2. ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
Отпорност материјала је део механике деформабилног
тела, који изучава стање напона и деформације чврстог
тела при различитим дејствима.
•димензионисање елемената конструкција;
•провера чврстоће, крутости и стабилности елемената
конструкција
Провера чврстоће конструкције подразумева поступак
провере безбедности конструкције без могућности лома
Провера крутости конструкције подразумева поступак
којим се одређује способност конструкције да се
супростави спољашњем оптерећењу, а да при том
деформације не прекораче дозвољене вредности.
Провера стабилности конструкције подразумева
проверу способности конструкције да сачува свој
првобитни облик под утицајем спољашњег оптерећења
3. Деформација је промена облика и димензија тела
изазваниа дејством спољашњих сила.
Еластичне деформације су привремене или повратне и
оне нестају по уклањању спољашњих сила.
Пластичне деформације су трајне или неповратне и
после дејства сила тело задржава нови деформисани
облик и димензије.
Разарање тела настаје када деформације пређу границу
кидања или гњечења материјала, тј. када
међумолекуларне силе попусте под дејством спољашњих
сила тако да настају прслине, пукотине или ломови.
4. Основне претпоставке и принципи
•Тело је еластично, тј. има способност да се враћа у
првобитно стање после престанка дејства спољашњих
сила;
•Тело се посматра као непрекидна средина, одн.
континуум;
•Тело је хомогено и изотропно, што подразумева да има
иста механичка својства у свим тачкама и за све
правце кроз те тачке;
•Деформације су мале у односу на димензије чврстог
тела, што омогућује примену приципа суперпозиције по
коме није битан редослед дејства сила чији се утицаји
појединачно могу да разматрају, а затим суперпонирају;
•Замишљени раван пресек чврстог тела пре
деформације остаје раван и после деформације
(Бернулијева хипотеза).
5. У Отпорности материјала користе се Сен-Венанов принцип и
принцип суперпозиције утицаја.
По Сен-Венановом принципу се
дејство површинских сила, које
су распоређене по релативно
малој површини, може заменити
статички еквивалентним
оптерећењем које се редукује на
главни вектор и главни момент
за тежиште површине као
редукциону тачку
Принцип суперпозиције утицаја (принцип независности
дејства сила) дозвољава појединачно посматрање
дејства сила било којим редоследом и затим се врши
сабирање добијених резултата
17. Мала деформација
dl
dlAB = )('' dldlBA ∆+=
( )
dl
dl
sr
∆
ε =
( )
dl
dl
dl
∆
ε 0lim →=
21 ααγ +=MKN
Клизање је мера промене облика тела
као последица дејства тангенцијалног
напона и зове се деформација смицања
19. Врсте напрезања
Аксијално напрезање - Код аксијалног напрезања силе
дејствују у правцу уздужне осе штапа и теже да издуже
или скрате штап, те се деформација јавља као издужење
или скраћење, тј. настаје дилатација ε и нормални напон у
попречном пресеку.
Смицање - Код смицања силе дејствују у равни попречног
пресека штапа те му мењају облик и настаје деформација
у облику клизања γ (сл.7б), а настаје и тангенцијални
напон.
21. Увијање - Увијање штапа изазивају спрегови који
дејствују у равнима његовог попречног пресека и то су
моменти увијања , деформација је клизање γ и
компонентни напони су тангенцијални у попречном
пресеку.
Чисто савијање - Савијање изазивају спрегови који
дејствују у уздужној равни симетрије греде , и то је
тзв. чисто савијање, тада је укупни напон у попречном
пресеку одређен само нормаланом компонентом а
деформација дилатацијом ε.
24. Савијање силама - Силе изазивају савијање јер се
редукују на трансверзалну силу и нападни момент.
Трансверзална сила изазива смицање, а нападни момент
савијање . У том случају, укупни напон у попречном
пресеку је одређен и нормалном и тангенцијалном
компонентом, а деформација дилатацијом и клизањем.
Ово напрезање је сложено и зове се попречно савијање
или савијање силама.
Извијање - Ако је штап оптерећен аксијалним силама
притиска, а попречни пресек је мали у односу на његову
дужину.
l
26. •Сложена напрезања - У пракси се често јавља
комбинација основних напрезања и она тада
изазивају сложена напрезања. И поред тога,
укупни напон има компонентне напоне у облику
нормалног σ и тангенцијалног τ напона, а
деформација може да буде у облику дилатације
ε и клизања γ.
