju je za kratko vreme sručio niz. grlo.
Lesliju se iz časa u čas sve više dopa­
dao; oči su mu imale inteligentan po­
gled i svakako bi doterao daleko u sva­
kom poslu kome bi se posvetio do kra­
ja. Nevolja s njim bila je, međutim, u
tome šio nikada nije imao dovoljno
motivacije za bilo kakav ozbiljniji po­
sao, zadovoljavajući se time da se sna­
lazi iz dana u dan.
»A možda to i nije tako loše«, pomis­
li Lesli. »Ćovek bez obaveza ... Samo,
to nije za mene. Osećam previše odgo­
vornosti za sve ono što se oko mene
zbiva i sve ono šio znam i umem koris­
tim da bar pokušam da sprečim one
najgore nepravde. Jer, ljudi poput Lo-
nija doprineli su lome, u manjoj ili već
meri, povlačeći se u sebe, gledajući
svoja posla, računajući s lim da su po­
licija i sudovi plaćeni da vocle brigu o
njihovoj bezbeđnosti«.
Uhvativši Pablitov pogled. Lesli mu
dade znak i dve nove čaše pića slvori-
še se pred njima. Loni se zahvalno os-
mehnu, zadubljen u misli.
Dakle? - reče Lesli kada ovaj du­
boko uzdahnu i prinese čašu usnama.
Nešto si smislio?
- Aha .. . vcrovatno znaš, ima ljudi
koji znaju gotovo sve sto se zbiva u
podzemlju. Posao im je da prodaju in-
lormaciic zaintCrosov anima . .

23. Poni Wcsl - Borilačke vešline 9
- Znam. Ne /.nam jedino kako da do­
đem do jednog od takvih.
-To nije leško. Samo ...
-Samo su njihove informacije pri
lično skupe, to si hteo da kažeš?
Loni klimnu glavom.
- Nemoj misliti da imam nameru da
ti izvučem lovu. ali stvari tako stoje.
Čak ti unapred ne mogu ni reći koliko
će to stajali, /naš. Cena zavisi od loga
koliko je čovek o kome želiš nešlo da
doznaš moćan i opasan. Sad, za tog
Džonasa nisam još ćuo; može se dogo­
diti da /.a sto dolara doznam i devojać-
ko prezime njegove babe. A opet
on sleže ramenima. - Nikad se ne
zna...
- Lova neće bili problem - osmeh-
nu se Lesli. - U pitanju je samo vreme.
Žuri mi se, rekoh li.
-Znaš li još nešto o lom Džonasu
sem njegovog imena?
- Mak*. Imena ljudi koji sigurno
rade za n jega. Harvi, mali rastom, veti­
ma elegantno obučen, ima oči kao iz­
vađene iz zamrzivaća, lako poteže re­
volver ...
-Znam ga - klimnu Loni glavom. -
Opasan tip ... nema određenog gazdu,
radi za onog koji najbolje plati. Mora
da je i njegov ortak Badi bio s njim?
- Tačno - osmehnu se Lesli. - Samo,
Badija više nema, Loni. Harvi ga je
ubio?
- To se i moglo očekivali - sleže
Loni ramenima. - Badi je bio prilično
glup momak, a Harvi je to zloupotreb­
ljavao. Bilo je samo pitanje vremena
kada će ovome svanuli...
- 1 jedna ženska je bila s njima. Pla­
vuša, visoka, savršeno građena; velike
grudi. Zove se Rila.
- Nju ne znam - odmahnu Loni gla­
vom. - Vcrovatno i nije mnogo važna.
Takv e ženske najčešće služe samo kao
21
mamac za glupe momke sa dubljim
d/epom.
- I ja sam stekao takav utisak. Da li
su li ovi podaci dovoljni, Loni?
- Ako ništa više ne znaš, onda mora­
ju bili - nasmeja se Loni i obli/.nu
usne. - Slušaj....
-Znam. Prijao bi ti još jedan viski.
- Eto! Odmah sam znao da ćemo se
odlično slagati, ortak - isceri se Loni.
- Nego. zar nije krajnje vreme da mi
kažeš i ime, a?
- U pravu si. Izvini što ti ga nisam ra­
nije rekao. Lesli. Lesli Eldridž.
- Lesli - tiho ponovi Loni. podižući
čašu. - E, pa, za uspeh u ivom tajan­
stvenom poslu. Lesli! Mogu li da te zo­
vem Les?
- Ako ti se tako više dopada ...
- Ne, ali je zato mnogo kraće. Zbog
čega bih se nepotrebno zamarao?
Hvala na picu ...
-Već krećeš?
- Samo do telefona. Da vidim da li je
malori Estcrhazi u svojoj jazbini.
- Estcrhazi? Tako se zove čovek koji
treba da nam pomogne?
Loni sleže ramenima.
- Tako bar on tvrdi... zbog čega mu
ne bismo i poverovali? O vaj... video
si onu žensku koja je pre sal-dva bila
sa mnom?
- Aha. Zgodna ženska - s razu-
mevanjem klimnu Lesli glavom.
- Ako se slučajno pojav i dok ja tcle-
loniram ... zamoli je da me sačeka.
Znaš i sam, neće dugo trajati.
- Naravno, Loni. Ništa ne brini. Važ­
no je samo da mi što pre nađeš tog Es
terhazija.
Iskapivsi čašu i zadovoljno cmok
nuvši usnama, Loni se izgubi u pravcu
kabine. Lesli ga je pratio pogledom sa
Iinim smeškom na usnama. Loni je i/
časa u čas postajao sve zanimljiviji :

24. 22 Poni Wesl - Borilačke vešline 9
simpatičniji i on se još nijednog tre­
nutka nije pokajao što ga je mokrog i
promr/log primio na auto-putu.
Loni se vratio nekoliko minuta kas­
nije izduženog lica.
- Nisi ga našao?
- Nisam - skitnica odmahnu gla­
vom. - Pravo da li kažem, čudno bi
bilo i da jesam ... u ovo doba obično
se muva po barovima.
- Misliš da bismo negde mogli nalo-
leti na njega?
- To svakako. Jedino šio bi to moglo
da potraje malo duže, a ja ... znaš...
- Ti čekaš onu zgodnu damu o kojoj
si maločas govorio, a? - osmehnu se
Lesli.
- Ne vredi kriti - sleže Loni rameni­
ma. - Ćovek ima svoje potrebe, a De­
bela Mog je parče po mom ukusu.
- Zašto Debela Mod? Ona nije debe­
la, Loni.
-Znam -- uzdahnu skitnica - obr­
ćući u rukama čašu s viskijem koju je
Lesli predostrožno naručio za vreme
njegovog odsustva. - Njoj one njene
obline savršeno stoje, ali šta ćeš kad
sve druge ženske pate od neke uobra­
žene vitkosti, pa u poređenju sa n jima
ona izgleda debela.
- Da, lako je to - klimnu Lesli gla­
vom. - Slušaj, imam ideju. Ako se tvoja
prijateljica uskoro pojavi, zašlo ne bis­
mo i nju poveli? A kada završimo po­
sao sa Eslerhaz.ijem, vas dvoje ste slo­
bodni. Šta kažeš?
- Ideja mi se dopada ... bojim se
samo da se ona ne zadrži. Ti reče da li
se jako žuri?
- Pola sata ili sat ne menjaju mnogo
stvar - sleže Lesli ramenima. - A ako
već...
On zaslade, jer ga Loni više nije ni
slušao. Ozarenog lica gledao je u prav­
cu ulaza u bar-pdc se upravo pojavlji­
vala Debela Mod sa još nekoliko devo-
jaka.
-Ortak - nasmeja se Loni trljajući
ruke - tvoj problem je rešen. Ekspedi­
cija je spremna za polazak!
Urođeni optimizam postepeno je
napuštao Lonija Osmonda, otprilike
onom brzinom kojom su prelazili iz
jednog u drugi bar u okolini. Njihovo
traganje trajalo je dva sata, a matori
Esterhasi kao da je u zemlju propao.
Staviše, kao da se namerno trudio da
zametne svoj trag: u jednom baru rekli
bi da je izašao pre minuta ranije, u su-
sednom da je bio pre više od dva sata,
u onom do njega da se nije pojavljivao
već nedeljama.
Umorno vukući noge već propisno
iscrpljene napornim pešaćenjem,
Loni ispod oka baci pogled na Leslija
i Mod koji su ćutke koračali pored nje­
ga. Na sreću, njihovo raspoložen je bar
se nije kvarilo, verovatno zahvaljujući
po jednom piću koje su popili u goto­
vo svakom baru u koji su ulazili. Debe­
la Mod koračala je isto onako izazovno
kao i dva sata ranije, dok se po Lesli-
jevom lakom hodu moglo zaključili da
je ovo sve za njega samo obična laka
šetnja.
- Da vidimo još ov de - progunđa
Loni zastavši pred neupadljivim us­
kim prolazom između dvoju zgrada.
Lesli se zbunjeno osvrte oko sebe, jer
baš ništa nije odavalo blizinu nekog
noćnog kluba, ali je Loni već vodio si­
gurnim korakom kroz prolaz. Otvorio
je jedna vrata probi jena u zidu lovo od
njih i odmah su se našli na početku
stepeništa koje je vodilo naniže, u ob­
lak dima iz kojeg se probijao zamor
poselilaca i glasna muzika.

