О Економском савету ДСС Економски савет формиран је 30. јуна 2008. године одлуком Председништва ДСС. Савет је конституисан у намери да се политика и програмска начела на којима почива Демократска странка Србије, а то су у првом реду посвећеност развоју демократског друштва кроз изградњу стабилних институција и поштовање принципа владавине права, развије и унапређује економски део програма Странке, који даје одговоре на све изазове са којима се суочава Србија у процесу транзиције и развоја тржишне економије. Улога Савета јесте да формулише стратешке правце и активности ДСС у области економије и одрживог економског развоја, те да даје предлоге и сугестије председнику Странке, председништву, посланичкој групи ДСС, окружним и општинским одборима. Оперативни задаци Економског савета ДСС су: израда предлога реформских закона у области економије; израда предлога измена и допуна постојећих закона у области економије; анализа и критичка оцена предложених економских закона од стране Владе других странака, невладиних организација и других предлагача; промовисање ставова странке у вези са најзначајнијим економским питањима у земљи, Европској Унији и у другим земљама света; комуникација и координација рада са институцијама од значаја за економски развој Србије (државне агенције, коморе, удружења привредника и сл.); формирање и кадровско јачање радних тела. У оквиру Економског савета ДСС формирано је 9 радних тела, као помоћних органа и то су Радно тело за рударство и енергетику, Радно тело за пољопривреду и шумарство, Радно тело за науку, Радно тело за трговину и међународне економске односе, Радно тело за финансије, Радно тело за привреду и индустрију, Радно тело за инфраструктуру и равномерни регионални развој, Радно тело за социјалну заштиту и стандард становништва и Радно тело за јавну управу. При формулисању делокруга радних тела водило се рачуна да све кључне области економије буду обухваћене, али да се у исто време постигне потребна ефикасност и ефективност. Такође, формиран је ШИРИ САСТАВ Економског савета и њега, поред чланова именованих од стране Преседништва, чине чланови које су предложили Окружни одбори странке. Економски савет у ширем саставу

1. AРГУМЕНТ
ЕКОНОМСКИ
ekosavet@dss.rs
бРој 12 | 20. MAJ 2009
Е К О Н О М С К И С а в Е т Д Е М О К р а т С К Е С т р а Н К Е С р б И ј Е
ТЕМА бРојА АНАЛИЗА ЛИчНИ СТАВ
Промоција програма Држава кривац ДСС­ов пројекат локалне
у Новом Саду за раст цена самоуправе у 21. веку
страна 2 страна 3 страна 4
В
КључНИ аргуМЕНт
НОвИ ПаКЕт ОбМаНа
ла­ а­ је,­ ка­ о­ су­ у­ сво­ им­ из­ а­ а­ а,­
д к ј ј в м ин­ ра­ трук­ у­ у.­Осим­ово­ а,­пом­ е­ но­
ф с т р г п з
обра­ ла­ а­ и­ње­ и­зва­ ич­ и­ и,­усво­
з г л н н н ц на­ а­ ље­ а­сма­ е­ а­ка­ ат­ их­сто­ а­на­
ј в н њ њ м н п
ји­ а­„но­ и“­па­ ет­ме­ а­за­бор­ у­про­ ив­
л в к р б т кре­ и­ е­са­де­ и­ ном­кла­ ­ у­ ом­се­ни­ а­
д т в з уз л к
еко­ ом­ ке­кри­ е.­Ме­ у­ им,­као­и­то­ и­
н с з ђ т л ко­не­мо­ у­сма­ ра­ и­ме­ ом­Вла­ е.­Ово­је­
г т т р д
ко­пу­ а­до­са­ а­осим­ве­ и­ их­ре­ и,­ма­ о­
т д л к ч л пре­све­ а­ре­ ул­ ат­сма­ е­ а­сто­ е­еури­
г з т њ њ п
од­то­ а­што­је­из­ о­ о­ е­ о­је­ те­исти­ а.­
г г в р н с н бо­ а­са­­5,4%,­ко­ и­ о­је­био­у­ју­ у­2008.­
р л к л
Пре­би­се­мо­ ло­ре­ и­да­је­у­пи­ а­ у­но­
г ћ т њ го­ и­ е,­на­1,7%­ко­ и­ о­је­да­ ас.­Та­ о­ е,­
д н л к н к ђ
ви­па­ ет­об­ а­ а,­не­ о­па­ ет­еко­ ом­ ких­
к м н г к н с сма­ е­ е­ка­ а­ а­на­ди­ ар­ ке­кре­ и­ е­
њ њ м т н с д т
Др војислав Коштуница
ме­ а,­али­је­ме­ од­за­
р т је­ ре­ ул­ ат­ сма­
з т
председник ДСС
об­ а­ е­ не­ то­ дру­
м н ш ње­ а­ ре­ е­ ент­
њ ф р
га­ и­ и­од­оних­до­са­
