Рад ученика Алексић Гојка

1. Мерење брзине читања и
разумевања текста
рад ученика Алексић Гојка II1

2. Читање: Како се одвија процес
читања?
Читање је сложена ментална активност.
Код добро извежбаног и искусног читаоца
ове активности су сасвим аутоматизоване,
одвијају се великом брзином и без видног
интелектуалног напора.

3. • Процес учења читања састоји се из форми-
рања одређених знања,умења и вештина.
• Основна знања се односе на,,учење слова,,
-на успостављање везе између слова(графичких
знакова) и гласова(фонема) из којих се састоје
речи.

4. • Главно умење:Повезивање склопова графи-
чких знакова са речима које се састоје из
гласова које ти знакови представљају као и
реченицама које се састоје из тих речи.
• Основне вештине читања:Читање наглас и
читање у себи или немо читање.Свака од тих
вештина се може појавити у више различитих
видова и модалитета.Процес читања почиње
усмеравањем погледа на текст.

5. • Тачка на којој се поглед задржао зове се
фиксациона тачка.Део слике текста око
фиксационе тачке пада у средиште мрежњаче
где је распоред чулних ћелија најгушћији и где
је виђење најјасније.
• То је непосредно или централно
виђење.Читач истовремено уочава и остале
делове текста, али са мањом јасноћом.То је
посредно или периферно виђење.

6. • Пошто читамо с лева на десно у посредном-
(периферном) виђењу пажњу обраћамо на
речи које су десно од фиксационе тачке или
зоне непосредног(централног) виђења.
• Непосредним и посредним виђењем читач
обично обухвати око 2,5цм у једном штам-
паном реду,или око петнаест слова станда-
рдне величине.
• Сасвим периферне делове неможемо проч-
итати,али некада можемо рећи колико речи
садрже,да ли су то кратке или дугачке речи.

7. • Приликом читања периферно виђење има
улогу ,,претходнице”.Заједно са очекивањима
који су исход прочитаних делова текста,пери-
ферно читање усмерава покрете читаочевих
очију напред и регулише колики ће бити скок
до следеће фиксационе тачке.
• Ако заузмемо такав положај да можемо
посма-трати покрете очију особе која
чита,видећемо да се њене очи крећу у виду
скокова неједнаке дужине и променљивог
правца и да између скокова постоје кратки
застоји, ,,паузе”(фиксације).

8. • Код искусног читача доминирају покрети који
иду напред(удесно), а само се повремено
јављају и покрети уназад.
• Покрети регресивне природе указују да је
читач наишао на неке потешкоће:
• физичке природе(нпр. нејасна слова,слепље-
не речи,штампарска грешка),
• логичке природе(нпр. непознате речи,дугачка
нејасна рече-ница)
• психолошке природе(нпр. појава
занимљивих или значајних речи,уочавање
провокативног значења).

9. • За време покрета очију,због њихове велике
близине,слика слова је нејасна.Код увежбног
читача очи се крећу дуж реда удесно,са веома
ретким регресивним покретима улево.
• Индивдуалне разлике у брзини покрета очију и
трајању појединачне фиксационе паузе су
веома мале.
• Индивидуалне разлике у брзини читања су
веома велике,али оне пре свега потичу од
броја фиксација које читач мора да направи да
би прочитао један ред од учесталости регреси-
вних покрета у току читања.

10. • Регресивни покрети враћају читача на део тек-
ста који би већ требало да је прочитао.Скра-
ћивање трајања покрета и фиксација не може
ићи значајније испод просечних вредности,јер
су оне веома близу физиолошких граница.
• Повећавање брзине читања је и даље могуће
одржавањем ширине фиксационе зоне на
максимуму и успешнијим коришћењем зоне
периферног виђења.Оба та момента су тесно
повезана са концетрацијом пажње и разуме-
вањем прочитаног текста.

11. • Вештина читања наглас окренута је слушаоцу.
Читање наглас је више намењено другим особ-
ама.
• Можемо разликовати:
-информативно читање-читање с циљем да се
слушаоцу саопшти нешто(нпр. читање
стандарних вести),и
-изражајно читање-читањем с циљем да се
слушаоцу дочара нешто(нпр. читање неке
посебне вести или читање лирске песме).

12. • Иако се често верује да је читање наглас
главна вштина читања,то треба примити са
великом резервом.
• Читање наглас и немо читање у себи су две
вештине које могу бити стечене истовремено
или одвојено.
• О читању у себи говори се се као о ,,тихом
читању”,јер се оно од читања наглас разликује
само по томе што је тихо,што се текст не изго-
вара гласно.

13. • Ако томе додамо да за све врсте
ителектуалног рада,па и школског
учења,пресудну улогу има читање у себи,онда
долазимо до кључног питања:
Да ли смо добри читачи?Да ли део наших
тешкоћа у школи,преоптерећеност дугачким
лекцијама долази отуда што нисмо ефикасни
читачи,што нисмо свесни мањкавости свог
читања или што не знамо какао да их откло-
нимо.

14. • Вештина читања у себи је окренута самом чит-
ачу :читач настоји да сазна шта пише у тексту
који чита.
• Отуда,главне карактеристике читања у себи су
брзина читања и разумевање прочитаног.
• Брзина читања у себи се изражава бројем
речи прочитаних у минуту, а разумевање
се,зависно од циља читања,дефинише бројем
уочених,запамћених или схваћених тема,идеја
информација или података.

15. • Брзина читања у себи и разумевање прочита-
ног су до једне границе у високој позитивној
корелацији.Али,да ли ми уопште знамо којом
брзином читамо обичан текст?Да ли ми
спадамо у особе које умеју да читају у себи
,или као код већине ученика наше читање ,,у
себи” није ништа друго до утишано читање
наглас.
• Право читање у себи је немо читање, читање
које уопште не ангажује говорне органе.

16. Критеријуми за мерење брзине
читања у себи
• Брзина испод 100 речи у минути је слаб
резултат за ученика средње школе.
• Ученик који није овладао елементима
вештине читања учи споро и,упркос
евентуалном залагању,не постиже очекиване
резултате.Слаб успех се обично везује за неке
друге узроке,те се за његово побољшање
користе неадекватна средства (нпр.
принуде,казне,учење по казни,контролисање
рада).

17. • Око 150 речи у минути за ученика средње
школе је скроман резултат.
• Просечан резултат на почетку средње школе
требало би да се креће око 250 речи у минути.
• Врлодобар резултат је око 350 речи у минути.
• То је брзина која је неопходна да се количина
читања која је потребна у средњој школи и
касније савладава за разумно време,уз мини-
малан напор.
• Одличан читач чита око 450 речи у минути.
Такав резултат је могућ уколико при читању у
себи нема ни трага од читања наглас.

18. • Са тежином текста опада брзина читања,а
више је чинилаца који доприносе да неки
текст буде тежак за читање.
• Тежина текста зависи од садржаја којим се
бави и стила којим је написан.
• Брзина опажања и разумевања текста увелико
зависи и од његовог графичког обликовања.
• Величина слова,дужина редова,размак изме-
ђу редова,дужина пасуса,величина странице-
истицање наслова,и кључних речи,и сл.
неки су од главних графичких елемената који
могу отежавати или олакшавати читање.