25. Poni West - Borilačke veštine 9 23
Lonijev orlovski pogled istog časa je
zapazio društvo koje se spremalo da
izađe i on se stušti da zauzme sto, pre
nego što su Lesli i Mod stigli da reagu-
ju, praćen kiselim pogledima nekolici­
ne gostiju koji su ranije bacili oko na
taj sto.
-Uh! - uzdahnu Mod zbacajući,
mokri kišni mantil s ramena. - Bilo je
već krajnje vreme da malo sednemo.
Zatresla je crnim kovrdžama i ispod
oka bacila pogled na Leslija koji joj je
učtivo pridržao stolicu da sedne. Loni
ga je posmatrao zapanjen pogledom; i
ne samo on. Fini maniri bili su očigled­
no prava retkost u »Plavoj laguni«,
noćnom lokalu koji je svoje ime vero-
vatno dobio po ogromnom akvariju-
mu koji je sad prazan i suvišan hladno
svetlucao svojim staklom obojenim u
drečavu plavu boju.
-Ogladneo sam od ovog pešačenja
- uzdahnu Loni pritiskajući rukama
želudac. - Ima li ko šta protiv jednog
hamburgera?
- Ja ne! - nasmeši se Mod. - Iako bih
možda trebalo da odbijem ...
Ona rukama zabrinuto pogladi sto­
mak pod tesnom haljinom, izbacujući
istovremeno grudi, tako da se Lesli po-
bojađa tkanina ne popusti pod pritis­
kom.
- Skloni te tvoje balkone - progun-
đa Loni ljubomorno. - Hoćeš da se,
opet svi zabulje u tebe, a?
-Šta to tebi smeta? - osmehnu se
Mod. - Vidiš da se Lesli ne buni. Je Ii
tako, Lesli?
- Prizor je zaista fantastičan - ozbilj­
no klimnu Lesli glavom. - Šteta što
nije leto ... mora da si u kupaćem kos­
timu još privlačnija, Mod!
- Ako je samo to ... ima ovde i zim­
skih bazena, Lesli - osmehnu se žena.
- Dobro, ortak, šta jc ovo? - pobuni
se Loni. - Nismo se tako dogovorili, do
đavola!
Lesli pršte u smeh.
- Ne brini, Loni, nemam nameru da
li je otmem! Zaboga, može samo da ti
imponjuje što imaš tako zgodnu žen­
sku. Je li tako, Mod?
- Prvo i prvo, ja nisam njegova žen­
ska - prezrivo Irknu ona. - Pošla sam
s vama samo zato što Loni i ja imamo
jedan dogovor. Cisto poslovni dogo­
vor, pazi, Loni!
- Nisam zaboravio - uzdahnu Loni.
- Ne moraš me svaki čas podsećati na
to ... valjda ćemo uskoro naći onu ma-
toru budalu, pa možemo da pređemo
na stvar.
- Zdravo, Loni, Mod -javi se krupan
bradati momak zavrnutih rukava sa
ogromnim poslužavnikom u rukama.
- Kao i obično, a?
- Đavola - isceri se Loni. - Najpre po
jedan pošten hamburger, a onda viski
za sve. Najbolji viski, pazi, Elmere!
- Mora da si dobio na lutriji - sleže
ramenima bradati Elmer. - Još nešto?
- Da li je matori Esterhazt svraćao
ovamo?
- Večeras nije, ali mi SoH reče da ga
svakog časa očekuje. Ima neki razgo­
vor s njim.
- Fino! - Loni lupi rukom po stolu. -
Požuri s tim hamburgerima, Elmere,
požuri! Mod, razvedri se, uskoro kre­
ćemo!
- 1vreme je - mrzovoljno progunđa
Mod vrpoljeći se na svojoj stolici. -
Mogla sam za ova dva sata da uzmem
bar dvadeset dolara, i to bez po
m uke...
- Sve će ti to biti plaćeno, devojćice,
ništa ne brini - pljesnu je Loni po ko­
lonu. - Je li tako, ortak?
- Naravno - osmehnu se Lesli. -
Dvadeset dolara, Mod?