ч ј не­ка­ ат­ е­сто­ е­
м н п
да­ упо­ ре­ ља­ а­ их.­
т б в н
ИСтИНИта И рЕаЛНа
Н а ­ о д ­ е ­ б а н ­ е­
р н к
Две додатне милијарде
Овај­ но­ и­ ме­ од­ об­
в т Ср­ и­ е­ на­ ни­ о­
б ј в
ПОЛИтИКа ДСС представљене као
ма­ е­је­ те­да­се­јед­ а­
н с н 40 милијарди од­14%­го­ и­ ње,­
д ш
ме­ а­при­ а­ е­мно­ о­
р к ж г са­ 17,5­%­ко­ и­ о­
л к
На претходним изборима Демократ­
ве­ ом­не­ о­што­то­за­ ­ та­је­ те,­а­да­се­
ћ г ис с је­би­ а­у­ја­ у­ ­ у­2009.­­Да­ ле,­Вла­ а­се­
л н ар к д
ска странка Србије је заступала реалну и
по­ ом­као­до­ ат­ е­ме­ е­на­ ро­ е­по­ ле­
т д н р б ј с би­при­ и­ у­ е­у­за­ лу­ е­оно­што­су­ме­ е­
п с ј с г р
државотворну политику да само Србија
ди­ е­до­ко­ их­до­ о­ и­при­ е­ а­те­јед­ е­
ц ј в д м н н ко­ е­спро­ о­ и­На­ од­ а­бан­ а­Ср­ и­ е,­ко­
ј в д р н к б ј
нема алтернативу, а садашња власт је
ме­ е.­Да­ ле,­не­ра­ и­се­о­но­ им­ме­ а­ а,­
р к д в р м ја­је­по­Уста­ у­у­свом­ра­ у­не­ а­ и­ на­од­
в д з в с
пропагандом обмањивала грађане ла­
жним обећањима да нам предстоји,
већ­о­ста­ им,­усво­ е­ им­у­фе­ ру­ ­ у,­осим­
р ј н б ар Вла­ е.­На­кра­ у,­на­ а­ ље­ и­су­тзв.­по­ ољ­
д ј ј в н в
колико сутра, срећан живот у Европској
што­су­за­2­ми­ и­ ар­ е­ди­ а­ а­по­ е­ а­
л ј д н р в ћ ни­кре­ и­ и­ко­ и­ће­се­пла­ и­ а­ и­пре­ о­
д т ј с р т к
унији. Годину дана после, потврђује се
на­сред­ тва­на­ е­ е­ а­за­по­ пе­ и­ а­ е­
с м њ н с ш в њ Фон­ а­за­раз­ ој.­Па,­сред­ тва­за­кре­ и­
д в с д
да је политика ДСС истинита и реална,
ли­ вид­ о­ ти,­што­су­по­ е­ а­ и­ли­ и­ и­
к н с в ћ н м т ти­ а­ е­пре­ о­Фон­ а­за­раз­ ој­би­ а­би­
р њ к д в л
док се на сваком кораку виде докази
за­кре­ и­ е­пред­ ­ е­ и­ а­из­ о­ ни­ и­ а­и­
д т уз ћ м в з ц м из­ во­ е­ а­по­ре­ ов­ ој­про­ е­ у­ и,­у­ска­
д ј н д н ц д р
да је су странке власти лажним обе­
што­се­по­ ро­ ач­ и­кре­ и­ и­од­ о­ е­и­на­
т ш к д т н с ду­са­свр­ ом­по­ то­ а­ а­Фон­ а,­као­што­
х с ј њ д
ћањима свесно и намерно превариле
гра­ е­ ин­ ки­ма­ е­ и­ л.­Ка­ ва­је­об­ а­ а­у­
ђ в с т р а к м н је­то­ра­ е­ о­и­прет­ од­ их­го­ и­ а!­Да­ ле,­
ђ н х н д н к
Србију и све њене грађане. Лажи и об­
пи­ а­ у­го­ о­ и­да­су­те­две­до­ ат­ е­ми­
т њ в р д н опет­је­у­пи­ а­ у­об­ а­ и­ а­ е­гра­ а­ а­о­
т њ м њ в њ ђ н
мане су ишле редом. Прво, потписива­
ли­ ар­ е­суб­ ен­ и­ а­пред­ та­ ље­ е­као­40­
ј д в ц ј с в н ин­ ен­ ив­ о­ ти­ и­ од­ уч­ о­ ти­ Вла­ е­ у­
в т н с л н с д
ње ССП са државама које су признале
ми­ и­ ар­ и.­Ре­ л­ а­из­ ва­ а­ а­др­ а­ е­из­
л ј д а н д ј њ ж в бор­ и­про­ ив­по­ ле­ и­ а­кри­ е­јер­ка­
б т с д ц з
Косово, затим лаж о „Фијату», па лаж о
визама, лаж о кандидатури за ЕУ, лаж
бу­ е­ а,­­за­под­ ти­ а­ е­при­ ре­ и­су­све­
џ т с ц ј в д да­Вла­ а­не­ а­стра­ е­ и­ у­и­ци­ е­ е­ко­ е­
д м т г ј љ в ј
о шест тачака и легализација Еулекса,
га­10­ми­ и­ ар­ и­ди­ а­ а­и­то­та­ о­што­је­
л ј д н р к же­ и­да­оства­ и,­не­оста­ е­ни­ та­дру­ о­
л р ј ш г
лаж о 200.000 нових радних места, об­
пр­ им­ме­ а­ а­из­ во­ е­ о­8­ми­ и­ ар­ и,­
в р м д ј н л ј д не­ о­да,­ме­ о­ ом­пред­ та­ ља­ а­ства­ и­
г т д с в њ р
мана бирача са прављењем владе уз
а­оста­ ак­су­за­ ра­ о­кре­ и­ и­ко­ ер­ и­
т п в д т м ц ка­ ве­за­ ра­ о­ни­ у,­при­ ри­ е­исти­ у­о­
к п в с к ј н
помоћ тајкуна и страних амбасадора,
јал­ их­ба­ а­ а­и­за­ у­ и­ а­ е­код­ба­ а­
н н к д ж в њ н соп­ тве­ ој­не­ по­ об­ о­ ти­да­се­су­ ­ и­са­
с н с с н с оч
рушење концесије за изградњу ауто­
ка­у­ино­ тран­ тву­за­по­ ре­ е­ула­ а­ а­у­
с с т б г њ про­ ле­ и­ а.­
б м м
пута Хоргош­ Пожега, најава разговора
са легитимним представницима Алба­
наца, противуставни статут Војводине.
