1. Наставне јединице:
49. и 50. Осмоза и дијализа
Александра Њежић, проф
ЈУ Медицинска школа Бања Лука
Предмет: Фармацеутска технологија - теорија
2. Циљ
Добро познавање и разумијевање значаја осмозе, осмотског
притиска и осмотских процеса за живот и функцију живе ћелије,
као и за израду фармацеутских препарата за надокнаду
елекзтролита и дијализу.
3. Осмоза је тежња два раствора различите концентрације да се
изједначе кроз полупропустљиву мембрану.
Осмотски притисак је притисак који врше честице растворене
супстанце на полупропустљиву мембрану ћелије ради
изједначавања концентрације са раствором ниже концентрације с
друге стране полупропустљиве мебране.
4. За живот и функцију живе желије важно је одржавати осмотски
притисак између крвног серума и саме ћелије.
Ћелије су обавијене мембранама које пропуштају воду, али не и
друге супстанце.
У зависности од концентације раствора ван ћелије разликујемо
хипертоничне, изотоничне и хипотоничне растворе
5. Хипертоничan раствор је раствор који има већу концентрацију, тј
већи осмотски притисак од притиска у ћелији.
Вода ће излазити из ћелије до момента изједначавања
концентрација и самим тим ће се смежурати (ово је реверзибилан
процес).
6. Изотоничан раствор је онај раствор који има исту концентрацију,
исти осмотски притисак као у ћелији. У овом случају ћелија ће
остати непромијењена.
7. Хипотоничан раствор је раствор који има нижу концентрацију и
осмотски притисак него у ћелији.
Вода ће улазити у ћелију до изједначавања концентрација, а веома
често долази до пуцања ћелија (иреверзибилан процес).
8.
9. Перактична примјена познавања осмотског притиска је значајна за
израду ињекција и инфузија, као и препарата за нос који се
израђују као стерилни изотонични раствори.
Ако пацијенту директно у вену дамо хипертоничан раствор,
доћи ће до пуцања еротрицита (плазмолиза) и смрти
10. Дијализа је поступак уклањања
штетних материја из крви,
уколико бубрези не
функционишу како треба уз
помоћ апарата (дијализатора) и
раствора за дијализу. Дијализа
се заснива на осмози и
ултрафилтрацији.