26. 24 Puni West - Borilačke veštine 9
- Pa, otprilike ... nećemo da sitniča­
rimo. Zadovoljiću se i sa deset, ako tre­
ba.
- Ne, neka bude dvadeset - odmah­
nu Lesli glavom, izvlačeći jednu nov­
čanicu iz nemarno zgužvane gomile. -
U zm i...
Novčanica za tili čas nestade u nje­
nim nedrima, tako brzo da Loni raz­
očarano uzdahnu.
- Nisi morala toliko da žuriš, Mod,
do đavola! - progunđa on. - Za toliku
lovu mogla si baš nešto i da nam poka­
žeš, znaš.
-Znaš moju tarifu, Loni - hladno
odvrati ona. - Dva dolara.
Lonijeve oči sevnuše, ali čitavu stvar
spase Elmer koji se pojavi sa hambur­
gerima i pićem. Gunđajući nešto sebi
u nedra, Loni zari zube u svež hleb, a
ni Mod nije zaostajala za njim. Lesli im
se takođe svojski pridružio jer od ruč­
ka, koji je na brzinu pojeo u jednom
motelu, još ništa nije bio stavio u usta.
-Aha! - promumla Loni iznenada
punim ustima. - Najzad!
Lesli skrete pogled prema stepeni­
cama. Niz njih je oprezno silazio koš-
ćati starac potpuno sede kose, ali pra­
vog i ponositog držanja. Odnosno,
tako je izgledalo bar na prvi pogled;
Leslijevo iskusno oko brzo je proceni-
lo da je takvo starčevo držanje nepri­
rodno. Mora da se radilo o nekoj po­
vredi koja mu je, uprkos godinama,
potpuno ispravila kičmu.
- Esterhazi?
-To je on - klimnu Loni glavom. -
Idem da ga pitam ...
On ustade, brišući usta rukavom i
podiže ruku da skrene starčevu paž­
nju na sebe ...
Haragei!
Haragei, neobjašnjivo »šesto« ćulo
kojim je Lesli Eldridž raspolagao, upo­
zorilo ga je i ovoga puta na neposred­
nu opasnost. On sam to osećanje ne bi
nazvao čulom; još manje šestim. Za­
hvaljujući obuci koju je prošao, on je
to osećanje, urođeno svim ljudima,
razvio do savršenstva. Njegovo telo
reagovalo je bez svesne komande
mozga.
- Dole! - prosiktao je skočivši na
noge. Jednom rukom odgurnuo je Lo-
nija tako da se ovaj sručio na zid i ot­
vorenih usta od zaprepašćenja skliz­
nuo na pod. Drugom rukom nešto je
kopao ispod opasača svojih farmerki.
U trenutku kada je Esterhazi klim­
nuo glavom u znak da je primetio Lo-
nijev znak, vrata lokala naglo su se ot­
vorila i na njima su se ukazala dva
momka sa automatima u rukama. Tre­
balo im je svega nekoliko trenutaka da
u gužvi i dim u pronađu svoj cilj i auto­
mati su zapraštali...
Još uvek ukočen, kao posečeno
drvo, stari Esterhazi se postrance sru­
čio na sto kraj kojeg se našao. Njegovi
koščati prsti snažno su stegli prljavi
stolnjak i povukli ga prema grudima.
Nešto je zasiktalo kroz va/.duh i ljudi
sa automatima u rukama snažno su se
trgli i zaneli unazad. Jedan od njih do-
speo je da krikne, ali se njegov glas slio
sa klokotom krvi u prerezanom grlu.
Drugi je praznim pogledom zapanjeno
buljio u uski prorez na kožnoj jakni u
visini srca iz kojeg je briznula krv, ne­
vidljiva na tamnoj podlozi.
Dva tupa pada njihovih tela stopili
su se sa treskom stakla. Esterhazi je
potpuno svukao stolnjak i sada je u sa­
mrtnoj borbi gužvao tkaninu na svo­
jim grudima.
-Loni, Mod, idemo! - dobacio je
Lesli job pre nego što je neka od žena
u noćnom lokalu d jspela da vrisne.
Ščepavši Mod za ruku, drugom rukom

27. PoVi H'c'sf - Borilačke vešliiie 9
je dohvatio Lonija /.a okovratnik i kao
lulku ga podigao na noge. Morao ih je
gotovo gurati ispred sebe da bi zaobiš-
li sada već mirno Esterha/.ijevo lelo.
Br/.o, br/o - prosiktao je kada su
zastali pred telima ubica koja su zauz­
imala gotovo čitavu širinu stepeništa.
- Br/.o, do đavola! Šta čekate, da stignu
njihove kolege?
l/.gurao ih je kroz uska vrata i na tre­
nutak zastao nad telima ubijenih. Si­
gurnom rukom posegao je u široko ot­
vorene rane i bez oklevan ja nešto izvu­
kao iz njih. Dva hitra pokreta i dve tan­
ke metalne pločice u obliku zvez.de
bile su obrisane o njihovu odeću.
Lesli Eldridž je nestao i/ »Plave la­
gune« pre nego što je bilo kome uopš-
te palo na pamet da bi ga trebalo mož­
da zadržati...
- Prokletstvo, Les-dahtao je Loni.-
Ne mogu više! Imaj srca!
- Još samo malo - hrabrio ga je Les­
li, ulažući svu snagu da za sobom vuče
Mod. - Valjda će naići neki taksi...
-Samo mi nije jasno zašto kidamo -
gunđao je skitnica. - Šta se nas liče šta
se dogodilo u »Laguni« ... nismo ubili
ni matorog Esterhazija, ni onu dvojicu
tipova!
-Samo tako - osmehnu se Lesli. -
Bojim se samo da su ostali svedoci vi-
deli malo više od tebe, Loni.
- Ja sam videla ... - javi se Mod dr­
htavim glasom. - Ti si ubio onu dvoji­
cu, Lesli... samo ... kako?
-O tome kasnije. Eno taksija! Mir­
no, moramo se sasvim prirodno pona­
šati, da nas taksista ne bi zapazio ... Ja
ću ga pozvati, vas dvoje na zadnje se-
dište!
Lesli podiže ruku i taksi, koji je laga­
no klizio pustom ulicom, se spremno
zaustavi na njegov /nak.
- Kuda, šefe? - leno progovori vozač
preko žvakaće gume u ustima. Ako mu
se učinilo neobičnim što su Loni i Mod
zadihani, to ničim nije poka/ao. Uosta­
lom, potrebno je nešto mnogo više od
zadihanog para da iznenadi iskusnog
losanđelesakog taksistu.
- Imaš neku idefu, Loni? - okrete se
Lesli skitnici.
- Imam ja! - javi se Mod. - Idemo
kod mene. Nije baš zamak, ali će nam
bar zato biti toplo. Šta kažete?
- Odlična ideja! - oduševi se Loni. -
Lesli?
- Može - klimnu ovaj glavom, iako
nije bio previše oduševljen. Loniju. na­
ravno, ni na pamet nije padalo da bi
trebalo da zavaraju svoj trag ...
Uostalom, bilo je kasno, jer je Mod
taksisti već davala svoju adresu. Klim-
nuvši glavom, on ubaci u brzinu i kola
su nekoliko minuta kasnije već klima­
la ulicom sa opreznih, ali stalnih četr­
deset milja na čas.
Vožnja je trajala desetak minuta,
kroz pravi splet uskih ulica, ali nepres­
tano otprilike u pravcu obale.
- Dalje ne može - reče taksista, po­
kazujući glavom na uski prolaz kroz
koji bi se i biciklista jedva provukao. -
Četiri dolara, devedeset.
Lesli mu gurnu pet dolara u šaku,
zadovoljno se osmehujući. Mali su bili
izgledi da će se taksista setiti kuda je
odvezao troje prilično upadljivih ljudi;
ali, ako se i seti, svako ko ih bude tra­
žio teško će se snaći u ovom mračnom
lavirintu.
Nekoliko minuta i nekoliko uglova
kasnije, Mod naglo skrete i povede ih
kroz široki ulaz na jedno mračno ste­
penište. Nekoliko puta je pritisnula
prekidač, ali osvctljenja nije bilo. Op-