Напослетку, нова афера у Скупштини,
када већина није имала кворум за од­
лучивање, потврђује да власт наставља
своју политику да грађани не треба да
верују својим очима него у пропаганду
коју им они сервирају. једино решење
за овакво стање је у новим изборима.
Потребна нам је нова влада која ће по­
вести Србију после ванредних избора.
Та нова Влада мора да има јасну и је­
динствену политику засновану на реал­
ним и животним државним, национал­
ним и економским интересима Србије,
а никако на обманама на којима почива
садашња власт.

2. | ДЕМоКРАТСКА СТРАНКЕ СРбИјЕ | ЕКоНоМСКИ САВЕТ |
увОДНИК
ПрОМОЦИја ПрОграМа раЗвОја
П
СрбИјЕ у уСЛОвИМа ЕКОНОМСКЕ
КрИЗЕ у НОвОМ СаДу
ред­ ед­ ик­Еко­ ом­ ког­са­ е­ а­Де­
с н н с в т
мо­ рат­ ке­стран­ е­Ср­ и­ е­из­ а­ ио­
к с к б ј ј в
је­на­пред­ та­ ља­ у­еко­ ом­ ког­про­
с в њ н с
гра­ а­ДСС­у­Но­ ом­Са­ у­да­„др­ а­ а­у­
м в д ж в
Др Ненад Поповић
бор­ и­про­ ив­кри­ е­тре­ а­да­по­ е­ а­ а­
б т з б в ћ в
председник
по­ ро­ њу­и­обим­при­ ред­ е­ак­ ив­
т ш в н т
Економског савета ДСС
но­ ти“.­„Да­би­по­ ре­ у­ а­по­ ро­ њу,­
с к н л т ш
др­ а­ а­тре­ а­да­ула­ е­у­сек­ о­ е­ко­
ж в б ж т р
НОвЕ МЕрЕ
МарКЕтИНШКЕ вЛаДЕ ји­ди­ ект­ о­за­ о­ ља­ а­ у­нај­ е­ и­број­
р н п ш в ј в ћ
рад­ и­ а­и­у­ко­ е­је­укљу­ ен­нај­ е­ и­
н к ј ч в ћ
број­по­ и­ во­ а­ а“­на­ ео­је­По­ о­ ић­и­
д з ђ ч в п в
до­ ао­да­су­ти­сек­ о­ и­„гра­ е­ и­ а,­по­
д т р ђ в н
Начин на који су јавности представљене
љо­ ри­ ре­ а,­ин­ ра­ трук­ у­ а­и­енер­
п в д ф с т р
нове мере владе за борбу против кризе
ге­ и­ а“.­ „Сред­ тва­ за­ ула­ а­ е­ у­ ове­
т к с г њ
наставак је политике лажи и обмана коју
сек­ о­ е­Ср­ и­ а­тре­ а­да­тра­ и­од­ло­
т р б ј б ж
спроводи актуелна власт.
гич­ их­еко­ ом­ ких­парт­ е­ а,­а­то­су­
н н с н р
су­у­пр­ ом­ре­ у­Ру­ ка­Фе­ е­ а­ и­ а,­за­
в д с д р ц ј
Потпредседник владе Млађан Динкић је
ко­ у­је­Ср­ и­ а­по­ ле­ула­ ка­Га­ про­ а­у­
ј б ј с с с м
изјавио да је „влада обезбедила 40 ми­
НИС­по­ та­ а­ва­ ан­еко­ ом­ ки­парт­
с л ж н с грам“.­ Илић­ је­ кри­ и­ о­ ао­ вла­ у­ да­
т к в д
лијарди динара за ликвидност привреде“.
нер,­и­Европ­ ка­уни­ а,­ода­ ле­је­у­Ср­
с ј к ни­ е­до­ е­ а­ме­ е­за­из­ а­ ак­из­кри­ е,­
ј н л р л з з
Влада није обезбедила 40 милијарди ди­
би­ у­до­ ао­нај­ е­ и­број­ком­ а­ и­ а­и­
ј ш в ћ п н ј а­но­ о­ ад­ ку­власт­да­је­због­ње­при­
в с с
нара за ликвидност привреде, она је обез­
ин­ е­ ти­ и­ а»,­ис­ а­ ао­је­По­ о­ ић.­По­
в с ц ј т к п в вре­ а­овог­гра­ а­„оти­ ла­у­су­ о­ рат“.­
д д ш н в
бедила само 2 милијарде динара (21 мили­
по­ ић­је­на­ ла­ ио­да­„основ­ и­ци­ е­ и­
в г с н љ в „За­ ва­ у­ у­ и­ак­ у­ л­ ој­вла­ ти,­Но­ и­
х љ ј ћ т е н с в
он евра) за субвенционисање дела камата
др­ а­ е­у­овом­тре­ ут­ у­мо­ а­ у­да­бу­
ж в н к р ј Сад­се­од­гра­ а­ко­ и­је­не­ а­ а­био­пер­
д ј к д
за кредите привреди.