28. 26 Poni West - Borilačke vešline 9
sovavši kroz zube, Mod poče da se us­
pinje, Lesli za njom dok je Loni umor­
no klipsao na začelju, pridržavajući se
sa obe ruke za ogradu.
Srećom, Mod se zaustavila pred jed­
nim vratima već na drugom spratu i
nekako u mraku iskopala ključ iz taš-
ne. Vrata su zašrkipala i prekidač je
škljocnuo. Lesli se radoznalo osvrnuo
oko sebe.
Iz uskog predsoblja jedna vrata su
vodila desno, verovatno u kupatilo.
Pravo pred njima zavesa od perli skri­
vala je ulaz u jedinu preostalu prosto­
riju. Lesli zadovoljno klimnu glavom
kada ga Mod povede tamo. Začudo, ta
kombinacija dnevne i spavaće sobe
bila je uređena sa mnogo ukusa.
I, što je najvažnije, bilo je toplo, kako
je Mod i obećala ...
Loni umorno skliznu u udobnu fote­
lju pokraj lampe za čitanje.
- Skidaj te cipeletine - oštro zapove-
di Mod. - Uopšte nemaš predstavu ko­
liko sam platila taj tepih! Papuče su ti
tamo, u plakaru.
U/.dahnuvši, Loni na prstima ode do
označenog ugla i sa zadovoljstvom
zbaci cipele i mokre čarape sa nogu. '
Lesli je za to vreme zauzeo mesto na
kauču u uglu, skinuvši samo svoju jak­
nu.
- Ko je za kalu? - javi se Mod nagnu­
ta nad plinskim šporetom.
-Svi - osmehnu se Lesli. Loni se
samo zadovoljno iskezi.
- Biće gotova za m inut- najavi Mod.
- A sada, momci, pogled u stranu.
Hoću da se presvućem!
- Oh. Mod! - protestovao je Loni sla­
bašnim glasom.
- Posao je posao - ravnodušno reče
ona. - Naravno, ako date po dva dola­
ra ...
Loni s takvom čežnjom pogleda u
Leslija da je ovaj morao da se nasrneje.
Novčanica od pet dolara nestala je u
jednoj fioci komode.
- To je već druga stvar - kikotala se
Mod. - Otvorite četvore oči, predstava
počinje!
- Vredi ovo i više od dva dolara, čas­
na reč - tešio je Loni svog druga. -
Mod ti je nekad bila striptizeta, odmah
ćeš videti...
Debela Mod odista je znala svoj po­
sao, pa je i Lesli uživao u kratkoj pred­
stavi, možda i više u očaranom izrazu
Lonijevog lica kada je žena ostala
samo u minijaturnim crnim gaćicama.
Na njegovu veliku sreću, voda na špo-
retu provrela je pre nego što je M jd
uspela da navuče svilenu kućnu halji­
nu, pa je program bio osvežen malim
dodatkom: hitrim trkom polunage
žene da se spase kafa.
Nekoliko minuta kasnije, uz vrelu
kalu i koji gutljaj dobrog viskija, Loni
se iznenada trže.
- Les ... do đavola ... stvarno si
ubio ona dva tipa?
- Jesam - klimnu Lesli glavom i lice
mu se uozbilji. - Nisam imao drugog
izbora, L oni.. ta dva momka najvero-
vatnije su imala zadatak da ohlade i
mene.
- Tebe? - zinu Loni. - Šta ti je? Pa
oni te nisu ni poznavali, čoveče! Zabo­
ga, tek večeras si i stigao u grad!
- Je li? - hladno se osmehnu Lesli. -
Kad je tako, odgovori mi najpre zašto
je ubijen stari Esterhazi?
-Otkud bih znao, do đavola? - sleže
Loni ramenima. - Tipovi kao 011 obič­
no tako i završe ... pi e ili kasnije neko
dozna da je matori suviše pričao ...
- I to baš večeras?
- To nema veze ...
Mod se promuklo nasmeja.
- Hajde, Loni, nisi ti tako glup.

29. Poni Wcsi - Borilačke vešiine 9 27
Loni je nekoliko trenutaka buljio u
svoju čašu, a onda sa uzdahom istrese
njenu satlržinu u grlo.
- U pravu ste, do đavola ... Esterha-
zi je stradao zato što smo na mi traži­
li...
- Tačno. Što znači?
-Što znači da je taj tvoj Džonas
mnogo opasniji nego što sam mislio,
eto šta znači, prokletstvo! Sipaj mi još
jedan viski, Mod!
- Prpa, a? - isceri se žena gledajući
posivelo Lonijevo lice.
- Prpa - priznade snuždeno Loni. -
Nemoj misliti da sam kukavica, Les, ali
kad se selim kako je matorac gužvao
onaj stolnjak .. uh!
- Ne brini, Loni, ja sam uz tebe - te-
šio ga je Lesli s osmehom.
- I meni dugu ješ jedno objašn jenje -
javi se iznenada žena sa svog mesta.
Kroz poluzatvorene kapke proučavala
je Leslijevo lice. Čime su ubijena ona
dva tipa?
- Ovim - jednostavno odgovori Les­
li. Na dlanu su mu bila dve čelične
zvezde oštrih ivica.
-Da vidim? - radoznalo pruži ruku
Mod. r Šta je to?
Lesli trže ruku. - Ne, suviše su oštre.
To su šurikeni, oružje načinjeno u Ja­
panu. Veoma opasno u rukama maj­
stora, kao što ste videli.
- U Japanu? - zadivljeno prošaputa
Loni. - Da nisi ti neki prokleti samu­
raj?
- Nešto slično - osmehnu se Lesli
sklanjajući šurikene u svoj opasač. -
Nikome ni reći o ovome - upozori oz­
biljnim glasom. - Što se manje zna o
meni, utoliko bolje.
- Les ... šta si ti?
I Lonijev pogled iznenada je postao
ozbiljniji.
- To zaista nije važno ...
- U redu, ako hoćeš da ti pomogne­
mo, reci nam bar šta tražiš u Los An-
đelesu? - uzdahnu žena.
-Tražim jednog prijatelja... ime
mu je Tabasko Pit. Krupan, jako kru­
pan momak, grubo lice, duga plava
kosa. Verujem da bi ga Mod zapazila
pre tebe, Loni; žene tvrde da je veoma
privlačan.
- I misliš da ga je taj Džonas...?
- Uveren sam u to - klimnu Lesli
glavom. - Pit je u grad došao tragajući
za krijumčarima oružjem i onda izne­
nada nestao. Potražio sam ga u kući
ko^u je iznajmio i tamo zatekao dva
tipa sa ženskom, Loni već zna o kome
je reč. Da ne dužim mnogo, od njih
sam prvi put čuo ime Džonas i zamolio
Lonija da mi pomogne kako bih ga
pronašao. On se selio Esterhazija i ...
ostalo ste već videli, oboje.
Mod je obrtala čašu među prstima.
- Ne ličiš mi na policajca, Lesli -
reče zamišljeno.
- 1nisam policajac - osmehnu se on.
- Čak ni privatni detektiv.
- Nego?
- Pa ... recimo, čovek koji pomaže
zakonu ... ali ne onom zakonu koji ad­
vokati i sudije kriju po debelim knjižu-
rinama, Mod.
- Shvatam ... - tiho reče žena. -
Opasnim životom živiš, Lesli.
- To znam.
- Prokletstvo! - zadivljeno je šapu-
tao Loni.-A ja sam pristao da ti poma­
žem ... zamisli, Mod: Loni Osmond
pomaže zakonu! Ha-ha-ha! Ovo je vic
stoleća, časna reč!
Negde pred jutro, Lesli se prenu iz
sna. U prostoriji je još bilo mračno, ali
njegovim oštrim čulima nije izmakao