ду­раз­ ој­до­ а­ е­при­ ре­ е­и­очу­ а­ е­
в м ћ в д в њ ја­ и­ а­срп­ ке­при­ ре­ е,­пре­ во­ ио­у­
н ц с в д т р
рад­ их­ме­ та,­а­да­је­по­ е­ а­ е­по­ ро­
н с в ћ њ т град­без­ијед­ ог­пред­ ­ е­ а­ко­ е­се­ба­
н уз ћ ј
Комерцијалне банке обезбеђују 40 ми­
шње­сред­ тво­за­ис­ у­ е­ е­тих­ци­ е­
с п њ њ љ ви­про­ з­ од­ ом“,­за­ љу­ ио­је­Илић.­
и в њ к ч
лијарди динара за привреду, а не влада.
ва“.­Отва­ а­ у­ и­три­ и­ у­у­Но­ ом­Са­ у,­
р ј ћ б н в д На­ три­ и­ и­ су­ уче­ тво­ а­ и­ и­ Јо­ ан­
б н с в л в
ови креди ти се додељу ју по средством
пот­ ред­ ед­ ик­ДСС­и­пред­ ед­ ик­ГО­
п с н с н Па­ а­ ић,­ пред­ ед­ ик­ Из­ р­ ног­ од­
л л с н в ш
комерцијалних банака и за њих ће моћи
Но­ и­Сад,­Бор­ о­Илић­из­ а­ ио­је­да­је­
в к ј в бо­ а­ДСС,­Зо­ ан­Лон­ ар,­пред­ ед­ ик­
р р ч с н
да конкуришу само предузећа са добрим
да­ ас­пи­ а­ е­еко­ о­ и­ е­„на­ и­ ­ ал­ о­
н т њ н м ј ц он н По­ ра­ ин­ ког­од­ о­ а­ДСС,­Алек­ ан­ ра­
к ј с б р с д
финансијским показатељима, којих укуп­
и­др­ ав­ о­пи­ а­ е­и­да­је­од­ве­ и­ ог­
ж н т њ л к Јан­ о­ ић,­члан­пред­ ед­ и­ тва­Но­ е­
к в с н ш в
но има мање од 5 посто, а осталих 95 по­
зна­ а­ а­ што­ је­ стран­ а­ у­ овом­ тре­
ч ј к Ср­ и­ е­и­Зо­ ан­Вук­ е­ ић,­пред­ тав­
б ј р ч в с
сто предузећа неће бити у стању да добије
нут­ у­из­ а­ и­ а­свој­еко­ ом­ ки­про­
к р д л н с ник­На­ од­ е­пар­ и­ е.­
р н т ј
ове кредите.
он је рекао да је „влада обезбедила ни­
жу каматну стопу за кредите са девизном
клаузулом која ће сада износити 3 посто
годишње“. Влада није обезбедила нижу
каматну стопу, она је пре свега резултат
смањења Еурибора (са 5,4 посто колико је
износио у јуну, на 1,7 посто колико изно­
си данас) и укидања обавезне резерве за
нове кредите банака у иностранству, а не
мера владе.
Динкић је изјавио и то да је „влада обез­
бедила и нижу каматну стопу за динарске
кредите која ће сада износити 10,5 посто
годишње“. Влада није обезбедила ниже ка­
мате за динарске кредите, ниже камате су
последица пре свега смањења референтне
каматне стопе Народне банке (са 17,5 посто
колико је износила у јануару, на 14 посто
колико износи данас), а не мера владе.
Влада је овим још једном показала да су
јој у времену кризе важнији њен публици­
тет и имиџ, него опстанак њене привреде
и грађана, а таква влада, то је сигурно, не
може још дуго да остане на власти.
| 2 | 20. MAJ 2009 |

3. | ДЕМоКРАТСКА СТРАНКЕ СРбИјЕ | ЕКоНоМСКИ САВЕТ |
Еко­ ом­ ки­са­ ет­Де­ о­ рат­ ка­Стран­ е­Ср­ и­ е­отво­ ио­је­но­ е­кан­ е­ а­ и­ е­у­цен­
н с в м к с к б ј р в ц л р ј
ВЛАДА ПРоГЛЕДАЛА КРоЗ ЕКоНоМСКИ САВЕТ У НоВИМ КАНЦЕЛАРИјАМА
Уго­ о­ ом­о­за­ ед­ ич­ ом­ула­ а­ у­Фи­
в р ј н к г њ тру­Бе­ ­ ра­ а,­у­Змај­Јо­ и­ ој­број­5/3.­Због­ин­ ен­ и­ и­ а­ а­ак­ ив­ о­ ти­Еко­ ом­ ког­
ог д в н т з в р њ т н с н с
ПРСТЕ ФИјАТУ
ја­ а­и­др­ а­ е­Ср­ и­ е­у­За­ та­ у­пред­ и­
т ж в б ј с в в са­ е­ а­у­про­ о­ и­ а­ у­Еко­ ом­ ког­про­ ра­ а­и­на­ е­ а­Де­ о­ рат­ ке­Стран­ е­Ср­ и­ е,­
в т м в с њ н с г м ч л м к с к б ј
ђе­ о­је­да­ита­ и­ ан­ ки­про­ з­ о­ ач­свој­
н л ј с и в ђ као­и­дру­ их­ак­ ив­ о­ ти­стран­ е­у­обла­ ти­еко­ о­ и­ е,­тех­ ич­ у­по­ р­ ку­у­но­ им­
г т н с к с н м ј н к д ш в
део­осни­ ач­ ог­уло­ а,­вре­ ан­200­ми­ и­
в к г д л кан­ е­ а­ и­ а­ а­сва­ им­рад­ им­да­ ом­у­пе­ и­ ­ у­од­9­до­18­ча­ о­ а­пру­ а­ е­тех­ ич­
ц л р ј м к н н р од с в ж ћ н
о­ а­евра,­упла­ и­до­31.­мар­ а.­Фи­ ат­до­
н т т ј ки­се­ ре­ ар­и­се­ ре­ ар­Са­ е­ а.­Но­ и­кон­ ак­ и­Еко­ ом­ ког­са­ е­ а­су:­011­2635­432­
к т к т в т в т т н с в т
са­ а­ни­ е­упла­ ио­тај­но­ ац,­што­и­ни­
д ј т в и­ekosavet@dss.rs­.­Нове­канцеларије­Економског­савета­симболично­су­отворене­
је­би­ о­ве­ и­ о­из­ е­ а­ е­ е.­Ме­ у­ им,­
л л к н н ђ њ ђ т чином­освештавања­на­Ђурђевдан,­славу­Демократске­странке­Србије.­
из­ е­ а­ у­ у­ а­је­би­ а­инерт­ ост­вла­ е,­
н н ђ ј ћ л н д
ко­ а­ни­ ед­ им­сво­ им­ге­ том­ни­ е­ре­ ­
ј ј н ј с ј а
го­ а­ а­на­кр­ е­ е­овог­уго­ о­ а:­ни­ и­
в л ш њ в р т
бЕЗВИЗНИ РЕжИМ СА РУСКоМ ФЕДЕРАЦИјоМ- ШАНСА ЗА
је­пот­ и­ ан­анекс­ко­ им­би­се­од­ о­ и­ а­
п с ј л ж л
РАСТ ЕКоНоМИјЕ
упла­ а­тих­200­ми­ и­ ­ а,­ни­ и­је­за­ ра­
т л он т т
же­ о­да­Фи­ ат­пла­ и­оба­ е­ не­пе­ а­ е­
н ј т в з н л
од­30­ми­ и­ ­ а­евра.­Вла­ а­је­про­ ле­ а­
л он д г д
ла­кроз­пр­ те­Фи­ а­ у,­чи­ е­су­бу­ ет­и­
с ј т м џ
гра­ а­ и­Ср­ и­ е­оше­ е­ и­за­30­ми­ и­ ­ а­
ђ н б ј ћ н л он
евра.­С­дру­ е­стра­ е,­иста­та­вла­ а­је­пре­
г н д
са­ о­не­ о­ и­ о­ме­ е­ и­по­ а­ а­ а­од­ уч­
м к л к с ц к з л л
ност­да­ак­ и­ и­ а­бан­ ар­ ку­га­ ан­ и­ у­
т в р к с р ц ј
и­на­ ла­ и­10­ми­ и­ ­ а­евра­од­јед­ ог­
п т л он н
дру­ ог­стра­ ог­ин­ е­ ти­ о­ а­–­Ал­ и­ е­
г н в с т р п н
Пор­–­ко­ и­ни­ е­на­вре­ е­из­ р­ ио­сво­ е­
ј ј м в ш ј
оба­ е­ е­из­уго­ о­ а­о­кон­ е­ и­ и.­Вла­ а­
в з в р ц с ј д
је­ре­ го­ а­ а­раз­ и­ и­ о­у­ова­два­слу­ а­
а­ в л л ч т ч
ја­и­ти­ е­по­ ла­ а­ка­ а­ тро­ ал­ у­по­ у­
м с л т с ф н р
ку­свим­стра­ им­ин­ е­ ти­ о­ и­ а­­­да­се­
н в с т р м
у­Ср­ и­ и­не­при­ е­ у­ у­исти­кри­ е­ и­ у­
б ј м њ ј т р ј
ми­за­све­и­да­се­ин­ е­ ти­ о­ и­де­ е­на­
в с т р л
„на­ е“­и­„њи­ о­ е“.­
ш х в На­ од­ а­скуп­ ти­ а­је­усво­ и­ а­за­ он­
р н ш н ј л к је,­али­и­на­ у­при­ ре­ у­ство­ е­ е­су­ве­ е­
ш в д р н ћ
ко­ им­ се­ по­ вр­ у­ е­ Спо­ а­ ум­ из­ е­ у­
ј т ђ ј р з м ђ мо­ ућ­ о­ ти­за­оства­ и­ а­ е­еко­ ом­ ких­
г н с р в њ н с
Вла­ е­Ре­ у­ ли­ е­Ср­ и­ е­и­Вла­ е­Ру­ ке­
д п б к б ј д с ин­ е­ е­ а­на­ е­зе­ ље­у­са­ ад­ и­са­Ру­ и­
т р с ш м р њ с
Фе­ е­ а­ и­ е­ о­ усло­ и­ а­ уза­ ам­ их­ пу­
д р ц ј в м ј н јом.­Ово­је­од­по­ еб­ ог­зна­ а­ а­има­ у­ и­у­
с н ч ј ј ћ
то­ а­ а­др­ а­ ља­ а­Ре­ у­ ли­ е­Ср­ и­ е­и­
в њ ж в н п б к б ј ви­ у­чи­ е­ и­ у­да­је­ова­др­ а­ а­наш­нај­
д њ н ц ж в
Ру­ ке­Fедерације,­од­ о­ но­про­ ис­ко­ и­
с н с п ј зна­ ај­ и­ и­спољ­ о­ р­ о­ ин­ ки­парт­ ер,­
ч н ј н т г в с н
ће­омо­ у­ и­ и­да­гра­ а­ и­Ср­ и­ е,­без­по­
г ћ т ђ н б ј али­да­до­са­ а­шан­ е­за­са­ ад­ у­ни­ у­у­
д с р њ с
тре­ е­при­ а­ ља­ а­ви­ а­мо­ у­пу­ о­ а­ и­