30. 28 Puni West - Borilačke vešline 9
pokret u neposrednoj blizini kauča na
kojem je ležao. Na usnama mu zaigra
osmeh.
- Ti si, Mod?
-Jesam - šapnu žena spuštajući se
na ležaj -pored njega. - Pomori se
m alo...
-A Loni?
- Loni spava ... čvrsto. Jadnik, umo­
rio se danas ...
- I ti si tome dbprinela, a? - nasmeja
se Lesli privlačeći njeno čvrsto, toplo
telo uz sobe.
- Niko ga nije terao ...
- Loni je dobar čovek. zar ne?
- Loni je divan čovek. Samo ...
- Samo?
- Samo što nije više onakva muškar­
čina kakva misli da jeste - tiho se za-
kikota Mod.
- I zato si došla kod mene? - osmeh-
nu se Lesli u lami.
- Neoe ... nije lepo što tako misliš.
Jednostavno, dopao si mi se. I mislim
da ću s tobom doživeti nešto što sa
drugima nisam ...
- Zaista? Otkud takva sigurnost?
-Ne znam šta si li, Lesli... ali su
moja struka muškarci. Poznajem ih od
svoje četrnaeste godine, a to je dugo,
naročito u ovom gradu. Iskusna žena
to jednostavno primeti, ni sama ne
znam kako ... Ohhh ...
- Budi tiha - upozori je Lesli. - Ne bi
bilo lepo da se Loni sad probudi...
- Aha ... -dahtala je žena. - Lesli...
nastavi tako ... divno je ... divno ...
Vodili su ljubav dugo, ne žureći se,
kao iskusan bračni par čiji je jedini cilj
da ono drugo zadovolji do kraja. Lesli
je konačno blago prešao usnama pre­
ko njenog nagog, toplog ramena.
Bilo mi je zaista lepo s tobom, Mod
šapnuo je.
1meni s tobom. Slušaj.. . ostaceš
duže u gradu?
- Sve dok ne završim ovaj posao.
Lesli tek nekoliko trenutaka kasnije
shvati otkuda onaj neobični šum koji
mu je iznenada privukao pažnju. Na
jastuk su kapale njene suze.
- Mod? Šta se dogodilo?
- Bojim se za tebe, Lesli. Ti i ne znaš
s kim imaš posla ...
- To znam - osmehnu se on hladno.
- Sa ubicama. Nisi mi rekla ništa
novo ... sem ako ne znaš nešto više o
toj bandi?
Žena je ćulala, lica zarivenog u jas­
tuk.
-Mod?
- Ne pitaj me ništa više, Lesli... mo­
lim te.
- Zašto?
Ćutanje. Mala prostorija kao da se
iznenada ispunila mirisom straha,
užasnog straha.
- Bojiš se?
Ona nemo klimnu glavom i čvršće
se privi uz njega.
- Ako se zaista plašiš za mene, Mod
- govorio je on čvrstim, hipnotićnim
glasom - onda grešiš što nećeš da mi
kažeš s kim imam posla... Zar ne
shvataš da ću daleko bolje izaći na kraj
ako znam njihova imena, lica, navike,
koliko su opasni, čime se sve služe. U
»Laguni« si videla kako i ja umom da
budem opasan. Ako iko može da izađe
sa njima na kraj, onda sam to ja, Mod.
Ja i niko drugi!
Njegovi vošti prsti milovali su je po
licu, po telu, tamo gde je blagi dodir
umirivao i uspavljivao, navodeći ženu
da se opusti i da zaboravi na strah.
- Lesli... tako mi je lepo - mrmljala
je ona sa usnama na njegovom rame­
nu. - Nemoj sada... sutra... drugi
put, samo no sada.
Sada, Mod ... sada. A onda temo

31. Poni West - Borilačke veiline 9 29
mirno zaspali i ti i ja. I sutra, kada se
probudimo, sve će biti bolje i lepše. I
opet ćemo voditi ljubav, još lepše nego
večeras, Mod ... Ti poznaješ Džonasa?
-Ne, ali znam čoveka koji radi /.a
njega... i znam šta se dogodilo sa
Mirti Kolins kada je jednog od njih
odala policiji...
- Koga poznaješ?
- Momka po imenu K arli... ne
znam mu prezime. Znam ga odavno,
odrasli smo zajedno. U poslednje vre-
me iznenada se promenio, počeo je
prosto da razbacuje lovu. Jednom sam
pristala da pođem s p njim, znaš ... bio
je pijan i mnogo toga mi ispričao.
M ada.. .
-Šta, Mod?
- Ne znam može Ii to biti tačno. Les-
li. On tvrdi... sad ćeš se smejati... on
tvrdi da taj Džonas ima nadljudske
moći.
- Kakve? - Lesli nabra obrve. Pro­
tivnik sa nadljudskim moćima? To je
tek bilo nešto po njegovom ukusu.
- Karli kaže da on ima moć da zapo-
veda duhovim a...
Lesli se tiho nasmeja. Znao je da Ka-
iifornijom haraju mnoge male verske
sekte, mnogi astrolozi, proroci i spiri-
tisti, ali je ovo već bilo suviše ... Duho­
vi. Hm?
- Znala sam da ćeš se smejati, - Mod
se uvređeno odmače od njega - ali mi
se Karli kleo daje to istina i da ih je vi­
deo sopstvenim očima. A i ono sa
M irti...
-Šta se dogodilo sa Mirti?
- Ćudi me da nisi zapazio u novina­
ma. Za Džonasa radi i neki Oblitas,
Južnoamerikanac, koji se neko vreme
zabavljao sa Mirti, a onda je šutnuo ...
Ženska se uvredila, znaš, i zapretila da
će ga odati policiji. Oblitas je upravo
bio završio neki krupan posao za Dž-
onasa i Mirti je nekako prokužila o
čemu se radilo ...
- I?
- Ništa. Otišla je u policiju i rekla da
će svedočiti ako joj pruže zaštitu. Na­
ravno, dočekali su je raširenih ruku i
obećali da joj ni dlaka s glave neće ne­
dostajati, a li... - ona se strese. - Užas­
no! Kad samo pomislim ...
- Reci mi! - Leslijev glas nije dopuš­
tao oklevanje.
- Zatvorili su je u neki pansion. Dva
policajca su bila s njom u apartmanu,
dvojica stalno pred vratima. Jednoga
jutra, u vreme smene straže kada su
otvorili vrata, Mirti su našli u njenoj
sobi, iskasapljenu nožem i potpuno
unakaženu. Sto je najvažnije, ona dvo­
jica u apartmanu kleli su se da nisu
ćuli nikakav šum čitave noći. Karli mi
se kleo da su to učinili Džonasovi du­
hovi, Lesli. Nemoj se sm ejati... od
tada niko ne sme ni da pomene Džon-
asovo ime, čak ni u šali... Uostalom,
video si šta se dogodilo sa matorim Es-
terhazijem ... a on ti čak nije rekao ni
reći!
- Ono svakako nisu učinili duhovi -
nasmeja se hladno Lesli. - Mislim da si
u to mogla da se uveriš i svojim'oči­
ma ...
-To da, a li.. .Gde mogu da nađem
Karlija?
- To ti neću reći.
Lesli iznenađeno podiže obrve. I po­
red straha koji je osećala, glas joj je bio
siguran i čvrst, glas žene koja je donela
odluku i bila rešena da se te odluke i
drži.
Uostalom, od početka je shvatio da
je Mod žena koja zna šta hoće ... Ako
je odlučila da mu ne kaže ni reći o Kar-
Iiju, ona to neće u činiti... sem ako je
ubedi da joj se zaista neće ništa dogo­
diti ... A to će ići teško, veoma teško.

32. 30 Poni West - Borilačke veštine 9
Nagnuo se i blago dotakao usnama
njene usne.
U redu je, Mod. Neću te siliti da go­
voriš ako misliš da to nije pametno. I
ovo što si mi rekla biće dovoljno za po­
četak. Hvala t i...
Ona se izmigolji- ispod pokrivača i
stade pored kauča. Svetio koje je dopi-
ralo sa ulice osvetljavalo je njeno ras­
košno telo.
-Hvala tebi, Lesli, što me nisi pri­
moravao da govorim ... jer posle toga
ne bi moglo da bude kao sada ... Spa­
vaj, a ja se vraćam Loniju.
- Laku noć, Mod.
- Laku noć, Lesli ...
Loni je izašao iz kupatila još uvek
tresući glavom. Sav onaj viski od pro­
šle noći nije prestajao da deluje i po­
red nekoliko sati spavanja i onoga što
je skitnica obično nazivao jutarnjom
toaletom, a što se sastojalo u oprez­
nom pljuskanju lica hladnom vodom.
Sada je, međutim, zastao kao ukopan
i zabuljio se u Leslija.
- Hej, Mod? - zviznu on od divljenja.
- Vidiš li ti ovo što ja vidim, ili.. ?
Lesli, ‘nag do pojasa, izvijao je na
podu svoje udove u naizgled nemogu­
će položaje, a mišićavo telo bilo mu je
obliveno znojem. Samo se osmehnuo
na Lonijeve reći, jer su sve te vežbe za-
htevale dosta napora, koji se, među­
tim, nije ogledao na njegovom glat­
kom licu.
Mod je mrko proučavala jutarnje
novine kraj šolje kafc koja se hladila.
- Dođi da vidiš ovo, Loni - reče
hladnim glasom.
- Novine - frknu prezrivo skitnica. -
Ta hartija, devojko moja, ne služi za či­
tanje. Sad, ako se radi o spavanju na
klupi, u parku ... e, to je već nešto dru­
go. Što je format veći i novine deblje,
utoliko bolje. Nisam valjda poludeo da
svoj sveži mozak zamaram glupostima
koje se nalaze u novinama?
Lako skočivši na noge, Lesli se izgu­
bi u pravcu kupatila. Mod je zamišlje­
no gledala za njim.
- Bilo je lepo? - tiho reče Loni oz­
biljno je gledajući. Žena se trže.
- T i... nisi spavao?
- Nisam - osmehnu se Loni. - Ne­
moj da praviš takvo lice, do đavola!
-Kakvo lice? - sleže Mod rameni­
ma. - Nisam učinila ništa loše, zar ne?
- Ko kaže da jesi? Ne budi dete,
Mod ... vrlo dobro znamo šta si li i šta
sam ja ... ko ima prava da ti prebacuje
/bog toga, do đavola?
Ona je ćutala, šarajući prstom po
stolu.
- Pomislila si da ću se naljutiti? -
tiho upita Loni.
Ona nemo potvrdi glavom.
- Mod! Pa ti ... tebi je . .. stalo do
mene?Zaisla?
Ona nervozno ustade i priđe prozo­
ru.
- Ne želiš da mi kažeš?
- L oni... proklela budalo!
Okrenula mu se licem i on tek tada
shvati da su joj oči vlažne. Priskočio je
do nje i nespretno je privukao u zagr­
ljaj.
- Devojčice moja - nežno je govorio.
- Ali kako ... zašto? Nije mi jasno ...
prokletstvo, ja i takva žena ... to ne
ide, Mod!
- Ćuti ...
On je privuče bliže sebi, ali mu je po­
gled bio uprt u prazno. To nije trajalo
dugo. Duboko u/.dahnuvši, on je blago
odgurnu i vrati se za svoje mesto /a
stolom.
-Prokletstvo ... sad bi mi dupli is-

33. Puni West - Borilačke veštine 9 31
ki dobro došao ...
Žena ćutke otvori ormar i stavi flašu
i dve čaše na sto. Loni ih napuni do
vrha.
- Mod ... shvataš li koliko si pogre-
šila?
Ona muškim pokretom izruči čašu
pića u grlo.
-Zašto? - upita grubim glasom.
- Ne možeš voleti skitnicu kakav
sam ja do đavola, eto zašto!
- Ko to kaže?
- Uhhh!
Loni ponovi napuni obe čaše, ali
Mod pokretom glave pokaza da neće
više. Usne su joj bile čvrsto stegnute.
- Slušaj ti, Loni Osmonde ... možda
sam šašava što sam se zaljubila u tebe,
ali ni ti, niti bilo ko drugi, neće meni
određivati šta ću da radim i koga ću da
volim! Je li to jasno?
Loni se nasmeja.
- Prokletstvo, Mod, uvek sam mislio
da si ti pametna žena. Ali ovo ...
- Ako misliš daje moj životni san da
se udam za nekog glupana koji ima ku­
ćicu i dobar posao, onda se grdno va­
raš, Loni Osmande! Prvo i prvo, brak
mi ni na pamet ne pada, a drugo ...
- Ne govori gluposti, ženo! - narogu-
ši se Loni. - Šta misliš kako bi to izgle­
dalo? Živeli bismo ovde, zajedno, zar
ne? Od tebe bih dobijao lovu za piće
kad mi zatreba, a? Valjda znaš da ništa
ne znam da radim čak i kada bi mi tak­
va glupost uopšte pala na pam et... a
kada dovedeš mušterije ovamo, ja bih
polako u šetnju, verovatno? Sa de-
com? Pretpostavljam da misliš i na
decu, Mod?
- Ne govori gluposti! - oštro odseče
žena. - Gospode bože, kako ovi muš­
karci umeju da iskomplikuju stvar! Ko
je govorio o tome da živimo zajedno?
Nikada ne bih ovde ni primila takvog
prljavka!
Loni uzdahnu i prevrte očima.
- Sad mi tek ništa nije jasno ... voliš
me, ali nećeš da živiš sa mnom? Možda
ću morati i da ti plaćam ako poželim
da spavam s tobom, a?
- Naravno! Sve ostaje isto kao i do
sada ... Glupača sam bila što sam ti
ovo uopšte i rekla. Očigledno je da
tebi nimalo nije stalo do mene, Loni
Osmonde!
- Meni? Meni nije stalo do tebe?
Mod, znaš li ti šta govoriš?
-Znam, prokletstvo! - ona lupi ša­
kom o sto.-Čim sam pomenula ljubav
izmislio si stotinu razloga zbog kojih
to ne bi išlo! Šta drugo mogu da zaklju­
čim?
Lesli, osvežen pod tušem, zaintere-
sovano je zastao na vratima kupatila,
shvativši o ćemu njih dvoje razgovara­
ju. Na licu mu je lebdeo širok osmeh.
- Šta se keziš? - progunđa Loni. -
Smešno ti je što dve ovakve drtine go­
vore u ljubavi, a?
- Nije - odmahnu Lesli ozbiljno gla­
vom. Prišao je stolu i seo između njih
dvoje. - Žao mije, ali sam moray da ču­
jem sve ... ili gotovo sve. Zbog čega se
ti plašiš ljubavi, Loni?
- Ja? Šta ti je, Lesli?
Lesli ga zaustavi pokretom ruke.
- Čekaj. Ti se, u stvari, plašiš odgo
vornosti, zar ne? Najlakše ti je ako mo­
raš da misliš samo o sebi, bez ikakvih
drugih obaveza ...
Loni je mrko buljio u svoju čašu.
- Da, pa šta?
- Ništa - sleže Lesli ramenima. -
Mod to potpuno shvata. koliko sam ja
video. Neće od tebe zahtevati nikakve
obaveze...
- Slušaj, Les ... Mod je divno dete i
mene čudi samo šta je našla u ovakvoj
propalici. Prokletstvo, kakav sam ja