б б в њ з г т в т до­ ољ­ ој­ме­ и­ис­ о­ и­ те­ е.­Кроз­мо­
в н р к р ш н
и­бо­ а­ и­ и­ у­ Ру­ кој­Фе­ е­ а­ и­ и.­ Овај­
р в т с д р ц ј гућ­ ост­да­на­ и­при­ ред­ и­ и­од­ а­ е­
н ш в н ц л з
спо­ а­ ум­је­ре­ ул­ ат­поз­ ив­ е­ре­ к­ и­ е­
р з з т т н а ц ј у­Ру­ и­ у,­ак­ и­ и­ а­ е­се­из­ о­ ни­по­ ен­
с ј т в р ћ в з т
ру­ ке­стра­ е­на­Од­ у­ у­Вла­ е­Во­ и­ ла­
с н л к д ј с ци­ а­ и­јер­је­у­пи­ а­ у­тр­ и­ те­од­150­
ј л т њ ж ш
ва­Ко­ ту­ и­ е­из­фе­ ру­ ­ а­2008­го­ и­ е­
ш н ц б ар д н ми­ о­ а­ста­ ов­ и­ а,­на­ко­ е­је­при­ у­ ан­
л н н н к м с т
ко­ ом­су­уки­ у­ е­ви­ е­за­гра­ а­ е­Ру­ ке­
ј н т з ђ н с ве­ и­ и­број­пред­ ­ е­ а­из­Ср­ и­ е,­на­ о­
л к уз ћ б ј р
Фе­ е­ а­ и­ е.­Пу­ ем­ели­ и­ и­ а­ а­ад­ и­
д р ц ј т м н с њ м чи­ о­из­област­гра­ е­ и­ е,­а­бли­ у­40.000­
т ђ в н з
ни­ тра­ ив­ их­ба­ и­ е­ а­за­гра­ а­ е­Ср­ и­
с т н р ј р ђ н б на­ их­гра­ а­ а­ра­ и­у­Ру­ и­ и.­
ш ђ н д с ј
аНаЛИЗа
ДрЖава КрИваЦ За раСт ЦЕНа
Цене производа и услуга мерене ин­ је; Ирска (­0,7%), Португал (­0,6%) и Швај­ нално­стамбене услуге, од којих највише
дексом потрошачких цена су у априлу ове царска (­0,6%). Априлска инфлација мере­ вода за домаћинство (7%), као и течна го­
године у односу на претходни месец уве­ на индексом цена на мало у овој години је рива и мазива. будући да нам у наредном
ћане су за 0,9%, односно 8,8% на међу­ већ достигла 7% и за прва четири месеца је периду следује наставак пораста контроли­
годишњем нивоу. У односу на децембар премашила инфлацију из 2008. која је на саних цена, као што је: мајско усклађивање
2008. потрошачке цене су забележиле крају године износила 6, 7%. Главни кривац цена горива са већом акцизом као и цена­
раст од 4,8%. Растом цена настављамо не за висок раст цена је држава. У прва чети­ ма на светском тржишту нафте; у наредним
само да пркосимо светској економској кри­ ри месеца удео контролисаних цена, тј. део месецима раст цена комунално­стамбених
зи већ и здравој памети. По инфлацији у цена за које је држава надлежна, у укупном услуга као вид надокнаде изгубљених при­
Европи смо рекордери. једина европска индексу цена на мало износи 80%, а у са­ хода локалних самоуправа услед владиних
земља која је у априлу на међугодишњем мом априлу је био и нешто већи. То значи мера штедње, али и вероватно отклањање
нивоу забележила већу инфлацију од Ср­ да четири петине раста малопродајних це­ диспаритета цена електричне енергије кра­
бије је Исланд (16,3%). Све остале су дале­ на у Србији генерише држава. У односу на јем године не би требало да нас зачуди да
ко испод: Румунија (6,5%), балтичке земље март у априлу су од контролисаних мало­ Србија у овој години забележи највећу сто­
Летонија и Литванија са 5,9%, Малта (4%). продајних цена највише поскупеле: прет­ пу инфлације након 2001. године.
Велики број земаља је већ у зони дефлаци­ плата за државну телевизију (12,1%), кому­ Извор:www.ekonomija.org
| 20. MAJ 2009 | 3 |

4. | ДЕМоКРАТСКА СТРАНКЕ СРбИјЕ | ЕКоНоМСКИ САВЕТ |
КОЗа И рОг – КО ЛаЖЕ...
ПЛАН јЕ ДА ПЛАНА НЕМА
ДИјаНа ДрагутИНОвИћ, МЛађаН ДИНКИћ,
министарка финансија министар економије
На­ он­усва­ а­ а­ре­ а­ ан­ а­бу­
к ј њ б л с
и регионалног развоја
џе­ а­и­ко­ ен­ а­ а­да­про­ ек­ и­ е­
т м т р ј ц ј Са­ дру­ е­ стра­ е,­ пред­ та­ ља­
г н с в
ни­ у­ре­ л­ е­ми­ и­ тар­ а­фи­ ан­
с а н н с к н ју­ и­ ме­ е­ Вла­ е­ за­ убла­ а­ а­ е­
ћ р д ж в њ
си­ а­Ди­ а­ а­Дра­ у­ и­ о­ ић­је­из­
ј ј н г т н в по­ ле­ и­ а­кри­ е,­ми­ и­ тар­еко­
с д ц з н с
ја­ и­ а:­„Ре­ ер­ ни­план­има­ о­и­
в л з в м но­ и­ е­ и­ ре­ и­ ­ ал­ ог­ раз­ о­ а­
м ј г он н в ј
он­ је­ део­ про­ ра­ а­ са­ ММФ­ом.­
г м Ма­ а­ ан­Дин­ ић­је­ре­ ао­„Вла­ а­
л ђ к к д
Ако­бу­ е­по­ реб­ о,­до­ ат­ о­ће­ о­
д т н д н м не­ а­ре­ ер­ ни­план,­ово­је­је­ и­ и­
м з в д н
ума­ и­ и­рас­ о­ е,­али­и­по­ у­ а­
њ т х д к ш план­и­он­ће­нас­из­ у­ и­из­кри­ е.­
в ћ з
ти­да­по­ ољ­ а­ о­на­ ла­ у­по­ е­
б ш м п т р Ове­го­ и­ е­не­ е­би­ и­но­ ог­ре­ а­
д н ћ т в б
за,­по­ еб­ о­ПДВ,­код­ког­је­по­ у­
с н к лан­ а­бу­ е­ а“.­
с џ т
шај­ута­ е­нај­ е­ и“.­
ј в ћ
Б
Став СтручњаКа
баНКарСКИ рај, Небојша Катић, финансијски консултант
ан­ е­у­Ср­ и­ е­го­ и­ а­ а­на­ ла­ а­ у­нај­ е­ е­ка­ ат­ е­мар­ е,­
к б ј д н м п ћ ј в ћ м н ж бу­ е­ а­Ср­ и­ е,­знат­ о­је­ни­ и­од­10­од­ то.­Ко­ и­ те­ и­бе­ ми­
џ т б ј н ж с р с ћ с
а­да­при­то­ е­пла­ а­ у­нај­ и­ и­ефек­ ив­ и­по­ ез­на­до­ ит­
м ћ ј н ж т н р б сле­ е­по­ е­ ке­по­ од­ о­ ти­мно­ е­бан­ е,­по­ о­ о­ о­оне­нај­ е­ е,­
н р с г н с г к г т в в ћ
у­Евро­ и.­Та­ ва­ка­ ат­ а­по­ и­ и­ а­је­огро­ ан­те­ ет­за­гра­ а­
п к м н л т к м р ђ го­ и­ а­ а­ни­ у­пла­ а­ е­по­ ез.­Упра­ о­се­у­по­ е­ кој­сфе­ и­нај­
д н м с ћ л р в р с р
не­и­при­ ре­ у.­Исто­ ре­ е­ о,­по­ ез­на­до­ ит­бан­ ар­ ког­сек­ о­
в д в м н р б к с т ја­ ни­ е­са­ ле­ а­ а­лу­ ост­си­ те­ а,­али­и­си­ тем­у­тој­лу­ о­ ти.­
с ј г д в д с м с д с
ра­за­ е­ а­ ив­је­до­ ри­ ос­бу­ е­ у­Ср­ и­ е.­Док­су­ка­ ат­ е­сто­ е­
н м р п н џ т б ј м н п Илу­ тра­ и­ е­ра­ и,­бан­ е­у­Хр­ ат­ кој­пла­ а­ у­по­ ез­по­сто­ и­од­
с ц ј д к в с ћ ј р п
свет­ ких­ва­ у­ а­у­стал­ ом­па­ у­и­на­ а­ е­се­на­нај­ и­ ем­ни­ оу­
с л т н д л з н ж в 20­од­ то.­Слич­ а­је­си­ у­ ­ и­ а­и­у­оста­ им­зе­ ља­ а­у­окру­ е­ у.­
с н т ац ј л м м ж њ
у­по­ лед­ их­не­ о­ и­ о­де­ е­ и­ а,­у­Ср­ и­ и­је­тренд­су­ ро­ ан.­
с њ к л к ц н ј б ј п т Ну­ на­ре­ ор­ а­срп­ ког­по­ е­ ког­и­мо­ е­ ар­ ог­си­ те­ а­зах­ е­
ж ф м с р с н т н с м т
Ка­ а­свет­ ке­ка­ ат­ е­сто­ е­па­ а­ у,­срп­ ке­бан­ е­по­ и­ у­сво­ е­
д с м н п д ј с к д ж ј ва­вре­ е,­али­се­не­ е­ме­ е­већ­са­ а­мо­ у­пред­ ­ е­ и.­Ако­је­вла­
м к р д г уз т
мар­ е­и­ти­ е­на­ ок­ а­ у­ у­пад­ба­ них­(ли­ ор,­еури­ ор)­сто­ а.­
ж м д н ђ ј з б б п да,­при­ и­ ну­ а­ММФ­ом,­смо­ ла­хра­ ро­ ти­да­сма­ у­ е­пла­ е­и­
т с т г б с њ ј т
До­ а­ и­ду­ ник­је­увек­на­гу­ ит­ у.­Ка­ ат­ е­сто­ е­у­Ср­ и­ и­су­у­
м ћ ж б к м н п б ј от­ у­ та­за­ о­ ле­ е,­мо­ а­ а­би­ску­ и­ и­хра­ рост­и­да­ко­ ач­ о­
п ш п с н р л п т б н н
про­ е­ у­бар­дво­ тру­ о­ве­ е­од­оних­у­Хр­ ат­ кој­или­Ма­ ар­ кој,­
с к с к ћ в с ђ с дир­ е­у­бан­ ар­ ке­про­ и­ е.­Уво­ е­ е­до­ ат­ ог­по­ е­ а­за­бан­ е,­
н к с ф т ђ њ д н р з к
на­при­ ер.­Пре­ а­по­ лед­ им­рас­ о­ о­ и­ им­по­ а­ и­ а,­про­ еч­