34. 32 Poni Wesl - Borilačke vešline 9
materijal za muža? Hajde, reci?
- Idi do đavola! - vrisnu Mod. - Ni
luda se ne bih udala za tebe!
- Eto vidiš! - Loni nemoćno sleže ra­
menima.
Lesli je morao da se nasmeje.
- U redu, govorićemo o tome drugi
put, kad ne budeš tako mamuran,
Loni. Mod, kafa je bila odlična; šta će
ova dva izgladnela miškarca dobiti za
doručak?
- Klasično - osmehnu se ona. - Šun­
ku i jaja. Ali, pre toga zaviri malo u no­
vine ...
Lesli je pogledom hitro preleteo
preko dve kratke vesti koje su se našle
na istoj strani, verovatno slučajno, jer
ih niko verovatno nije dovodio u vezi.
»Obračun bandi u noćnom lokalu«:
tako je glasio naslov, nad sažetim opi­
som događaja u »Plavoj laguni«. Po
piscu članka, stari Esterhazi stradao je
samo kao slučajni očevidac obračuna
dveju bandi. Lesli sa zadovoljstvom za­
ključi da policija nema tačan opis njih
troje.
Naravno, to nije značilo da neko
drugi neme mnogo bolji opis. U tim
stvarima podzemlje je uvek bilo efi­
kasnije od policije.
Druga vest bila je još smešnija. »Pro:
valnik na zabavi«, pisalo je mnogo
krupnijim slovima nego nad člankom
o Estrerhaziju, a tu se nalazila čak i fo­
tografija zgodne Rite, jedva malo skri­
vene nekim pokrivačem. Po zvaničnoj
verziji, ona, Harvi i Badi su se zabavlja­
li »malo slobodnije«, tako je to novi­
nar formulisao, kada je u stan uleteo
provalnik sa revolverom. Badi mu je
pružio otpor i tako poginuo, a onda je
provalnik u strahu pobegao. No, na ža­
lost, nijedno od njih nije imalo vreme­
na da zapazi nešto više detalja o viso­
kom čoveku sa revolverom koji je u/
to bio maskiran.
Lesli se glasno nasmeja. Džonas je
očigledno brzo radio i priča koju će i
policija, verovatno, morati da prihvati
već je bila iskonstruisana. Rita i Harvi
do sada su svakako već bili na slobo­
d i...
- Dakle? - upita Mod. - Video si?
-Video sam. Džonas radi brzo, to
mu moramo priznati.
- Još uvek nisi odustao od pokušaja
da ga pronađeć? - tiho upita žena.
-■Ne.
Ona klimnu glavom, poslujući oko
malog štednjaka na plin u uglu, odakle
je dopirao prijatan miris sveže šunke.
- M mm m - uzdahnu Loni. - Već se
bolje osećam, časna reč ...
Lesli se trže. Neko je dolazio hodni­
kom, nekoliko ljudi koji su oprezno
koračali. Da li zbog večnog mraka koji
je vladao na stepeništu, ili...
Neko zakuca na vrata.
- Ko je? - upita Mod glasno.
- Šarlota - javi se jedan ženski glas.
- Mogu li da uđem, Mod?
Nešto u tom glasu nije se dopalo
Lesliju. Sem toga ...
- Ne, Mod!-uzviknuo je, skočivši na
noge i jednim skokom se stvorivši kraj
vrata. - Ne!
Prekasno. Mod je otvorila vrata i sve
što se potom dogodilo trajalo je samo
onoliko vremena koliko je bilo potreb­
no da se ona otvore do kraja ...
Pucanj koji je odjeknuo nije preva­
rio Leslijevo iskusno uho: revolver ve­
likog kalibra, sa prigušivačem. Snažno
telo žene bilo je odbačeno nekoliko
stopa unazad udarom teškog metka,
ali ubica nije želeo ništa da rizikuje.
Drugi metak stigao je pre nego što je
pala na pod.
Za svoje godine i svoj mamurluk
Loni je reagovao iznenađujuće brzo.

35. Poni IVc'.v/- Borilački’ veštine 9 33
Bacio sc na pod, povukavši sto za so­
bom, tako da sc treći metak zario u zid
u visini mesta gde se delić sekunde na­
lazila njegova glava.
Za četvrti hitac ubica više nije imao
vremena. Ruka sa dva ispružena ukru-
ćena prsta, kao zvečarka je sunula
kroz otovorena vrata i zarila mu se u
grudi. Okrenuo se oko svoje ose ¡bezg­
lasno sručio na pod, prekrivši svojim
telom ogromni pištolj koji mu je ispao
iz opuštenih prstiju.
Ali on nije bio sam: drugi čovek,
mladić bledoga lica i ogromnih crnih
očiju, pritiskivao je ženu uza zid, drže­
ći joj pod grlom oštricu noža. Shvatio
je da nešto nije u redu tek kada sc u
polumračnom hodniku pred njim
stvorila ogromna senka. Prigušeno op-
sovavši, on je zamahnuo širokim po­
kretom koji bi prosuo crcva svakom
neopreznijem protivniku.
Za Leslija Eldridža to je bila dečja
igra. Nož je prozu jao kroz vazduh i na­
glo se zaustavio; Leslijeva šaka je čelič­
nim stiskom uhvatila mladićevu ruku.
Lagano, a onda sve brže, vrh noža po­
čeo je da se vraća prema ćovekovim
grudima, praćen njegovim izbezumlje­
nim pogledom. Dospeo je da krikne
tek kada mu se nož, vrhom naviše, za­
rio pod rebra i nepogrešivo pogodio
srce.
I on i žena koju je drugom rukom
još uvek pridržavao, srozali su se niz
zid. Jedan pogled bio je dovoljan Les-
liju da utvrdi da je žena nepovređena.
Sva sreća da se od straha onesvestila,
jer bi njeno vrištanje svakako diglo na
noge čitavu zgradu.
Okrenuo se u mestu i pritrčao Mod.
Loni je već klečao kraj nje, ali mu je
Pogled bio uprt u Leslija.
- Les ... nije valjda ..?
Ogromna mrlja krvi na grudima nije
ostavljala mesta sumnji. Lesli klimnu
glavom.
- Mrtva je, L oni... ništa se više ne
može učiniti...
Loni besno tresnu pesnicom o od,
ne obraćajući pažnju na bol.
- Mrtva, prokletstvo! Mrtva je ... je­
dina žena koja...
- Ne vredi misliti o tome, Loni - čv­
rsto reče Lesli. - Idemo odavde ...
- Kuda? - rezignirano sleže skitnica
remenima. - Kuda?
- Da je osvetimo.
Loni ga je nekoliko trenutaka po-
smatrao kao da ne razume šta je re­
kao, a onda mu pogled iznenada po­
stade tvrd.
- Da, Les, u pravu si. Idemo da je os­
vetimo ...
Lesli je sedeo za stolom i sa osme-
hom posmatrao Lonija koji mu se, ok-
levajući, nesigurno približavao.
—Šta se keziš, do đavola? - progun-
đa Loni kada je seo za njegov sto. -
Nisi nikad video majmuna, je li?
Nalazili su se u restoranu jedne od
velikih robnih kuća, gde je Lesli uspeo
da odvuče svog ortaka i pored ogorče­
nog otpora. Sada, pola časa kasnije,
Loni se vraćao kao drugi čovek: čist i
obrijan, u potpuno novom odelu koje
mu je sam Lesli odabrao. Uostalom,
strah mu je bio najveći pomoćnik u
tome; Loni je pristao da se uredi tek
kada je Lesli objasnio da će mu novo
odelo biti najbolja kamuflaža pred Dž-
onasovim ubicama koje svakako još
nisu prestale da ga traže.
- Ovo ti je dobro - uzdahnu Loni is-
kapivši viski koji je Lesli na vreme na­
ručio. - Slušaj... mi nismo stigli da
doručkujem o...

36. 34 Potii West - Borilačke veštine 9
- Ja sam već jeo - osmehnu se Lesli.
- A tvoj doručak tek što nije stigao.
Mislim da nemaš ništa protiv bifteka?
- Ja? Taman posla! Još ako si se setio
da naručiš i pivo ...
Lesli se u šali lupi po čelu. - Proklet­
stvo ... to mi nije palo na pamet! Mis­
lio sam da piješ samo viski.
Međutim, njegovoa šala nije uspela,
jer se konobar već primicao hitrim ko­
rakom, a centralno mesto na poslužav-
niku zauzimala je flaša piva sa veoma
poznatom etiketom. Lonijeve oči za-
svetleše.
- Les... - izjavi on svečano - ti si
drug kome nema ravna između dva
okeana... a možda i d^lje!
Sočni biftek nestao je za tili čas, kao
da ga je oluja odnela. Lesli je sa uživa­
njem gledao kako Loni jede, zalivajući
svaki zalogaj izvrsnim pivom. Kono­
bar je već bio u pripravnosti sa novom
flašom kada je prvu ispraznio; Lesli se
za to pobrinuo velikom napojnicom
kada je platio svoj doručak.
- U f... ovo je bolo dobro - reče
Loni zavalivši se u stolici i oprezno po­
puštajući kaiš na svojim novim panta-
lonama. - Drugar, spreman sam da go­
loruk krenem na Džonasa i njegove
duhove!
- I ti si čuo za duhove? - iznenadi se
Lesli.
-Ja sam. - Lonijevo lice se uozbilji.
- Mod mi je ispričala za Mirti Kolins.
- Veruješ u duhove?
- U duhove ne ... ali da se nešto
krupno kuva, to verujem. čuj, Lesli -
on spusti glas obazirući se oko sebe -
i Mafija se uzmuvala ... njima ne ide u
račun ako se pojavi neko s kim moraju
da dele debele profite od ilegalne trgo-
vin<
-Oružjem?
-Oružjem i svim ostalim, svejedno.
Ne znam koliko poznaješ njihov apa­
rat, Les, ali kad oni nisu uspeli da pro­
nađu Džonasa, on d a...
Lesli je zamišljeno gladio prstima
čašu odličnog konjaka.
- Poznaješ li nekog Karlija? - I Obli-
tasa? Mod mi je rekla da njih dvojica
rade za Džonasa.
- Karlija poznajem - klimnu Loni
glavom. - Za Oblitasa sam samo čuo.
Taćno je, po svemu sudeći oni rade za
Džonasa.
- Gde možemo da nađemo Karlija?
- Ti i ja?
- Ti i ja - osmehnu se Lesli očigled­
nom strahu na Lonijevom licu.
- Naći ćemo ga lako, a li...
- Bojiš se?
Loni klimnu glavom. I pivo kao da je
iznenada izgubilo ukus, jer on spusti
čašu i napravi grimasu gađenja.
- Na zaboravi Mod, Loni - podseti
ga Lesli tihim glasom.
- Nisam je zaboravio... bojim se,
Les. Ali ću ti pomoći, zbog nje.
- Hvala ti. Tvoje je samo da mi ga
pokažeš, a ja ću već naći načina da iz
njega izvučem sve o Džonasu i mom
drugaru Pitu. Važi?
- Važi - uzdahnu Loni. - Slušaj, or­
tak ... za Karlija je ovo još uvek veoma
rano. Kako bi bilo da popijemo po još
jedno piće pre nego što pođemo da ga
tražimo?
- U svakom slučaju - osmehnu se
Lesli. Konobar je već potrčao na nje­
gov neupadljivi znak.
Dok su pokretnim stepenicama sila­
zili iz restorana, Lesli je pažljivo mot­
rio sve oko sebe. Znao je da Džonas
neće tako lako odustati od pokušaja
da uništi čoveka koji mu je bio na tra­
gu. I ne samo to; verovatno je već ose-
cao strah pred protivnikom koji je na
svaki udarac uzvraćao dvostruko. Lis­

37. Poni Vcsi - Borilačke vcšiine 9 35
ta plaćenika koji se nisu vratili sa gla­
vom Leslija Eldridža bila je već prilič­
no dugačka; ma koliko moćan bio taj
Džonas, morao je računati da ovaj ob­
račun neće dobiti tako lako kao pre­
thodne.
Prezriv osmeh iskrivio mu je usne;
nije uzalud mnogo vremena posvetio
proučavanju psihologije zločinaca. Za
Džonasa novac ni je bio osnovni motiv,
ono što ga je nagonilo da se bavi opas­
nim i unosnim poslovima. Bila je to
moć, nagon za gospodarenjem nad
drugim ljudima i njihovim sudbina­
ma, njihovim životima. Novac je bio
samo jedno od oruđa kojim je Džonas
to postizao; strah je bio drugo, a za to
se brinula svakako ne mala armija pla­
ćenika, lešinara spremnih da ubiju za
nekoliko bednih dolara, sanjajući da
će i oni jednog dana u rukama imati
takvu moć kakvu ima njihov tajanstve­
ni gospodar.
- Gde misliš da ćemo sada naći Kar-
lija? - upita Lesli kada su sišli na ulicu.
- Karli je noćna ptica - odmahnu
Lom glavom. - Teško da ćemo ga sres­
ti. Jedino što možemo to je da obiđe-
mo pet-šest klubova i proverimo da li
ga negde očekuju. Moramo biti oprez­
ni, moguće da u podzemlju već kruži
moj i tvoj opis. Cesto se događa da
neki sitan zlikovac poželi da se dodvo­
ri Džonasu ili nekom drugom gazdi...
- Hej!
Lesli iznenada zaslade.
- Šta se dogodilo? - Loni se začuđe­
no osvrtao oko sebe.
- Imam izvrsnu ideju - osmehnu se
Lesli. - Džonas je već izgubio nekoliko
ljudi, je li tako?
- Ti to znaš bolje od svih ostalih -
nasmeja se Loni. - Pa?
- Kako bi bilo da mu ponudimo do­
brog revolveraša? Kladim se da će ob-
erućke prihvatiti ponudu.
- Na koga misliš?
- Na sebe, naravno. Revolver, u
stvari, ne nosim, ali sam vešt i sa njim,
videćeš. Šta kažeš na moju zamisao?
-Šašav si! Oni već imaju tvoj opis,
do đavola! Bićeš izrešetan pre nego
što Džonasu budeš uspeo da kažeš
»gazda«!
- Imaju moj opis - smejuljio se Lesli
- ali se opis može i i/.meniti, zar ne?
- Lud si - odmahnu Loni glavom. -
Prokletstvo, Les, nemaš posla s amate­
rima!
- Nisam ni ja amater - podseti ga
Lesli. - Slušaj, kad smo već kod
toga... gde ćemo ti i ja da smestimo
naš glavni štab? Neki hotel?
- Kod Pablita - spremno odvrati
Loni. - Bolje ti meslo ne treba.
- Siguran si? Misliš li da Džonasovi
ljudi ne znaju gde te treba tražiti?
Loni zastade nasred ulice ne obra­
ćajući pažnju na zastoj koji se stvorio
među pešacima koji su hitali lamo i
amo, mereći ga ljutitim pogledima.
Lesli ga je morao povući za ruku da bi
krenuo dalje.
- Prokletstvo! To mi ni na pamet
nije palo!
- Eto vidiš. Sem toga, meni su kod
Pablita ostale neke stvari koje su mi
potrebne za prerušavanje. Kako da
dođemo do njih?
-To je prosto. Telefoniraću nekom
u hotelu i reći da ti te stvari pošalju.
Može?
-Može? Gde ćemo biti ti i ja?
- Ovde.
Lesli se okrete u pravcu u kojem je
Loni pokazivao. Sa široke bučne ave­
nije odvajala se jedna poprečna ulica
oivičena niskim kućama odvojenim
od gradske buke pojasevima zeienila.
Na prvi pogled idilična slika, ali se paž-