м м с њ п л ж в д ц м с од­нпр.­10­од­ то,­уз­уки­ а­ е­би­ о­ка­ вих­по­ е­ ких­по­ ла­ ти­ а­
с д њ л к р с в с ц
на­ка­ ат­ а­сто­ а­до­ ти­ ла­је­ни­ о­од­спек­ а­ у­ ар­ их­21­од­
м н п с г в т к л н бан­ ар­ ком­сек­ о­ у­мо­ а­ е­би­би­ и­пр­ е­ме­ е­за­по­ оћ­пра­
к с т р р л т в р м
сто­го­ и­ ње.­Про­ еч­ а­ка­ ат­ а­сто­ а­на­ рат­ о­ оч­ е­кре­ и­ е­
д ш с н м н п к к р н д т зном­бу­ е­ у.­До­ ат­ а,­ра­ ум­ а­ме­ а­би­ а­би­ли­ и­ и­ а­ е­ка­
џ т д н з н р л м т р њ
ста­ ов­ и­ тву­по­ а­ ла­је­на­бе­ рам­ их­57­од­ то.­С­дру­ е­стра­
н н ш р с с н с г мат­ е­сто­ е­ко­ е­бан­ е­мо­ у­на­ ла­ и­ а­ и­кли­ ен­ и­ а.­Др­ а­ а­
н п ј к г п ћ в т ј т м ж в
не,­но­ и­ ал­ а­сто­ а­по­ е­ а­на­про­ ит­је­10­од­ то­и­јед­ а­је­од­
м н н п р з ф с н мо­ а­за­ ти­ и­ и­сво­ е­гра­ а­ е­и­при­ ре­ у­–­не­од­тр­ и­ та­и­
р ш т т ј ђ н в д ж ш
нај­ и­ их­у­Евро­ и.­У­Ср­ и­ и,зе­ љи­фи­ ан­ иј­ ких­чу­ а,­бан­ е­
н ж п б ј м н с с д к ње­ о­ их­за­ о­ а­већ­од­ан­ и­ р­ и­ не­са­ о­ о­ е­до­ а­ их­мо­ о­
г в к н т т ж ш м в љ м ћ н
не­пла­ а­ у­ни­то.­Ефек­ ив­ и­по­ ез,­онај­ко­ и­за­ ­ та­стиг­ е­до­
ћ ј т н р ј ис н по­ а­и­кар­ е­ а.­ ­
л т л Извор:http://nkatic.wordpress.com
ЛИчНИ Став
ДСС-ов пројекат локалне самоуправе у 21. веку-
Економска визија Земуна
аЛЕКСаНДар Градска општина Земун се почет­ становника. Међутим, највећи про­ дустријских зона, подршку малим
ЦИНЦар ПОПОСКИ ком 21.века налази у економском блем Земуна јесте тотални комунал­ и средњим предузећима и што је
члан Економског смислу, тамо где је била и пре 20 го­ ни хаос. Можда звучи невероватно најважније давањем постицаја за
савета ДСС дина. На жалост, по речима грађана, за 21 век и део главног града Срби­ привлачење директних инвестици­
од покојног градоначелника Пешића, је, али једна трећина домаћинстава ја, како би се обезбедила нова рад­
готово да више и није било улагања. у Земуну нема канализацију, воду, на места. Такав програм нуди ДСС у
једино ново улагање десило се за струју, телефон. Многа насеља не­ Програму развоја Србије у условима
време Владе др Војислава Кошту­ мају асфалтиране путеве и приступ економске кризе 2009­2012, а мере
нице, када је на територији Земуна градском превозу. Када се овоме до­ и решења предложени у овом доку­
отворена тада највећа грифилд ин­ да и то да Земун нема биоскоп, позо­ менту примењиви су и на развој ло­
вестиција, фабрика за производњу риште, спортско рекреативни центар, калних заједница јер је основни циљ
лименки Ballpackeg ging. Пре 1990 да недостају вртићи и здравствене бољи животни стандард сваког поје­
године ова општина била је међу пр­ амбуланте, лако се може закључити динца у Србији, сами тим и у Земуну.
вих пет по броју запослених на целој да је овој општини потребна нова ви­ Потребно је да поново будемо поно­
територији бивше СФРј и Земун су зија и нови програм развоја. Програм сна и економски развијена општина,
популарано звали српски Mанчестер. који има за циљ опоравак привреде а права прилика за то јесу предсто­
Сада је ситуација таква да је рекор­ и решења за комуналне проблеме, јећи локални избори на којима ДСС
дер по броју незапослених на тери­ путем реконструкције и изградње грађанима Земуна нуди да нова ви­
торији града београда, а има 170.000 инфраструктуре, кроз изградњу ин­ зија развоја постане стварност.
| 4 | 20. MAJ 2009 |